ALEKSANDAR STEVANOVIĆ

Stranka moderne Srbije

Rođen je 1976. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je ekonomista sa dve master diplome iz Tranzicije i rekonstrukcije i Političke teorije i prakse demokratije.

Predsednik je Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća i ekonomski konsultant poslednjih devet godina. Radio je kao savetnik Ministra privrede, Unije poslodavaca Srbije, Udruženja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, Fonda za otvoreno društvo, Međunarodne organizacije rada, NALED-a, GIZ, HELP, USAID, Stalne konferencije gradova i opština, Fondacije Fridrih Nauman, ELDR, Ambasadora Države Izrael, Save the Children itd.

Potpredsednik je partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 7
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 17 dana i 22 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 26 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Hvala, potpredsedniče.

Dame i gospodo, u ovoj tački imamo Predlog dva zakona koji su prilično tehničke prirode i u sebi nemaju odlike toga što bi bilo sporno.

Zakon koji menja prirodu i rokove u kojima se isplaćuje stara devizna štednja je neko pitanje koje smo nasledili još iz devedesetih, a presudama međunarodnog tela, jedinog panevropskog tela koje imamo u Evropi, je utvrđeno da Republika Srbija ima određene obaveze po tom pitanju i, u skladu sa tim, ne postoji mogućnost da se o tome raspravlja i da se, ako smo država koja poštuje svoje međunarodne obaveze, uradi išta nego da se postupi po odluci suda. Tako rade sve suverene države koje su ozbiljne, pa ni u Srbiji nije bila drugačija situacija.

Ono što je razlog donošenja zakona, koliko sam ja mogao zaključiti, prateći tu materiju, još iz vremena kada je izneta na sud i kada je donesena presuda je to da i druge države nisu bile spremne da na vreme donesu odgovarajuće podzakonska akta i da dovoljno brzo izdaju odgovarajuće potvrde.

To je slučaj u mnogim od zemalja bivše Jugoslavije, a situacija se posebno komplikuje zato što je bankarski sektor u vreme kada je otimana stara devizna štednja i bankarski sektor danas koji postoji, ne liče ni po čemu.

S te strane, kašnjenje Srbije nije rezultat toga što smo mi u Srbiji loše postupali, nego zbog toga što su ljudi koji treba da dobiju ono što im je oduzeto 1990. na jedan duboko nepravičan način, bili u nemogućnosti da donesu sve potvrde i da dokažu da oni zaista jesu te osobe koje potražuju od Republike Srbije. S te strane u redu je da se donese ovaj zakon. U redu je i što će kašnjenje biti na jedan određeni način kompenzirano kraćim rokom isplate, kroz manji broj rata i to je sa naše strane, kako da kažem, jedan prilično pošten gest Srbije.

Ono što je moje pitanje za ministra finansija, koje se vrlo često ispostavi da nije tako pogrešno pitanje je da li sa 100% ili sa jako velikom sigurnošću možemo tvrditi da ćemo u roku koji je predviđen ovim zakonom zaista doći u situaciju da najveći, odnosno gotovo sve štediše pribave sva potrebna dokumenta?

Za kraj još jednom bih istakao da je jako bitno da smo usvojili praksu da Srbija zna šta su njena dugovanja. Iako je prošlo mnogo vremena, meni je i danas u sećanju kako smo svojevremeno sa Londonskim klubom postigli dogovor o tome da dobijemo otpis potraživanje od komercijalnih poverilaca, da blage veze nismo imali šta je naš dug. To je tada prošlo nezapaženo, ali danas je možda i dobro što se trudimo da ne prihvatimo dugove koji nisu naši. To je, recimo, jedan civilizacijski napredak.

Suštinski, ovom zakonu se nema šta prigovoriti, uz, naravno, ovo moje malo pitanje – da li je šest meseci dovoljan rok ili smo možda sebi trebali ostaviti malo više komocije, opet kažem, ne radi naših organa, nego radi štediša koji prikupljaju dokumenta u nekim od zemalja koje nemaju baš prijateljske administracije i nisu baš poznati po svojoj brzini u izdavanju istih?

Što se tiče drugog zakona, o Konvenciji o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, to je Konvencija koju je do sada potpisalo preko 120 država i teritorija i to je način da se izbegne kako poreska evazija koja se dešava u Srbiji, tako da se izbegne i da Srbija bude mesto u kome je dobro da se vrši poreska evazija od strane pravnih i fizičkih lica iz drugih zemalja.

S te tačke gledišta dobro je što ulazimo u taj program. Naravno, ne treba posmatrati čudotvorno Deklaraciju, iz prostog razloga što postoji još značajan broj teritorija i država koje neće to da potpišu, od kojih mnogi imaju prilično razvijene odnose sa Srbijom, tako da s te strane Konvencija će nam pružiti mogućnost dobar deo evazije koji nastaje u Srbiji. S druge strane, postoje, kažem, određene zemlje i teritorije gde to neće biti moguće, jer njima ne pada na pamet da budu u takvoj konvenciji.

Takođe, uvek je bitno istaći ono što mi propuštamo, a to je da Srbija ne treba da bude mesto koje drugi koriste i s te strane zemlje koje jesu najveća izvorišta poreske evazije na neki način neće posmatrati Srbiju kao mesto gde se može sakriti novac, odnosno oprati novac, odnosno izmeći plaćanje poreza kroz procedure koje su na granici legalnosti. S te strane, saradnja poreskih organa Republike Srbije i poreskih organa tih zemalja jeste dobra stvar.

