Hvala vama.
Poštovani poslanici, želim da vas obavestim da, u skladu sa Poslovnikom, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova da bi okončali diskusiju i pristupili glasanju o Vladi.
Da li su novi poslanici spremni? Jesu. Molim da uđu.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđenje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka RIK o dodeli mandata narodnih poslanika, radi popune upražnjenih poslaničkih mesta.
Uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima i to Stanislavi Janošević, Nenadu Mitroviću i dr Ivanu Baueru, izabranim sa izborne liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, Jovanu Jovanoviću izabranom sa izborne liste Dosta je bilo – Saša Radulović, Draganu Vesoviću izabranom sa izborne liste Dveri – DSS – Sanda Rašković Ivić – Boško Obradović i Bajru Gegiću izabranom sa izborne liste SDA Sandžak – dr Sulejman Ugljanin.
Na osnovu odluke RIK i izveštaja i predloga Odbora, nadležnog odbora Skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Stanislavi Janošević, Nenadu Mitroviću, dr Ivanu Baueru, Jovanu Jovanoviću, Draganu Vesoviću i Bajru Gegiću.
Pozivam vas da pristupimo polaganju zakletve, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini.
(Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Hvala. Čestitam vam u svoje ime i u ime Narodne skupštine Republike Srbije i u ime mandatara Aleksandra Vučića.
Molim vas da potpišete tekst zakletve i želim vam uspešan zajednički rad u predstojećem mandatnom periodu.
Predaćete sekretaru, a mi ćemo nastaviti rad po dnevnom redu sednice.
Reč ima Marko Parezanović, a neka se pripremi poslanik Dušan Pavlović.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani mandataru, kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas Narodna skupština bira novu Vladu Republike Srbije koja na neki način predstavlja kontinuitet rada prethodne Vlade u prethodne dve godine, dve godine koje su bile zaista izuzetno teške, kako zbog teškog stanja u kome se zemlja nalazila usled više decenija pogrešne politike, tako i zbog užasno teških globalnih okolnosti koje se najviše ogledaju kroz sukobe velikih sila koje se nekako po pravilu najviše odraze na male zemlje, te dalje dramatičnih poplava koje smo imali na samom početku rada prethodne Vlade, migrantske krize i rekao bih da nas ništa nije promašilo u prethodne dve godine. U takvim okolnostima smatram da rezultati koji su postignuti nisu mali i da svako ko ih ne poštuje da je zlurad i zlonameran.
Sam ekspoze smatram da je bio veoma sadržajan i iscrpan, kao i u ova dva dana odgovori mandatara, i mnoga pitanja koja sam hteo da postavim, već sam čuo odgovor. Osvrnuću se samo na nekoliko tačaka ekspozea koji su mi se činili najzanimljivijim, i trudiću se da budem što kraći s obzirom da nemam previše vremena.
Izuzetno važan, isto tako težak zadatak u narednom periodu jeste reforma javnih preduzeća. Moramo da učinimo sve da stvorimo zdravu državu. Jedan od osnovnih uslova za stabilne finansije jeste produktivan i efikasan javni sektor.
Pre oko dve i po godine, prethodna Vlada je usvojila jednu veoma značajnu i hrabru uredbu, uredbu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Od tog trenutka broj novozaposlenih u javnom sektoru je daleko manji od onih ljudi koji odlaze u penziju, što je prvi put u poslednjih pa verovatno 20 godina, uvek se dešavalo da je broj novozaposlenih mnogo veći i po prvi put imamo situaciju da se broj zaposlenih u javnom sektoru smanjuje.
To ranije nije bilo tako i upravo to gomilanje i pumpanje javnog sektora je doprinelo do velikog rasta budžetskog deficita i naglog rasta našeg javnog duga. Sve to jer je bilo mnogo lakše kupovati glasove nerealnim povećavanjem plata u javnom sektoru, jer nije bilo političke hrabrosti da se opšti interes stavi ispred interesa političkih partija, to je ono što moramo stalno da ponavljamo i što svi u Srbiji moraj u da znaju, jer su određene političke partije rizikovale budućnost zemlje radi produženja ostanka na vlasti.
