Poštovani predsedniče Vlade, poštovana predsedavajuća, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, saslušali smo i pročitali ekspoze, pre bih mogao reći jedna bela knjiga sveopšte naše stvarnosti. Ovde je prikazano naše juče, naše danas i naše sutra.
Naše juče, zato što, ako nam mere gde smo danas, moraju nas pitati gde smo bili juče. A koliko juče, bili smo kao zemlja na kolenima na ivici ponora, u recesiji, gde je javni dug bio bez kontrole, gde smo imali 26% nezaposlenih ljudi, opšta depresivnost, vrlo loš međunarodni položaj. I, onda dolazi prethodna vlada i počinje štednja, počinje rad, počinje odgovornost, počinje da se menja naš međunarodni položaj i zemlja se polako diže, kao Feniks iz pepela. Danas je Srbija na sigurnom i stabilnom putu.
Danas ulazimo u novu fazu reformi i upravo ovaj ekspoze je nešto što je kapitalno za Srbiju. U njemu se oseća jedan pravi stvaralački optimizam, stvaralačke ideje, gledanje i daleko i duboko, jedna izražena volja i jedna nepokolebljiva vera da će rad pobediti nerad, da će odgovornost i istina biti ispred laži i da će pravda pobediti nepravdu.
Premijer o ovom ekspozeu i temeljno i trezveno prati situaciju, on ne preuveličava opasnosti i probleme, ali ih i ne izbegava. Prikazuje ih otvoreno, jasno ide u susret tim problemima i nudi normalno rešenje.
Ono što je meni posebno drago to je što je u ekspozeu određeno mesto posvećeno životnoj sredini, a posebno i to što je i obećano da će u narednom periodu daleko više pažnje biti posvećeno životnoj sredini. Mi moramo u životnoj sredini i u njenoj zaštiti učiniti i možemo i bolje i više. Nažalost, životna sredina je duži period više služila za udomljavanje nego za kreiranje i jačanje i naših i administrativnih i stručnih kapaciteta. Nama je potreban jedan autoritet i politički i stručni. Nama je potrebna institucija, jer sve počiva na institucijama, samo institucije mogu da obezbede bolji život za sve građane.
Dok se borimo za investitore da nam uđu i da pokušavamo na sve načine da ih dovedemo, verujte, nama investitori u životnoj sredini stoje na vrata i kucaju. Mikrosistem javno-privatnog partnerstva možemo vrlo jednostavno rešiti sistem upravljanja otpadom. To se u praksi već i pokazalo. Oni će doći, uložiti pare, doneti znanje, doneti kulturu, doneti sistem, a onda jednog dana, posle 20 godina otići, ali sve će to ostati. A mi ćemo u tom periodu moći da plaćamo i vraćamo to sve, s jedne strane prodajom tog našeg otpada koji nam je danas neviđen balans, a sa druge strane da na neki način i lokalne samouprave ubedimo da je zdrava životna sredina važnija od toga da će pare odvojiti za neke pevaljke ili za nešto što je potpuno nevažno.
Na kraju krajeva, za hiljade čišćenje, hiljade divljih deponija lokalne samouprave izdvajaju, a često puta se zna i gde će biti divlje deponije i ko će ih čistiti u toku godine i pre nego što se budžet u lokalnim samoupravama usvoji, biće dovoljno da mi taj sistem potpuno rešimo. To je jedini i pravi način. Ako čekamo donacije, nećemo ih brzo dočekati, jer oni nam jednom rukom daju, drugom rukom uzmu. I kada se izređaju svi ti menadžeri za podršku i za savete i za razne druge edukacije, malo ostaje za operativni sistem. To je pokazano na izgradnji deponije regionalne u Subotici koja se gradi već 11 godina. Početa je da se gradi kad i Burdž Kalifa, a Burdž Kalifa je završena 2010. godine, a mi još kopamo i kopaćemo ko zna još koliko, to ćemo tek da vidimo. To su samo primeri da možemo i moramo u narednom periodu to mnogo jednostavnije i bolje uraditi.
Kada je u pitanju zdravstvo, zatekli smo zdravstvo u jednoj kliničkoj smrti. Niko, ni jedna društvena delatnost nije više uništena od 2000. godine, nego što je uništeno zdravstvo. To su bile crne godine našeg zdravstvenog sistema. Rad prethodne Vlade učinio je da smo zaustavili to, da smo osvežili, oživeli zdravstveni sistem. Stvoreni su i odlični temelji i ja očekujem u novoj fazi, fazi reforme i zdravstva, da zdravstvo za četiri godine bude uz rame srednje razvijenih zemalja Evrope.
Kada su u pitanju personalna rešenja, ja verujem da su ovo odgovorni i ozbiljni ljudi vrlo stručni. U to ne sumnjam da će oni pokušati da daju svoj apsolutni maksimum. Da li će taj maksimum biti adekvatan zahtevima funkcije i zahtevima premijera, to je već neko drugo pitanje, a na to pitanje će nam odgovor dati u hodu verovatno premijer.
Prema tome krećemo u novu fazu svih opštih društvenih, političkih, kulturnih, socijalnih, ekonomskih reformi. I, to je najvažnija ta nepokolebljiva vera premijera, to je „condition sine qua non“ uspeha. Verujem da ćemo uspeti.
Gospodine predsedniče, imate punu našu podršku. Mi moramo uspeti. Srbija mora biti bolja. Srbija mora biti pristojnija. Ubeđen sam da ćemo mi to uspeti zato što drugi izbor u stvari i nemamo. Hvala lepo.
