MARKO PAREZANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1986. godine. Živi u Čačku.

Diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku kao profesor tehnike i informatike.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Bio je poverenik SNSa u Čačku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 51
  • 0
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 12 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Produženje roka za doktorante po starom

odgovoreno za 1 godina i 5 meseci i 3 dana

Poštovani gospodine Parezanoviću, Problem koji mene muči je da sam doktorant po starom sa napisanom doktorskom disertacijom, ali zbog duže procedure oko objavljivanja naučnog rada, nisam stigla da odbranim disretaciju u predviđenom roku. Na poslednjem Veću Univerziteta 28.06.2016.

Apel

odgovoreno za 1 godina i 5 meseci i 3 dana

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predb...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, nekako uvek, svake godine u ovo vreme, razgovaramo o temi tzv. starih studenata, odnosno o njihovom roku za završetak studija i tu uvek imamo oprečna mišljenja o tome da li te rokove treba produžiti za godinu ili dve dana ili te rokove treba produžiti neograničeno ili možda u potpunosti ukinuti to pravo.

Jeste istina da mi možda ne znamo u potpunosti precizne i tačne podatke koliko trenutno imamo studenata koji još uvek nisu završili studije po tom starom programu, ali mislim da je ono što je činjenica jeste da se u poslednjih nekoliko godina taj broj studenata znatno smanjio i da su mnogi studenti odlučili da ipak ulože dodatni napor i završe studije. Mislim da je jedan od razloga za to činjenica da smo 2016. i 2018. godine produžili te rokove prvo za dve, a onda i za jednu godinu, što na neki način predstavlja i pritisak, ali i podstrek za studente da studije završe, jer oni nisu mogli da znaju da li ćemo mi nakon tog prvobitnog roka dodatno produžiti i napraviti nove rokove. Mnogi od njih, kao što sam rekao, uložili su dodatan napor i završili studije i sada je broj studenata po tom starom programu znatno manji.

Bilo bi jako dobro da u narednom periodu dođemo do preciznih podataka o broju tih studenata i onda da 2021. godine napravimo jednu detaljnu analizu i da vidimo da li ima smisla te rokove dodatno produžavati. Ono što je moje mišljenje jeste da sve dok se broj studenata, tih tzv. starih studenata, smanjuje i dok oni završavaju fakultete i koriste ove rokove koje im mi dajemo, da ima smisla njih produžavati, ali treba imati u vidu da tu sigurno ima jedan broj studenata koji uopšte i ne planira da fakultete završi, tako da će u nekom trenutku verovatno biti potrebno i da se podvuče crta i da se sa tim preseče.

Mislim da je dosta bitno da imamo razumevanje i za bolonjce. Oni su upisali fakultete po nekim strožijim ili po njih nepovoljnijim uslovima. Mnogi od njih, koji ne završe fakultete u roku, a ostalo im je jedan, dva ili tri ispita se suočavaju sa situacijom da im se dodaje još jedan veći broj ispita, da imaju velike finansijske obaveze, a kako mnoge visokoškolske ustanove nemaju baš razumevanje ili nemaju sve razumevanje, onda su preporuke ministarstva i odbora dosta korisne i za te studente.

Vi ste poštovani ministre komentarisali danas i situaciju u Rektoratu u poslednjih nekoliko dana i rekli ste da to što se tamo dešava nije odlika demokratskog ponašanja, ali to ni izbliza nije jedini primer takvog ponašanja. Imali ste pre nekoliko dana izjavu predsednika DS, Zorana Lutovca, koji je izjavio da svako ko bude učestvovao na izborima snosiće posledice kad tad, što je jedan potpuno skandalozna izjava koja, ne samo što nije u skladu sa demokratskim načelima, već guši ono najosnovnije demokratsko pravo pojedinca da bira i da bude biran.

Nekako se pokazalo da oni ljudi koji se najviše pozivaju na demokratiju, na slobodu izbora, na slobodu govora, koji se ponašaju kao da imaju tapiju nad demokratijom, nekako se uvek ispostavi da su ti ljudi potpuna suprotnost od toga, jer imaju neke odlike autoritarnog ponašanja.