Isto tako smatram da ta uredba u nekim oblastima treba da bude malo fleksibilnija i tu će me ministar zdravlja možda i razumeti, vi najbolje naravno znate koliko je vremena potrebno da se stvori iskusan i dobar doktor. Ako ne usavršavamo dovoljno mladih kadrova, kada oni koji su već iskusni i relativno blizu penzije prestanu da leče ljude, možemo u budućnosti doći u problem i čini mi se da neke ustanove u unutrašnjosti pre svega u perspektivi mogu imati taj problem.
Mislim da treba da se sa time pozabavimo, da radimo na tome da u budućnosti kadrovska struktura u našim zdravstvenim ustanovama bude što bolja.
Iskustvo je pokazalo da sve zemlje koje su ulagale u svoj obrazovni sistem i činile ga modernijim i efikasnijim danas su bogate i ekonomski razvijene.
Mislio sam o ovoj temi malo više da govorim, obzirom da je mandatar najavio da će krajem godine biti na dnevnom redu Zakon o reformi obrazovanja, biće vremena da se o tome detaljnije priča.
Ono što je opšti utisak, jeste da postoji dominantnost teorije u našem obrazovnom sistemu, koja dovodi do toga da mladi ljudi kada završe školu imaju malo praktičnog znanja i upravo dualni sistem obrazovanja treba da pomogne da mladi ljudi posle završenog školovanja dobiju i nešto vrednije od same diplome, a to je znanje.
Moram da se osvrnem i na pitanje sporta, iako je bilo dosta reči o tome, ja smatram da je privatizacija u sportu jako važna i ubeđen sam da će ova Vlada imati snage da makar počne taj posao u ovom mandatu. Jednostavno, mi kao zemlja nemamo dovoljno novca da finansiramo profesionalni sport i naše velike klubove, u tom smislu, da oni ostvare neke vrhunske rezultate, iako znamo da se danas mnogi protive tome.
Ja mislim da se protive ne zato što su previše zabrinuti za klubove i za sport, nego imaju neke potpuno druge motive, ali smatram da svi zajedno treba da težimo tome da se to promeni, prosto smatram da mi treba da nastavimo da ulažemo u naše sportske terene, fiskulturne sale, atletske staze, da na taj način motivišemo decu da se sklone sa ulica, da brinemo o njihovom zdravlju.
Ja razumem da to nije jedini problem i prepoznao sam se u komentaru mandatara u onom prvom danu u ekspozeu. Čak i u moje vreme, kada sam ja išao u školu, a to je bilo zaista veoma skoro, naš najveći problem je bio kako da nađemo slobodno igralište. Danas ipak neka druga pravila važe i mislim da Ministarstvo sporta mora u narednom periodu da radi mnogo na afirmaciji školskog sporta.
Takođe, želim i da pohvalim što sve više primećujemo da postoje i neki drugi možda na izgled manje popularni sportovi, sem fudbala i košarke i da tu postoje mnogi sportisti koji nam donose mnogo radosti i kojima smo ponosni i želim da pohvalim Vladu Srbije što je na ozbiljan način pristupila i što je na ozbiljan način pomogla pripreme naših olimpijaca.
Ne bih komentarisao personalno predložene kandidate za ministre. Smatram da će njihovi rezultati i njihov rad najbolje to reći. Ono što je jako važno je da imaju na koga da se ugledaju. Tim ne može biti uspešan ako lider tima ne postavlja visoko lestvicu. Ono što mene fascinira kada je sam mandatar u pitanju jeste ta visoko izražena želja za usavršavanjem, sticanjem novih znanja, posvećenost radu i mislim da Srbija može da bude ponosna što ima premijera koji na tako ozbiljan način radi najodgovorniji posao u Srbiji.
