Poslaniče, molim vas.

To je veoma, veoma negativan primer. O tome se mora voditi računa. Ja samo navodim najistaknutiju ličnost za koju čitava Srbija zna kako je stekao diplomu, a nije mali broj ni naših kolega poslanika, a boga mi, nažalost, ni članova Vlade koji su sumnjivi.

Reč ima Aleksandar Vučić.

Ja nemam iluzija oko pitanja Kosova i Metohije, čak neću da tražim izgovore u priči da smo prvo otvorili Poglavlje 32, pa 35, u mnogim drugim pričama, zato što će svakako to biti jedna od najtežih poglavlja i poslednje zatvoreno. To će nam odnos Beograda i Prištine provlačiti svuda i u svemu i tamo gde nemamo direktno  provučeno kroz poglavlje, provlačiće nam kao politički uslov. Nekada će brže reagovati, nekada sporije. Nikada nismo govorili narodu da to nije istina. Nikada niko nije rekao ljudima da to neće da se dogodi.
Prosto, mislim da mi moramo da se borimo da budemo na tom kursu a da sve što možemo da uradimo da svoju teritoriju zaštitimo. To jeste veoma teško. Da nije, bilo bi jednostavno doneti takvo rešenje u kojima odsečete sve i kažete – sad smo našli rešenje koje je za nas podobno i koje je lagodno i posle kojeg više problema nemamo.
Šta god da promenimo taj problem Kosova će da nam ostane, šta god da se desi, ko god da je, uvek ćemo taj problem da imamo. Imamo ga od Prizrenske lige, imamo ga i pre Prizrenske lige. Imamo ga i između dva svetska rata, imamo ga i posle Drugog svetskog rata. Imamo ga i na početku krize u bivšoj Jugoslaviji.Mi moramo to da rešavamo mirnim putem, pre svega da zaštitimo svoj narod na Kosovu i Metohiji, a najugroženiji deo našeg naroda je narod južno od Ibra. Naši ljudi severno od Ibra su ipak kompaktniji i direktno su vezani na teritoriju centralne Srbije.
U svakom slučaju, ja samo mislim da je za nas važno da se ponašamo racionalno, da štitimo naše nacionalne interese, da štitimo našu teritoriju i da nastavljamo evropskim putem, jer ako to ne radimo, možemo da zaključamo, da zatvorimo zemlju, u ovom trenutku mi prosperiteta nećemo da imamo. Nemojte da vam govorim neke druge ekonomske pokazatelje, šta bi bilo i kako bi bilo ukoliko bismo to u ovakvom trenutku promenili.
Što se tiče brige za poljoprivredu, prvi deo onoga što ste govorili, brojke nisu tačne, nemamo mi tri miliona u našoj upravi, u nadležnosti 820.000 hektara, od toga izdajemo između 400 i 450.000 hektara. Ukupna površina zemljišta obradivog u našoj zemlji je oko pet miliona hektara, svejedno. Ovo drugo što nije ovih 450.000 hektara su uglavnom utrine i to je ono čime naša uprava raspolaže.
Postavili ste jedno dobro pitanje, rekli ste da treba da se poveća prinos po hektaru. Sem primene agrotehničkih mera, pre svega, bilo bi važno da ukrupnimo naš posed i na to neće niko da pristane. Niko u ovoj sali neće na to da pristane. Samo da ne budemo mi licemeri, kad god hoćete predložite to, ja ću da prihvatim i bićemo petoro nas u sali koji će to da prihvate. Zato što odmah znate koja će priča da se pojavi, to je ekonomski opravdano, ali odmah će da se pojavi priča – ej, pa ja sam ovde radio 60 godina, sad više ne mogu da radim. Pojaviće se 500 priča. Koliko godina, decenija komasaciju nismo sproveli? Ništa nismo uradili i zato imamo bezbroj problema, zato što to niko neće.