Konačno i poslednje što bi trebalo uvek razmotriti i što je poenta svakog sporazuma o izbegavanju poreske evazije je razmišljati koji su uzroci poreskih evazija. Dakle, ne postoji bolji lek da pravna lica u Srbiji ne krenu stranputicom od toga da svake godine smanjujemo učešće državne potrošnje u društvenom bruto proizvodu i da, jednostavno, ostavljamo veći prostor za privatne investicije, razvoj prihvatnih investicija i da na taj način vršimo najbolju moguću stimulaciju za plaćanje poreza, jer kada neko, na primer, pokušava da izbegne plaćanje doprinosa i drugih vrsta nameta na rad. Ako su ti nameti niži, biće sramota da se to radi. Ako su ti nameti veliki, lako se postigne dogovor kome ni najorganizovanija poreska uprava sa svom e-administracijom, sa svim kontrolama ne može izaći na kraj.

Dakle, bitno je potpisivati ovakve sporazume, ali iznad svega najbitnije je smanjivati poreska opterećenja i ne davati stimulanse našim privrednicima da izbegavaju plaćanje poreza iz prostog razloga što i samo izbegavanje košta i iznošenje novca u određene zemlje koje su dobro došle i tretirane kao poreski rajevi, takođe ima određene troškove. Dakle, poenta je postavka poreskog sistema koji će naši privrednici i građani posmatrati kao duboko pravedan i iznad svega i koji će radnje koje su usmerene na to da se čine krivična dela utaje poreza, odnosno kreativnog izbegavanje poreza, što mu dođe na isto, jednostavno, da neće biti preteranog smisla da se fizička i pravna lica bave u Srbiji takvim radnjama.

Što se tiče samog sporazuma, naravno, sporazum je dobrodošao i to je dobra stvar za Republiku Srbiju, još jednom podvlačim. Hvala na pažnji.

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi direktore Agencije za borbu protiv korupcije sa koleginicama, dame i gospodo.

Pred nama je jedan izveštaj koji prilično detaljno opisuje kako same aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije, tako i dokle smo stigli u ispunjavanju mera iz Akcionog plana.

Imamo jedno obilje materijala o tome kakvi su rezultati postignuti. Sam Izveštaj po sebi je korektno napisan, ne možemo reći da je bilo šta prećutano, ulepšano, nacrtano sivim bojama. Izveštaj ko izveštaj je korektan. Samom Izveštaju ne bi čovek trebao nešto posebno da dodaje, urađen je na profesionalan način. Međutim, nije ni sama poenta da raspravljamo samo o tome kakav je Izveštaj sam po sebi, nego da izvučemo neke pouke i da sagledamo probleme, izazove sa kojima se Srbija suočava iz nekoliko različitih uglova.

Jedan ugao jeste sam Izveštaj, koji je osnova za raspravu o tome kako radi Agencija za borbu protiv korupcija. Ono što jeste finalni autput svake rasprave, je u suštini to kako se mi kao cela država nosimo sa korupcijom, jer nije Agencija jedina koja treba da se bori u tom procesu, ona je vidljiva zbog svoje uloge kao četvrta grana vlasti, ali daleko da se tu odvija sav posao, što ne znači da taj posao koji radi Agencije nije jako bitan.

Ako bi počeo subjektivno, od sopstvenih iskustava sa Agencijom, meni su ta iskustva fantastična, jer kada god je postojala neka najmanja sumnja, Agencija je kontaktirala na razuman način sumnje su otklonjene i ja mogu samo da kažem moje komplimente zbog toga što nikoga ne štedi od poslanika i što se u razmeni dokumenata sumnja može razvejati, ili to postaje pitanje za neke druge organe ako je sumnja takva da ostaje osnovana i nakon razmene dokumenata.

S moje strane preporuka, bez namere da utičem na način kako funkcioniše četvrta grana vlasti, je da se tako nastavi, jer borba protiv korupcije je bitna iz prostog razloga što korumpirana društva ne mogu brzo rasti, a opet, s druge strane, rast je preduslov da se korupcija smanji. Koliko god se nekome ne sviđalo, zemlje koje imaju niske prosečne plate, koje još još uvek imaju, ja bih rekao, preveliku državu, one su nužno podložnije korupciji. Takođe, imate i nekih institucionalnih nasleđa i kulturološki karakteristika južnjačkih društava, tako da, šta da vam kažem, verovatno je teže voditi Agenciju za borbu protiv korupcije u Srbiji nego npr. u Danskoj, što i nije nešto novo.

Dobili smo i set nekih preporuka koje je usvojio nadležni odbor Narodne skupštine i ja ne mogu da kažem ništa da su preporuke na mestu. Međutim, od samih preporuka, opet, mnogo je bitnije kako ćemo te preporuke realizovati, kako će izgledati strategija za borbu protiv korupcije za naredni petogodišnji ili čak desetogodišnji period. Ne bih imao ništa protiv i da bude duža, ali da se vrši revizija kako će izgledati akcioni planovi za naredne godine.

To je suštinsko pitanje koje treba da proistekne upravo iz ovih preporuka do kojih se došlo zajedničkim radom Skupštine i Agencije. Prevencija ostaje bitna i Agencija tu ima prilično jaku ulogu upravo tako što preventivno kontroliše i ima mehanizme reagovanja kada postoji osnovana sumnja da se korupcija desila.

Iako to nekada deluje da je na neki način, pa skoro kao Dervišu i smrti, nametanje sumnje koje su nekada neosnovane, mislim da je trošak i neugodnost ako neko prođe kroz sumnju, a ta sumnja se razvije mnogo manje nego mogućnost da nam korupcija promakne, kao i neka druga krivična dela, pošto vi po prirodi stvari ćete utvrditi da nekad iza korupcije stoje ja bih rekao nekad i mnogo ozbiljnija krivična dela.