Naravno, čuli smo i mnoge kritike i to je sasvim u redu, ali moramo i da prokomentarišemo od koga te kritike dolaze, a dolaze od pojedinaca koji nemaju autoritet ni u sopstvenim partijama, koji nisu podneli odgovornost za izborni fijasko ni u sopstvenim partijama, a žele da nama ovde drže lekcije. Neki čak nisu imali dovoljno pristojnosti da saslušaju ekspoze i time nisu elementarno ispoštovali sve one građane koji su glasali za ovu Vladu.
Takođe, ono što sam čuo i što mi je jako čudno od nekoliko predstavnika opozicije jeste da oni na neki način zameraju mandataru zašto je raspisao izbore, a mesecima pre izbora svaki dan ste tražili izbore i pričali kako je samo pitanje trenutka kada će Srpska napredna stranka da padne, a vi da dođete na vlast. E, kada ste videli mišljenje građana Srbije, sada ste odjednom ljuti zašto su izbori raspisani, pa ćete za par meseci verovatno ponovo da tražite nove izbore.
Takođe, želim da istaknem da je u prethodnom periodu Vlada Republike Srbije posvetila ozbiljnu pažnju centralnoj Srbiji i nama zaista nije previše važno da li će autoput na Koridoru 11 početi da se koristi 25. avgusta ili u oktobru. Ono što je bitno je da to polako postaje java, sa željom da do kraja mandata ove Vlade cela deonica od Beograda do Požege bude u funkciji. Sigurno da Preljina, jer nama je u Čačku dosta bitno i do Požege, da bi na taj način izmestili saobraćaj sa čačanske obilaznice.
Druga stvar koju želim da istaknem, nadam se da ćemo tokom mandata ove Vlade početi sa izgradnjom moravskog koridora. To je za nas u centralnoj Srbiji jako važno. Mi želimo u centralnoj Srbiji ostanemo, da se centralna Srbija razvija, da privlačimo nove investicije, nova radna mesta i da obezbedimo u tom delu Srbije bolju budućnost za naše građane.
Želim vam puno sreće, vama i svim članovima Vlade, sa željom da ispunite najveći deo vaših ambicija i svega ono što ste izneli u ekspozeu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dušan Pavlović.

Hvala.
Dame i gospodo, poštovani građani, ja ću da govorim o novoj socijalnoj politici za novo zlatno doba. Imam da pročitam dva citata. Jedan je iz pismene verzije ekspozea, drugi je iz usmene. Kaže u pismenoj verziji ovako – plan nam je da radno-sposobne korisnike socijalne pomoći radnom aktivacijom uključimo u proces rada. Onda se dodaje u usmenoj verziji – ne možeš da primaš socijalnu pomoć a da nećeš da očistiš ulicu. Znači, imaš ti šta da radiš, nego nećeš da radiš. E, ako ti država daje pare, možeš da izađeš i da nam pomogneš u čišćenju lišća. Kraj citata.
Ovo je potpuno pogrešno shvaćeno socijalna politika i koncept socijalne pomoći. Pošto ljudi koji traže socijalnu pomoć traže pomoć da bi mogli da žive normalno zato što ne mogu da nađu posao. Naravno, ima i nekih koji možda hoće da prevare državu, ali to je mali broj ljudi. Ako smo odgovorno društvo, ja mislim da mi treba da budemo odgovorno društvo, mi moramo da pomognemo takvim ljudima, moramo da pomognemo ljudima koji žele da rade, a ne mogu da nađu posao.
Često se kaže – nema para, država nema para, nema para za kulturu, nema para za prosvetu, za obrazovanje, pa nema za socijalnu pomoć. Tačno je, nema para. Šta mislite koliko puta smo mogli da isplatimo socijalnu pomoć nekoj samohranoj majci sa decom, koja je, recimo, nezaposlena, ne može da nađe posao, da „Er Srbiji“ nismo dali u prošloj godini subvenciju od 48 miliona evra? Znate, subvencije se daju iz budžeta. Kada dajete nekom subvenciju iz budžeta od 48 miliona evra, to znači da imate 48 miliona evra manje u budžetu za socijalnu pomoć.
