Ali nije bilo nikakve uvrede, bio je odgovor.
(Slaviša Ristić, s mesta: Obratio mi se sa Slaviša.)
Poslovnik govori samo o mogućnosti kada vas neko pežorativno nešto spomene.
(Slaviša Ristić, s mesta: Nije me razumeo.)
Razumeo vas je, naravno, svi smo vas razumeli.
Reč ima Mirko Krlić, pa Miladin Ševarlić.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine mandataru, gospodo budući ministri, dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da će moja diskusija izgledati kao režirana, jer upravo tema koja je ovog trenutka načeta jeste i segment iz obimnog ekspozea o kome želim da nastavim da govorim.
Žao mi je što je bivši gradonačelnik, predsednik opštine Zubin Potok, na ovakav način govorio o delovanju Vlade Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Žao mi je, jer mislim da sam čovek nije tako loše obavljao svoje poslove. Međutim, ima onih drugih, onih koji su sa njim činili Vladu, imao onih ministara koji su za četiri godine mandata zaduženi za Kosovo i Metohiju dva puta prešli Ibar, po sopstvenom priznanju, koji nisu išli dalje od Leška, a danas pričaju o Kosovu i Metohiji.
O Kosovu i Metohiji prvu rečenicu, najbolju i najbolji termin koji sam do sada čuo, izgovorio je mandatar. Rekao je – za ovu Vladu Kosovo i Metohija je veliki izazov. Nema boljeg termina. Izazov je nada, optimizam, izazov je budućnost, izazov je inspiracija. To je dobra vest za sve građane na Kosovu i Metohiji, ako će se Vlada tako odnositi, a hoće. Najbolja je vest za građane srpske nacionalnosti. Uostalom, šta o toj Vladi i o politici i prethodne vlade misli narod Kosova najbolje je rečeno na izborima i ti rezultati govore o svemu.
Moram da skrenem pažnju da je Vlada u prošlom sastavu, velika većina je danas ovde, izvojevala posle 16 godina prvu veoma važnu diplomatsku pobedu vezanu za Kosovo i Metohiju. To je sprečavanje Prištine, sprečavanje tzv. republike Kosovo da uđe u instituciju Svetske zaštite UNESKO. Koliko je to važno, želeo bih da iskoristim ovo vreme i to objasnim, jer i sam premijer zna da je dobijena bitka, ali nije dobijen rat. Već sledeće godine isti problem će zadesiti Vladu, i neće zadesiti samo Sektor evropskih integracija ili bezbednost, nego će zadesiti gotovo sva ministarstva. Nema nijednog delovanja gde ne postoji ta stepenica Kosova i Metohije, i u sportu, i u socijalnoj politici i radu, i u privredu, zdravstvu, obrazovanju i, naravno, kulturi. Upravo na polju kulture ta pobeda je izvojevana u zadnji čas, ali izgleda da smo mi takav narod koji najbolje funkcioniše kada je pod pritiskom. Nadam se da nam se to više neće ponoviti, ali svakako na toj značajnoj pobedi čestitam.
Zašto je važno da Kosovo, pod ovim uslovima kakvi su danas za srpsku kulturnu baštinu, ne uđe u UNESKO? Zato što moramo prvo da sagledamo šta je to UNESKO. UNESKO je krovna organizacija zaštite spomenika kulture u celom svetu, ono štiti celu civilizaciju. Ali, UNESKO deluje preko država koje su članice i preko njihovih državnih zavoda zaštite, restauracije i svih drugih potreba za održavanje jednog spomenika. Danas o spomenicima UNESKA na Kosovu i Metohiji, a podsetiću vas koji su to spomenici, to su Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija, kao što vidite, sve što je na Kosovu spomenik prve kategorije pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi i pripada srpskoj kulturnoj baštini.
Odakle onda tako veliki interes Prištine da bude upravo u ovoj organizaciji? Odakle tako velika želja? Odakle odjednom da sa prištinskog univerziteta sa Akademije slikarstva jedan broj studenata studira u Atini vizantinsko fresko-slikarstvo na račun Vlade Republike Kosovo? Da to neće možda da oslikavaju i grade nove crkve pravoslavne po Kosovu? Ne. Radi se o preuzimanju brige o srpskoj kulturnoj baštini.
Znate, u Nemačkoj je građena ogromna kulturna baština, Nemci su narod velike kulture, ali nekoliko dvoraca i jedna katedrala ostala je u Poljskoj, kada su, naravno, posle Drugog svetskog rata pravljene nove granice. Danas ni na stranicama UNESKO-a nećete naći da su to gradili nemački grofovi. Nećete naći nikakvog traga nemačke kulture, to je definitivno sakralno graditeljstvo Poljske, pa ni velika Nemačka to ne može da ispravi.