Takođe, i preporuke za unapređenje zakona jesu esencijalne, posebno transparentnost. Transparentnost je osnova svega i detaljno izveštavanje državnih organa o svakom potrošenom dinaru jeste jedan od najboljih mehanizama kako da se borimo protiv korupcije. Zato to nikada nije dovoljno ponavljati, samo detaljni izveštaji o svakom dinaru sa analizom efekata i, to što bi rekli oni koji su malo vičniji projektnom menadžmentu, sa analizom uticaja, engleska reč je inpakt, jesu pravi način kako da idemo napred u borbi protiv korupcije.

Takođe, kod svake izmene zakona, iako ljudi kada menjaju zakone očekuju da imaju bolje ljude koji žive u jednoj zemlji, ne patimo mi samo od toga i ponekad zaborave šta su realni impulsi. Jedini način da smanjite suštinski korupciju je da smanjite broj prilika gde korupcija nastaje.

Dakle, ljudi će pokušati da zaobiđu zakon ako im zakon nanosi troškove, a sankcija koja je zaprećena ili nije velika ili je mala verovatnoća da budu sankcionisani, jer mnogo ljudi to radi. Tu je veća odgovornost Narodne skupštine kada usvaja zakone da dobro razmisli koliko tačaka korupcije kreira. Što više želite da ulazite u spontane odnose ljudi na tržištu, to ćete kreirati više šansi za korupciju. Što više želite da državnu podstaknete privredu, kreiraćete nove tačke korupcije. Što više tačaka kreirate, doći ćete u poziciju da neće imati moralne supermene, niti da ćete imati dovoljno ljudi da kontrolišu. Onda ćete postaviti i pitanje ko kontroliše kontrolore.

Dakle, suština borbe protiv korupcije jeste da smanjimo te tačke gde se koza i kupus susreću i gde koza prilazi kupusu i kaže – super je ovaj kupus, neće me niko videti, a i ako sam pojela kupus, nije strašno. Sankcija nije neka, mala je verovatnoća da se zbog toga odgovara. To je nešto što nije vaš prevashodni zadatak, ali vaše preporuke bi sigurno bile dragocene u momentima javnih rasprava o zakonima koji se najviše tiču vaše bitne misije u društvu.

Takođe, kada je reč o grupama građana i uopšte o toj zoni, to je tačno, zona je potpuno neuređena. Ja sam imao jedno iskustvo neposredno i tu imamo potpuno oscilovanje od toga da grupa građana nema apsolutno… Možete izvlačiti jedino pravne analogije, ali nemate čvrsto utemeljenje u našem pravu za mnoge stvari. S druge strane, imate opet neka tumačenja, gde grupa građana koja primi 30.000 dinara iz budžeta opštine, mora podneti revizorski izveštaj koji košta više svake godine i s te strane uvek treba praviti tu jednu lepu tananu razliku gde je korupcija verovatnija, a gde je manje verovatno i nikada ne težiti da zahvatite mrežom jako, jako široko i da vaše vreme bude potrošeno na neke stvari koje nisu najveći rizici u ovom društvu.

Još jedan zaključak koji je bitan tiče se borbe protiv korupcije i terorizma i kriminala i pranja novca. Takođe uloga Agencije tu jeste bitna i treba da ojačava. Naredne sedmice ćemo raspravljati o jednoj jako bitnoj konvenciji koju će Srbija usvojiti, a reč je o saradnji poreskih uprava i tu će se otvoriti dosta prostora, jer ne postoji država na svetu, čak ni one najozbiljnije koje se mogu meriti sa motivom onih koji ostvare velike koristi, da svoju korist sakriju i da ne odgovaraju za to. Šta god da uradite, onaj ko ima mnogo veći budžet, kome preti mnogo veća kazna, imaće i mnogo veća znanja da to izbegne. Jedan od načina je što je vaš domet u Srbiji, a kriminal, pranje novca i mnoga druga krivična dela mogu da se razviju i van Srbije i tu će vam biti vezane ruke, koliko god se trudili, jer čak i ovu konvenciju koju ćemo potpisati naredne godine, potpisalo je 90 država u svetu, a 90 nije. U mnogim segmentima, jednostavno, biće to višedecenijska borba mačke i miša i od toga ne možete pobeći, ali ono što jeste realno je da uradimo ono što možemo u Srbiji i sa zemljama koje su spremne u svako doba da sa nama sarađuju putem saradnje poreskih uprava, kao i putem saradnje Agencija koja se bave sličnim poslovima. Zato je međunarodna saradnja jako bitna.

Takođe, zaključak o izgradnji kapaciteta jeste bitan, jer izgradnjom kapaciteta stvarate zaposlene koji su u stanju da razumeju koliko su kompleksne materije kao što je pranje novca i koliko ima načina da se pranje novca obavi i koliko je to oblast koja je inovativna, jer ono što ste naučili 2018. godine, 2020. godine neće važiti, jer kao što inovacije napreduju u realnom sektoru, napreduju i u nekim drugim oblastima gde se nastoji sačuvati ono što je stečeno u onim oblastima koje nisu zakonite. To je, takođe, stalna borba.

Manje-više oko tih zaključaka ne bih ja ništa rekao da su pogrešni. Oni će biti pravi ili pogrešni ako budemo imali dobru strategiju, dobar akcioni plan, dobre mere u akcionom planu i dobru rešenost da se akcioni plan sprovodi.