Ako imate posao za sve te ljude koji traže socijalnu pomoć, pa dajte im taj posao i kažite – ovo je vaš posao i ovo je vaša plata. Mnogi će prihvatiti. Nema razloga da ih ponižavamo time što im uslovljavamo socijalnu pomoć, time što ćemo im naturati radnu obavezu da čiste lišće. To ne samo da je ponižavajuće, nego i cinično. Cinična socijalna politika nam ne treba u ovoj državi. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Vučić.

Gospodinu Petroviću sam želeo prvo. Ovo poslednje što sam čuo je toliko besmisleno, a shvatićete i zašto, da je teško komentarisati na ozbiljan način. Ali, gospodin Petrović je nekoliko ozbiljnih tema postavio i želim da mu odgovorim.
Pre svega, ne slažem se sa pričom o centralizaciji, zato što je tačno da je centralna država intervenisala zbog neuređenosti, nekoordiniranosti i opšteg haosa koji postoji na decentralizovanom nivou, koji je pravljen zbog partijskih razloga da bi neki mogli da pređu cenzus na republičkom nivou, na nekim drugim nivoima i da bi mogli da postignu bolje lokalne rezultate, jer drugačije ne mogu. To nam je unelo haos takav da mi isplatimo plate za zaposlene u vrtićima, ali da zaposleni u vrtićima ne dobiju te pare, nego ljudi uzmu i prebace taj novac fudbalskim klubovima, košarkaškim klubovima, najčešće sebi, samo pronađu još jedan protočni bojler. To nam se dešavalo u jednom velikom gradu u istočnoj Srbiji i to nam se dešavalo u jednoj manjoj opštini na zapadu Srbije.
Ono što je takođe veoma važno, tu veliku fabriku „Jazaki“ nije doveo niko iz Šapca. Tu veliku fabriku „Jazaki“ lično sam pregovarao, a ceo postupak i ceo proces vode moj nemački savetnik Jorg Haskens i Danilo Cicmil. Oni su doveli „Jazaki“ u Šabac i nikakav problem nismo pravili. Tek toliko, mislim da je važno da ljudi znaju, i naravno, razgovarali i o subvencijama koje Vlada Republike Srbije treba da im uruči.
Oko biomase koju ste pomenuli, poštovani gospodine Petroviću, hoću da građanima Srbije još jedanput objasnim zašto ćete svuda na jahtama da viđate, pa i u današnjim novinama, one koji govore da im Vučić smeta. Vidite ih, oni se brčkaju uvek u najskupljim jahtama, na najskupljim mestima. Reći ću vam i zašto. Upravo zbog onih tzv. fid-in tarifa, o kojima sam ja vama pričao juče, zato što oni kažu da su veliki biznismeni i da im Vučić sprečava investicije, a radi se o sledećem, pa ćemo doći i oko biomase, da čujete koja je cena, da biste razumeli zašto to do sada nismo razvili, iako, ako se ne varam, Antiću, do sada smo dali podsticajne mere za šest projekata za biomasu, jer to naravno jeste naša obaveza, evropska obaveza, kao i vetroparkovi. Zelena je energija naša evropska obaveza. Ali, i lično gledam da odugovlačimo oko toga. Da vam objasnim zašto. Zato što vam je cena po megavat satu koji dobijete iz biomase ne 50, ne 92, kao što je za vetar, već 132 evra.
Dakle, mi plaćamo tri puta veću cenu za nešto što treba da podstičemo i gde neko na najlakši mogući način zarađuje novac. Što da plaćamo tri puta višu cenu u uslovima kada ne živimo bogato? Naša želja je da to zaštitimo. Naša je želja da pokušamo da obezbedimo da više novca ostane građanima Srbije, a ne da ode nekom drugom. I taj pritisak je zaista užasan, tih sa svih jahti. Taj pritisak je užasan.
Dok ljudi ovde rade, sa jahte vam poručuju – a, ti si taj koji zaustavljaš investiciju. Zašto mu zaustavljaš investiciju? Zato što ne daš da Srbija bude opljačkana. Kao što ne dam da Državna lutrija bude opljačkana, tako neću da dam da budu opljačkani ni drugi delovi našeg budžeta, i to je razlog. Znam ja, kao što i vi znate, da ćemo morati da povećavamo broj i kapaciteta do 2022. godine, ako se ne varam, jel tako? Do 2022. godine. U strukturi potrošnje 27%. Treba jedno 6%, 7% da povećamo. Koliko ćemo samo morati iz budžeta da izdvojimo za takvu vrstu pljačke? Nije ni važno.
