LJUBIŠA STOJMIROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 11. septembra 1950. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirao je 1978. godine na Fakultetu organizacionih nauka na organizaciono kibernetskom smeru. Na istom fakultetu upisao je poslediplomske studije i 1980. godine postao magistar organizacije razvoja na pomenutom fakultetu. Doktorsku disertaciju iz oblasti menadžmenta odbranio je na matičnom fakultetu 1998. godine.

U periodu od 1982. do 1985. godine radio je kao profesor u srednjoj ekonomskoj školi “17. oktobar” u Beogradu, Grocka.
Radio u pomorskoj agenciji “Jugoagent”.

Na Beogradskoj poslovnoj školi u Beogradu izabran je u zvanje profesora na predmetu Menadžment aprila 2000. godine. U istoj školi do sada je izvodio nastavu na predmetima Menadžment i Menadžment usluga. Novembra 2005. godine izabran je za redovnog profesora na Fakultetu za menadžment.

Član Predsedništva SNS-a. Predsednik Zvezdare bio je od februara do kraja juna 2005. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na toj poziciji ostao je i posle izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen je i ima četvoro dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 80
  • 0
  • 12 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 21 dan i 12 sata

Poštovani gospodine Stojmiroviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju k...

Magistri

čeka se odgovor 3 meseca i 29 dana i 17 sati

Poštovani gospodine Stojmiroviću, Po zanimanju sam magistar kliničke psihologije. I diplomske i magistarske studije završila sam na Beogradskom univerzitetu. Mi stari magistri sada smo u poziciji da nas izjednacavaju sa masterima i ne priznaje nam se naučno zvanje koje imamo.

Stari student, ali iz 2009.

čeka se odgovor 5 meseci i 6 dana i 6 sati

Poštovanje. Hvala Vam što se zalažete za nas studente. Neka Vaše kolege imaju u vidu da, pošto čitam da nam je dat rok od 16 godina da završimo, ima i nas koji su u Kosovskoj Mitrovici upisali 2009.po starom studijskom programu, išli na barikade, pomagali finansijski naš narod dole.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2019.

Poštovane koleginice i kolege, gospodine ministre, reforma bilo koje vrste obrazovanja je veoma važan poduhvat i ja vam želim puno sreće u tom poslu.

Svakako da ste vi imali tu čast da vas zapadne da povratite ono što je nekada bilo u sistemu vojnog školovanja.

Zašto je došlo do toga da mi izbrišemo iz vojnog školovanja srednju školu? Pa, zato što su oni koji su došli na vlast 5. oktobra 2000. godine imali obavezu da se oduže onima koji su ih doveli na vlast i nisu imali ni pameti, ni mudrosti da kažu – čekaj, brate, pa ti meni rušiš jednu granu, rušiš mi deo obrazovanja bez koga ne mogu da napredujem.

Ali, vi rekoste da će to biti teško da se nadoknadi. Vojska ima sposobne kadrove, koji imaju znanje i sa znanjem može sve da se pobedi. Ja verujem da ćete u tom poslu uspeti i želim vam puno sreće.

Hteo sam istovremeno i da pohvalim diskusiju kolege Srete Perića, koja je zbilja bila prava opoziciona diskusija, ali onako kako rade kulturni i vaspitani ljudi. On je ukazao i na kvalitet ovog zakona i onoga što vi radite, ali je istovremeno ukazao i na to kako treba rešiti neke stvari. Ja mislim da tako treba da se ponaša svaka opozicija.

Što se tiče kolege Šarovića, da ne bi rekao da se plašim da odgovorim na ovo što je on rekao, svi smo mi svesni šta se događa u Crnoj Gori. Ja verujem da će vlast odgovoriti onako kako treba. Ali, ne možemo biti ni kauboji, ni Indijanci i tako se ponašati, nego moramo mudro i pametno, da ne bi naneli mnogo veću štetu našem narodu. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Poštovane koleginice i kolege, posle ovih širokih elaborata pokušaću ja nešto da kažem, ako je ostalo malo prostora.

Vojska je jedna od institucija u koju naš narod ima veliko poverenje i kojoj daje veliku podršku. Ima još jedna stvar koja je vezana za ovaj zakon i za uvođenje novih činova, koja mene sa naučne strane veoma raduje, a to je da Vojska i univerziteti i fakulteti su možda jedine institucije koje vode računa o upravljanju karijerom svojih članova.

Danas u našoj praksi i u nauci veoma mali broj i državnih i privatnih firmi vodi računa o upravljanju karijerom. Zato bih ja preporučio svima da se ugledaju na vojsku, odnosno na fakultete i univerzitete gde je to urađeno onako kako stoji u nauci, odnosno u knjigama.