Obrnite, okrenite, neće to biti sve do vas i zato je ono što je spomenuto jako bitno, a to je da borba protiv korupcije jeste borba svih institucija ove zemlje, ne baš svih, ali gotovo svih, a takođe to je i pitanje građana koji takođe treba raditi na podizanje svesti, da prijava korupcije ne mora značiti za njih neprijatnost, nego treba da znači dobru stvar.

Mi smo kao društvo donekle podbacili u periodu od 2013. do 2018. godine, kada posmatramo indikatore koje smo sami sebi postavili u akcionim planovima i strategijama. Kod političkih aktivnosti, broj stvari koje su ispunjene je značajno manji, sedam. Dvadeset četiri nisu ispunjene. Kod javnih finansija je 50%. Kod privatno-javnih partnerstava i privatizacije je prilično loše. Kod pravosuđa oko 50%. Kada je reč o policiji i sili, ispunjeno je manje od 50%. Kod prostornog planiranja dobri rezultati su postignuti. Kod zdravstva – loše, obrazovanje – loše, mediji – oko 50%. Može biti to stvar ambiciozno postavljenog akcionog plana, može biti to stvar ambicioznog promišljanja o tome da će se organi bolje koordinisati, državni, i da će se zaista kompleksne stvari realizovati u ovom društvu.

Ono što je bitno, kada se bude postavljao novi akcioni plan, da se uvaže ključne stvari i nova strategija našeg evropskog puta, Poglavlja 23, koje ćemo mi svake godine pomalo morati da zatvaramo da bismo mogli otvoriti nova poglavlja i gde će nas taj izazov pratiti sve do dana kada budu rekli - sve je u redu, sada idemo na pojedinačnu ratifikaciju kod svake zemlje članice EU.

Kada budemo pripremali novu strategiju bilo bi jako poželjno da stalno razmišljamo o 23, jer to jeste osnova svega.

Tangiraju se i druga poglavlja, nije to netačno. Poglavlje 32 je neraskidivo povezano s vama, iako smo sada istakli, koleginica je istakla, da postoje određene ne koordinacije između DRI i vas i nekih drugih tela, ali, to je nešto na čemu se treba raditi i biće dosta lakše ako budemo bili dobri đaci, kada je reč o uvođenju elektronske uprave i elektronske razmene podataka. Biće mnogo brže.

Znači, poenta je, ako pripremamo strategiju, da je pripremimo tako da su ciljevi realni, merljivi, ostvarljivi i da budu vrlo usklađeni sa time što zahteva Poglavlje 23.

Još jedan indikator koji donekle mene zabrinjava je da corruption perceive index ili indeks opažene korupcije u Srbiji trenutno stagnira. Naravno, svaka percepcija je subjektivna, ali nismo izmislili bolji način merenja korupcije, iz prostog razloga što vam objektivne podatke ljudi koji se bave korupcijom neće dati. Tako da svaki indeks, koji jeste subjektivan, ima određenu dozu, ali, ono što je bitno, metodski isti za sve zemlje u svetu koje se ocenjuju.

Izazov koji postoji je da smo 2010. do 2018. godine indeks pomerili sa 35 na 39. Što je indeks veći, korupcija je manja. Godine 2016. smo imali 42.

Ono što je nama neophodno je nova energija da se uđe u borbu protiv korupcije, ali, ja bih rekao, opet, dobro vodeći računa o odnosu koze i kupusa i smanjujući mogućnost da koza i kupus dođu, a ne povećavajući šansu da sankcionišete kozu. Jer, ako ima mnogo koza i mnogo kupusa, teško će se to desiti.

Kada komparativno posmatramo indeks opažene korupcije, što vredi istaći, hajde da se poredimo s regionom. Postoje slične tendencije u regionu. Hrvatska koja je u procesu izgradnje institucija nekih sedam do osam godina ispred nas, 2010. godine je startovala sa 41, došla je do 51, stagnirala je na 48. Bosna i Hercegovina koja kasni za nama barem pet do šest godina, startovala je sa 30, popela se na 42, pala je na 38. Bugarska je manje-više startovala 2010. godine sa 38, pala na 33, sada je uvećala svoj skor na 42.

U poređenju s regionom, može se reći da je to slična tendencija, ali ne bi trebalo da nas zadovoljava. Na primer, Estonija, koju ja volim istaći kao primer uvođenja elektronske uprave i uopšte jedne razumne države, startovala je 2010. godine sa 66, da bi taj već dobar indikator podigla na 73 u 2018. godini.

Ono što bih ja rekao, da političke volje ne nedostaje toliko, koliko nedostaje energije da se stvari izvedu do kraja i jedne dobre rešenosti društva da se protiv korupcije bori. I opet bih rekao, nije stvar do Agencije, da je ona tu slaba karika, stvar je u problemu, da nije lako kordinisati različite institucije, povezati ih u smislenu celinu i ostvariti kompleksne indikatore uspeha. To jeste prvorazredni zadatak.

Osim što ću i stoti put ponoviti - maknimo kozu od kupusa kada god možemo.

Za kraj, još jednom ću ponoviti ono što je najbitnije, Izveštaj sam po sebi nema razloga da se ne usvoji. On je zaista rekao šta ste radili, koliko ste radili, koliko ste postupaka sproveli, koliko ste novca potrošili, na jedan vrlo transparentan način, vrlo detaljan. Postoji jedan jako detaljan pregled ostvarenja akcionih planova, ko je, naravno, želeo da to čita. Svake godine se objavljuje.

Sa te strane, nije poenta u tome šta radi Agencija za borbu protiv korupcije, ali jeste poenta reći da za borbu protiv korupcije treba nešto više od vašeg rada i da, opet ću ponoviti, treba mnogo više saradnje između različitih organa ove zemlje.