Gledaćemo da to odložimo do poslednjeg trenutka, da im što manje para damo ranije.
Što se tiče stope rasta, potpuno sam saglasan sa vama. Nama su potrebne više stope rasta, a gde to vi da mi kažete gospodine Petroviću?
(Dušan Petrović, s mesta: Što?)
Zato što nam je u vaše vreme najviša stopa rasta bila plus 1,1 i to na minus 3,6, i to na minus 3,6. Mi smo tek sad uspeli da se vratimo predkrizno vreme, u vreme pre 2008. godine, tek danas, eto zato…
(Dušan Petrović, s mesta: Nisam bio predsednik Vlade. Bio sam ministar.)
Bili ste samo ministar, niste bili predsednik Vlade, nego samo ministar. U pravu ste, bili ste ministar poljoprivrede koji je preselio agrarnu upravu u Šabac i zato nismo mogli da koristimo IPARD-ove pare i sada smo dobili 175 miliona evra, gospodine Petroviću. Nemojte da vam dodatno govorim
(Dušan Petrović, s mesta: Nije istina.)
Svi znaju kolika je istina. Nemojte da ulazimo sada… Nemojte da mi dobacujete, jer sam vam sa najvećim poštovanjem odgovarao, saslušao sam vas, ni jednu reč nisam izgovorio, a vi mi već 10 puta dobacujte.
Vi ljudi govorite o nekakvoj diktaturi u kojoj niste u stanju da saslušate onoga koji vam sa najvećim poštovanjem odgovara, a da vam ni jednu reč nije rekao i dobacujete mi 50 puta. Šta biste vi radili da je drugačije i da je situacija obrnuta? Pogledajte šta radite kada imate 0,6%, a šta biste radili da imate 50%. Zamislite koliko puta biste dobacivali i kako biste se ponašali prema svojim političkim protivnicima. Srećom očigledno je da građani znaju kome da daju 0,6%, kome šest, a kome 60% i dobro je da je tako.
Radiće NIS duboku preradu. Imamo probleme sa tim, naravno, za koje nismo ni krivi, ni dužni i sa tim se suočavamo već nekoliko godina, jer ne možemo da ispravimo, što bi veliki Valtazar Bogišić rekao – što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi ili, kako Jojiću beše, quod initio vitiosum est, potest quam ipse habet, na latinskom, ako sam dobro zapamtio sa pravnog fakulteta. Dakle, tu se postavilo pitanje - idemo li na koksovanje ili na hidrokreking? Vaša Vlada je birala koksovanje svojevremeno.
(Dušan Petrović, s mesta: Nije istina.)
Nije istina. Tako su nam Rusi rekli. Onda nam Rusi nisu saopštili istinu. Mi nismo izabrali ni koksovanje, ni hidrokreking. Sa njima razgovaramo o tome u okviru strategije i videćemo kakva će konačna odluka da bude. Naravno da o toj odluci, pre svega, ili većinsku vlast u donošenju odluka imaju Rusi, a ne mi. Nama nije lako da tu postavljamo uslove. Znali bismo mi odmah da vam kažemo šta bi za Srbiju bilo bolje. Da li ćemo moći da se izborimo? Nisam siguran.
Što se tiče Resavice, ko Boga vas molim, dajte nam rešenje danas, a od vaših rešenja za Resavicu dobili smo samo tužbe za neplaćeni smenski rad od 2005. godine, a koji će da nas košta između 15 i 20 miliona evra. To je sve što smo dobili od Resavice i potpuno nerešeno pitanje i za rudare u Resavici i za sve druge. Danas moramo da plaćamo i da isplaćujemo sve to što ste nam vi ostavili.
