Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da vas zamolim za pažnju.
Pažljivo sam slušao sve što ste govorili i, da ne govorim o procentima, ali sa dobrim delom onoga što ste izgovorili mogu da se saglasim. Zahvalan sam vam na jednoj stvari, bez obzira što vaši poslanici, vaša poslanička grupa neće glasati za predloženi budžet. Hvala što ste bili toliko korektni da određene značajne promene na bolje vidite i o njima govorite. Ako ništa, pokazuje da od mnogih od nas u nekim prošlim vremenima uspeli ste da naučite na greškama, ako ne svojim, a verujem i svojim, onda i na nekim i mojim i našim.
Da, zaista ovaj budžet, kao što znate, dvadeset budžeta sam gledao, bilo iz ovih klupa ili iz onih, nismo imali bolji budžet. To svako može da vam kaže, od profesora Petrovića, do svakog drugog. Ono što je ključno pitanje koje ste tri puta postavili u toku vašeg izlaganja, taj bolji budžet znači više prava, više mogućnosti, više mogućnosti pre svega za naše građane, za naše ljude.
Takođe sam veoma poštovao, bez obzira na to šta o meni lično govore, šta o Vladi govore, poštovao sam to i kada je jedna druga stranka, mislim DS, rekla – da, u redu je za to što ste uradili u Briselu i oko poslednjeg sporazuma. To pokazuje određene pomake na srpskoj političkoj sceni, a ne, kako bi to neki vulgarno tumačili, ovaj ide ovome, onaj ide onome. To govori da svi postajemo, vulgarno je to reći, ali razumećete me šta sam mislio, nešto normalniji. Meni, bez obzira na to što me lično vređaju, mnogo manje smeta ukoliko znam da će da poštuju državnu politiku po određenim pitanjima. Time pokazujemo da nam je lično iza državnih i nacionalnih interesa i mislim da po tom pitanju mnogo toga zajednički možemo da uradimo u budućnosti. Jer, i ovo što sam ja rekao, kao što su neki naučili da histerišu istog sekunda čim vi izgovorite istinu, a koja se nekima ne dopada, mnogi u Srbiji neće razumeti ni moje reči, misliće da mi treba neka većina ovde. Ne treba mi ni za šta i, kao što me dobro poznajete, nikada se na takav način za većinu ne bih ni borio, niti bih u takvim projektima učestvovao.
Mislim da je veoma važno da ukažem na činjenicu da smo nekad imali u privatnom sektoru 15% manje plate. Uspeli smo da smanjimo, to je bila suština našeg programa i o tome sam ovde govorio više puta, iako sam primetio da je to na najniži stepen pažnje nailazilo. Mi smo u stvari želeli da stvorimo takve uslove da privatni sektor jača, da na privatnom sektoru budu veće plate. To je malo, to je i dalje nisko. Mi smo mala ekonomija, slabi smo, još smo krhki, ali smo mnogo bolji nego što smo bili. Danas je ta razlika svega 5%. Ja vam sad kažem, bez obzira na naša povećanja u javnom sektoru koja smo izvršili, mislim da već pre kraja 2017. godine možemo da u privatnom sektoru pristignemo plate u javnom sektoru. Vi znate koliko je to značajno za zdravlje ekonomije i koliko je to važno da ljude privlači u privatni sektor, a ne u državni posao i u državnu firmu, jer mi ćemo tim ljudima reći – ljudi, pogledajte preduzetnički duh razvijamo, možete više da zaradite ako sopstveni posao pokrenete, mnogo više nego ukoliko budete išli u državnu firmu. To će nama da donosi više poreza i doprinosa, to će da pravi srpsku ekonomiju neuporedivo zdravijom.
Dalje, tačno je za „Železaru“, veliki posao smo napravili. Uz mnogo rada i truda koji smo uložili, imali smo objektivno i globalno političke sreće da dobre kontakte napravimo. Jeste to delimično naša zasluga, ali za to je potrebno i malo sreće i trenutak da se to iskoristi. Iskoristili smo. Iskoristili smo dobro i pomogli smo, ne samo za tih 5.200 radnika, već i za deset hiljada onih koji rade zajedno sa njima. To dramatično utiče na našu ekonomiju. Ako se ne varam, proizvodnja im je u odnosu na prvih šest meseci za 50% uvećana. Rade im obe peći, uvećali su plate za 8% i kod njih nema problema. Ja nemam problem, danas direktora „Železare“ sretnem jedanput u mesec i po, jedanput u dva meseca, a ranije sam u dva dana imao po sastanak za „Železaru“.
