Evo, ispred mene se nalaze tri ekspozea. Jedan je od 2012. godine, kada je mandatar bio Ivica Dačić, drugi je, gospodine Vučiću, od 27. aprila 2014. godine, kada ste vi bili mandatar i ovaj treći, što je i logično, ponovo ste vi mandatar. U sva tri ova ekspozea jedno je zajedničko, to je da program, odnosno, bolje rečeno, želje su gotovo iste. Malo su razrađenije u ovom vašem poslednjem ekspozeu, ali nismo dobili sve detalje, zato što očekujemo ovaj preostali deo koji ste rekli da se štampa i čekamo, što kaže, jedva čekamo da izađe iz štampe.
Ali, ono što je na prvom mestu u sva tri ova ekspozea, na čemu se insistira, to je da opstanak Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije je prioritetni je zadatak svih vlada. Govorim, pre svega, vezano od 2012. godine.
Da li je to realno i koliko je moguće, to vi dobro znate, ali činjenica da istovremeno zagovarate saradnju i ulazak u EU, jednostavno nas srpske radikale zbunjuje. Zar nije proteklo dovoljno vremena, dovoljno godina, zar se dosta toga nije izdešavalo da se uverimo da EU ni u kom slučaju ne razmatra mogućnost da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije? Pa, zar nije jedan od krunskih dokaza otvaranje Poglavlja 35? Poslednje poglavlje po redosledu otvoreno je prvo. Glava tačka tog poglavlja je Kosovo i Metohija. Neće ga zatvoriti, to najavljuju svi emisari, svi zvaničnici vodećih evropskih zemalja, neće da razgovaraju oko zatvaranja tog poglavlja, dok se ne regulišu susedski odnosi sa Kosovom, kako oni kažu. Pa, zar nije već dovoljno vremena i zar nije dovoljno pameti i pouke izvučeno da kažemo – pa, ne možemo više, gospodo, da kucamo na ta vrata, da vas molimo, a vi nam oduzimate deo teritorije?
S druge strane, u ovim ekspozeima preovlađuje to da se Srbija mora izvlačiti iz ove ekonomske krize, iz dužničkog ropstva, kako ste vi uspostavili dijagnozu, što je tačno, ali najveću pomoć očekuje od MMF-a. Uostalom, svedoci smo, očevidci smo, da je MMF taj koji je odredio determinante kako i na koji način treba da se vodi finansijska politika i politika budžeta države Srbije.
Imamo i ovde kontradiktornost. Vi stavljate čoveka da vam vodi finansije, čovek koji je bio sve ovo vreme angažovan u Svetskoj banci, sarađivao sa MMF-om. Sad treba da brani interese Srbije, da zastupa interese Srbije. Naravno, ovde ne želimo mi srpski radikali da raspravljamo o ličnosti, mi cenimo svaku ličnost. Ali, zar nije to malo kontradiktorno? Pa, MMF jasno kaže – Srbija mora da smanji deficit da bi bila sposobna i u stanju da vraća uzete kredite, da održava svoju likvidnost. Vi se borite da se unapredi proizvodnja, da se podigne standard stanovništva, a taj isti MMF kaže, njih samo interesuje sposobnost Srbije da servisira svoje obaveze.
To su čisto dileme koje su ne samo kod nas srpskih radikala, nego u široj javnosti. Dosta tih kontradiktornosti ima. Naravno, svi predviđaju, što je potpuno logično, da su velike šanse razvoja Srbije u oblasti poljoprivrede, energetike i obrazovanja. To je tačno. To su velike šanse. Poljoprivreda je nešto što zahvaljujući našim precima, što su nam ostavili i zemlju i sve ono što podrazumeva plodnost te zemlje, to su naši preci nama ostavili i mi moramo bar onoliko koliko su nam ostavili da je sačuvamo.
Ali, gledajte logiku. Kakva je uloga države u tome, konkretno ove Vlade? Vi ne govorite detaljno kada je u pitanju poljoprivreda. Oko tri miliona hektara država Srbija preko svojih lokalnih samouprava godišnje ili periodično daje na korišćenje putem licitacije. To se završava tako što oprihoduje lokalna samouprava taj novac, a ne razmišlja se o tome da se podigne neto prihod po hektaru obradive poljoprivredne zemlje.
U Evropi, u evropskim standardima neto prihod sa jednog hektara je od tri do pet hiljada evra, a u Srbiji je to u proseku oko hiljadu evra po hektaru. Sad vi imate prostu računicu, ako je hiljadu evra a oko tri miliona, to je tri milijarde evra oprihoduje sad Srbija. Ako bi podigli samo duplo više prihod po hektaru, to bi vam bila značajna cifra, koja bi itekako pospešivala sve ostalo što je potrebno u Srbiji.
Kako to može da utiče država? Može lako, tako što će voditi jednu ispravnu cenovnu politiku, tako što će pored agrotehničkih mera obezbeđivati i tržište. Ne treba seljaku pametovati, pa mu govoriti gde on i pošto treba da proda. Treba mu stvoriti uslove, treba mu omogućiti logistiku. Lako će se seljak snaći. To je zadatak Srbije. To je zadatak ove Vlade – obezbediti jeftine energente, ulazne impute što niže obezbediti, kako bi bila isplativija proizvodnja. Gde su ti ulazni imputi? Pa, pre svega u energentima, kada je u pitanju gorivo, kada je u pitanju semenska roba, kada je u pitanju hemija koja je potrebna. Najvećim delom ona se nalazi u Rusiji, u Ruskoj Federacije. Gde je tržište? U istoj toj Ruskoj Federaciji. Pa šta je tu logika stvari? Logika stvari je da se preorijentišemo prema tom tržištu. Nema tu emocija. Ne možemo mi da se takmičimo da li neko više voli ili manje voli Rusku Federaciju od vas ili od nas srpskih radikala. Jednako isto smo je voleli uvek i ja mislim da je tako i ostalo. Ubeđen sam u to.
Kada je u pitanju energetika, možemo da razmatramo šta god hoćemo, ali moramo biti svesni da nismo ozbiljniji energetski faktor u širim nekim razmerama sve dok kroz ovu Srbiju ne prođe Južni tok. A, mi znamo koliko su se pojedini članovi Vladi, koji su i sad kandidati, zalagali za realizaciju te kapitalne investicije koja se zove Južni tok. Među njima je i sadašnji ministar saobraćaja. Ona se najviše zalagala za Južni tok.
Ona je svaki dan na svim stranicama svih dnevnih novina bila sa idejom da ima alternativno rešenje, ali dobro. Moramo o tome da razmišljamo. Nemate u ekspozeu ni jednu jedinu reč o južnom toku. Da li je to iz razloga što je to i dalje ostalo i podrazumeva se da će se u narednom periodu dogoditi pregovori ili je iz nekog drugog razloga, to ne znamo.
Što se tiče obrazovanja, to je ogromni potencijal i velika šansa, ali gledajte kakva je tu kontradiktornost. Vi zagovarate da se što više mladih ljudi školuje, obrazuje na različite vidove i načine, a imate s druge strane veoma negativan primer. Imate predsednika države koji je završio školu na veoma, veoma sumnjiv način završio fakultet. Vi ste svedoci toga. Vi to dobro znate. Šta taj mladi čovek, kad mu vi sad govorite kao budući predsedik Vlade, da kaže, da se trudi, da uči, što je potpuno razumljivo ili da uči za Tomu Nikolića, šta ga boli briga, falsifikovaće negde diplomu, negde će na brzinu da nabavi, nabaviće nekog Ljubišu, pa će mu on to uraditi?