Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, predloži ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kao dosta starija parlamentarna stranka, koja je od 1990. godine u ovoj Skupštini, uvek smo imali po jednog ili dva poslanika u ovom domu, ali nikad nismo bili deo Vlade. Sada smo pokazali interesovanje da budemo deo Vlade zbog velike potrebe za političku i ekonomsku stabilnost celog regiona. Sa mandatarom smo imali iskrene razgovore. Složili smo se oko rešavanja naših problema i tom prilikom je mandatar prihvatio da albanska manjina počinje da se integriše u državne organe i institucije.
Koordinaciono telo kod nas funkcioniše i Republika Srbija je od 2001. godine uvela program mera za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac, koji je delimično sprovođen. Već 16 godina od usvajanja programa u ovim opštinama postoje javne državne institucije u kojima je broj zaposlenih Albanaca ili marginalan ili ih uopšte nema.
Reforme u pravosuđu su drastično degradirale položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. U opštini Preševo je ukinut osnovni sud i osnovno tužilaštvo. Prekršajni sud je jedina institucija koja ovde funkcioniše. U Bujanovcu postoji Osnovni sud, a ne osnovno tužilaštvo. Jedino tužilaštvo u ovoj opštini je deo Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim institucijama ne odgovara strukturi stanovništva, kako nalažu domaće imperativne norme.
Malogranični prelaz sa Makedonijom Miratovac – Lojane, i pored postojanja zvanične odluke iz 2006. godine i dalje se ne otvara, a IPA fondovi pregranične saradnje sa Makedonijom do ove godine nisu postojali.
Obrazovanje na albanskom jeziku se takođe susreće sa mnogobrojnim problemima koji nisu rešavani. Ne priznavanje diplome iz univerziteta sa Kosova čine da se mladim Albancima zatvaraju svake perspektive, kako za zapošljavanje, tako i za integraciju u društvu. Zato se oni odlučuju da sreću potraže u zemljama EU.
Delimični nedostatak udžbenika za osnovno i apsolutni nedostatak udžbenika za srednje obrazovanje su problemi čije rešavanje nije naišlo na razumevanje. Upotreba albanskog kao manjinskog jezika je regulisano statutom opštine, ali se ne poštuje kada su u pitanju državne institucije.
Pored činjenice da je Vlada Republike Srbije još 2010. godine donela program mera za zapošljavanje 63 Albanaca u državnim institucijama, to se ni danas nije ostvarilo. Pasivizacija prebivališta građana takođe predstavlja ozbiljan problem koji može uzrokovati veštačku promenu slike stanovništva u ovim opštinama. Svi naši zahtevi da se prekine sa ovom opasnom pojavom nisu naišli na razumevanje.
Mi tražimo pomoć od Vlade za ekonomski razvoj, jer stopa nezaposlenosti je oko 70%. Koordinaciono telo umesto da bude spona između lokalne i centralne vlasti, ona igra ulogu arbitra za lokalne promene, često i uz potpuno isključivanje volje lokalnih vlasti.
Planom sedam tačaka, koji je Vlada Republike Srbije usvajala u julu 2013. godine, pored činjenice da u sebi sadrži zahteve koji su apsolutno kompatibilni sa domaćim pravom, ali i pravom EU, nije realizovan.
Medijska zastupljenost albanske manjine u državnim televizijama je nula.
Kao predstavnik Albanaca u ovom zakonodavnom domu, od nove Vlade, za koju se nadamo iskreno da će biti okrenuta postizanju punopravnog članstva u EU i kroz taj proces evropskih integracija stvoriti klimu u kojoj će se manjine osećati bezbedno i u kojoj će moći da ostvare sva prava predviđena evropskim zakonodavstvom.
Mi ćemo da podržavamo ovaj program i ovu Vladu. Hvala.
