Ako možete da mi dozvolite da nastavim, kao što znate cilj uvodnog izlaganja je da informiše poslanike čime se Vlada rukovodila u pripremi predloga budžeta za 2017. godinu i pratećih zakona koji se u celini predlažu vama na razmatranje, diskusiju i usvajanje.
Prvo, nekoliko napomena o tome šta je urađeno do sada i koji su polazni momenti u pripremi ovog budžeta.
Mi se nalazimo u završnom koraku završetka šeste revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa MMF, koji je koncipiran u jesen 2014. godine, odobren na Savetu direktora MMF februara 2015. godine i kojim podržan program fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi Vlade Republike Srbije, koji je ovaj parlament razmatrao i usvojio i u sklopu godišnjeg budžeta i u sklopu fiskalne strategije i u sklopu čitavog niza zakona i podzakonskih akata, koji su posle toga doneti da se zemlja izvuče iz teške fiskalne situacije, da se vrti na putanju održivog pozitivnog rasta i da kompletira ekonomske reforme koje se produžavaju već nekoliko decenija, bezuspešno, bez završetka i bez osposobljavanja privrede da se nosi sa konkurencijom u regionu i u svetu.
Drugo, želim da konstatujem da je Srbija, da je polazna naša pozicija, ono što je urađeno, ostvarila ogroman napredak u objektivnim merilima investicione klime i uslova za vođenje biznisa u Srbiji. Jedan od pokazatelja je i „Duing biznis lista“ gde je Srbija napredovala sa 91 na 47 mesto i ne samo to, nego se našla u grupi najuspešnijih zemalja koje sprovode reforme i koje time stvaraju uslove da pravi investitori dolaze u Srbiju i domaći i strani otvaraju nova radna mesta, podižu BDP i podižu standard građana Srbije.
Konačno kao rezultat dvogodišnjeg rada ozbiljno je poboljšan kreditni rejting. Srbija se danas nalazi samo na jednu ili jednu i po stepenicu do investicionog rejtinga, koji omogućava Srbiji da bez važećeg aranžmana sa Fondom sama pristupa izvorima sredstava na svetskom tržištu, koji su kao što znate mnogo jeftiniji u smislu kamatne stope i mnogo izdašniji i bolji u smislu rokova koji se mogu dobiti. Srbija će imati pristup sredstvima od 2% ili niže na 10 ili više godina.
Rast privredne aktivnosti je u poslednjim godinama očigledan i ono što je mnogo važnije, održiv na dugi rok.
Pokretač privrednog rasta na strani tražnje bile su investicije izvoza, a kasnije ću pomenuti da se to postepeno i sada sa pravom prenosi na potrošnju.
Projekcija privrednog rasta za 2016. godinu po treći put je revidirana i ja neću polaziti od onih starih projekcija, samo od ovih novijih. Znači, govorilo se o tome da je maksimalni očekivani rast 1,8%. To je pomereno u dva koraka na 2,5%, a sada govorimo o rastu od 2,7%, a može da se dogodi da rast bude i veći od toga.
Ovo je, sa jedne strane, rezultat ubrzanja ekonomske aktivnosti u Srbiji, trajnog oporavka privrede Srbije, i što je mnogo važnije, priznavanja međunarodne zajednice i objektivnih institucija koje se bave analizom privrednih aktivnosti, da Srbija postepeno, polako, ali sigurno izlazi iz krize i ulazi na onaj nivo ekonomskog rasta koji je i održiv i viši od proseka Evrope i samim tim hvata korak polako sa Evropom.
To je možda manje od očekivanja, pogotovo očekivanja nekih pojedinaca, ali je to siguran i najbolji put da Srbija uhvati korak i da polako zatvori onaj gef. Mi smo pre 20 godina bili mnogo bliži Evropi po svim pokazateljima razvijenosti, standarda, ljudi. Sada polako, ali sigurno počinjemo da zatvaramo taj gef.
Dopunski elementi je što se to sve odvija u uslovima, znači, ubrzavamo ekonomski rast, preokret je bio u trećem kvartalu 2014. godine, odnosno, to je bila najniža tačka, a posle toga se stalno svakog kvartala situacija poboljšava i to se sve dešava u uslovima izuzetne makroekonomske stabilnosti.
Građani više ne moraju da brinu za realnu vrednost svojih dohodaka. Inflacija je stabilna na nivou od 1,5% za prošlu godinu, odnosno u periodu januar-oktobar. Očekujemo da se ta stabilnost nastavi i čućete u našim projekcijama na nivou inflacije koja je sadržana. U BDP isto takva tendencija se očekuje.
Druga stvar jako važna, mi smo posle 11 meseci, pre svega par dana, zaključili knjige za 11 meseci i konstatovali da imamo suficit na nivou republičkog budžeta između 30 i 40 milijardi, da ne preciziramo baš tačno svotu i da smo otprilike u ravnoteži na nivou bilansa opšte države. To je za Srbiju neverovatan rezultat, da 11 meseci kumulativ bude takav, znači, ne nekim preokretom na kraju godine, nego posle 11 meseci kontinualnog merenja deficita da se nalazimo u suficitu republičkog budžeta i uravnoteženom budžetu opšte države. Takvim rezultatom malo zemalja može da se pohvali.
Da vas podsetim. Na početku godine smo projektovali i očekivali kao tačku na putu stabilnosti deficit od 4%, nivou opšte države 160 milijardi, zaokružujem cifre, ili 120 milijardi na nivou republičkog budžeta.
Danas imamo suficit posle 11 meseci na nivou republičkog budžeta i možda mali, minimalni ili nulti deficit na nivou opšte države. Do kraja godine revidirane cifre govore da će deficit i biti upola manji, da će deficit uopšte države biti 2-2,1%. Mislim da je realno da bude bolje od toga, čak i sa preuzimanjem dugova nekih preduzeća koja su vitalna za stabilnost u hemijskom kompleksu, da to bude značajno bolje od 2%, sa svim preuzimanjem dugova i obaveza, isplatom penzija, jednokratnih bonusa za penzionere, da ostanemo u tim okvirima.
Ja bih vas zamolio za malo parlamentarnosti. Taj termin se koristi ipak drugarski svuda. Da bih ja vas slušao posle, poslušajte vi mene danas, molim vas, ako možemo tako da se dogovorimo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ministre, niste hteli jutros da me saslušate…)