Mi ovde možemo da vodimo teorijske rasprave i da ja kažem - da, to bi bilo idealno da neko hoće i da može da provede, ali to niko neće da provede. Niko u Srbiji to ne želi da provede i za to ne postoji snaga, kao što ne postoji ni za mnoge druge stvari. Da li će to ministar poljoprivrede, a ja mislim da je dobro što nije iz te struke, zato što je potreban neko ko to odlično razume, ali neko ko je i menadžer i pravnik i neko ko tu može da uradi mnogo više posmatrajući šta je prihod za državu i šta je prihod za poljoprivrednika.
I prihodi po hektaru nisu baš tačno navedeni, ali ono što je apsolutno netačno je oko cenovne politike. Ne možemo da vodimo cenovnu politiku. Svet je danas jedno malo mesto, suviše globalizovano u kojem bi država mogla da vodi cenovnu politiku. Nikakvog uticaja država nema. Ako vi imate na berzi u Budimpešti cenu od 16 dinara, ne može ovde da bude cena 20 dinara. Ne možemo to da platimo. Ne može ovde cena da bude ni mnogo niža. Dakle, tržište je to, a tržištem ne upravlja država koja određuje cenu, osim ako nećemo da se vratimo u neku samodovoljnu privredu iz nekih prethodnih perioda, da nemamo nikakvu interakciju sa Evropom i okolnim tržištima, onda bismo mogli da imamo i te kako problema.
Što se tiče Južnog toka, prost je razlog što ga nema u mom ekspozeu. Nema ga zato što je Vladimir Putin rekao sledeće, citiram – Južni tok je mrtav. Zato nema Južnog toka. Ja nisam Vladimir Putin i ne mogu da odredim da Južnog toka ima i nisam Bojko Borisov da mogu da kažem da taj gasovod može da prođe kroz Bugarsku, pošto je to očigledno bio problem i tada je Putin saopštio, posle toga sam se video sa njim i sa Medvedevim i sa svima drugima, oni su rekli da je Južni tok mrtav.
Da li je Južni tok, da li je turski tok, mi danas dobijamo preko Beregova gas. Brine me situacija u Ukrajini. Ne znam da li ste čuli poslednje vesti, ja ih dobijam i ovde, da se gomilaju ukrajinske trupe prema Krimu, da su Rusi pojačali svoje prisustvo i svoju borbenu gotovost, kako se to sada zove, funkcionalnu operabilnost ili kako već. Pitanje je šta ćemo sa gasom da radimo. Zato povećavamo naše rezerve, naša skladišta. Hoćemo da imamo u rezervi dve milijarde kubnih metara. Ako uspemo da imamo dve milijarde kubnih metara gasa, mi smo jednu godinu unapred svoju zemlju obezbedili.
Išao sam kod Ilhana Alijeva. Ja ne bežim od alternativnih izvora, samo što ih nisam našao. Išao sam i sa Amosom u Americi razgovarao i u Azerbejdžanu sa Alijevim. Sa svima sam razgovarao da vidimo odakle možemo da dobijemo gas. Razgovarao sam ovde i sa, Jadranka, Ševčovičem, da li se tako zove, evropski komesar, i sa njim sam razgovarao. Rekao je gradite interkonektor. Mi smo rekli – dajte nam 52 miliona, a mi ćemo 15 miliona da platimo interkonektor prema Bugarskoj, ali mi još niste rekli, u redu interkonektor, odakle će da stigne taj gas. To je ono što jeste tačno. Odakle će da stigne taj gas? Ja taj gas još ne vidim. Pričali su o Krku, pa ćemo da pravimo gasovod preko Mađarske, i to tečni gas, dvostruko skuplji, pa sam ja rekao – nećemo dvostruko skuplji gas, hoćemo jeftiniji gas. Tražili su mi sa one platforme, plutajuće, u Grčkoj, pa su rekli da ne može ni odatle, pa su opet promenili mesto za ovaj LNG i dalje nemamo rešenje. Odmah da vam kažem da nemamo rešenje.
Godinu i po dana naporno radimo na tome da nađemo rešenje i nemamo rešenje. I dalje dobijamo jedno ruski gas preko Beregova. Drugog gasa nemamo. Kada nam se prekine, ako nam se ne daj bože prekine linija preko Beregova, mi gas nemamo.