Ono što se dešava poslednjih nekoliko meseci, da ne kažem poslednjih nekoliko godina, jeste pokušaj, jedan veoma bahat i bezobrazan pokušaj, da se čitavom društvu nametne volja apsolutne manjine što predstavlja kršenje jednog od osnovnih postulata demokratije i ono što ja mislim jeste da u njihovom ponašanju nema čak ni obrisa demokratije, samo puki naziv DS, ili kako se već zovu, a da u svom delovanju pokazuju sve suprotno od toga i da imaju jednu stalnu potrebu da guše suprotno i drugačije mišljenje od njihovog. Toliko. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu pravde, REM-u, UNS-u i NUNS-u, a moje pitanje se odnosi na do sada nezapamćen pokušaj gušenja slobode medija i slobode izražavanja od strane Dragana Đilasa, koji je posle sijaset tužbi koje je podnosio protiv svojih kolega i protiv medija došao na jednu ideju, potpuno neverovatnu, a to je da od suda traži da njegovim političkim protivnicima zabrani da pominju njegovo ime u negativnom kontekstu.

Dakle, niko nikada nije pomislio u ovoj zemlji da od suda traži da se zabrani pominjanje njegovog imena i da se vraća delikt mišljenja. Kao neko ko je i sam tužen od strane Dragana Đilasa, ja mogu slikovito da vam objasnim kako izgleda jedno suđenje sa Draganom Đilasom.

On se pojavi na sudu i kaže kako je on protiv teških reči u politici i kako političari treba da se uvažavaju, kako ne treba da vređaju jedni druge, da se nazivaju lopovima ako to nije pravosnažno osuđeno. Dakle, da ga ne poznajete, pomislili bi kako jedan divan čovek.

Onda obavezno pominje decu, kako njegova deca plaču, kako ne mogu da izađu na ulicu, kako mu je teško i da se zatvori u jednu prostoriju i plače danima. Prosto, suzu da pustite koliko je to jedna tužna priča, a onda, kada se suđenje završi, onda se Drljagan Đilas zagrli sa svojim pajtosima, Jeremićem, Obradovićem, Veselinovićem, Sergejom Trifunovićem, svim onim ljudima koji već mesecima danonoćno vređaju sve ljude u Srbiji koji ne misle kao oni, koji predsednika Srbije nazivaju kriminalcem, lopovom, napadaju njegovu porodicu, njegovu majku, oca, sina, brata. Dakle, ono što je zajedničko svim tim ljudima jeste da je njihov politički vođa Dragan Đilas i da je on ideolog jedne takve medijske kampanje, čovek koji koristi druge ljude za najprljavije poslove, a onda sebe pred sudom predstavlja kao neko nevinašce, nekog finog čoveka koji mrava ne bi zgazio.

Možete li samo da pomislite na trenutak obrnutu situaciju, da je predsednik Srbije za svaku uvredu i laž koju je pretrpeo, da je tužio nekoga iz opozicije i da je od suda tražio da se njegovo ime ne pominje i da niko ne sme da pomene njegovo ime u negativnom kontekstu. Možete samo da zamislite kakva bi onda histerija nastala? Pa, mi bi bili najveći diktatori, najveći fašisti. Vešali bi nas ovde na Terazijama kada bi samo neko pomislio da na takav način guši medijske slobode.

Kada Dragan Đilas to radi, kada Dragan Đilas preti medijima da će da im oduzima nacionalne frekvencije, onda niko nema nikakav problem sa tim.

O tome kako Dragan Đilas razume medije i kako posmatra demokratiju, još 2011. godine govorila je Verica Barać, tadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ja ću citirati samo jedan deo njenog izveštaja, da bi shvatili kako Dragan Đilas razume medije i demokratiju u Srbiji.

„Nekako se u Srbiji podudarilo da su najmoćniji u medijskoj sferi ujedno i najbliži državnom vrhu. Dva vrlo bliska čoveka predsedniku Srbije, Šaper i Đilas, preko svojih medijskih firmi su uspostavili potpunu kontrolu medijskog prostora“.

Ona je dodala da gradonačelnik Beograda i potpredsednik DS Dragan Đilas ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama i druge uticaje na medije. Kada smo probali da o tome razgovaramo, završilo se ignorisanjem i kao kakve to veze ima? Nema kod nas ništa veze, rekla je Verica Barać i dodala da sa tako kontrolisanim i zarobljenim medijima nema ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije, jer mediji javljaju samo ono što vlast želi da čuje.

