MARKO PAREZANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1986. godine. Živi u Čačku.

Diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku kao profesor tehnike i informatike.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Bio je poverenik SNSa u Čačku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 47
  • 0
  • 2
  • 0
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 21 dan i 6 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Produženje roka za doktorante po starom

odgovoreno za 1 godina i 5 meseci i 3 dana

Poštovani gospodine Parezanoviću, Problem koji mene muči je da sam doktorant po starom sa napisanom doktorskom disertacijom, ali zbog duže procedure oko objavljivanja naučnog rada, nisam stigla da odbranim disretaciju u predviđenom roku. Na poslednjem Veću Univerziteta 28.06.2016.

Apel

odgovoreno za 1 godina i 5 meseci i 3 dana

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predb...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, do pre samo sedam godina država Srbija je uzimala veliki broj kredita pod nepovoljnim uslovima, sa visokim kamatnim stopama, kako bi mogla da servisira svoj u to vreme izuzetno veliki budžetski deficit, koji je bio negde na oko 6% BDP, odnosno u apsolutnim ciframa oko 190 milijardi dinara ili oko 1,7 milijardi evra.

Ako na sve to dodamo da je u tim godinama naša privreda bila u recesiji, da smo imali negativni rast bruto društvenog proizvoda, sve je to doprinelo da naš javni dug sa nekih 29% koliko je iznosio 2008. godine, krajem 2012. godine stigne do blizu 60%, a ono što je još mnogo gore od toga, da ima izraženu tendenciju rasta, pa se samim tim prenese i na 2013, 2014. godinu, praktično sve do trenutka dok naša zemlja u prvom mandatu premijera Aleksandra Vučića nije ušla u strukturne reforme i fiskalnu konsolidaciju.

Zahvaljujući tome što smo u 2008. godini imali suficit u budžetu, već četiri godine rast bruto društvenog proizvoda, naš javni dug je sa 70% pao na nekih 50%. Opet, ponavljam, ono što je još mnogo važnije, on trenutno ima izraženu tendenciju pada. Kada uzmemo u obzir da je Svetska banka iznela podatak da se očekuje da će Srbija u naredne četiri godine kumulativno rasti nešto iznad 20%, potpuno je jasno da je i naš javni dug u veoma bezbednoj, da kažem komfornoj zoni, a da će taj rast privrede doprineti i tome da ćemo imati mnogo više novca i za plate i za penzije i za javna ulaganja.

Sve to nam omogućava da ove zajmove o kojima danas govorimo ne koristimo da bi isplaćivali plate ili penzije ili da bi državu vadili iz bankrota, već da bi taj novac ulagali u razvoj naše infrastrukture, bez koje, sasvim sigurno nema ni privrednog razvoja, a naša građevinska industrija imala je izuzetno veliki uticaj na rast naše privrede u prethodnih nekoliko godina.

Onaj zajam koji je meni, svakako, najzanimljiviji, jeste Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za Projekat izgradnje auto-puta E-763, deonica Preljina-Požega. Kao što znate i kao što ste mogli da čujete u medijima u prethodnih nekoliko dana, deonica od Čačka do Obrenovca će biti gotova za nekih mesečak dana. Do kraja godine, ukoliko vremenski uslovi dozvole, očekujemo i potpuni završetak deonice od Obrenovca do Surčina, što znači da ćemo za manje od godinu dana konačno, posle mnogo decenija čekanja, imati auto-put od Beograda do Čačka.

Sutra će predsednik Srbije Aleksandar Vučić položiti kamen temeljac za početak izgradnje deonice Preljina-Požega. Kada znamo da u ovoj godini treba da počne i gradnja Moravskog koridora od Preljine do Pojata, potpuno je jasno koliko to ima veliki značaj za centralnu Srbiju, za grad Čačak, za Moravički okrug, koliko je to važno za privredni razvoj ovog kraja, a da ne govorim koliko je važno i za samu bezbednost. Kada se setimo koliko smo života izgubili na Ibarskoj magistrali u prethodnih nekoliko decenija, mogli smo jedan manji grad ili opštinu da naselimo.

Sve je to za nas jako važno i sve je to ono što su građani ovog dela Srbije čekali, bukvalno decenijama unazad.

Sve to nisu bili razlozi da mi danas vidimo poslanike opozicije u poslaničkim klupama, pa čak ni one poslanike koji dolaze iz Čačka.

Primera radi, Boško Obradović je smatrao da mu danas nije važno da mi danas razgovaramo o autoputevima koji se grade u okolini Čačka, kao što mu juče nije bilo važno da razgovara o zakonu koji je inicirala Fondacija „Tijana Jurić“, a koji se tiče najtežih zločina u regionu. Nije našao za shodno da se pojavi u Skupštini Republike Srbije od koje prima platu i koja mu svakog meseca plaća kiriju za stan u Beogradu, ali je našao za shodno da razapinje šatore u Beogradu, da blokira ulice i da maltretira građane Beograda.

Šta god oni nama govorili, koliko god nas vređali, optuživali za sve i svašta, postoji jedna stvar koju ne mogu da nam uzmu, a to je činjenica da će sve ove autoputeve, fabrike, svu tu infrastrukturu koristiti generacije koje dolaze i za pet i za 10 i za 50 godina i to je ono što ne može niko da nam oduzme. To je ono što predstavlja neku vrstu spomenika ovog vremena, vremena u kome su građani Srbije Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću ukazali poverenje, a mi to, po mom mišljenju, vratili na najbolji mogući način.