I da nam ne kažete da nismo brinuli, evo brinemo svaki dan. Svaki dan se time bavimo. Takva je politička konstelacija da ne znamo šta da uradimo. Nema kod koga nisam bio u svetu. Sa svakim ko ima gasa da nam ponudi razgovarao sam. Ne znam ni kuda da ga provedemo, razgovarao sam sa mojim prijateljom Viktorom Pontom da nešto rumunskog gasa iz Crnog mora pokupimo, ali to su male količine. I da napravimo interkonekciju koliko možemo 300 do 400 miliona kubnih metara, ne možemo više.
Ovo što smo imali iz Tapa i Tanapa, dakle sa Alijevim razgovaram, on mi kaže - pa neće moći, to ide za Italiju i Albaniju, neće moći da bude više dok ne otvorimo Šah Deniz dva. Sada čekamo, ne znam ni šta bih vam rekao po tom pitanju. Sve smo preduzeli, sve smo uradili, neko će da kaže neuspešni ste. Evo, super pomozite nam. Neka nam bilo ko pomogne. Neka mi kaže gde ga ima da uzmemo odatle gas, nema ga. Nema ga.
Sada sam već postao nervozan u razgovoru sa nekim drugima koji nisu Rusi, koji su mi govorili uzmi drugi izvor, super, dajte mi bilo koji izvor i odjednom nema više nikakvog izvora. Zavisimo od ulaza Ukrajina Mađarska, zavisimo od Beregova, ne bude li na Beregovu, mi osim onoga što imamo u rezervi, mi gasa nemamo.
Dakle, imamo mi dovoljno rezervi, imamo mi uvek za tri, četiri meseca, nije nikakva panika i zato se staramo i brinemo o narodu u Srbiji. Nego vam govorim da nemamo političko rešenje. Nema toga u ekspozeu zato što nemamo političko rešenje. Uzgred, Zorana se zalagala za Južni tok. Nije se zalagala za neke druge stvari, a za Južni tok se zalagala.
Ono što je važno, to je da samo znate da smo zaista gledali da brinemo o tome koliko možemo, da napravimo sve i to je jedna od naših velikih strateških muka i problema sa kojima se suočavamo.
Sada kada razgovaraju Putin i Erdogan, da li su se dogovorili, ili Erdoan, kako kažu Turci, da li su se dogovorili oko turskog toka, oko nuklearke, ne zanima me nuklearka, da li su se dogovorili oko turskog toka, a i da jesu, jer onda Turci iz Azarbejdžana mogu da povuku manje gasa i opet nekako možemo da ga dovučemo do Srbije. Nama u ovom trenutku treba dve milijarde, biće nam potrebno, računamo za deset godina oko 3,5 milijarde, zbog povećanje industrijske proizvodnje. To su naše procene. Moći ćemo odakle da povučemo. Nemamo odakle da povučemo taj gas. Nema rešenja. Zato to nisam ni pominjao. Inače, mogu celu knjigu da napišem o tome kako se globalni politički rat vodi preko gasa i preko drugih energenata.
Nažalost, do sada nismo stradali, ali možemo da stradamo. Bukvalno možemo da stradamo ni krivi ni dužni. Da se nikome nismo zamerili, da smo sve molili, da smo od svih tražili da platimo, ne da dobijemo na poklon, da platimo tržišnu cenu, ali su uvek neke zemlje okolo koje su u sukobu sa onim drugim velike političke igre i mi to ne možemo da rešimo drugačije. Ne možemo da rešimo.
Ako bilo ko ima predlog pa da nam ukaže na to gde ima tog gasa, jer ja mislim da nema ništa ni od Severnog toka dva i mislim da će biti sve više problema oko toga i da se zato i komplikuju između ostalog stvari i na evropskom kontinentu, ali suviše smo mi mali da bismo mogli na tako nešto da utičemo. Naš je posao da izvučemo što je moguće više za našu zemlju. Zahvaljujem se.