Dakle, iz ovih izveštaja najbolje možete videti kakve su bile medijske slobode u Srbiji 2010/2011. godine kada je Dragan Đilas upravljao medijima u Srbiji.

Dakle, ja postavljam pitanje svim institucijama koje sam pomenuo na početku, šta ćete konkretno uraditi da bi zaštitili slobodu izražavanja i slobodu medija u Srbiji? Šta ćete konkretno uraditi da bi stali na put pritiscima i ucenama koje trpe različiti mediji i pojedinci od strane Dragana Đilasa, koji je postao toliko bogat i osion da je izgubio svaki kontakt sa realnošću i očigledno smatra da je njemu sve dozvoljeno.

Ono što ja mogu da kažem u svoje ime i u ime svojih kolega, ne postoji ni jedna tužba, ni jedan pritisak koji će nas sprečiti da govorimo o tome, o svim nedelima Dragana Đilasa i koji će na s sprečiti da govorimo o tome kako je on preko leđa građana Srbije postao jedan od najbogatijih ljudi u ovoj zemlji.

Kada čujete Dragana Đilasa kako on kaže kako je on mnogo pošten, kako nikada ništa protiv njega nije dokazano, pa, to otprilike, funkcioniše ovako, za sve prljave poslove koje je radio uvek je za te poslove koristio neke druge ljude. Onda npr. na mahinacijama prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra nije uhapšen Dragan Đilas, nije on nosio nanogicu i ne sudi se danas njemu, nego se sudi Aleksandru Bjeliću, tadašnjem gradskom menadžeru, koji je radio prljave poslove za Dragana Đilasa, a svi dobro znamo da niko ko je tada bio činovnik u Gradu Beogradu ništa nije mogao da uradi bez znanja i odobrenja Dragana Đilasa. Tako je on ispao pošten, a bedu na vrat je naneo drugim ljudima.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, želim na samom početku da pružim podršku ovom zakonu, jer smatram da ono što ljude možda i najviše iritira jeste situacija u kojoj ponekad krute procedure znaju da usporavaju neke veoma važne projekte i ako će ovaj zakon da učini da izgradnja Moravskog koridora bude efikasnija i brža, onda mislim da nemamo dilemu da li ovaj zakon treba da podržimo. Pogotovo kada vidimo i ko se protivi ovakvom zakonu, a to su obično neki političari koji ne da nisu izgradili Moravski koridor, nego nisu završili ni Koridor 10, nisu završili ni jedan jedini koridor za 12 godina, a otprilike da im Moravski koridor nije bio čak ni u razmišljanju.

Naravno da su ovi projekti ključni za razvoj privrede, i to mogu isto da objasnim na primeru grada Čačka, gde će za dva meseca biti otvorena prva velika fabrika posle nekoliko decenija, kompanija "Forvard", koja će zaposliti preko hiljadu građana u narednih nekoliko godina i nekoliko manjih investicija, odnosno fabrika koje će zapošljavati po nekoliko stotina zaposlenih. Niko od njih ne bi bio spreman da dođe, da nisu imali čvrsta uveravanja da će Koridor 11, pre svega od Čačka do Beograda, a onda i ostale deonice, biti brzo završen. Apsolutno, da nije bilo jasnih pokazatelja da će ti projekti biti završeni, niko ne bi hteo sa nama ni da razgovara o bilo kakvim ozbiljnim investicijama.

Mislim da ne moram da naglašavam ni kada je u pitanju bezbednost koliko tragičnih situacija i nesreća se događalo na magistralnim putevima i koliko će izgradnja modernih auto-puteva sačuvati živote i povećati bezbednost na putevima.

Često nam govore da uzimamo kredite i zadužujemo se, da bi gradili auto-puteve. Ja mislim da tu nema ništa sporno i mislim da se svuda u svetu krediti uzimaju da bi se stvarala nova vrednost. I upravo zahvaljujući ovim projektima podižemo i privredu i našu ekonomiju i naš bruto-društveni proizvod i imamo više novca u budžetu da ove kredite servisiramo. Mi sve rate kredita uredno plaćamo i mislim da apsolutno ne kasnimo ni jedan dan sa sa bilo kojim plaćanjem i to dosta govori o našoj ekonomiji.

Ono što je važno, za razliku od pre sedam godina, više ne uzimamo kredite za isplaćivanje plata i penzija i za nešto što se zove dnevna likvidnost.