Imate bolje primere iz našeg okruženja. Pre izvesnog vremena sam bio u gradu Trogiru. Ceo stari grad Trogir je zaštićen i pripada spomeniku prve kategorije. Trogir su gradili Italijani i u jednom delu tamo je bila Grčka, pa ostade Grčkoj. Nigde više ne piše i nigde više ne postoji da je to italijanska kulturna baština. Na samoj katedrali, na zidovima katedrale kasnije je urezan reljef kralja Tomislava, koji je sumnjiva kategorija i za hrvatske istoričare, međutim, to je danas hrvatska kulturna baština. Najbolji primer kako UNESKO štiti kulturnu baštinu drugih pokazuje Šibenička katedrala. Ona je izuzetna u barokno-renesansnom stilu, a ispred te katedrale nalazi se spomenik Juraja Dalmatinca koji je navodni graditelj katedrale. Nikakav Juraj Dalmatinac nije gradio tu katedralu, nikakav Juraj Dalmatinac nije imamo nikakve veze sa gradnjom, to su gradili italijanski graditelji, ali danas u toj katedrali nijedna mesečno nema misa na italijanskom jeziku. To je sudbina spomenika kulture, onog trenutka kada njihovu brigu bude preuzela Priština.
Zbog toga je jako važno da već sutra kada se formira Vlada radi se na tome da se obezbedi srpska kulturna baština. Ja nisam veliki optimista i ne smatram da će biti lako zaustaviti Republiku Kosovo da uđe u ove institucije. Vidimo u kakve sve institucije ulazi sa svojim moćnim mecenama, ali postoji model, eksteritorijalnost, postoji model, to je nudio i Ahtisarijev plan. Već što pre mi moramo u Briselu pokrenuti ove razgovore, pokrenuti ovu temu i, naravno, pokušati da zaštitimo srpsku kulturnu baštinu. Ona pod međunarodnim ugovorima mora se tako zvati – srpska kulturna baština i vlasništvo Srpske pravoslavne crkve. Jedino to garantuje opstanak.
Znate na Kosovu i Metohiji…
Hoćete li smiriti malo gospodina?
Vi ste se borili za UNESKO, trebalo bi da saslušate.
Znate, na Kosovu i Metohiji postoje crkve, i o tome je govorio premijer, postoje manastiri koji su opstali bez okruženja, neki monasi tamo teško žive, ali održavaju 800 godina liturgije srpske na Kosovu. Ali, nigde ne postoji, u svim ovim mestima koja su tačno navedena, ne postoji da je opstao narod, a da nema crkve. Imamo crkve bez naroda, a naroda bez crkve nemamo. To je shvatila albanska strana. Ulazak Kosova u UNESKO je poslednji pogrom i poslednje iseljavanje Srba, na jedan, naravno, sada drugačiji, da kažemo civilizovaniji način.
Ko će sprečiti prištinsku policiju da oca Savu i njegove monahe izveze iz Dečana i pošalje sa druge strane Ibra ili sestrinstvo iz Pećke patrijaršije? Ma, niko. Danas na čelu Albanske pravoslavne crkve arhiepiskop Anastasije, on je izuzetno veliki prijatelj Srpske pravoslavne crkve i našeg patrijarha. Međutim, on je čovek od 80 godina. Sledeći arhiepiskop vrlo lako može da naseli pravoslavne Albance sa istoka Albanije i, naravno, nema više srpske liturgije, nema više srpskog pojanja, nema više srpske istorije u tim manastirima, nema više Srba u okolini, naših svetinja, nema više Srba u Metohiji i Pomoravlju. To je krajnji cilj.
Ja vas molim da ovo zaustavimo na vreme, da ne čekamo ponovo da se borimo UNESKO i da tražimo saveznike po silnom broju zemalja, već da unapred napravimo međunarodne ugovore koji će garantovati opstanak Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji jer tamo ona odavno nije samo molitvena ustanova, ona je institucija države, preko nje funkcioniše sve ono što zaista funkcioniše na Kosovu u korist srpskog naroda.
Na kraju, gospodine mandataru, još jedna moja molba. Molim vas, kad spominjete Srbe sa Kosova i Metohije, o kojima toliko mnogo brinete i hvala vam na tome, ja sam emotivno veoma vezan za Kosovo i Metohiju, molim vas da spomenete i taj mali grozd goranskog naroda. Taj narod je izuzetno veran Srbiji. Oni danas slave svoj Đurđevdan časno. Oni su islamske veroispovesti, ali znaju svoje poreklo. Svoju decu šalju isključivo u škole koje uče po srpskom jeziku i po srpskom nastavnom programu. Pokazuje i vreme regrutacije kako su se odazvali na poziv Srbije i to je još jedan dokaz koliko su lojalni. Oni danas trpe ogromne pritiske albanizacije, makedonizacije i bošnjačenja, ali još uvek ponosno stoje, a žive u izuzetno teškim uslovima sa bednom infrastrukturom, bez ikakvih privrednih potencijala, ali i dalje su verni ovoj zemlji i zaslužuju svaku našu pažnju. Hvala vam.