Takođe, kada postavljamo visoka očekivanja, ja bih više voleo da postavimo malo viša očekivanja nego da ih imamo vrlo nisko, ili da imamo nerealno visoko. Treba znati da nijedna država nije iskorenila korupciju i dovela je na nivo Danske, koja ima ocenu 88 od 100, mi imamo 38, a da je bila siromašna. Dakle, nećete naći siromašnu državu u kojoj nema korupcije, osim ako ta država nije perverzija istorije sa najtežom diktaturom i država u kojoj je borba protiv korupcije u stvari pojela život. Takvih država, na sreću, više nema u svetu.

Bez rasta neće biti smanjenja korupcije, bez rasta plata neće biti smanjenja korupcije, jer ako neko ima moć da uradi nešto što je protivzakonito, malu šansu da se to uhvati i platu od 500 evra, svi podsticaji sveta tu postoje. Samo rast može biti faktor koji će značajno smanjiti korupciju u jednom društvu i tu uopšte nema spora. S druge strane, korupcija sprečava rast. Zeznuta matematika.

Druga stvar koja je bitna i koju vredi ponoviti, kada se razmišlja o politici, kada se razmišlja o zakonima, kada se razmišlja o represiji, uvek treba razmisliti šta je stav ljudi, da li kreiranjem tačaka gde se susreću država i privreda, državne institucije i pojedinci, gde imamo manjak ponude, recimo, državnih usluga, koliko je verovatno da će pojedinci vrlo racionalno reagovati i posegnuti za korupcijom. Jedino uklanjanjem tih tačaka može se ukloniti motivacija ljudi da se bave korupcijom.

Pre nekih 10 godina imali smo potpuno korumpirano građevinarstvo. I vi ste mogli svu silu ovoga sveta da upotrebite kada je korupcija bila najjeftiniji način da se to ukloni. I danas imate probleme, manje nego tada, i ljudi racionalno reaguju, iako je to nezakonito, ali ako imate loš zakon ili zakon koji podstiče korupciju, bojim se da nemamo ljude, ne bi ih bilo ni u jednoj zemlji koji bi pobegli od tog izazova. To jeste suštinski izazov.

Želim vam da nastavite da radite kao do sada, da osnovna poslovica bude - ni po babu, ni po stričevima, da niko u ovoj zemlji, bio to narodni poslanik kao nosilac suvereniteta, bio to ministar, predsednik Vlade, predsednik države, ne bude izuzet iz našeg rada, vašeg rada, hoću reći i iznad svega.

Kada razmatramo kako nam funkcioniše Agencija za borbu protiv korupcije i poredimo je sa drugim zemljama, da imamo u vidu da živimo u institucionalnom okviru Srbije, ne Danske, ne Švedske, ne Norveške, ne Nemačke, i da je domet koji možete imati ograničen time, da se treba truditi svake godine iznova, da učimo kako se bori protiv te bolesti i da budemo svesni da se ta borba nikada neće završiti, ali ono što bi trebalo biti naše zadovoljstvo je kada vidimo dobre akcione planove, a ja se nadam da ćemo imati takve, da vidimo i ostvarenje indikatora, da vidimo dobre ocene za Poglavlje 23, kada stižu godišnji izveštaji EU, kao vrlo neutralnog evaluatora i da vidimo, iz godine u godinu, da vrednost CPI indeksa raste. Niko ne očekuje da će za 10 godina on biti 60, ali da probamo svake godine da dobijemo za jedan ili dva bolju ocenu. Hvala vam na pažnji.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije ima dva pitanja koja ću uputiti na ovoj sednici.

Prvo pitanje, koje je dosta kraće, usmereno je na ministra finansija. Pre nekih petnaestak dana čuli smo izuzetno dobru vest, a to je da se Srbija zadužila na 10 godina po kamatnoj stopi od 1,6% evro obveznicama na Londonskoj brezi. To jeste dobra vest, međutim, nakon što smo malo duže razmatrali celo pitanje, ostala nam je jedna doza, kako da kažem, straha da li je tih 1,6% indikator toga da će Srbiji biti podignut kreditni rejting u narednom periodu ili investiciona zajednica ceni da će u evro zoni u nekom skorijem periodu doći do deflacije.

Ako je prvi slučaj, nema nekog razloga za brigu. To bi onda bio kontinuum rasta kreditnog rejtinga. Međutim, ako je to indikator deflacije, pošto je 1,6 izuzetno dobra kamatna stopa za trenutni kreditni rejting Srbije, pitanje koje ja postavljam je koja je strategija Ministarstva finansija da se nosi sa deflacijom u evro zoni?

Drugo pitanje je malo duže i kompleksnije, pa ga s toga upućujemo predsednici Vlade Republike Srbije. U ovom momentu, na osnovu pokazatelja koji se odnose na broj traženih radnih dozvola u zemljama EU i imajući u vidu činjenicu da će od 1. januara za većinu poslova u zemljama EU biti moguće tražiti taj posao i bez radne dozvole, uz prezentovanje, naravno, odgovarajućih finansijskih sredstava, ono što je izvesno je da će se pred Srbijom pojaviti jedan veliki rizik, a to je rizik masovnog iseljavanja iz Srbije.

U ovom momentu već sada imamo neke grane gde je nemoguće naći ljude za prilično dobro plaćene poslove. Imamo probleme da se popune radna mesta kod složenijih poslova, a u nekim manjim mestima u Srbiji, koja su i ranije bila podložna iseljavanju, imamo problem da se nađu poslovi najjednostavnije vrste, pa je stoga moje pitanje kada će Vlada Republike Srbije predložiti izradu jedne nacionalne strategije koja će se odnositi ne na sprečavanje iseljavanja, nego na to kako ćemo delovati, pošto ne verujem da iko može da ga spreči i kako ćemo privući neke od ljudi da se vrate u Srbiji nakon određenog perioda?

