Izgubio je živce upravo zbog onoga što sam vam rekao.
(Boško Obradović, s mesta: Pa gde bežite?)

Obično u ovo vreme imamo ovu situaciju.

Molim vas, poštovana predsednice, upravo je iskoristio istu sintagmu kao i kada je tukao onu ženu u Narodnoj skupštini, umesto „gde bežite“ – „gde bežite“. Isto je vikao i na nju, uzbuđujući se, onda je udario u rame, isto je to pomislio i sada.
Ja ne bežim nigde i ne bežimo nigde, pa i ne bežimo nigde. Mi govorimo…
(Boško Obradović, s mesta: Što ne nastavite sednicu?)
Pa, sednica traje do 21 sat. Rekla je predsednica Skupštine danas.
(Boško Obradović, s mesta: Ima još 10 minuta.)
Nemate, ja govorim, kao što ste primetili, a vi me prekidate.
Dakle, pošto smo ustanovili da ne bežimo, nego da ćemo da ostanemo ovde, a doći ću i sutra da ne bismo bežali i sutra, nego da vas naučimo šta je civilizovano ponašanje, i ovo nije kafana da biste vi pregovarali i vikali kao što ste u kafani navikli da vičete, što je u redu, imate pravo kad platite, ali ovo nije vaša Narodna skupština da biste imali pravo da se ponašate suprotno Poslovniku i svim pravilima, ali me strašno zabavljate i ne bih propustio taj veoma mudri napad sutra koji će da rasturi i pocepa u paramparčad sve naše ideje, a ovaj budžet da o njemu ne govorimo.
Mogu da mislim kakve će to reči da budu od Sartra do Seneke. To se neće znati da li je više citiran Pekić ili Andrić, ako ste ijedno delo ijednog od njih, ali hajde… Dobro je naše školstvo, dobar je naš prosvetni sistem. Računam, Šarčeviću, da su ga naterali bar jednu knjigu da pročita.
Dobro, da mi sad pogledamo gde bežimo, da mi pobegnemo u ozbiljne stvari, da mi u te ozbiljne stvari pobegnemo i da kažemo sledeće.
Što se građana Srbije tiče, ja mislim da su oni videli šta izaziva najveću nervozu. Umesto kao u normalnim zemljama kada opoziciji pomenete izbore, oni skaču od sreće.
(Boško Obradović, s mesta: Umesto opoziciji da date reč, vi prekidate rad.)

Poslaniče Obradoviću, možete da ne dobacujete.

…oni su najzadovoljniji. Samo u našoj zemlji, kada im neko pomene izbore, oni beže kao đavo od krsta i ni za živu glavu, samo da ne čuju tu reč – izbori. Hoćete da vam kažem zašto? Zašto je ovo važno za građane? Važno je da bi videli o čemu se radi. Zato što je njima važna samo jedna stvar, a to je gde i kako će oni da se smeste. Znaju oni da ne mogu ništa da urade. Znaju da ne znaju ništa da urade. Znaju da nikada nisu ni mislili da nešto urade, niti da nešto ponude.
Ne govorim o svima, govorim o pojedincima i znaju oni na koga se to odnosi. Ima tu i odgovornih ljudi i ozbiljnih ljudi, ima tu sistemskih stranaka koje i te kako dobro znaju da obave svoj posao i da nađu pravu meru za kritiku, ali ima onih koji na pomen izbora su se strašno uplašili zato što znaju da više neće biti lepe plate u Skupštini, da više neće moći da viču, da urlaju, da više neće moći da tuku žene kao što su ih tukli izigravajući heroje i da više neće moći ambasadori da im priskaču u ponoć da bi im doneli još hiljadu glasova da bi mogli da budu ovde u parlamentu, zato što neće moći da im pomažu ambasadori, zato što im neće faliti hiljadu glasova, nego će im faliti desetine hiljada glasova da uđu u ovaj parlament, zato ambasadori neće moći da im pomognu.
Vidite, još jedna stvarno veoma, veoma važna stvar oko budžeta, a to je…
(Boško Obradović, s mesta: Imate još šest minuta.)

Poslaniče Obradoviću, molim vas, ja ću vam odgovoriti sve što vas interesuje.

Gospođo Gojković, upravo, pošto on govori da će neko da govori toliko i toliko, neću da nastavljam dalje. Sačuvaću ove važne stvari koje sam mislio da vam kažem oko budžeta za sutra, da bih mogao njima da objasnim i da ih naučim jednu stvar. O njoj je Hemingvej govorio, znate ko je Hemingvej. On je govorio da onaj ko pobeđuje, nikada se ne zaustavlja i nastavlja da pobeđuje. Ja ću taj posao da nastavim da radim i sutra ću da nastavim da radim i sa vama. To će prilično dugo da traje. Hvala vam i izvinite što sam ovoliko…

Hvala svim poslanicima koji su danas uzeli…
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Da li mogu, da li smem da kažem nešto? Ako smem? Da, eto, dozvolili ste mi. Zahvaljujem.
Znači, želim da se zahvalim svim poslanicima koji su danas uzeli učešće u raspravi, kako strankama koje podržavaju Vladu, tako i opozicionim strankama koje su imale priliku da govore.
Kako ne želim da uskratim opozicionim poslanicima deset minuta vremena, a sada je osam minuta do devet, nastavićemo sutra da bi mogli 20 minuta da izlažu i da vode dijalog o budžetu, koliko znaju, sa predsednikom Vlade.
Nastavićemo u deset časova. Nakon pitanja nastavljamo o budžetu.
Hvala.