Miladin Ševarlić ima reč, a neka se pripremi Milija Miletić. Izvolite.
(Slaviša Ristić, s mesta: Replika. Direktno sam spomenut.)
Niste pomenuti.
(Slaviša Ristić, s mesta: Dozvolite mi da u Narodnoj skupštini Republike Srbije dva minuta govorim o Kosovu i Metohiji.)
Ne mogu da vam dozvolim tako, pa nije Kosovo samo vaše. Kosovo je naše, tako da svih 250 poslanika bi se sada javilo da govori o Kosovu i Metohiji. To je naša zajednička stvar. Nemojte privatizovati neke stvari.
(Slaviša Ristić, s mesta: Dajte mi dva minuta ili ću se pozvati na Poslovnik.)
E, pa nije šija nego vrat.
(Slaviša Ristić, s mesta: Znači, ne dozvoljavate dva minuta razgovora o Kosovu i Metohiji.)
Ovo je jako ružno što ste sada izgovorili. Ovo je toliko ružno, jednako onome što je tvitovano, dakle, stvarno. Da nama spočitavate da ne damo da se govori o Kosovu i Metohiji. Pa to nije samo vaša stvar. To je srpska stvar. To je stvar Republike Srbije. Hoćemo svih nas 250 da pričamo o Kosovu i Metohiji? Stvarno nemam reči. Nemam reči za niskost koju možete da…
(Boško Obradović, s mesta: Čoveku koji živi na Kosovu ne date dva minuta da kaže.)
E, baš zato što ne razgovaram sa nekim ko je spreman da ucenjuje ljude.
(Boško Obradović, s mesta: Ne daš dva minuta da se kaže…)
Sram vas bilo, poslaniče Obradoviću.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Nemoj da pretiš.)
(Boško Obradović, s mesta: Ne pretim.)
Ne bojim se ja. Ne bojim se.
Uzdržaću se, znate zašto samo? Samo zbog mandatara koji je ovde, zato što možda neko od poslanika želi i da pokvari nešto i da baci u senku čitav ovaj trodnevni rad i sve ono što smo danas uradili o čemu smo danas raspravljali i govorili. Oni koji su imali nameru ozbiljnu da govore, samo zato neću opomene da izričem jer onda se potpuno izgubi svaki smisao.
Imam jedno lepo pitanje, bez vike, bez ikakvog nasilja ovde, bez ičega. Da li želi poslanik Miladin Ševarlić da govori ili ne želi? Ako ne želi, pustite, molim vas, ostale poslanike da govore. Želite ili ne želite?
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pozdravljam sve poslanike, mandatara i predložene ministre i sve građane Republike Srbije koji prate ovaj prenos u direktnom ili odloženom gledanju.
Kao nestranački poslanik izabran na listi koalicije Dveri-DSS, želim da se pozovem na dva stava u zaključku ekspozea mandatara, prvi je obratite pažnju na ovo što govorimo da se ne odnosi samo jednostrano nego dvostrano, i drugi je, vi i ja smo partneri u ovom velikom projektu koji se zove budućnost građana Srbije. Mislim da su to dobri stavovi i da u skladu sa tim kao nestranački poslanik želim da ukažem na sledeće.
Prvo, protiv sam izbora ove Vlade sa 20 članova jer mislim da to u ovom ekonomskom blagostanju, imajući u vidu sve restrikcije u pogledu plata, penzija i posebno prema poljoprivrednicima, imamo tri ministra bez portfelja, a naročito zbog toga što nemamo predlog od strane mandatara za ministra zaštite životne sredine koja je najzahtevniji sektor posle poljoprivrede ili zajedno za poljoprivredom u procesu evropskih integracija.
Drugo, što već uzastopno imamo ministre obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja iz privatnog sektora, a sada i predsednika skupštinskog odbora iz privatnog sektora. Mislim da treba uvažiti značaj Novosadskog, Beogradskog, Kragujevačkog, Niškog državnog univerziteta.
Treće, mi danas biramo 15-og ministra poljoprivrede, ako se ja ne varam, ili onoga ko je obavljao tu dužnost od političkih promena 2000. godine. U mandatu kada je gospodin Vučić prvi potpredsednik i predsednik, ovo je po drugi put da se predlaže kandidat koji nije iz agrarne struke, nauke, rukovodioca sa iskustvom u poljoprivrednim preduzećima itd, itd. Da je gospodin Vučić predložio gospodina Nedimovića za ministra državne uprave i lokalne samouprave, ja bih ga zdušno podržao, kao što bi podržao i neke od predloženih pojedinačno ministara čija imena neću posebno da ističem. To su razlozi zbog kojih kao nestranački poslanik neću glasati za ovaj sastav Vlade.
Drugo, s obzirom na ovo, obratite pažnju….