Ljubiša Stojmirović, samo mi recite replika.
Replika na Milorada Mirčića, spomenut je.

Koleginice i kolege, ljudska glupost je beskonačna i ona stiže i u najudaljenije krajeve poput svetlosti i vazduha. Ja sam sebi svojevremeno obećao da na glupa pitanja neću da odgovara, ali da ne bih sada definisao ovo pitanje neka bude da je to jedno od besmislenih pitanja na koje ću sada odgovoriti.            
To što se nekome sviđa ili ne sviđa Tomislav Nikolić, nije razlog da pored Tomislava Nikolića vređa i druge ljude. Ne mislim tu samo na sebe. Tačno je, Tomislav Nikolić je polagao kod mene i on je za svoje znanje dobio ocenu koju je zaslužio, ali osim Tomislava Nikolića i mnogi poslanici, ministri, obični radnici u ovoj zemlji polagali su kod mene, jer je to moj posao bio.
Kažu - diploma Tomislava Nikolića je lažna i kupljena. Nije tačno ni jedno ni drugo. Njegova diploma je sasvim regularna i nije kupljena, odnosno ako ne računate to što je plaćena školarina, to je sasvim normalno. To ne dokazujem ja, to je dokazalo nekoliko inspekcija koje su od strane Demokratske stranke bile upućene na fakultet da to provere i svi njihovi izveštaji govore da je to sve u redu.
S druge strane, zašto napadate jedan fakultet, napadate hiljade studenata koji su završili taj fakultet i profesore koji predavaju na tom fakultetu. Nisam ja jedini koji je predavao Tomislavu Nikoliću. Predavao mu je i prof. Ištvan Černiček, čuveni svetski ekspert i voleo bih da nađete bilo kog u Srbiji ko je kod profesora Černičeka položio, a da nije znao.
(Milorad Mirčić, s mesta: Vreme.)
U redu.

Hvala.
To je kao kad se igra tenis pa neko zbuni igrače pa vikne - vreme, nije sudija rekao da je vreme. Imate još deset sekundi pošto vas je neko drugi prekinuo, a ne predsedavajući.

Prema tome, to što se vama ne dopada Tomislav Nikolić, nije razlog da iznosite neistine i laži. On je svoju diplomu zaslužio i sa ponosom može da nosi zvanje diplomiranog inženjera menandžmenta, jer je pokazao u praksi da je dobar menadžer. Što je on učinio, vi nikada nećete.

Hvala.
(Milorad Mirčić, s mesta: Replika.)
Nemate repliku, samo vam je odgovorio na vaše insinuacije. Premijer ništa pežurativno nije rekao o vama. Drugi put, ima vaša poslanička još dosta vremna. Dosta njih je odustalo, samo da ne izgubim nit.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Poštovani, pažljivo sam slušao ekspoze, verovali ili ne to može da se uradi i u poslaničkom klubu, a može i da se čita. Odluka je doneta zato što je to bila politička odluka. Vi to treba da razumete pošto ste ceo život u ovom parlamentu ili parlamentu preko puta.
Čuli smo gomilu stvari, gomilu projekata u „paj plajnu“ gomilu „keš floa“, „šnel banove“ i to je dobra stvar.
Budimo malo ozbiljni, mislim da ste morali da predložite zakon o Vladi. Ja ću reći iz kog razloga – zato što ste spojili Ministarstvo poljoprivrede i ekologije. Mislim da ste negde u ekspozeu jasno naznačili da ste imali sumnju kada ste to radili, jer je nemoguće spojiti najvećeg zagađivača sa onim ko treba da ga spreči od tog zagađivanja, a to je poljoprivreda. Danas imate gomilu međunarodnih ugovora gde se poljoprivreda limitira kao zagađivač.
