Hvala.
Izvolite.

Samo dve reči. Dajemo na licitaciju za razliku od prethodnih perioda. Prvi put da tri opštine nisu dobile naša transferna sredstva zato što to nisu uradili. Prvi put da smo napravili ozbiljne rezultate i to sam očekivao da pozdravite. Prošle godine smo imali problema bukvalno u 33 opštine, zato što to nije rađeno na način na koji treba. To jeste bio izvor korupcije i zato i jesu tajkuni uvek time na takav način najlakše upravljali, što znate i vi, što zna i Nedimović, što znaju mnogi drugi, posebno poslanici iz Vojvodine.
Sad pitamo kako ćemo da napravimo da nam to bude privredna grana, a ne socijalna grana, kad svaki put raspravljamo o tome da li ćemo da damo hiljadu dinara više ili ne. Onda kada dođemo do toga, a nismo dali, ja sa pogrešio, nismo plaćali toliko za mehanizaciju jer smo napravili nekakvu idiotsku birokratsku grešku i to ćemo sada da ispravimo, i to je veliki novac koji izdvajamo. To je ogroman novac koji smo spremni za to da damo.
(Narodni poslanik Goran Ješić dobacuje s mesta.)
Ma, razumeo sam ja, ali ljudi, ako neko ima takve impute da mora svake godine da uloži toliko, ako mu damo, poklonimo 5.000 evra, pa za pet ili šest može da uzme i kredit i od toga će, od proizvodnje koju napravi, od profita koji napravi moći će da finansira kamate i da živi pristojno, ne da bude bogat, ali da živi pristojno. Bez ulaganja u mehanizaciju, bez ulaganja u navodnjavanje, u to što ćemo sa po hiljadu dinara da damo više, ili što ćemo da snizimo cenu goriva za jedan evro centi, ili za ne znam šta, od toga neće velike vajde da bude.
Ali, još jedanput, moj poziv vam stoji otvoren, da se uverite da sve što ste govorili nije uvek bila istina, a ja sam spreman da prihvatim svaku ideju i svaki predlog koji je dovoljno dobar, koji bi išao na to da se naša poljoprivreda uspešno razvija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Jasmina Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo, poštovani građani, ja ću se osvrnuti na deo ekspozea koji se odnosi na reformu obrazovanja, odnosno dualno obrazovanje.
Sumnje nema da je saradnja privrede i obrazovnih institucija neophodna. Dualno obrazovanje pruža šansu za svrsishodno obrazovanje mladih, kao i za ekonomski razvoj. Neadekvatno i zastarelo obrazovanje značajno smanjuje šanse mladih za zapošljavanje, kao što ih i učenje kroz rad značajno povećava. Mandatar je na to ukazao u ekspozeu i naveo korelaciju procenata nezaposlenih, dakle manje od 10%, i dualnog obrazovanja u razvijenim zemljama kao što su Nemačka ili Švajcarska. U studijama Evropskog parlamenta o dualnom obrazovanju govori se o tome da zemlje koje ga uvode moraju da obrate pažnju na strukturni i socioekonomski kontekst u trenutku uvođenja dualnog obrazovanja, jer se konteksti bitno razlikuju, pa samim tim i modeli.
Dakle, zemlje o kojima je reč odlikuju čvrsti mehanizmi provere kvaliteta, stabilno i dovoljno veliko tržište da može da pokrije potražnju i tržište koje je naposletku zrelo za vrlo važnu stvar, a to je da bude partner u kreiranju obrazovnih politika.
Podržavajući, dakle, ideju dualnog obrazovanja kao šanse, ja bih zamolila mandatara da obrazloži strukturne i socioekonomske sličnosti Srbije i navedenih zemalja, zbog kojih se Vlada opredelila baš za ovaj model. Da li je eventualno konsultovan još neki model? Ako se od njega odustalo, zašto se odustalo? Zatim, da li je eventualno urađena analiza izvodljivosti i održivosti ovog modela implementacije, jer je važno da Srbija uđe spremna u ovako važnu strukturnu reformu, da nam se ne bi dogodilo ono što se dogodilo, a svi znamo kako je prošla Bolonjska reforma zbog koje sada imamo izmene zakona o kojima se takođe govori u ekspozeu, jer se sprema novi Zakon o visokom obrazovanju? Konačno, koji bi model finansiranja bio primenljiv?
Naime, u Nemačkoj se, recimo, procenat odustajanja učenika kreće od 4% u javnom sektoru do 50% u hotelijerstvu. Ne mogu da kažem, ali može nam se dogoditi teorijski da teret finansiranja dualnog obrazovanja ponovo dođe i padne na javni sektor. Hvala.