Hvala poslaniče, potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe. Potrošili ste vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Odustali ste. Zahvaljujem.
Radoslav Milojičić. Sledeći Aleksandar Marković.

Koleginice i kolege narodni poslanici, kandidati i kandidatkinje za ministre, žao mi je što je mandatar dosta vremena utrošio na reprezentaciju koju je opština platila davaocima krvi ili nekom drugom udruženju, kao što mi je žao što je vreme utrošeno na izradu ili ne izradu puta u Trsteniku.
Poštovani mandataru, ovo je treća vlada koju SNS i vi formirate. Kažete, citiram – ja ne radim za novac, ja radim da bi neko za 20 godina rekao ovo je uradio Aleksandar Vučić. To je vaša izjava. Ne, za 20 godina, za 200 godina će neuspesi treće vlade koju vi formirate biti zabeleženi, a možemo i da razgovaramo o tim vašim uspesima na koje ste vi sa vašim timom ponosni.
Da li je to stanje u privredi gde je ugašen FAP posle 63 godine postojanja. Da li je to stanje u pravosuđu, jer se u našoj zemlji, ako niste obavešteni, dešava to da komunalna policija indirektno ubija prodavca lubenica koji pošteno zarađuje novac za sebe i svoju porodicu. Da li je to stanje u pravosuđu takođe, gde niko nije odgovoran za smrt sedmoro ljudi u helikopterskoj nesreći? Da li ste ponosni na stanje u poljoprivredi gde cena žita 13 dinara, a u vreme nas loših iz DS, kako vi kažete, cena žita bila 25 dinara. Na stanje u poljoprivredi gde su subvencije 4000, a u vreme nas iz DS, kako vi kažete loših, su subvencije bile 12000 dinara.
Poštovani predsedniče, tj. mandataru, što se tiče ekonomije mi smo zemlja zadužena u tri vlade SNS 10 milijardi. Otiđite malo dalje od kabineta, od Skupštine i videćete da nijedan građanin Srbije koji nije član SNS nema dovoljno novca u novčaniku, nema dovoljno goriva u rezervoaru i nema dovoljno hrane u frižideru.
O tome koliko je ko uspešan predsednik opštine, naravno, govore podaci da smo mi tzv. neuspešni imali samo saplitanja i probleme od Vlade Republike Srbije, a da je prošle godine u jednom danu grad Kragujevac dobio 185 miliona dinara. Tu je sticajem okolnosti sin predsednika Republike na vlasti. Da je sticajem okolnosti Niš dobio u jednom danu 80 miliona dinara. Da je sticajem okolnosti Leskovac dobio 60 miliona dinara, a onda 12. decembra još 40 miliona dinara. To nije tretman koji je jednak prema svim predsednicima opština.
Na kraju krajeva, vaš predsednik opštine Dragan Vukanić, koji je državni sekretar bio, ili ne znam da li je još uvek u Ministarstvu zdravlja, je svoj dolazak u bolnicu u Smederevskoj Palanci naplatio 860 evra za jedan dolazak. Hvala.