Takođe, moje pitanje predsednici Vlade Republike Srbije je kada ćemo utvrditi koji su tačno uzroci iseljavanje, jer nisu uvek u pitanju plate i kako delovati na one uzroke na koje možemo delovati danas?

Takođe, pitanje je kada ćemo dobiti odgovore kako delovati u smislu gde podizati plate, pošto u nekim oblastima apsolutno je nemoguće da ćemo zadržati skoro bilo koga ako ne bude bilo jačeg podizanja plata, posebno u oblastima kao što su zdravstvo i kao neka vrlo bitna mesta u javnom sektoru gde je nemoguće zadržati ljude sa sadašnjim nivoom plata?

Takođe, pitanje je gde seći troškove, pošto će iseljavanje imati za posledicu da ćemo imati smanjeni broj aktivnog stanovništva uz nesmanjeni broj ljudi koji su u penziji na „pay as you go“ sistemu? Dakle, pitanje je gde ćemo seći troškove?

Da li će opredeljenje Srbije biti da se uvoze ljudi i kako ćemo to uraditi budući da tradicionalni priliv ljudi iz BiH i Crne Gore se više neće dešavati? Kako ćemo reagovati, pošto znamo koliko je bilo osetljivosti kada su se samo na kratko zadržavali ljudi koji nisu južni Sloveni u Srbiji?

Takođe, naša poslanička grupa smatra da bi to trebala biti tema posebne sednice, ali ostavićemo većini koja je ta koja bi trebala da zakaže jednu takvu sednicu u neko određeno vreme da to uradi.

Specifično pitanje je usmereno i ka ministru obrazovanja, a to je kako ćemo promeniti profile i broj ljudi koje upisujemo, upravo imajući u vidu odliv koji se dešava iz Srbije?

Za ministra privrede - ovaj koncept i subvencija će se susresti sa velikim problemom, jer neće biti jeftine radne snage koja je bila osnov privlačenja stranih investicija, na koji način ćemo promeniti koncept privlačenja stranih direktnih investicija i kako ćemo doći do onih investicija koju daju veću dodatu vrednost po radnom mestu?

Takođe, pitanje je kako ćemo smanjiti opterećenje na plate, imajući u vidu da će zbog porasta cene radne snage mnoga mala i srednja preduzeća biti u velikom problemu. Hvala vam.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Poslanička grupa Stranke moderne Srbije ima dva pitanja koja ću uputiti na ovoj sednici.

Prvo pitanje, koje je dosta kraće, usmereno je na ministra finansija. Pre nekih petnaestak dana čuli smo izuzetno dobru vest, a to je da se Srbija zadužila na 10 godina po kamatnoj stopi od 1,6% evro obveznicama na Londonskoj brezi. To jeste dobra vest, međutim, nakon što smo malo duže razmatrali celo pitanje, ostala nam je jedna doza, kako da kažem, straha da li je tih 1,6% indikator toga da će Srbiji biti podignut kreditni rejting u narednom periodu ili investiciona zajednica ceni da će u evro zoni u nekom skorijem periodu doći do deflacije.

Ako je prvi slučaj, nema nekog razloga za brigu. To bi onda bio kontinuum rasta kreditnog rejtinga. Međutim, ako je to indikator deflacije, pošto je 1,6 izuzetno dobra kamatna stopa za trenutni kreditni rejting Srbije, pitanje koje ja postavljam je koja je strategija Ministarstva finansija da se nosi sa deflacijom u evro zoni?

Drugo pitanje je malo duže i kompleksnije, pa ga s toga upućujemo predsednici Vlade Republike Srbije. U ovom momentu, na osnovu pokazatelja koji se odnose na broj traženih radnih dozvola u zemljama EU i imajući u vidu činjenicu da će od 1. januara za većinu poslova u zemljama EU biti moguće tražiti taj posao i bez radne dozvole, uz prezentovanje, naravno, odgovarajućih finansijskih sredstava, ono što je izvesno je da će se pred Srbijom pojaviti jedan veliki rizik, a to je rizik masovnog iseljavanja iz Srbije.

U ovom momentu već sada imamo neke grane gde je nemoguće naći ljude za prilično dobro plaćene poslove. Imamo probleme da se popune radna mesta kod složenijih poslova, a u nekim manjim mestima u Srbiji, koja su i ranije bila podložna iseljavanju, imamo problem da se nađu poslovi najjednostavnije vrste, pa je stoga moje pitanje kada će Vlada Republike Srbije predložiti izradu jedne nacionalne strategije koja će se odnositi ne na sprečavanje iseljavanja, nego na to kako ćemo delovati, pošto ne verujem da iko može da ga spreči i kako ćemo privući neke od ljudi da se vrate u Srbiji nakon određenog perioda?

Takođe, moje pitanje predsednici Vlade Republike Srbije je kada ćemo utvrditi koji su tačno uzroci iseljavanje, jer nisu uvek u pitanju plate i kako delovati na one uzroke na koje možemo delovati danas?

Takođe, pitanje je kada ćemo dobiti odgovore kako delovati u smislu gde podizati plate, pošto u nekim oblastima apsolutno je nemoguće da ćemo zadržati skoro bilo koga ako ne bude bilo jačeg podizanja plata, posebno u oblastima kao što su zdravstvo i kao neka vrlo bitna mesta u javnom sektoru gde je nemoguće zadržati ljude sa sadašnjim nivoom plata?

Takođe, pitanje je gde seći troškove, pošto će iseljavanje imati za posledicu da ćemo imati smanjeni broj aktivnog stanovništva uz nesmanjeni broj ljudi koji su u penziji na „pay as you go“ sistemu? Dakle, pitanje je gde ćemo seći troškove?

Da li će opredeljenje Srbije biti da se uvoze ljudi i kako ćemo to uraditi budući da tradicionalni priliv ljudi iz BiH i Crne Gore se više neće dešavati? Kako ćemo reagovati, pošto znamo koliko je bilo osetljivosti kada su se samo na kratko zadržavali ljudi koji nisu južni Sloveni u Srbiji?

Takođe, naša poslanička grupa smatra da bi to trebala biti tema posebne sednice, ali ostavićemo većini koja je ta koja bi trebala da zakaže jednu takvu sednicu u neko određeno vreme da to uradi.

Specifično pitanje je usmereno i ka ministru obrazovanja, a to je kako ćemo promeniti profile i broj ljudi koje upisujemo, upravo imajući u vidu odliv koji se dešava iz Srbije?

Za ministra privrede - ovaj koncept i subvencija će se susresti sa velikim problemom, jer neće biti jeftine radne snage koja je bila osnov privlačenja stranih investicija, na koji način ćemo promeniti koncept privlačenja stranih direktnih investicija i kako ćemo doći do onih investicija koju daju veću dodatu vrednost po radnom mestu?

Takođe, pitanje je kako ćemo smanjiti opterećenje na plate, imajući u vidu da će zbog porasta cene radne snage mnoga mala i srednja preduzeća biti u velikom problemu. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Dame i gospodo, poštovana predsednice, poslanička grupa Slobodnih poslanika ima tri pitanja.

Prvo pitanje upućujemo Ministarstvu pravde. Od 2006. godine u Srbiji je u toku izrada građanskog zakonika. Dakle, 12 godina je prošlo, činjenica jeste da je to jedan ključan zakonik koji treba da traje decenijama, ako ne i vekovima, kao što je na primer slučaj u Francuskoj. Međutim, iako svake godine imamo obećanja da će ovo biti baš poslednja godina i da će ovo biti poslednja godina, to se nije desilo.

Imajući u vidu da mnoge ugrožene grupe u Srbiji, koje su diskriminisane po osnovu nevoljnih razlika i po nekim drugim kriterijumima, trpe posledice zbog ne usvajanja građanskog zakonika.

Moje pitanje za Ministarstvo pravde je – da li je kraj ove godine definitivan rok, kao što se neformalno najavljuje ili ćemo imati jedno dodatno prolongiranje izrade građanskog zakonika?

Drugo pitanje je za Komisiju za zaštitu konkurencije. Lokalne samouprave u Srbiji dosta često imaju praksu kojima u stvari, de fakto, potvrđuju kartelske sporazume iz svoje ingerencije, odnosno dogovorno formiranje cena, čime se jasno definiše da pružaoci određenih vrsta usluga ne mogu da pružaju cenu ispod minimalno dogovorene cene. Ako postoji nešto što je klasičan kartel, to je kada se mnogo pružalaca usluga udruži tako što se dogovori oko toga po kojoj minimalnoj ceni će raditi.

Član 10. Zakona o zaštiti konkurencije poznaje institucije kada se može prihvatiti nešto što liči na ograničenje konkurencije, ali član 11. vrlo jasno pokazuje šta treba da se desi da bi se ograničenje konkurencije smatralo blagotvornom. To su stvari kao što su ubrzani tehnički razvoj, kao što su podela koristi jednaka sa potrošačima i pružaocima usluga i još neke druge stvari koje imaju neosporno pozitivne efekte na građane Republike Srbije, kao i na privredu.

Kartelski sporazumi koji definišu najniže cene, a posebno u oblasti pružanja transportnih usluga u lokalnim sredinama, ni na koji način ne mogu da budu deo objašnjenja koje postoji u članu 11. paragraf 2. tačka 1. tog zakona. S toga bi bili veoma zahvalni da dobijemo tumačenje Komisije za zaštitu konkurencije, kako je utvrđivanje minimalne cene, u duhu zaštite konkurencije u Srbiji.

Treće pitanje upućujemo Vladi Republike Srbije. Skorašnji događaji na tržištu rada u EU, a posebno u nekim od zemalja koje su najveće, ukazuju na to da ćemo se vrlo brzo suočiti sa jednim većim iseljavanjem ljudi iz Republike Srbije. Iseljavanjem koji će se po svojim razmerama teško moći porediti sa nekima koje smo imali ikada u našoj istoriji, barem u mirnodopskoj i koje će verovatno dovesti do toga da mi u Srbiji zaista više nećemo imati nezaposlenost, da nećemo imati niske plate iz prostog razloga što ćemo u najskorijem roku imati situaciju da ćemo u mnogim delatnostima ostati bez radnika.

To se sada, recimo, već dešava u oblastima gde imate stručnu radnu snagu, kao što je medicina, kao što su opet neke vrste radnika u granama koje trenutno sada imaju jake stope rasta, npr. kao građevinarstvo.

Sa sadašnjim promenama u zakonodavstvu, npr. u Nemačkoj, doći će do toga da ćemo mi vrlo skoro imati velike probleme. Čak i neke strategije protiv kojih smo mi duboko u pokretu centra, npr. strategija privlačenja subvencijama, neće imati smisla jer neće više biti jeftine radne snage koja će moći da radi. To se već dešava u nekim delovima Srbije. I mnoge druge strategije će nam biti mrtvo slovo na papiru jer nećemo imati ljudi.