Želim ovom prilikom i da pozovem sve građane grada Čačka i Moravičkog okruga da sutra zajedno prisustvujemo polaganju kamena temeljca za početak radova na ovoj deonici autoputa i ne samo to, već da svakih mesec dana otvaramo nešto veliko.

Početkom jula, posle 30 godina, biće otvorena prva velika fabrika u gradu Čačku, fabrika „Forverk“, koja se gradi na 65.000 metara kvadratnih u privrednoj zoni, koja nije postojala do pre tri godine i u koju je država Srbija uložila pet miliona evra. U toj fabrici u narednih nekoliko godina biće zaposleno između 1.000 i 1.500 građana Moravičkog okruga i mislim da je to najbolja potvrda rada ove Vlade.

Naravno, mi ne mislimo da smo rešili sve probleme i znamo da nas čeka još mnogo posla, ali mislim da smo uspeli u jednoj najvažnijoj stvari, a to je da vratimo nadu i da promenimo taj osećaj pesimizma i depresije koji vlada u ovom delu Srbije, kada ljudi nisu verovali da ništa pozitivno može da se desi.

Dakle, podržaću sve ove predloge zakona, posebno Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji se tiče najstrašnijih zločina koji su se dešavali u prošlosti.

Uprkos svim kritikama koje smo mogli da čujemo u prethodnim danima, da su to možda malo previše strogi zakoni, mislim da je došlo vreme da nema više bilo kakvog razumevanja, niti emocija za one ljude koji su spremni da učine najstrašnije zločine nad decom. Mislim da je ovo neki poslednji trenutak da donesemo jedan ovakav zakon i, na kraju krajeva, to je i želja svih građana, posebno onih koji su potpisali tu peticiju, a to je preko 160.000 građana. Toliko. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, na samom kraju rasprave u pojedinostima Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja možemo da rezimiramo sve što smo čuli do sada i da kažemo da je ovo definitivno jedno dobro zakonsko rešenje koje Centralni registar treba da učini efikasnijim, boljim i pre svega da nam omogući bolju kontrolu naplate doprinosa, a kako smo u prethodne četiri godine zaposlili oko 370.000 ljudi u našoj zemlji, hvala Bogu, imamo šta i da kontrolišemo.

Nažalost, tokom rasprave mogli smo videti mnoge nemile situacije i podizanje tenzija, pozivanje na nekakav francuski scenario, narodne poslanike koji su žalili zato što u Srbiji nema sukoba na ulicama, kao u Parizu, gde su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS označili kao legitimne mete i posledice takvog ponašanja možemo videti i u ovim danima.

Naime, kao što ste već čuli, juče u opštini Lučani, desio se jedan nemili događaj gde je kandidat za odbornika SNS gospođa Nada Jovanović, žena koja ima 64 godine brutalno napadnuta od strane muškarca koji se predstavio kao policajac, koji je udario u predelu glave, oborio na zemlju i tom prilikom izrekao niz uvreda na račun nje i njenog političkog opredeljenja.

Neko ko na tako brutalan način napadne jednu ženu, ženu koja ima 64 godine je monstruozan i mislim da to što gotovo nijedna opoziciona politička stranka nije osudila ovaj događaj, govori koliko su licemerni svi oni koji ovih dana pozivaju na nekakve proteste i šetnje protiv nasilja, jer ne možete se protiv nasilja boriti tako što iz svake rečenice, iz svake vaše izjave se samo može čuti govor mržnje i poziv na nasilje.

Čak, i ovim završavam ako mi dozvolite, čak i neki opozicioni mediji su relativizovali ovaj napad i rekli da se ta starica zapravo folira i da njoj nije ništa, što pokazuje kakav je to govor mržnje i u čemu je zapravo razlika između njih i nas. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja pre svega, ima za cilj stvaranje jedinstvene baze podataka koja treba da umreži različite baze podataka, kao i stvaranje uslova za efektivnu razmenu podataka između PIO fonda, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje i Poreske uprave.

Najveći benefit ovog zakona jeste, pre svega efikasnije praćenje i kontrola naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. U prethodne četiri godine u državi Srbiji zaposleno je negde oko 370 hiljada građana, a nezaposlenost je smanjena sa 26%, na negde 11,4% što je istorijski minimum kada je nezaposlenost u pitanju. Svi ti ljudi do 2012. godine ostali su bez posla, ostali su na ulici, bez plate, bez mogućnosti da obezbede egzistenciju za svoje porodice. Da država Srbija nije sprovela ove ekonomske reforme i obezbedila dovoljan broj radnih mesta, ni ovaj zakon ne bi imao tako veliki značaja, jer svi ti ljudi ne bi imali šta da provere u ovom Centralnom registru, jer ne samo da ne bi dobijali doprinose za obavezno socijalno osiguranje, već ne bi dobijali ni platu.

Dakle, ovaj zakon je važan zbog prevazilaženja brojnih problema u praksi, brojnih problema koji prate sistem naplate doprinosa, obzirom da kontrola naplate u prethodnom periodu nije bila efikasna, i zaista mislim da ne postoji nijedan jedini razlog da se u danu za glasanje ovaj zakon ne podrži. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 09:54