Reč ima mandatar. Izvolite.

Ako mogu da vas zamolim za malo pažnje, molim vas.
Naravno, da nije lako odgovoriti na to da imate ljude u zemlji koji i dalje misle da Vlada određuje cenu žita, negde su izgubili dvadeset godina svog života, pa zaboravili da već toliko vremena nema veze sa Vladom. Teško je odgovoriti nekome ko vam kaže da ste vi krivi za FAP, a oni nam ostavili gvožđe i probleme i da rešavamo muke sa radnicima i sve fabrike u Srbiji uništili. A, šta dragi prijatelji da kažete nekome ko kaže da je 133 Hajnikena, 165 Tuborga i 65 Lav piva dao davaocima krvi. Znači, davaoci krvi su popili 165 Tuborga, 133 Hajnikena i 65 Lav piva i to je plaćeno opštinskim novcem. Ako ne verujete, ja ovde imam i račun i primetićete uvek svi davaoci i svi ti sa različitih reprezentacija, prezentacija, kako hoćete, završi u istoj kafani. Uvek je ista kafana, sasvim slučajno. Ali, me interesuje, ali kako popiju 35 kafa? I, da to neko neće da plati iz svog džepa nego i to ide na opštinski račun.
Ali, da ostavimo to po strani, dobili ste i vi novac od države Srbije. Dobili ste šest miliona, ako dobro pamtim, šest ili sedam miliona ako dobro pamtim. Sa druge strane, dobijaju i svi drugi upravo zato što je katastrofalna situacija u gradovima i opštinama. Svi koji traže i trudili smo se da bukvalno svima damo i proporcionalno potrebama i proporcionalno veličinama. Kragujevac se još dugo neće izvući zbog nasleđenih problema, dugo, dugo. Niš ne lako. Postoje gradovi za koje ne znam rešenje, poput Smederevske Palanke, poput Kosjerića i nekih drugih, ali Kosjerić i Smederevska Palanka su svakako u najtežem stanju.
Da budem iskren, vi ste meni beskrajno simpatični. Nikada ne svetu ne bih mogao da vidim da nekome padne na pamet da davaocima krvi plati 300 boca piva. Dakle, za svašta sam čuo, obično davaoci krvi posle toga uzmu sok neki, sok od paradajza ili dobiju neki sok negde, samo kod vas, ili su neka specifična krvna grupa koja pivom to pokriva.
Baš nemam ništa i stvarno mislim da imate i političkog duha i političkog talenta, ali to nema veze sa situacijom u opštini. Da li je opština dužna 2,5 milijarde ili četiri? Znaćemo u roku od sedam dana tačno. Prvi, naši nalozi pokazuju da je četiri milijarde. Ali, neka sam ja kriv. Neka je 2,5 milijarde, katastrofalno je, do juče ste bili predsednik te opštine i pre toga nije vladao niko koga sam ja postavljao nego vi.
Dakle, da li je četiri milijarde ili ne, ili je 2,5 milijarde, samo vas pitam, a odakle će to Smederevska Palanka da vrati. Kad i kako? I kakav to genije treba neko da bude da bi to mogao da vrati? Pitam ljude, kako će Kosjerić da vrati pet miliona evra, jer se genije zadužio, onaj što nam soli pamet u onom tabloidu danas, svake nedelje nam nešto soli pamet, ne znam ni ja šta sve, Vujadinović, tako nešto, Vukadinović, tako neki, nije ni važno i on svaki put nam soli pamet, uništio je budućnost građana Kosjerića, uništio budućnost građana Kosjerića. I, ja vas pitam – kako ćemo to da rešimo?
Nema problema, ja sam najgori na svetu, najgluplji, ekonomija ništa ne valja, vaša ekonomija je izvanredna, super, videli smo dokle ste nas doveli.
Naravno, da ljudi teško žive i ja dobro znam koliko ljudi teško žive. A, sada vas pitam – kako će da žive ljudi u Smederevskoj Palanci sa ovakvim dugovima? Šta će da rade sa takvim dugovima? Od čega će da žive? Na koji način? Ili ćete fabriku piva da otvorite za davaoce krvi i da svi dolaze da daju krv samo u Palanku. Ne znam šta drugo da vas pitam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Odgovorite na pitanje.

Naravno.

Poštovani mandataru, prvo u vreme kada sam obavljao funkciju sa svojim koalicionim partnerom, predsednikom opštine, ni jedan kredit lokalna samouprava nije uzela i rekao sam prošlog puta radi istine, ne radi vas, jer vidim da to ponavljate kao mantru, i nemam ništa protiv, to je politika.

Da sam prvog dana kada sam postavljen za predsednika opštine svim odbornicima dao ukupna dugovanja opštine koja su bila 2,5 milijarde, 2,5 milijarde i već tada je vodovod bio u dugu za struju...

(Aleksandar Vučić, s mesta: Nisi uzeo kredit, čestitam.)

Ni jedan kredit. Mogu samo ja da završim. Ni jedan kredit nismo uzeli. Šest meseci smo bili bez struje, to zna vaš šef kabineta, vama sam slao bezbroj dopisa, svim ministrima bez obzira na razliku u političkoj pripadnosti.

Rekao sam pred građanima Palanke, kada su me pitali – zašto vas napadam? Poljubiću vam ruku. Dajte nešto Smederevskoj Palanci da nam pomognete. Nije bilo odaziva. Vi niste premijer samo predsednicima opštine koji su iz SNS i zato sam rekao da je gospodin Veroljub Stevanović, koji je sigurno bio jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji Kragujevca, imao osporavanja, a da ste vašem gradonačelniku dali 185 miliona dinara.

Šest meseci su građani Smederevske Palanke bili bez struje, a u Smederevskoj Palanci, dođite da nas posetite postoji fabrika „Goša“, koja je u srećno vreme imala 15 hiljada, 15 hiljada radnika. Sada ta fabrika nažalost ima samo 3.000 radnika i hale stoje prazne. Imamo i dualno obrazovanje, jer je u okviru škole i fabrika, učenici idu i u školu, a jedan deo svog vremena provode u fabrici, tako da izlaze kao već stručni kadrovi. Samo je potreban investitor, kojeg vaš predsednik opštine iz SNS nije hteo ni da primi u opštinu pre 10 dana, tako da su problemi decenijama stvarani u Smederevskoj Palanci. Dugovi za struju su od 1996. godine. Hvala.