Što se tiče socijalne politike, Dejvid Kameron, veliki britanski premijer koji je napravio najveći rast od velikih evropskih ekonomija u svojoj zemlji upravo je povodom socijalne zaštite izgovorio sledeću rečenicu, citiram…Ja sam ga parafrazirao. Ja sam mali čovek, ali gledam. Angele Merkel je ekspoze bio u papiru dvostruko duži, nego moj. Toliko o diktaturi da, da ovim stručnjacima nesrećnim, koji ništa ne znaju i ne čitaju, objasnim. Dakle, 125 strana, a vi ste dobili 68. Dakle, želim takođe da vas obavestim da je rečenica Kameronova bila – nešto za nešto, a ne ništa za ništa.
Ja sam govorio o radno sposobnim ljudima. Ako nemate posao kao radno sposoban čovek, molim vas da nam pomognete u čišćenju lišća. Ne vidim zašto je sramota da zaradite ono što od države dobijate. Nije posao države, pošto vidim da vi ne znate ni koju, ni kakvu ideologiju biste da zastupate, da nas vratite u samoupravljanje, u nekakvu novu sirizu i ludizam. Da ne misle ljudi da sam nekoga uvredio, ludizam je pokret nazvan po Nedu Ludu sa uništavanjem mašina itd. Vi biste voleli najviše da niko nigde ništa ne radi, da svima pare padaju sa neba. Nije moguće. Takvu politiku vodite i za tu politiku tražite podršku naroda. Ja nisam tražio za takvu politiku, već sam tražio za politiku rada, tražio sam za politiku ozbiljnosti i odgovornosti, za bolesne, invalide, za starost, za sve uvek ćemo imati preko 200 hiljade ljudi koje plaćamo.
Za samohrane majke, pošto ste opet izmišljali govorili neistine o Er Srbiji, ja razumem vašu patološku mržnju prema svakom uspešnom projektu, jer vaš predsednik nikada ni u jednom uspešnom projektu nije učestvovao, osim u ovome u Kaliforniji i Americi. Zavrnuo ih je za sve pare i to vrlo uspešno, i to je jedino što je uspešno bilo. E sad što vas boli i što vas brine što je neko drugi uspešan, ja tu ne mogu da vam pomognem. Građani Srbije se tome raduju.
Što se tiče samohranih majku, gotovo iznad proseka svakako, ali pri vrhu je, rekao bih, evropskih zemalja što se tiče zaštite prava socijalno ugroženih građana koji imaju socijalnu potrebu, Republika Srbija po mnogim segmentima, naravno i porodilja. U pojedinim segmentima čak i veća prava, nego u značajno razvijenijim zapadnoevropskim zemljama, ali šta da radite? To vas nije naročito briga, pošto je uvek lakše da se širi nezadovoljstvo.
Ja sada postavljam pitanje građanima Srbije i postavljam pitanje svima vama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na to me je podsetio jedan ambasador, jedne od zapadnih zemalja, pre nekoliko dana. Kaže – sve mi razumemo, sve što neko radi, ali gospodine Vučiću da li ste vi primetili da nijednu investiciju, nijednu jedinu, koja je u Srbiju došla i ni jednog investitora nisu podržali, čak ni onog kog su sami doveli. Neka čudna politika se u Srbiji vodi. Ni jednog bukvalno investitora ne podržavaju. Kada ste čuli da su bilo koju fabriku podržali, bilo koju firmu, da su bilo šta rekli da je nešto dobro? Nikada ni jednog. Ni „Fijat“ ne podržavaju, mi ga podržavamo. Nikada ni jednog investitora. Građani Srbije mogu da primete. Nikada ništa nije dobro. Kada „Mercedesov“ direktor dođe u „Ikarbus“, oni kažu – beži, sklanjaj se odatle, ne trebaš nam. Ko god da dođe bilo gde, njima nije dobar. Kada dođe „Kontinental“, nije dobar. Kada dođe „Boš“, nije dobar. Kada dođe „Kromber Šubert“, nije dobar. Kada dolazi „Tenis“, najveći evropski proizvođač mesa – sklanjaj se odavde, beži što pre glavom bez obzira. Sklanjajte se svi. Što bi rekao Jovanović, kada dođu ljudi u Beograd na vodi, koje juri ceo svet, koje je jurio taj isti Kameron koji 15,5 milijardi investiraju tamo, kakvi, sklanjajte se, bežite, ne valja to. Samo su oni pametni, a cela politika im je na tome – nemojte da radite.