Onaj ko završi akademiju, postaje potporučnik. Nema teorije da se desi, i nikad se nije desilo, da neko ko je završio akademiju postane general. A kod nas, u našoj zemlji, veoma čest je slučaj da ljudi završe fakultet, ovako ili onako, i da odmah postanu direktori nekih firmi, da im se daju velika ovlašćenja i da im se pruža mogućnost da upravljaju sa velikim novcem. To u vojsci ne može.

Ja mislim da je uvođenje ovih činova još jedan doprinos u upravljanju karijerom, jer, život je pokazao, praksa je pokazala da je tu između ta dva čina trebalo uvesti novi čin koji bi omogućio i bolju prolaznost, odnosno mogućnost kandidatima da idu na tom svom upravljanju karijerom prema najvišim činovima, blagovremeno.

Nadam se da će u budućnosti, a ministar je rekao da se sledeće godine očekuje donošenje kompletnog zakona, da će tu biti rešeni i ovi problemi oko naziva činova.

Slažem se sa svima onima koji su rekli da treba izbaciti one činove koji nisu vezani za našu istoriju, za našu zemlju. Evo, ima neki "komodor", ja sam mislio da je to neki računar. To treba eliminisati i treba uvesti ponovo one činove koji su nekada bili u našoj vojsci i na koje smo uglavnom svi bili navikli.

Zašto je došlo do promene tih naziva? To je evidentno. Posle 2000. godine, oni koji su došli na vlast uz pomoć stranih elemenata morali su na neki način da se oduže, pa su pod uticajem tih stranih elemenata uvodili te nove činove.

S druge strane, ja se nadam da će i naša mornarica, odnosno rečna flotila, imati mogućnosti da uredi to napredovanje i da pojedini od kadrova dođu do maksimalnih činova, a nadam se da je to i sada tako. Ja znam kad sam bio u vojsci, osim uslova radnog staža, ocene, itd, bio je uslov i da ima formacijsko mesto. Ja ne znam kako je to sad regulisano, jer naša mornarica, odnosno flotila, nije dosta razuđena, nema te velike kapacitete, ali nadam se da će se tu iznaći mogućnost za one koji su najbolji i koji će imati mogućnost da napreduju do najviših činova.

Sa ponosom i sa radošću se uvek sećam vremena koje sam proveo u ratnoj mornarici i veoma lepe uspomene su mi ostale i na školski brod "Galeb", i na školski brod "Jadran", na naše podmornice, gde sam bio na patrolnom brodu PVR 21, na obezbeđenju Briona, na novim raketnim čamcima i torpednim čamcima koji su tada došli iz Rusije i verujem da će u budućnosti i ova naša ratna flotila obezbediti sebi novo naoružanje.

(Narodni poslanik Aleksandar Šešelj dobacuje.)

Za Juditu će biti sledeći put, nemojte da se sekirate.

Braćo ili kolege radikali, kako god hoćete, ja izuzetno cenim vaš patriotski duh, ali ne mogu da prihvatim to nevaspitanje. Ja sam ipak univerzitetski profesor…

(Aleksandar Šešelj: Iz seljačke sredine.)

Seljačka sredina? Ne odlikuje seljaka da bude nevaspitan. Njega odlikuje da bude patriota, da bude domaćin, a tu se podrazumeva da bude i lepo vaspitan. I ja pripadam toj seljačkoj sredini, ali mogli ste da primetite da sam dovoljno vaspitan.

Nema nikakvih problema, vi samo učite, radite, napredujte, doći će vreme kada ćete vi zajedno sa nama voditi ovu zemlju, ali morate da se promenite malo.

Ja se radujem ovim promenama i, kažem, sa zadovoljstvom očekujem sledeću godinu, kada će se kompletan zakon promeniti i kada će sve to biti u interesu naše vojske. Hvala lepo.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.12.2019.

Poštovane koleginice i kolege, naš čuveni kolega iz najlepše opštine u Srbiji, me je malo pre spomenuo, a spomenuo je istovremeno i Crnu Travu i ja sam mu zahvalan na tome što vodi računa i o Crnoj Travi, kao i o svim ostalim mestima.

Njegov amandman je veoma interesantan i ja ću ga podržati. Mislim da Vlada i svi mi moramo da imamo sluha za ta područja o kojima je govorio kolega.