Odmah da vam kažem da nemam problem sa ciljevima vaše Vlade, sa stranim investicijama koje dovodite. Vi ste kritikovali kada je to radio Dinkić, radite na neki drugačiji način, ali to treba da radite, jer bez stranih investicija nema pomaka. Na kraju, prvi ili drugi dan posle izbora ste posetili Inđiju i posetili ste jednu od investicija, koju smo moji saradnici i ja doveli. Tu se apsolutno slažemo, mislim da nema programa i ciljeva oko obrazovanja. Ne mogu da vam odgovorim da li je dualno obrazovanje to ili nije to, ali mislim da obrazovanje mora biti na prvom mestu.
Isto tako, ono što ja znam i mogu da vam kažem, to je priča o poljoprivredi. Moram da vam kažem da ste postavili dobar cilj, a to je kapitalno ulaganje u poljoprivredu, ali niste dali politički odgovor o kome ste malopre rekli nešto. Ne možemo mi da pričamo u parlamentu, a da nemamo političkih ciljeva. Morate se izjasniti da li je poljoprivreda socijalna grana u kojoj ćemo imati 20 plus zaposlenih ili će to biti privredna grana, koja će donositi dobit ovoj zemlji, povećati izvoz, a to možete uraditi samo kapitalnim davanjem.
Na 61 strani vašeg ekspozea, u trećem pasusu ste pomenuli u nekom trenutku anegdotu kako ste pričali sa ministarkom, da je ona nudila traktore, odnosno kombajn i da niko nije hteo da uzme. Znate šta, gospodine premijeru, da bi vi dali 50% besplatnih sredstava mora neko da ima 50% učešća, a to učešće može da se obezbedi ili imate keš, što ima jako mali broj seljaka ili da im date pare iz nekog razvojnog fonda ili neke komercijalne banke po povlašćenim uslovima. To nismo uradili, ali smo uradili ono što smo diskutovali juče, što ste mi dobacili, a vi dobro znate. Dali smo nekih milijardu dinara kredita „Al Ravafedu“ u Srbiji, sa 1% kamate za dva preduzeća, prvo preduzeće je „Jadran Gajdobra“, a drugo preduzeće je „Bačka Sivac“.
Da smo te pare usmerili ka tim seljacima i omogućili da oni povuku po 1% ja sam siguran da bi bar 300 kombajna bilo povučeno i nekih drugih vidova mehanizacije.
Tu dolazimo i na vaš zaključak u ekspozeu koji je u pisanom delu bio, a to je da je zemljište i zakon koji ste doneli će odlučno nastojati na njemu.Duboko verujem da je on pogrešan, izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Pokušavam da budem brz, pošto imam jako malo vremena. Mislim duboko pogrešan i to je dokaz zašto imamo skrivene ugovore u poljoprivredi. Zašto imamo skrivene ugovore oko toga da li će neko da investira u poljoprivredu? Rekli smo otvorite sve ugovore od „Fijata“ pa do tog projekta koji se tiče Bačke, Sivca, Jadrana i tiče se Karađorđeva i nemamo problem sa tim da diskutujemo na te teme.
I za kraj pomenuli ste veterinu. Da, veterinu ste ključno definisali kao problem. Veterina vam je 90% pregovora. Ja ću vas podsetiti da ste smenili ili izabrali ili reizabrali tri puta različite direktora veterine. Nemate kontinuirane pregovarače.
Najsposobniji ljudi zahvaljujući ljudima iz vaše stranke, ne verujem da imate veze sa tim, su pomerili, koji mogu da pregovaraju, a nećete ih naći na ulici da bih doveli da pregovarate oko veterine. Ako to ne uradite imaćemo problem.
I za kraj četiri ministra, četiri godine. Osnovni postulat evropske agrarne politike je predvidljivost i izvesnost. Kako možemo imati predvidljivost i izvesnost kada ćemo svake četiri godine i svakih godinu dana da menjamo agrarnu politiku? To je previše i to je nemoguće.
Ako vas pažljivo slušamo ovde mi mislimo da ima tu nekog smisla, ali da se niste dovoljno bavili, niste napravili sistem da reši probleme, pre svega korupcije u zemljištu i pre svega u onim organima koji treba da rade posao umesto vas. Hvala vam.