Možda i najveća laž koju smo mogli čuti, ne samo danas nego i mesecima unazad, jeste da se prilikom realizovanja ovih projekata ne upošljava domaća građevinska operativa. Dakle, apsolutno domaća građevinska operativa je danas najuposlenija nego bilo kada u poslednjih nekoliko decenija. Sa kime god razgovarate, to možete videti. Nekada se na jednom tenderu prijavljivalo po 10 različitih firmi, sad se prijavi jedna ili dve, ili se čak desi da se ne prijavi niko na nekim veoma ozbiljnim rekonstrukcijama škola i vrtića i kada god razgovarate sa tim ljudima, oni kažu da im je najveći problem da postignu da realizuju ono što su već ugovorili i da pronađu dovoljan broj radnika.

Mi ćemo u gradu Čačku ove godine imati preko šesto miliona dinara investicija, kada su u pitanju lokalni putevi, što iz našeg budžeta, što iz budžeta "Puteva Srbije" i ja zaista nisam siguran da ćemo uspeti do kraja građevinske sezone sve da realizujemo, jer su nam sve građevinske operative bukvalno uposlene sedam dana u nedelji i pitanje je da li ćemo moći sve to da postignemo. Mislim da svako ko se kreće u privrednim tokovima, apsolutno zna da govorim istinu.

Kada je pre nekoliko meseci predsednik Srbije najavio da će na leto, na Vidovdan, biti otvoren aerodrom "Morava", mogli smo čuti mnoge zlurade komentare i govorili su nam - okej, biće na leto, ali na leto koje godine? Ili su nam govorili - biće, ali na kukovo leto. Dakle, kao što vidite, neće biti na kukovo leto, biće za dva dana. U petak ćemo otvoriti aerodrom "Moravu" i građani centralne Srbije će moći da lete i za Frankfurt i za Moskvu i za Istanbul, kao i za još neke destinacije u zapadnoj i centralnoj Evropi, a tokom letnje sezone i neke turističke destinacije. Sve ono što je mnogo važno, iako taj aerodrom apsolutno neće moći, ili verovatno neće moći da bude profitabilan, ipak je država Srbija procenila da vredi uložiti u to, jer će ta investicija stvoriti neke komparativne prednosti za privredu i turizam centralne Srbije.

Ljudi treba da znaju da ništa od toga nije palo sa neba, već je sve isključivo posledica jedne veoma ozbiljne politike, odgovorne politike koja je obezbedila i dovoljno novca u budžetu i stabilnost javnih finansija da možemo da se usudimo da otvorimo taj aerodrom i po cenu da možda on pravi gubitke.

Dakle, želim vam da ovaj projekat izgradnje Moravskog koridora što pre završimo i da za par godina na petlji kod Čačka se sretnemo i da možemo da kažemo da je ovo raskrsnica svih puteva i da na koju god stranu sveta iz Čačka krenete, možete krenuti modernim auto-putem. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu pravde, REM-u, UNS-u i NUNS-u, a moje pitanje se odnosi na do sada nezapamćen pokušaj gušenja slobode medija i slobode izražavanja od strane Dragana Đilasa, koji je posle sijaset tužbi koje je podnosio protiv svojih kolega i protiv medija došao na jednu ideju, potpuno neverovatnu, a to je da od suda traži da njegovim političkim protivnicima zabrani da pominju njegovo ime u negativnom kontekstu.

Dakle, niko nikada nije pomislio u ovoj zemlji da od suda traži da se zabrani pominjanje njegovog imena i da se vraća delikt mišljenja. Kao neko ko je i sam tužen od strane Dragana Đilasa, ja mogu slikovito da vam objasnim kako izgleda jedno suđenje sa Draganom Đilasom.

On se pojavi na sudu i kaže kako je on protiv teških reči u politici i kako političari treba da se uvažavaju, kako ne treba da vređaju jedni druge, da se nazivaju lopovima ako to nije pravosnažno osuđeno. Dakle, da ga ne poznajete, pomislili bi kako jedan divan čovek.