Reč ima Zoran Krasić.

Da li biste bili ljubazni da mi kažete koliko imam vremena?

Sedam minuta.

Hvala.
Danas se nalazimo u tzv. trećoj fazi postupka izbora nove Vlade i svedoci smo jedne lepe činjenice, da napokon izlazi na videlo zakonomernost. Ja sam lično nezadovoljan što taj ekspoze i taj program nije bio na mnogo više strana, što nije obuhvatio sva poglavlja, što nije obuhvatio sve strategije, da sve to bude lepo jasno, i kada se glasa za program, glasalo se praktično i za sve buduće izmene.
Malo mi je čudno da postoji neka kritika ovoga, iz jednog prostog razloga što u Srbiji već nekoliko godina postoji proevropska vlast i proevropska opozicija. Ja mislim da ovaj program koji smo imali prilike da čujemo, da je to središnja tačka svih politika približavanja EU od 5. oktobra do danas. Tu se nalazi sve. Nalazi se i ono što je bilo predmet posmatranja, pregledanja, pohvala. Samo da vas podsetim, od 5. oktobra EU je hvalila sve što se dešava u Srbiji. Evropska unija i danas hvali ovo što se dešava u Srbiji i što se radi u Srbiji. Tako da, kada ovi iz DS kritikuju, ja ne znam zašto kritikuju. Doduše, oni kritikuju broj stranica i tako neke stvari, ne kritikuju ništa fundamentalno. To je taj put.
Ono što mi smeta, to je kada čujem da nema alternative. Mislim da je to nemoguća varijanta, ni logički, ni filozofski. To bi značilo otprilike kao da ja kažem – Šešelj nema alternativa, pa odem kod Čede Jovanovića. Znači da postoji
alternativa. Mi smo svesni toga da je bilo alternativa i bilo je i zakletvi i svega itd. Ali, znate i sami, jednu etapu istrči jedna ekipa, pa se onda pojavi druga ekipa, pa treća ekipa, pa ona prethodna ekipa je uzrok, ona napravi neku posledicu, ta posledica je uzrok da se pojavi neka druga ekipa, ali se ne odustaje od puta. Put se zove EU dogma. Tu nema ni ideologije, nema ni politike, nema bilo čega.
Ja cenim što napokon i birači znaju, nema zablude, cilj koji treba da se postigne u ovoj etapi jeste da kroz četiri godine Srbija dođe do pred vrata EU. Naravno, računa se da će vrata biti otvorena, da nema potrebe da se kuca. Ali, i ako budu zatvorena, nije nikakav problem. Zašto? Pa, evo, Turska tridesetak i nešto godina je na tom dugotrajnom trpnom putu i kada se pogleda, važno je da džokeri EU ovde imaju pristup evropskim fondovima itd, itd, i da se tu priča, da se rasipaju nade.
Meni je drago što u ovom ekspozeu nisam čuo precizne datume. Ranije smo slušali te primamo se 2004, te 2008. godine itd. Ovde toga nema. Ja ne mogu da komentarišem o lepim nadama, željama, u to nikada nemam prava ni da sumnjam, a nemam potrebe ni da držim neku moralnu pridiku.
Meni je važno da su birači saznali da nema alternative i da na tom putu ka EU mi moramo da savladamo materiju, da dobijemo samo briselsku administraciju. Moramo da saznamo da penzioner u Vladi Republike Srbije ne može da čuva Srbiju toliko dobro kao penzioner Svetske banke jer, čuli ste juče, sve što se plaća iz budžeta prvo ide na odobrenje nekom činovniku MMF. Onda je iluzorno pričati o statističkim podacima, o nadanjima. To je posledica puta ka EU, koji nema alternativu. Naravno, nekoga to srce zaboli kada čuje da praktično oni koji su nas bombardovali sada su nam prijatelji, oni koji nam otimaju KiM to su prijatelji, mi sada tu nešto kao nećemo, ne damo, ali moramo na bazi iskustva da izvučemo zaključak da za zelenim stolom sa njima bilo ko nije uspeo sa ove teritorije da napravi neki dobar potez. Ako neko misli da smo mi veliki mangupi i da možemo njih da preveslamo, grdno se vara, molim vas.
Meni je drago da poštujemo narodnu volju. Narodna volja je takva, većina postoji, nema alternative, mora da se ide prema EU i taj put ima neku svoju cenu i tu cenu ćemo mi morati da platimo, sa poglavljivama, podglavljivama, briselskom administracijom, dugom, poslovanjem stranih banaka na ovaj način kako one posluju ovde. Mi ćemo verovatno u budućnosti kada budu konkretni zakoni u pitanju vrlo detaljnije da pričamo o nekim pojedinačnim oblastima, ali moramo da izrazimo zadovoljstvo što više niko u Srbiji ne sme da sumnja u to da većina bez alternative vodi Srbiju ka EU, sa nadom da kroz četiri godine ima da pogodimo na ta vrata. Da li će ona biti otvorena ili ne, ne znam.
Još jedna stvar je vrlo interesantna. Menja se ovo brzo, znate, u Evropi. Čuli ste za ovaj referendum i Velika Britanija je donela neku odluku. Onda su počeli da prete Velikoj Britaniji pa su rekli – dobro, neki period razvoda ima da prođe, međutim, ako vi želite ponovo da se učlanite, vi morate da ispunite uslove, a vi već sada ne ispunjavate uslove koji su potrebni za ulazak u EU. Znači, postoji nekoliko kategorija, hajde da kažem, članova EU. Znate i sami da u EU svako primenjuje njihove propise i standarde koliko njemu odgovara. Mi nismo u toj prilici. Naravno, ja bih samo želeo da birači na nekim sledećim izborima što ozbiljnije shvate šta znači put ka EU, šta ćemo na tom putu sve da upropastimo, pogubimo.