Moje pitanje za vladu Republike Srbije je šta možemo da uradimo, odnosno kako da prepoznamo koji su ključni razlozi iseljavanja, na materijalne ne možemo uticati, ali na neke druge razloge možemo da utičemo i to jeste deo onoga što bi Vlada trebalo da uradi, da saznamo gde ćemo imati deficit radne snage, on će se desiti, i kako reagovati na to. Da vidimo jednostavno kako ćemo uopšte imati strategiju reagovanja na razvoj događaja koji će se neminovno desiti u Republici Srbiji. Hvala na pažnji.

Sedmo vanredno zasedanje , 19.06.2018.

Hvala lepo.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Slobodnih poslanika ima četiri pitanja.

Prvo pitanje upućujem ministru zdravlja i takođe ministru informisanja. Naime, ovih dana se spominje fenomen lažnih vesti i ja moram priznati da su lažne vesti jedna izuzetno štetna stvar. Prave i zbunjenost među građanima, među privredom, navode ljude da donose pogrešne odluke. Koliko je to bitno svedoči da je delegacija Narodne skupštine Republike Srbije bila protekle sednice na jednoj konferenciji Evropskog parlamenta i Donjeg doma češkog parlamenta upravo o temi i slobodi izražavanja, gde jedna od ključnih tema su bile lažne vesti.

Stoga je pitanje za oba ministra šta će učiniti da spreče lažne vesti koje su postale, maltene, medijske atrakcije, a vezane su zato da su vakcine štetne i da obuhvat vakcina treba da bude što manji, da bismo decu zaštitili od autizma, što je jedna potpuna budalaština, mogu tako da kažem, upotrebivši jednu tešku reč, a čiji je rezultat dvocifren broj smrtnih slučajeva?

Ako ćemo govoriti šta su strašne „fejk njuz“, ja mislim da je ovo jedno od ključnih pitanja na šta treba da reagujemo i kao ministarstvo i kao društvo i da sprečimo da možda neko još sa pogubnijim namerama, još sa manje pameti, recimo, dovede do toga da se vrati u dečija paralize u Srbiju. Dakle, jedna užasna kampanja lažnih vesti.

Drugo pitanje vezano je za naše evrointegracije, odnosno pitanje za ministarku zaduženu za integracione procese. Nažalost, definitivna realnost je da se otvaraju samo dva poglavlja u junu. Od toga jedno poglavlje, iskreno govoreći, nam nije uopšte bitno. Čak smo i kreativno napisali pregovaračku poziciju za trinaesticu. Otvoriće se najverovatnije i 33.

Razlozi nisu do nas i to je tačno, ali tri poglavlja stoje zbog toga što procesi dobijanja saglasnosti, a treba da se saglasi još uvek svih 28 članica EU. Jednostavno, nismo dobili saglasnost za barem tri poglavlja i verovatno ih nećemo dobiti.

Naše je pitanje – šta radimo na bilateralnoj diplomatiji i da li činimo sve napore da se proces otvaranja poglavlja ubrza, jer ovim tempom nećemo ispuniti naš ambiciozni cilj da do 2025. godine postanemo deo evropske porodice, naroda, gde pripadamo po svojoj trgovini, po svojoj kulturi i po svemu ostalom što je i naš identitet kao građana Srbije?

Treće pitanje je namenjeno premijerki Vlade Republike Srbije. Dakle, Poslanička grupa Slobodnih poslanika je gledala dva vrlo bitna rangiranja zemalja u svetu. Jedan se zove indeks opažene korupcije i u njemu možemo primetiti da u poslednjih pet godina imamo nešto što se zove stagnacija napretka.

Dakle, mi se negde klackamo između 72. i 77. mesta po stepenu korupcije u svetu. Ocena nam ide i od 39 do 42. Što je viša ocena, ocena je bolja.

Imajući u vidu da ističe i Strategija borbe protiv korupcije ove godine i Akcioni plan za borbu protiv korupcije. Moje pitanje je da li ćemo u narednim planovima poći od jedne osnovne realnosti, da korupcija nije moralni problem prevashodno, nego da je racionalni odgovor pojedinca na postavljanje prepreka u životu, odnosno da li će plan ići ka tome da se smanji broj mesta gde neko, koristeći svoju moć, može da traži novčane usluge koje mu po zakonu ne pripadaju, od ljudi koji žele da ubrzaju procese?

Smisao borbe protiv korupcije je da se država izmesti iz mesta gde ne treba da bude. Dakle, moje pitanje je da li će naredni plan strategije i akcioni plan uvažavati tu činjenicu, jer korupciju ne možete uništiti ni sa više države, ni sa više sile, barem ne u zemljama koje su južno-evropskog mentaliteta, nego tako što otklanjate prepreke?

U skladu s tim, takođe, ima još jedan interesantan indeks ekonomske slobode, koji takođe govori da smo nakon jednog velikog zamajca, koji smo imali 2012, 2013. i 2014. godine, opet ušli u stagnaciju i da nemamo napretka u nekim oblastima, a znate i sami da ako ljudi nisu slobodni da se bave biznisom, ako nisu slobodni u dovoljnoj meri da se ugovaraju, takve zemlje ne mogu da se razvijaju dugoročno i da imaju stope rasta 6% i 7%, što zemlja na nivou razvitka, kao što je Srbija, svakako može da ima.

Dakle, moje pitanje je šta misle da urade povodom stavki koje jesu ocenjene kao najproblematičnije, a to je finansijska sloboda, vlasnička prava i opet pitanje korupcije? Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 24.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98651.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Stari grad Opština Paušal po sednici 3980.00 RSD 12.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:45