Onda obavezno pominje decu, kako njegova deca plaču, kako ne mogu da izađu na ulicu, kako mu je teško i da se zatvori u jednu prostoriju i plače danima. Prosto, suzu da pustite koliko je to jedna tužna priča, a onda, kada se suđenje završi, onda se Drljagan Đilas zagrli sa svojim pajtosima, Jeremićem, Obradovićem, Veselinovićem, Sergejom Trifunovićem, svim onim ljudima koji već mesecima danonoćno vređaju sve ljude u Srbiji koji ne misle kao oni, koji predsednika Srbije nazivaju kriminalcem, lopovom, napadaju njegovu porodicu, njegovu majku, oca, sina, brata. Dakle, ono što je zajedničko svim tim ljudima jeste da je njihov politički vođa Dragan Đilas i da je on ideolog jedne takve medijske kampanje, čovek koji koristi druge ljude za najprljavije poslove, a onda sebe pred sudom predstavlja kao neko nevinašce, nekog finog čoveka koji mrava ne bi zgazio.

Možete li samo da pomislite na trenutak obrnutu situaciju, da je predsednik Srbije za svaku uvredu i laž koju je pretrpeo, da je tužio nekoga iz opozicije i da je od suda tražio da se njegovo ime ne pominje i da niko ne sme da pomene njegovo ime u negativnom kontekstu. Možete samo da zamislite kakva bi onda histerija nastala? Pa, mi bi bili najveći diktatori, najveći fašisti. Vešali bi nas ovde na Terazijama kada bi samo neko pomislio da na takav način guši medijske slobode.

Kada Dragan Đilas to radi, kada Dragan Đilas preti medijima da će da im oduzima nacionalne frekvencije, onda niko nema nikakav problem sa tim.

O tome kako Dragan Đilas razume medije i kako posmatra demokratiju, još 2011. godine govorila je Verica Barać, tadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ja ću citirati samo jedan deo njenog izveštaja, da bi shvatili kako Dragan Đilas razume medije i demokratiju u Srbiji.

„Nekako se u Srbiji podudarilo da su najmoćniji u medijskoj sferi ujedno i najbliži državnom vrhu. Dva vrlo bliska čoveka predsedniku Srbije, Šaper i Đilas, preko svojih medijskih firmi su uspostavili potpunu kontrolu medijskog prostora“.

Ona je dodala da gradonačelnik Beograda i potpredsednik DS Dragan Đilas ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovinu reklama i druge uticaje na medije. Kada smo probali da o tome razgovaramo, završilo se ignorisanjem i kao kakve to veze ima? Nema kod nas ništa veze, rekla je Verica Barać i dodala da sa tako kontrolisanim i zarobljenim medijima nema ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije, jer mediji javljaju samo ono što vlast želi da čuje.

Dakle, iz ovih izveštaja najbolje možete videti kakve su bile medijske slobode u Srbiji 2010/2011. godine kada je Dragan Đilas upravljao medijima u Srbiji.

Dakle, ja postavljam pitanje svim institucijama koje sam pomenuo na početku, šta ćete konkretno uraditi da bi zaštitili slobodu izražavanja i slobodu medija u Srbiji? Šta ćete konkretno uraditi da bi stali na put pritiscima i ucenama koje trpe različiti mediji i pojedinci od strane Dragana Đilasa, koji je postao toliko bogat i osion da je izgubio svaki kontakt sa realnošću i očigledno smatra da je njemu sve dozvoljeno.

Ono što ja mogu da kažem u svoje ime i u ime svojih kolega, ne postoji ni jedna tužba, ni jedan pritisak koji će nas sprečiti da govorimo o tome, o svim nedelima Dragana Đilasa i koji će na s sprečiti da govorimo o tome kako je on preko leđa građana Srbije postao jedan od najbogatijih ljudi u ovoj zemlji.

Kada čujete Dragana Đilasa kako on kaže kako je on mnogo pošten, kako nikada ništa protiv njega nije dokazano, pa, to otprilike, funkcioniše ovako, za sve prljave poslove koje je radio uvek je za te poslove koristio neke druge ljude. Onda npr. na mahinacijama prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra nije uhapšen Dragan Đilas, nije on nosio nanogicu i ne sudi se danas njemu, nego se sudi Aleksandru Bjeliću, tadašnjem gradskom menadžeru, koji je radio prljave poslove za Dragana Đilasa, a svi dobro znamo da niko ko je tada bio činovnik u Gradu Beogradu ništa nije mogao da uradi bez znanja i odobrenja Dragana Đilasa. Tako je on ispao pošten, a bedu na vrat je naneo drugim ljudima.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -