Zahvaljujem.
Smatram da ne mogu da odgovaram za kršenje Poslovnika za ono što se dešava van sale.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne)
Reč ima mandatar Aleksandar Vučić. Izvolite.

Nisam siguran da su građani mogli da razumeju sve o čemu se radi, ali evo da ponovimo, da ukažemo ljudima šta je glavna tema danas kod mnogih koji nisu u sali ili uglavnom nisu u sali, a onda se žale nekome i kukaju što nisu u sali, a nekih drugih koji ne bi trebalo da su tu, a jedino čime se bave to su najbrutalnije uvrede na račun i Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Srbije.
Da bi građani znali, Dragan Maršićanin je upravo saopštio da sam u Skupštinu i Vladu uveo ergelu konja. Zoran Živković je upravo malopre rekao u Narodnoj skupštini Republike Srbije da sam mentalno bolestan i da ne bih mogao da prođem takvu vrstu pregleda, pošto ne mislim da on zna koja je to vrsta pregleda. Danas smo slušali i druge uvrede o diktaturi, i to od onih, znate, kada vam neko priča o diktaturi i to govori u medijima i to govori u ovoj Skupštini, to je contradictio in adjecto, toliko su mogli da nauče.
Ali, govorimo o ozbiljnosti pritiska koji će se nastaviti. On će se nastaviti i u danima koji su pred nama, nedeljama, mesecima, sve dok im ne omogući ili dok se ne dočepaju ponovo prilike da pljačkaju Državnu lutriju Srbije, koju sam uzeo kao paradigmu, ne mislim samo na Državnu lutriju Srbije, već mislim i na sve drugo što su pljačkali i čime su se bavili u prethodnom periodu. Važno je da građani Srbije to znaju.
Da pokušam da odgovorim na deo primedbi. Moj rad svakako nije bio literarni, moj rad je bio faktografija, brojevi, pregledi, preseci. Ništa, ama baš ništa nije bilo literarno i ama baš ništa nije bilo uopšteno. Čak ni ono gde sam govorio o demografiji, vrlo precizno sam rekao da ne znamo rešenja i da ih nemamo. Da ih imamo i da su ta rešenja jasna, ceo svet bi ih koristio i upotrebljavao jer dobar deo posebno modernog i bogatijeg sveta ima velike probleme sa tim. Kad slušam gluposti po našim televizijama i čitam u našim novinama kako zbog malih primanja i malih prava porodilja i ne znam čega imamo manje dece, odmah znam da pričamo sa neznalicama, pošto prvo ne znaju kolika prava ovde imaju, kolika u drugim zemljama, a drugo, ne znaju da je upravo to najizraženiji problem u najbogatijim zemljama Evrope i sveta, da moramo nešto da menjamo u svesti. Kako da menjamo? Ne znamo.
Naveo sam vam jedan konkretan primer gde je određene rezultate dalo, a nisam dalje komentarisao iz razloga koji možete da prepoznate, jer bi bilo loše da sam ih komentarisao, reč je o Makedoniji, mogao bih za neke druge stvari da budem optužen.
Dakle, u određenoj meri je to dalo rezultate, a u drugoj meri nije. Ali, sve jedno spremni smo da prihvatimo inicijative svih onih koji znaju kako da pomognu i zato je gospođa Đukić Dejanović dobila težak zadata da nam ponudi mere i rešenja. Ako imate mere i rešenja za koje garantujete da će dati dobar rezultat, nema problema. Nije to tako lako kako mislite. Saslušaće ih svakako i gospođa Đukić Dejanović, izdvojićemo novac i videćete da to ne ide tako jednostavno i svakako se neće videti u narednih četiri, pet i šest godina.
Odmah ljudima i gospodinu Petroviću da kažem – i za pet godina slušaćemo još težu priču o malom broju ljudi u selima, dolazi do sveopšte urbanizacije, do sveopšte urbanizacije. Nema nijedne zemlje u Evropi u kojim gradovima manje stanovnika, a u selima više. Nijedne, to je deo procesa globalizacije.
Voleo bih kada bismo imali rešenja da se tome suprotstavimo, ali ga nemamo, jer i mnogi od nas koji o tome govorimo, ja sam slučajno rođen u Beogradu, a ne bih sebi da dam za pravo više da živim u Beogradu, nego Mandić ili bilo ko drugi. Svako ima pravo, zato što volimo ovaj grad i mislimo da je ovde dobro. Ali, da li možemo i bilo bi dobro da učinimo nešto da ljudima pokažemo da može da bude dobro i u ruralnim sredinama u Srbiji. Iako, sam rođen u Beogradu uvek govorim da nisam iz Beograda i time se ponosim, jer mi roditelji nisu odavde.
Što se tiče „Jure“, to je moje suštinsko neslaganje sa vama, očigledno sa velikim brojem ljudi u Narodnoj skupštini, moguće i sa mnogima u mojoj poslaničkoj grupi. Sasvim sam siguran da je to moje neslaganje sa 90% građana Srbije. Zato je lako govoriti na način na koji ste vi govorili, zato je to prijemčivo i jednostavno, a ja mislim potpuno suprotno. Ja prvo mislim da niko nikoga ne izrabljuje, zato što u našoj zemlji i dalje postoji način razmišljanja koji se menja i zato sam pre nekoliko dana bio zahvalan kada sam presrećan, kada sam video na jednoj televiziji prvi put da nije bilo samokuknjave, pitali su čoveka povećana je cena svinjetine, on kaže – to meni nije strašno, ali nadam se da će ovim proizvođačima da bude bolje. Obično svi samo kukaju.
Ja ne razumem da je rad izrabljivanje. Ja ne razumem značenje reči izrabljivanje, ja ih ne razumem. Ja znam da je to veoma popularno. Ja znam da ljudi kukaju da su izrabljivani i kada treba da rade dva ili tri sata. Ja znam da neki kukaju kada treba da sede ovde 10 minuta. Ja to ne mogu da prihvatim. Ja jednostavno to ne mogu da prihvatim. Kao što sam pitao - gde su se pojavile te pelene za radnike, još nisam dobio odgovor gde su se pojavile i ko je taj radnik koji je nosio pelene i nema ga, bila je laž, jedna u nizu. Jedna od bezbroj tih u nizu, a niko nije pitao koliko je pelena kupljeno novcem, jer je ta fabrika tu dovedena i dato za drugog člana porodice, jer ne može da živi od 22 i 23 hiljade dinara, ali ako mu rade drug član porodice, onda mu je to nešto od čega može da kupi pelene, od čega može da kupi sredstava za ličnu higijenu od čega može nešto da uradi.
Ako imate bolje, pa to nije lepo i nije dovoljno, imate bolje, pa dajte nam ih, dajte nam ih. Ja sam ponosan na svoje pokušaje sa „Sisuom“, skoro da smo potpisali ugovor, sve smo završili. Išao sam dva puta u Finsku, nije uspelo, tražili su naših 25 miliona evra, ako se ne varam. Ko mi je ovde? Vidite samo da Cicmil bude ispred.
Dakle, 25 miliona evra su tražili da mi nemamo mogućnost kontrole trošenja tog novca. Na to nismo mogli da pristanemo. Možda smo napravili grešku. To je jedini uslov dakle na koji mi u tom trenutku nismo mogli da pristanemo. I, još se jedem jer mislim da smo napravili grešku. Ali, neko bi mi sutradan rekao da se ne znam šta dogodi sa tim novce, zašto si pristao bez garancije Vlade Srbije, da se taj novac troši. Jesam li zbog toga kriv? Pa, nisam ja proizveo taj problem, pokušao da ga rešim, borio se za to svim srcem, svom energijom. I, biće takvih pokušaja još, deset i dvadeset, ali od stotinu osamdeset će da uspe. To je posao koji na dnevnom nivou se bavite i rešavate. Da li ima nekog od gradonačelnika koji je imao 100% uspeh sa investitorima. Pa, nema nijednog. A mi smo zaista imali veliki procenat uspeha sa investitorima, veliki procenat. Od PKC do „Kromberg shuberta“ koji zapošljavaju hiljade ljudi. Negde uspete, negde ne uspete, važno je da se borite i da radite za svoj narod, da pokušavate problem da rešite i da ne kršite zakon.
Govorite o „Tenisu“, pa ne postoji stvar koju nisu uradili da „Tenis“ ne dođe. Nije zbog toga i nema to veze sa povećanjem cene svinjetine, ali u pravu ste ima u tom smislu da smo doveli „Tenisa“ i da ga nismo saplitali i udarali u glavu motkom svakog trenutka nikakvih problema ne bismo imali danas sa tim, bili bismo najveći proizvođači svinja, danas bi smo još imali, ali za godinu dana ne bismo imali. Ali, je zato bilo, udri ga motkom u glavu koliko možeš, zaustavi sve. Iako sam neke ljude molio, to je Nemački investitor, znam da su potpredsednici Nemačke Vlade pozivali pojedine ljude u ovoj zemlji, nemojte to da radite, to je dobro za vašu zemlju. Nije vredelo zato što je neko pomislio da je to njemu dobro kao politička kampanja i da kaže – e, time ćete da uništite naše seljake koji tu treba da obrađuju zemlju. Ovi će da plate unapred zakup, uzećemo pare unapred koje inače ne možemo da uzmemo unapred, jer svake godine licitiramo i mučimo se kako ćemo i šta da naplatimo. Dobićemo fabrike, dobićemo klanice, dobićemo te modularne farme na kojima će ljudi da rade i proizvodićemo stoke, svinja dvostruko više nego što ih danas proizvodimo. Ovako to nećemo moći da uvećamo.
Kome je to smetalo? Smetalo je interesnim grupama, lobijima koji su se skrivali iza toga da tobože štite malog čoveka i seljaka, a nisu štitili nikakvog malog čoveka nego su štitili tajkune koji su to uvezivali, koji su uvek imali pravo na to zemljište i pogledajte samo šta smo sad uspeli uspešno da uradimo, recimo u Pančevu. Za kratko vreme je urađena licitacija na vreme, urađeno tako da dobiju poljoprivrednici mali, a ne da tajkuni posle toga njima raspoređuju.
A to su problemi sa kojima se suočavamo. Neću da odgovaram na to da li je nešto vređanje inteligencije ili nije. Ja mislim da dobro znam kako ljudi žive jer se krećem po Srbiji, znam koliko ljudi teško žive, ali ja znam da to ne može preko dana ili preko noći da se promeni. Još mnogo godina će biti potrebno da bi ljudi još bolji život osetili, ali nije to baš ni tako loš život sem za one koji jesu najsiromašniji. Primetiće te ne kukaju najsiromašniji, kukaju najbogatiji u uvek su najglasniji. Ti najsiromašniji sve dobro razumeju i radom hoće da poprave svoj položaj.
Da vas pitam, kada je već tako, a kad je to u Srbiji bilo dobro? Kada je iko od nas, iko od vas izgovorio da je u Srbiji dobro? U kom to periodu srpske istorije je bilo dobro? Što da nije bilo dobro u Titovo vreme kada smo čekali na kredit po pet godina da bi 15 godina mogli da vratimo za zastavu 128 ili za zastavu 101? Danas takav automobil ne postoji na našim ulicama, gotovo da ne postoji. Koje je to vreme bilo dobro? Milana Stojadinovića smo ocrnili koji je bio jedan od najuspešnijih naših predsednika Vlada. Mi srpski komunisti u većini, a da ne govorim o tome nije nam valjao ni kralja Aleksandar, ni kralj Petar, niko nam od Obrenovića nikada nije valjao.
Pa, kad nam je to bilo dobro? Jesmo li mi Srbi ikad rekli da je neko nešto vredeo osim kad umre. Nismo nikada. A i to kad umre kažemo, hoćete da vam kažem zašto. Ne zato što mislimo da je stvarno vredeo i zato što smo ga stvarno poštovali, umre, bude ubijen ili šta hoćete već, ne zato što smo ga stvarno poštovali nego zato što nam više nije prepreka ni u čemu, ne predstavlja nam konkurenciju. E, zato možemo da pokažemo pijete i da pokažemo poštovanje i ni zbog čega drugog. E, zato mi nemamo dovoljno spomenika za naše žrtve iz poslednje rata i zato ćemo tek sada na tome da radimo i na posebnom trgu. Zato nemam spomenik ni Stefanu Nemanji. Mi nemamo rodonačelnika dinastije Nemanjića spomenik u Beogradu. Nemamo, nemamo ulicu kralja Aleksandra, zato imamo ulicu njegovih atentatora i organizatora i onoga koji je pokušao. Šta ćete?
Sve to imate u našoj zemlji, zato što u našoj zemlji nikad ništa ne valja, nikad ništa nije dobro, sve samo skloni, opsuj nešto ako možeš i idi pa ruši. Super smo napravili kada smo srušili ovu Narodnu skupštinu. Nismo je srušili, ali smo je prilično uništili. Još slike ne možemo da pohvatamo gde su, još platna ne možemo da pronađemo gde su.
Što se tiče povećanja i smanjenja penzija i Ustavnog suda, ja mislim da je Ustavni sud nadležan da to komentariše a ne vi. Što se tiče smanjenja i povećanja penzija, prvo podsetiću vas 61% penzionera ima veće penzije nego što ih je ikada imao. Ovih 39% penzioneri imaju manje penzije i nikada to nisam krio. Ovih 61% ima čak i nominalno veće penzije, ne nominalno, već realno, a ovih 39 ima manje i nominalno i realno i to ćemo da promenimo, ali ti penzioneri ne bi imali penzije upravo zbog onoga što se radilo u ovoj zemlji i kako se pravilo.
I ja sam rekao – imaće veće penzije. Dakle, imaće veće penzije i nominalno od onoga što su imali a zbog niske inflacije značiće i realno veće. To sam govorio i za plate u javnom sektoru. Ne za upravu, ne za administraciju, već sam o tome govorio za učitelje, nastavnike, profesore, o tome sam govorio za zdravstvene radnike, za socijalne radnike, za vojsku i za policiju. Ja mislim da sam veoma precizno i o tome govorio.
Da budem sasvim otvoren, pošto ideje koje su se iskristalisale u ova dva dana su, da su radnici izrabljivani, da je sve užasno, da bi svi to mogli mnogo bolje i to bez stranih investitora, ne znam odakle bi napravili rast, pa sve to da pitam, da mi neko to objasni. Samo mi objasnite odakle biste napravili rast, pošto ja znam kako se pravi rast BDP a vidim da mnogi ne znaju, pa mi kažite odakle biste napravili taj rast? Iz čega bi proizašao? Gde biste to napravili? Na to odgovora nema, na to odgovora nema.
I poslednje, što se tiče EU i Rusije, da, mi sarađujemo sa EU i nalazimo se na evropskom putu, ali mi imamo izvanrednu saradnju sa Ruskom Federacijom, po rečima Dmitrija Rogozina, našeg prijatelja, potpredsednika ruske Vlade, nikada nije bila bolja saradnja ruske Vlade sa srpskom Vladom, a ako mi pronađete bilo kojeg srpskog lidera koji se toliko puta sastao sa predsednikom Putinom i premijerom Medvedevim, bilo kojeg, sve ih saberite i od 2000. i pre 2000, onda mi i na taj način pokažite ko je to imao bolju saradnju sa Ruskom Federacijom.
Mi ćemo tu saradnju da nastavimo, kao što ćemo da nastavimo naš evropski put na potpuno iskren i otvoren način, znajući šta su naši strateški ciljevi, znajući šta su naši istorijski partneri i uveren sam da je to jedina politika koja može da donese boljitak Srbiji, jedina politika koja je racionalna i koja je razumna
Ja samo molim da mi neko pokaže od svih onih koji su govorili da strani investitori, to nisam čuo od vas, to sam čuo od drugih, od vas sam čuo za izrabljivanje radnika, dakle da mi samo kažu koji je to metod po kojem ćete da obezbedite uvećanu stopu rasta, ako to nisu strane investicije? Samo da mi taj genije to pokaže, da mi to pokaže jednim brojem.
Pa meni ste se smejali kada sam govorio o čeri paradajzu, govorili ste – Vučić lupa gluposti. Pričali ste svašta, pa samo sam vam rekao istinu. Samo sam vam rekao istinu i ništa više, ali nije vredelo, kao i za sve drugo.
Što se tiče naše spoljne politike, ukoliko mislite da Srbija može sebi od dve noge da odseče jednu, ja mislim da bi Srbija time mnogo teže pratila i mnogo teže mogla da ide u budućnost.
A ovako ukoliko izbegnemo probleme u regionu, ukoliko izbegnemo probleme u okruženju, ukoliko budemo imali malo sreće u globalnim previranjima, da ne budemo kao što je Drecun danas govorio na toj liniji na kojoj smo se uvek nesrećom nalazili, siguran sam i uveren da Srbija ima dobru i ekonomsku i političku budućnost. Zahvaljujem se.
(Boško Obradović, s mesta: Da odgovorim.)
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Čekajte kolega Živkoviću, po kom osnovu replika?
(Zoran Živković, s mesta: Pomenut sam, pogrešno protumačen.)
Mandatar vas je samo citirao.
(Zoran Živković, s mesta: Ne, ne.)
Ne može da vas tumači ako vas citira.
(Zoran Živković, s mesta: Molim vas, ne može da me citira kad nije čuo šta sam rekao. Ja stvarno ne znam šta je problem?)
Izvolite.

Izveo je pogrešan zaključak iz mojih reči. Hvala lepo.
Dakle, 25. jula ove godine sam podneo predlog izmene Zakona o Vladi, gde tražim da se promeni član 11. gde piše u prvom stavu – pre izbora Vlade svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. To je potpuno normalna stvar i to je bilo primenjeno pre 15 godina, bez zakona, ali tadašnji prvi premijer posle 5. oktobra, posle spaljivanja ove Skupštine kako neki tumače 5. oktobar, je svi kandidati su bili na pregleu.
Da li je to neki problem? Ne. Da li to znači da je tadašnji mandatar i njegovi kandidati za ministra su bili ludi? Naravno, ne. Ne, nego to je jedan dobar običaj. To je jedan dobar običaj, dakle ljudi koji rade manje složene poslove od posla ministra ili predsednika Vlade, moraju da imaju to uverenje, naravno da bi bilo dobro da to imaju i svi oni koji danas i u buduće budu kandidati za jednu takvu funkciju. To što mandatar nije dobro čuo, to što su mu njegovi loši savetnici, znači ne Toni Bler, nego neki odavde preneli pogrešnu informaciju, to nije moj problem. To nije moj problem.
Drugo, citiranjem Zorana Đinđića, makar i na pogrešan način, niko neće moći da postane Zoran Đinđić. Kada se neko stalno hvališe time da sve zna, da je jedini koji može nešto da menja, tu nešto nije u redu i zato ja predlažem lekarske preglede za sve članove, buduće članove Vlade, ne samo ove, nego svake vlade koja ide iza nas.

Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.
(Vjerica Radeta, s mesta: A ja?)
Ja se izvinjavam, znate koliko se vas javilo. Ja ću sada da izbrišem listu.
(Vjerica Radeta, s mesta: Znam, ali bila je direktna komunikacija.)
Molim vas Verice, vi barem znate kako se to radi.
Izbrisaću listu i daću reč Vjerici Raditi, jer nje sada na listi nema, zato što se javilo ne znam ni ja koliko ljudi.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.
Nažalost, zbog lošeg i nedemokratskog Poslovnika mi zapravo nismo u situaciji da na pravi način vodimo dijalog sa mandatarom.
Suština je zapravo da je mandatar, sve ono što sam ja rekla, faktički potvrdio, osim ovoga što sam iznela vezano za „Juru“ što se inače juče suprotstavljao i nekim drugim poslanicima.
Ne znate šta je izrabljivanje. Izrabljivanje je ako neko radi za minimalac i radi prekovremeno i to mu niko ne plati. To je izrabljivanje i mislim da ste i sami svesni da nije u redu da se u obraćanju meni kažete da se na plate žale neki koji rade svega tri sata.
Naravno, ovo što ste pomenuli vezano za našu spoljnu politiku, za sedenje, kako ste rekli, za kidanje jedne noge, ne radi se ovde o kidanju nogu, nego o sedenju na dve stolice, gospodine mandataru i mi srpski radikali insistiramo da se konačno opredelimo za jedinu pravu, a to je ta stolica koja nas vezuje za Rusku Federaciju.
Svakako, pomenuli ste našeg prijatelja Rogozina. On je i prijatelj SRS i prijatelj Vojislava Šešelja i bio je u poseti kod nas, mimo svih protokola, kada je bio u zvaničnoj poseti Srbiji i to u periodu kada smo bili vanparlamentarna stranka.
Moram još da vam kažem da niste u pravu kada kažete da ne možemo komentarisati Ustavni sud. Ustavni sud treba po Ustavu da je i samostalan i nezavistan, ali nažalost, Ustavni sud je u popriličnoj meri instrumentalizovan u interesu vlasti i nije sveta krava da se ne pominje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani mandataru, kandidati za ministre, narodni poslanici, danas imamo zaista pred sobom jedno autorsko delo za koje, pre svega, ne treba reći da je literalni rad, jer neko ko je pisao autorsko delo i ko je na ovakav sistematični način uradio 250 strana, u skraćenoj verziji 67, može slobodno da kaže da ima osobine naučnog rada.
Ono što predlažem, gospodine mandataru, da vaš rad zaista odštampate, jer mislim da će u budućnosti ostaviti velikog traga za ljude koji se bave ekonomijom i političkom ekonomijom, upravo zbog toga što na jedan sistematičan i integrativni način je prikazano da politika može da daje svoje rezultate u svakodnevnom životu i kao primer svim onim zemljama koje su u toj tranziciji, pošto u Srbiji tranzicija traje poslednjih 30 godina, kada posmatrate u političkom i ekonomskom smislu, može da da zaista dobre rezultate, pogotovo ukoliko imate takav pristup kao što ste vi dali.
Ono što je važno reći je da taj naučni rad, odnosno uopšte ovaj Ekspoze, može da se nazove da je Srbija jedna nova ekonomska paradigma Balkana, ali ne samo zapadnog Balkana, nego Balkana uopšte, zato što tu postoje zemlje koje jesu članice EU, a nemaju ovakve rezultate kao što ima rezultate Srbija i Vlada Republike Srbije, i neće ni imati te rezultate do 2012. godine, odnosno u tom tranzicionom periodu.
Zašto ovo govorim? Zato što kažu da je najbolja zemlja u tom tranzicionom periodu kada je ušla u evropske integracije, u pregovore sa EU, bila češka vlada, koja je od 16 ministara imala 15 inženjera i samo jednog političara i da je upravo zbog toga, zato što je imala pripadnike tehničkih struka u svom sastavu, dala najbolje rezultate u toj realizaciji i implmentaciji svojih ciljeva.
Međutim, vi ste u protekle dve godine pokazali da zaista ovim promenama, koje vam naravno svi drugi zameraju, ste pokazali da tim promenama u društvu i prihvatanjem tih promena koje postoje i implementacijom svih onih delova koji se odnose i na društvene promene i na ekonomske i na političke promene, ali i one koje obuhvataju promene koje nas okružuju, a to su promene u političkom okruženju u regionu Balkana i zapadnog Balkana i promenama u EU i odnosima EU sa Rusijom i odnosima Amerike sa Rusijom i EU, ste pokazali da ste mudar političar i da se jako dobro snalazite u međunarodnim okvirima. Zbog toga, zaista, ovakav Ekspoze treba sva naša buduća pokolenja da imaju kao jednu knjigu koja će pokazati da istoriju treba jako dobro poznavati, odnose među nama samima jako dobro poznavati, ali iz toga izvući jako dobre zaključke da bi mogli da idemo napred.
Otvorili ste mnoga pitanja, a to su pre svega pitanja o našim slabostima u društvu, o tome da naš narod ima određene karakteristike koje nas zaista uvek negde vuku nazad i bez kojih mi ne možemo, ukoliko ne ispravimo, da idemo napred. Zbog toga je taj sistem vrednosti koji je postavljen do 2012. godine u komercionalizaciji odnosa, da iza svega mora da stoji novac, upravo zbog toga što su neki trošili budžete i krali jednostavno ono što nije njihovo, nego narodno, što su narodne pare, suštinski ste pokazali da jednostavno to mora da prestane, da borba protiv korupcije mora da bude nedvosmislena i da nam je potreban nov Zakon o borbi protiv korupcije upravo zbog toga što primeri kao što su ministar gospodin Saša Radulović nikada ne sme više da se ponove.
Zašto to govorim? Zato što projekat Saša Radulović, koji je otišao iz jedne uređene države kao što je Amerika, odneo novac i nije platio porez, troši sada ovde i jednostavno za neke nove projekte kao što su nevladin sektor, kao što su neki projekti „Žuta patka“ i kada dolazimo do toga da kažemo, da vidimo šta je čovek radio u Srbiji, a onda dolazimo do određenih zaključaka da je kao stečajni upravnik bio stečajni upravnik 11 preduzeća, i plus savetnik u šest stečajnih postupaka i da ga je država isplatila u ukupnoj vrednosti od 22.794.560,76 dinara.
Kako sam došla do tog saznanja? Tako što kao predsednik Odbora za privredu nikad nismo videli ministra privrede da dođe na Odbor u parlament, da sedi tu kada slušamo izveštaj Agencije za privatizaciju, Agencije za stečaj i nikada nismo mogli da čujemo i da postavimo pitanje ministru o tome kako je kao stečajni upravnik „Vršačke pivare“, „MODA“ - Debeljače, „Lune Milovanović“, „Dimitrije Tucović“, „BK Kompanije“, „Delta legala“, kako je njegova firma „E-biznis servis“ kao suvlasnik mogla da radi određene knjigovodstvene usluge, da vrši reviziju nad ovim stečajevima i na kraju krajeva, sve to da naplati od države kroz određene troškove i mesečne prihode.
Znači, pitanje se postavlja - kako može neko da bude ministar, da bude stečajni upravnik i sada nakon svega toga da bude poslanik i da se bavi pravom i pravdom i da kaže da ne postoji država i institucije koje mogu to da sankcionišu, s pravom, zato što Agencija za borbu protiv korupcije očito nije imala zakon na osnovu kog je mogla ovako nešto da sankcioniše?
Treba postaviti i pitanje sa kolikim novcem je upravljao kao stečajni upravnik ovih firmi koje su u inostranstvu? To su devizni prilivi i odlivi tih sredstava.
Ono što treba još reći za ovaj ekspoze najznačajnije što ste dali fokus – obrazovanje, i jednostavno, privredni rast kroz ekonomiju koja će biti zasnovana na znanju. Zašto? Zato što je princip dualnog obrazovanja nešto što smo mi u svom društvu i kao deca prošli kroz srednje obrazovanje, a to su bile tzv. prakse, to su bili delovi koji se odnose na naše praktično znanje i koje smo negde svi prošli. Naša deca i deca naše dece to neće znati ukoliko zaista ne uvedemo ovakav sistem, ukoliko ne proizvodimo onoliki broj stručnjaka koji je potreban privredi, a to je jedino moguće sa ovakvim konceptom koji ste dali.
Na kraju, želim da kažem da promeni svesti, koja je neminovna, znači, insistirali vi ili ne, sa ovakvim konceptom, sa ovakvim ekspozeom, treba da stvori jedan nov sistem vrednosti u kojem mi želimo da imamo mlade ljude koji će zaista pokrenuti ovu zemlju u bolje sutra.
Ono što želim još da kažem, da mnogo toga kada govorimo o Konfučiju, a kojeg često citirate, je rekao da put do dobrote, misli se na upravljanje uopšte, državom, ide preko mudrosti. Vi ste kao mudar političar pokazali da je danas velika čast podržati ovakvu Vladu na čijem ste vi čelu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Nataša Mićić.

Hvala.
Poštovane dame i gospodo, pojedini segmenti ovog dugo najavljivanog ekspozea su prihvatljivi za LDP, jer ne možemo biti protiv nekih stvari za koje smo se i sami zalagali. Naravno da ne možemo biti protiv npr. efikasnije, pametnije uprave, naročito ne možemo biti protiv nekih ekonomskih mera, kao što su podsticaj preduzetništva, jer to jeste deo politike LDP, četiri milijarde bespovratnih podsticaja, žensko preduzetništvo, javno privatno partnerstvo itd.
Mandatar se inače najviše bavio ekonomskim merama, ali ono u čemu se razlikujemo i znamo da je važna ekonomija, jeste da mi imamo različite prioritete. Prioritet naše politike jesu, pre svega, slobode. Za liberale su uvek najvažnije slobode, ljudska prava, institucije, pravna država.
Zato nam je važno, a uopšte nije spomenuto u ekspozeu, npr. unapređivanje, demokratsko upravljanje sektora bezbednosti u toj oblasti, jer se tako postiže maksimalizacija zaštite ljudskog prava. Takođe, zainteresovani smo, pa sve da se radi kako mandatar kaže od tri barake, za funkcionisanje pravne države, država mora da ima odgovor.
Čak i kada se slažemo o prioritetima, na primer, Evropska unija kao prva tačka od deset tačaka ekspozea, imamo različita poimanja, različito gledamo na EU. Vi u prvoj rečenici pominjete investicije i tačno to i jeste spoljnopolitička orijentacija, ali za nas je to, pre svega, taj sistem vrednosti, taj nivo sloboda ljudskih prava, sigurnosti pravne države.
Nezapaženo je prošlo da planirate da u rebalansu budžeta povećate budžet za naoružanje vojske i do šest puta. Do šest puta. U vašem ekspozeu piše da planirate sredstva za naoružanje, evo imate na 14. strani, pogledajte…
(Aleksandar Vučić, s mesta: To je sa tendencijom rasta.)
…za investicije za naoružanje. Dakle, ne smatram da je to prioritet, smatram da imamo, iako sam neko ko razume da je potrebna naravno modernizacija vojske… Mislim da je mnogo veći problem infrastruktura i na to bi trebalo da gledamo kao na bezbednost. Pet stotina i jedna osoba je poginula na našim drumovima u prethodnoj godini za prvih deset meseci. To je ljudi kao da smo u nekom malom ratu. Zato je važno da ono što ste obećali još 2014. godine, recimo, za Koridor 11, da ćete završiti… Tada ste obećali da ćete do 2016. godine do Požege završiti tu deonicu. Sada vidimo nije, objasnili ste zašto nije gotova ni do Preljine, a za deonicu do Požege kažete da ćete pokušati da to dovršite. Vi to morate da dovršite zato što je to jedan od najvećih prioriteta i najbolji način da pokažete brigu o ljudima.
Isto tako, zapadna Srbija zbog te infrastrukture, zbog loših puteva ima i najslabija ulaganja u investicije. Ne znam, evo i FAP je propao. Ne znam šta je sa tom fabrikom u Uzićima, dokle se stiglo.
Na kraju da kažem da mi ne vidimo ovaj vaš program, kao što vi kažete da je to pomeranje granice mogućeg i uspeha. Jednostavno to vidimo kao status kvo, možda jeste to za neke konzervativne snage. Nama je potrebna i odlučnija orijentacija prema EU na način koji sam objasnila da gledamo EU, zatim promena Ustava kako bismo dobili građansku, modernu državu, zatim bolja regionalna saradnja, realizacija Briselskog sporazuma, otvaranje dijaloga o NATO-u zato što je vojna neutralnost neodrživa.
Imam samo još u oblasti ekonomije, kojoj ste najviše posvetili pažnju, mi jesmo za strane investitore, ali smatramo da je bolje rešenje osloboditi investitore plaćanja porez na dobit na, recimo, pet godina, jer je to ista suma 10.000 evra za koju ne bismo izdvajali gotov novac i ne bismo plaćali kamate.
Drugo, postavljam pitanje, po pitanju ušteda, pet i po miliona evra je dato za penale za neiskorišćene kredite, čija je to odgovornost? Mislim da pet i po miliona nije mala suma novca.