Vreme. Hvala.
Reč ima Miloš Bošković.

Poštovani građani, narodni poslanici, mi u Nišu možemo da se pohvalimo da smo postali poznati kao motači kablova. Naime, država je kroz brojne subvencije bacala pare i mi smo dobili mnoge te neke fabrike gde ljudi rade za neke sitne novce, za 20.000 dinara i jedva preživljavaju. Mene interesuje – da li će ova Vlada da nastavi taj program sa tim subvencijama i da onda cela država posle nekog vremena postane država motača kablova? Već mogu da zamislim reklamu na SNN – Srbija, zemlja motača kablova, jeftiniji smo i od Kine. To bi bilo interesantno.
Što se tiče IT sektora, odakle ja dolazim, birokratija je veliki problem. Mogu da kažem da je NBS najveći kočničar modernog poslovanja u Srbiji jer i dalje pričao o nekim pečatima i o nekim uredbama iz 19. veka, nešto što se odavno ne koristi u modernom svetu. Nemam prevelikih očekivanja, inače, od ove Vlade. Kako mogu i da očekujem bilo šta od našeg premijera koji nam deli neke lekcije o tome, žali se kako nema dovoljno preduzetničkog duha u našem narodu, čini mi se da on hoće da zameni narod, da dobije neki bolji narod jer mu se ovaj ne sviđa, a istovremeno ima ukupno nula godina radnog staža u privatnom sektoru? Hvala.