Ne smemo da dozvoli da nam se polako gase ta prigranična, brdsko-planinska, manje razvijena mesta i da imamo situaciju da ljudi odlaze odatle, da ne možemo danas, sutra ni da odbranimo ta mesta, ni da ih sačuvamo.

Možda je ovo u ovom trenutku nekome pomalo neinteresantno, ali verujte veoma brzo doći ćemo u situaciju da se udaramo u glavu zašto nismo vodili računa o tim ljudima koji žive u takvim mestima i što nismo vodili računa o tim mestima.

Normalno je da to ne može da bude kritika za jednu Vladu ili jednu većinu koja je pet, šest ili 10 godina u Skupštini, to je krivica svih nas u Srbiji unazad tridesetak, a možda i više godina. Na nama je da to ispravio i mislim da će biti veoma mudro prihvatiti…

Ministre, ministre, kolega! Ne čuje.

Biće veoma mudro prihvatiti predlog koji je dao kolega iz najlepše opštine u Srbiji. Hvala lepo.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovane koleginice i kolege, koristeći pravo u skladu sa Poslovnikom, postavljam pitanje – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za sport i omladinu, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete. Pitanje se faktički ne odnosi samo na delovanje u oblasti ovih ministarstava. Ja mislim čak da je svako od nas pojedinačno dužan da se suprostavi ovom zlu o kome ću pokušati da govorim.

Srbijom pored mnogobrojnih muka koje nam postavljaju raznorazni pod znacima navoda prijatelji, hara jedno zlo koje se zove sekte i nevladine organizacije. Mislim, da smo tu zatajili i da ne radimo dovoljno na rešavanju tog problema. Mladi ljudi najčešće, a i ostali, su u velikoj opasnosti od ovih organizacija koje pokušavaju da koristeći trenutnu životnu poziciju ljudi u Srbiji, mnogo toga negativnog urade. Tih sekti ima premnogo i nevladinih organizacija. Neke od njih imaju naziv „Crna ruža“, neki „Mladi lavovi“ neki propagiraju neko učenje zvano šambala, ali zajednički cilj svih njih je da stvore jednu lošu situaciju među mladom populacijom najčešće i na to da postavim ovo pitanje je uticao jedan članak u novinama gde profesor dr Mirjana Tomović iskreno iznela svoj problem u kome je prikazala kako je izgubila sina pre 15 godina od te sekte zvane „Crna ruža“ i njena borba ovih 15 godina da pokuša da narednim naraštajima omogući da se tako nešto nikada ne desi.

Pokušavajući da sagledam ovaj problem interesovao sam se da vidim ko se bavim tim problemima i ko može tu da pomogne. Nekada je poslanik ovde u Skupštini bio i Slađan Mijaljević, bio je poslanik SRS, on je jedna od onih koji se bave tim problemom, Zoran Luković se takođe bavio tim problemom ali vidim da i ti ljudi se povlače iz tog problema, najverovatnije zbog toga što nemaju sistemsku podršku ministarstava i celokupne naše vlasti. Računam, da je to velik problem i da ga je teško rešiti. Ali, ako ne možemo sami nešto da uradimo, možemo da pogledamo kako su to uradile zemlje EU i to dve najače zemlje Francuska i Nemačka, a još bolji primer kako je to uradila Rusija i kako je ona pokušala da reši taj problem.

Mislim, da će ovo pitanje probuditi savest mnogima koji mogu da pomognu da se reši ovako nešto, da nikada više nijedna porodica, nijedan pojedinac ne strada od tog zla koje se zove sekta i nevladine organizacije. Da li postoje neke nevladine organizacije čije je delovanje pozitivno. Najverovatnije da postoje i ja svoje pitanje ne upućujem na njih, ali oni koji pokušavaju radi lične koristi svoje ili tih svojih sekti i nevladinih organizacija da ubede mlade ljude da dignu ruku na sebe, da se ubiju, da određenu imovinu prepišu njima i mnoge stvari koje nisu ni pozitivne ni u ovom trenutku koje ne priliče zemlji kao što je Srbija, moramo iskoreniti. Moramo skupiti snage da rešimo ovaj problem.

Apelujem na ministarstva koja sam pomenuo da pokušaju da daju svoje predloge i da odrede strategiju, a svi mi zajedno, zajedničkim snagama, udruženi da krenemo u borbu protiv ovog zla. Mislim da je veliki broj građana Srbije, pogotovo mladih već sada pod uticajem tih sekti i ako ne preduzmemo nešto u najskorije vreme napravićemo veliku grešku. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija (Profesor) Republika Mesečno 250000.00 RSD 15.09.2002 - 01.10.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 03.06.2016 -