Kao što sam vam rekao, kao što ne mogu da izdrže da sede u ovoj sali i nikad nisu ovde, osim kada treba dve reči da kažu. Ne mogu da slušaju ništa, a kamoli da nešto ozbiljno rade. Tako se zalažu za to i samo za jednu jedinu stvar, a to je da niko ništa u Srbiji ne radi, a da svi relativno lepo žive, a da oni mnogo dobro žive.
Srbija u kojoj ćete da se zalažete i borite za to da ne radi ništa ne može da uspe. Može da uspe samo Srbija koja radi i Srbija u kojoj nećemo da bacamo pare građana. Hoćete li da vam kažem koliko imamo različitih primera gde ti ljudi mogu da odu da prodaju određene proizvode, mogu da se snalaze da zarađuju na drugi način, ali i dalje imaju kao dodatni prihod socijalnu podršku države? Takvih je više od 30, 35%.
Sad vas ja pitam, što mi da dajemo novac na takav način kad smo omogućili svakome da osnuje svoju firmu, osnuje svoju kompaniju u skladu sa zakonom i uslove napravili bolje od 2/3 zemalja u svetu? Nema nikakvog objašnjenja. Objašnjenje će da bude ono koje je građanima najmilije. Pošto se svi spremaju, jeste li videli, kad ustanu da govore oni se spremaju kao da za spot govore i nameste kako i usta i uši i sve ostalo kako treba da izgledaju, kao da otprilike snimaju spot za TV kampanju i tako to izgovore što su smislili i ništa više, interakcija ne postoji. Nemojte da radite ništa, mi kad dođemo biće sve super, mi ćemo da vam stvorimo sistem, ali pre toga sve ćemo sisteme da rasturimo. I mnogo uspešnije od ovog srpskog. Zamislite ljude koji su uspeli da razvale američki sistem. Pa, to je kapa dole, tu nemate šta da kažete, samo kažete svaka čast ljudi, to malo ko u svetu uspe i malo ko u svetu to može.
Ali zato svako i sve o čemu govore i sve što nam se dešava je samo – nemojte da radite, nemojte da radite. E, razlika u tome je, što je vaša politika – nećemo strane investitore, što smo juče čuli četiri puta, od četiri poslaničke grupe, vaša politika je – nemojte da radite, naša politika je – hoćemo strane investitore, hoćemo domaće privrednike, jake i domaće investitore, ali hoćemo da radimo. I ponosimo se radom, ponosimo se marljivošću, a ne bežanjem kroz ta vrata svaka dva minuta.

Polako kolege.
Prvo, pravo na repliku, Dušan Petrović. Izvolite.
Kolega Raduloviću, vi ste tražili repliku, koliko vidim.
(Dušan Pavlović, s mesta: Ne, ne, ja sam tražio repliku, a on povredu Poslovnika.)
Povreda Poslovnika. Izvolite gospodine Raduloviću.

Hvala. Povređen je član 107. st. 1. i 2. Po tom članu nije dozvoljeno vređanje i nije dozvoljeno izvrtanje činjenica.
Mandatar je, da obrazložim povredu Poslovnika, rekao da odgovara svima sa najvećim poštovanjem, a onda odmah nakon toga kaže stvari kao što je – toliko je besmisleno da nije vredno komentarisati, oni…

Kolega Raduloviću, ja nisam primetio da su to uvrede. Moram da vas prekinem.
(Saša Radulović, s mesta: Ako dozvolite obrazloženje.)
Do dva minuta.

Znači: „vidim da ne znate, opet izmišljate, ja razumem vašu patološku mržnju, ne mogu da izdrže da sede, nameste se kao za spot…“