Pokušaću da u najkraćem odgovorim na sve što ste rekli. Sve što ste pročitali je dobar tekst i sa svim sam saglasan. Rekao bih da bar 80% onoga što ste pročitali smo baš tako i uradili. Mislim da to ljudi vide.
Rekli ste da sam rekao da ćemo da smanjimo javni sektor. Smanjili smo javni sektor dramatično. Za razliku od nekih koji su nam povećali javni sektor posebno samo na republičkom nivou sa 9.000 na 28.000 za tri godine od 2000. godine, mi smo uspeli da ga smanjimo. Smanjili smo za 14.500 u 2015. godini, a ove godine imamo i teže i veće zadatke. Nisam razumeo tu vrstu primedbe.
Posebno nisam razumeo vrstu primedbe oko prijema građana. Posao je svakog funkcionera da razgovara sa ljudima. Smejao sam se nepismenim ljudima koji su izgovarali svašta, kako je to posao pojedinih zaštitnika i ne znam koga. To je posao pre svega izabranih predstavnika vlasti, da razgovaraju sa građanima i da rešavaju njihove probleme. Ne govori samo ime šta ko radi. Ne postoji funkcija primalac građana. To je moj posao, da razgovaram sa narodom, da osetim puls ljudi, da vidim šta je to što ih boli, kakve probleme možemo da rešimo. Od 87 ljudi, za mene to nije malo, za 46 ljudi smo rešili problem. To je više od 50%. I bolje da smo rešili za 46 nego da je to bilo nula. Da li se to nekome dopada ili se ne dopada, ja tu ne mogu ništa da uradim. Mislim da je to nešto što je potpuno normalno i da to takođe pokazuje da se predsednik Vlade oseća kao i svi drugi građani i da nikakvu razliku ne pravi između sebe i njih.
Sa druge strane, čitali ste deo u kojem sam govorio da ćemo da pružimo podršku privredi. Pa, pružamo podršku privredi i zato imamo ovakav rast privrede. Za razliku od perioda vaše vlasti u kojem smo imali minus 3,6, danas imamo plus 2,6. Ako ćete da me ubedite da je minus 3,6 veće od plus 2,6, po kriterijumima koje vi priznajete, mi priznajemo, ceo svet priznaje, ja bih voleo da mi objasnite koja je to matematika. Koja je to aritmetika koja taj rezultat može da dovede do toga da je minus 3,6 veće od plus 2,6? U kojoj to zemlji, na kom to mestu i kako je to moguće?
Kažete nema smanjenja siromaštva. Ima ga, ali je malo. I Svetska banka ga konstatuje, ali nije dovoljno. Zato će to biti drugačije u narednim godina, zato što će brži rast BDP-a brže doprinositi smanjenju siromaštva. Mi bismo želeli da to ne bude 0,6 i 1,6, nego da to ide preko 2 i 2,5 posto na godišnjem nivou. Ako to budemo mogli da uradimo, to je dobar rezultat. Ali, ja sam se javio ne zbog toga da bih, razumem politiku, razumem šta mora da se kaže i to je sve u redu. Hvala na tome što ste barem rekli za ciljeve i za program da je dobar i u redu, i to je nešto.
Dakle, mi inače imamo u našoj zemlji neverovatan odnos prema svemu. Evo, približava se 1. septembar. Gledajte, na svim televizijama i svim novinama imaćete kako je strašno kako su nam knjige skupe. Ali, još više od toga kako je strašno kako su nam knjige skupe, iako ponovo imamo toliko i toliko besplatnih udžbenika i ne razumem zašto to imamo i na to pristajem zato što većina članova Vlade uvek na tome insistira, ali ni to neće da bude tema, tema će da bude obim tih knjiga, ili kako bi govorili stručnjaci – koliko su debele knjige. Kao da su svinje, a ne knjige. Kao da se knjige jedu, a ne čitaju. Onda je glavni problem – a kako će naša deca to da nose u teškim rančevima u školu? Što, da kičmu ne izlome? Što, da meniskus ne povrede? I sve nam je nešto teško i uvek nam je teško.
Kada se poveća cena žive vage, kilo žive vage svinje, onda puštaju samo potrošače koji se žale, a tad ne idu kod proizvođača. Kada se spusti cena svinje žive vage, onda idu kod proizvođača koji, kažu, ništa ne valja, ne idu kod potrošača. I da idu, i oni bi opet rekli da ništa ne valja. Nama nikad ništa ne valja. Šta god da se dogodi, kako god da se dogodi, ništa nam ne valja. Šta god da sam rekao, i vi to dobro znate, šta god da sam rekao, da sam govorio minut ovde, a ne što sam se trudio i borio se... Ne zaboravite, vi ste juče svi izlazili po 10 puta, a neki i po 10 sati bili napolju. Ja nisam napustio ovu stolicu juče 12 sati i odgovarao sam svakom.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I ja da sam na takvoj stolici ne bih napuštao.)
U pravu ste, vi ste napuštali zato što niste na toj stolici.
Samo hoću da vam kažem da sam i time želeo da pokažem poštovanje prema svima, da saslušamo sve, ali to nama nedostaju, rekli ste, vrednosti institucije. Nama nedostaje promena političkog sistema i to su razlozi. Pa, imamo u okviru političkog sistema sve ono što smo imali do pre neku godinu kada ste vladali. U najmanju ruku neke stvari su značajno unapređene, ali ništa lošije od toga. Ja sam spreman da razgovaramo i o izbornim zakonima i o svemu drugom, ali nismo ništa urušavali. Naprotiv, ostavili smo sve na najvišem demokratskom nivou, kako ste nam vi ostavili, kako ste o tome govorili, osim što nismo zloupotrebljavali ono za prljave spotove itd, kao što su neki drugi radili.
Samo ne razumem šta se to promenilo, te je od najboljeg odjednom postalo najgore. Kakve su te vrednosti institucije, jer se ja sećam tih nekih nezavisnih institucija, one su bile nezavisne od svega? Ćutali kao zaliveni sve vreme, nikad ništa nisu smeli da kažu. Bio je jedan ministar, sada više ne znam, nije u vašoj, u ovoj drugoj stranci. Više ne znam ni da li je u toj drugoj. On je protiv kandidat sad neki. Ove znate frakcije vaše. Taj kad vikne...
(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje s mesta.)
Pa, nije valjda tuborg od rane zore radio.
Dakle, on je ni manje ni više...
(Radoslav Milojičić, s mesta: Molim vas da ne vređate, nema smisla.)