Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.

Poštovani građani, dame i gospodo, imam konkretan komentar vezan za poslovanje RTB Bor odakle dolazim koji je po meni od izuzetnog značaja za privredu Srbije. U periodu od 2009. godine do 2015. godine realizovan je program revitalizacije rudničkih i rekonstrukcije metalurških kapaciteta u RTB Bor. Za realizaciju tog programa potrošeno je preko 400 stotine miliona dolara.
Program je realizovan uz podršku Vlade Republike Srbije. Strateška opredeljenja koja su zacrtana u njemu nisu ostvarena. Tehnološki cilj proizvodnja 80 hiljada tona bakra je ostvaren sa manje od 50%. Ekonomski cilj, rentabilna proizvodnja ni izdaleka nije ostvarena što je generator velikih gubitaka koji sa sadašnjom cenom na tržištu bakra iznose preko sto miliona dolara godišnje. Ekološki cilj dostizanje svetskih standarda takođe nije postignut, emisije sumpor-dioksida u atmosferu redovno je iznad dozvoljenih granica.
Na sramotu i odgovornost prethodne Vlade Republike Srbije, ovaj program je postao najveća promašena investicija u Srbiji. Zbog toga gospodinu mandataru postavljam pitanje - na osnovu čega nova Vlada planira dalji rad RTB Bor, kada je prethodna Vlada program razvoja realizovala sa katastrofalnim rezultatima, a usvojeni UPPR nije realno ostvarljiv? Hvala.

Hvala.
Aleksandra Čabraja.

Ja bih pročitala samo jedan kratak citat iz prethodnog ekspozea. „Pre nego što ostvarimo strateške kulturne ciljeve želim da vam kažem da ćemo ostvariti jedan naizgled mali cilj ali simbolično važan za našu kulturu. Obećavam da će ova Vlada obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike, koji na sramotu svih nas stoji zatvoren skoro deceniju. Mene je stid kao roditelja da u ovoj zemlji žive deca koja nisu imala priliku da vide Narodni muzej. Ne želim nikoga da krivim za to što je muzej godinama zatvoren, ali se ne bi dobro osećao kao političar kada Narodni muzej ne bi bio ponovo otvoren za vreme mandata ove Vlade“. Citat završen.
S obzirom da je završen mandat prethodne Vlade, a Narodni muzej znamo da još uvek zatvoren, ja mislim da mnogi građani Srbije žele da znaju kako mogu da veruju obećanjima iz novog ekspozea kada vidimo da ni obećanja iz prethodnog ekspozea još nisu ispunjena. Hvala.

Poslanik Vladimir Đurić.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, kolege poslanici i poštovani građani Srbije, i naravno mandataru i kandidati za ministre, u svom prvom obraćanju u svojstvu narodnog poslanika reći ću da mi ovde nastupamo potpuno iskreno, koliko god to nekome delovalo politički neiskusno i naivno, ne nastupamo ni prema kome sa pozicije podsmeha, omalovažavanja niti ćemo ikada kritikovati bilo čiju radnu etiku, kao što je nama ovde spočitavano tokom celog dana, i verujem da će slično biti i kada završimo naše izlaganje.
U ekspozeu mandatara navedeno je da će se težiti racionalnom korišćenju poljoprivrednih resursa. To je ok. To je načelo koje je potpuno prihvatljivo. Jula 2014. godine u odgovoru na poslaničko pitanje mandatar je rekao da će kompanija „Al Rafaved“, na parcelama koje su im prodate i date u zakup biti svojevrstan, citiraću „šou kejs“ po petostruko većim prinosima.
Informacije koje odatle stižu sa terena, vezano za vojnu ustanovu Morović, govore da je zakup plaćen svega 60 evra, da su prinosi oko 700 kilograma po hektaru, da je zemlja obrađena tek negde oko prvomajskih praznika u povodu posete mandatara.
Ja, možda sam politički neiskusan i nisam lakoveran na glasine, ali kompanija „Al Rafaved“ je iskazala 220 miliona dinara gubitka u završnom računu za 2015. godinu i to je nešto što mislim da treba da bude pojašnjeno.
Još u pogledu jedne stvari vezane za ekspoze, najavljeno je da će se u kontroli finansijskih rizika, pre svega deviznih i kamatnih, pristupiti operacijama zasnovanim na finansijskim derivatima.
Ja se nadam da mi razumemo da je naša berza daleko od razvijene, da je naš sektor finansijskih usluga takođe daleko od razvijenog, i nadam se da samo nećemo krenuti onim putem kojim je od Ronalda Regana krenula američka ekonomija, kada se finansijsko tržište razmahalo do te mere da je 2008. godine napravilo svetsku ekonomsku krizu. Hvala vam. Toliko od mene.

Hvala.
Ana Stevanović.

Uvaženi građani Srbije, kolege narodni poslanici, ja bih se osvrnula prvo na deo koji se tiče kulture, umetnosti i medijima.
Naime, u svom ekspozeu mandatar je naglasio kako ekonomski oporavak društva nije dovoljan ukoliko ga ne prate kulturni i socijalni oporavak društva. S tim u vezi budžeti za kulturu su svake godine sve manji, čime se stiče utisak da kultura uopšte nije bitna.
Ono što je veliki problem jeste što se načelo institucije kulture, najvažnijih institucija kulture često postavljaju partijski nestručni kadrovi koji dodatno urušavaju kulturu ove zemlje.
Bitno pitanje da mediji u Srbiji nisu slobodni, o tome govori Zaštitnik građana, brojne međunarodne ugledne institucije, kao i brojna novinarska udruženja.
Moje pitanje glasi – kada građani Srbije mogu očekivati da će na čelo ustanova kulture da budu postavljeni iskusni, kulturni i obrazovani ljudi iza kojih stoje brojna umetnička i producentska dostignuća, i kada će novinari moći da izveštavaju slobodno, nezavisno od pritisaka, bez straha da će njihovi kritički i istraživački natpisi završiti kao eksponati na pojedinim izložbama? Zahvaljujem.

Ratko Jankov.
Odustaje. Dobro.
Poslanica Tatjana Macura.

Poštovani građani, u godini preduzetništva mandatar nas reklamira kao zemlju jeftine radne snage. Dakle, mandatar koji nema ni dana radnog staža u privatnom sektoru otvoreno u svom ekspozeu kaže da mi nemamo preduzetnički duh.
Izgleda da mandatar misli da zaslužuje neki bolji narod i nastavlja da vređa sve naše vredne i sposobne ljude.
Kao preduzetnica, ali i kao majka dvoje dece, koju ne želim da gledam preko skajpa, a ne želim ni da postanu jeftina radna snaga ovde, već svoji ljudi, odgovorni i slobodni, pitam mandatara - kada će prestati da šuruje sa velikim korporacijama stranim na račun domaće privrede? Kada će prestati da guši malog domaćeg preduzetnika i da li je ovo zemlja nas građana ili mandatarovih poslovnih partnera? Hvala.