Time je država rešena, kao što ste precizno rekli, gotovo 200 miliona izdataka na godišnjem nivou, ali rešena i brige i moguće je da se koncentrišemo na sve druge stvari, kao što je danas „Petrohemija“, jer hoćemo Rusima da isplatimo sve, hoćemo da katujemo te dugove sa 250 miliona. Jer, to je ukupno, da znate, nama je samo „Petrohemija“ 600 miliona dugove. Hajde da mi kažemo – zaboravljamo na ono što je prema Srbiji dug, što je oko 250 miliona, ako se ne varam, „Srbijagas“ 250 miliona, država 250 miliona, 250 miliona NIS, i da gledamo ako možemo da NIS-u tih 250 isplatimo tako što ćemo da platimo 105, i to odmah da platimo, da dobijemo najnižu moguću cenu i da onda možemo da kažemo – „Petrohemiju“ smo očistili, „Petrohemija“ ima budućnost. Tako se borimo za svako preduzeće.
Nekad vam je potrebna i sreća. Nekad vam dođe neko, znate, u Krupanj, odvedete malu fabriku, nije to veliki društveni proizvod koji oni tamo stvaraju, tekstilna je fabrika, ali kada radi 200 ljudi u Krupnju, u kojem je Krupanjka prestala da radi koju su pogodile poplave, i Likodra i Kržava i Bugarstrica, sve je poplavilo, sve je preplavilo Krupanj, nekog nađete ko će da vas spase, pa smo našli Turčina Tanera i izborili se da oni odu tamo. To mislimo i da nastavimo da radimo. Hvala što takve stvari ipak negde primećujete i što je tačno, meni je lako bilo da danas dođem u Narodnu skupštinu, da budem iskren, nikada lakše, zato što znam da imam nikada čistije, nikada bolje, nikada jasnije papire i rezultate iza nas, a ne samo papire koji govore o budućnosti. Govorim o objektivnim stvarima, iako znam da Srbi to nikada neće da prihvate, jer nikada u istoriji mi nismo bili zadovoljni. Ako mi neko kaže koje su to godine Srbi u svojoj istoriji bili zadovoljni i srećni, nikad se to nije desilo. Dovoljno je da pogledate po svim pisanim aktima iz tog perioda i biće vam jasno da to ne postoji.
Neće biti to ni sledeće godine, ali će ljudi, ukoliko na objektivan način posmatraju, a mislim da ste dali značajan doprinos ozbiljnoj i odgovornoj diskusiji, da mnogo više nego ranije pričamo o deficitu, da mnogo više nego ranije pričamo o rastu, ozbiljan doprinos takvoj diskusiji da će ljudi početi sve objektivnije da posmatraju te stvari. Jer, ne mogu ja da budem kriv zato što je muž pretukao ženu. Naše je da napravimo uslove da mu se to ne dozvoli i da on završi iza rešetaka i mislim da smo mnogo po tom pitanju uradili. Ali, ne možete vesti da pravite od crne hronike svaki dan, da biste situaciju predstavljali crnom, jer to prosto ne može Vlada da radi. Ne može Vlada da bude kriva za sve. Ne mogu ja da budem kriv ako sudija ne svira faul jednom ili drugom igraču, pa ako je jednom timu, onda sam namestio utakmicu, ili ako je drugom timu, onda sam zato što sam navijač tog tima. I tako stalno.
Tu vrstu bolesti u našem društvu ne možemo lako da prevaziđemo, ali, šta da radimo. I kada o tome govorimo – nemojte da vređate, ne vi, nego neki drugi, ljude zbog njihovih fizičkih karakteristika. Malo pre tvitujete odavde kako se Martinović pretvorio u uši. Ne znam da li se pretvorio, smešno vam je to, treba da se stidite, u to, ali, probajte sa njim da govorite o državi, o pravu, o ustavnom pravu, o upravnom pravu, pa da vidite da li možete da se pretvorite u uši ili ne možete?
Da se vratim, gospodine Jovanoviću, nije tako crna situacija. Imamo 500 hiljada hektara pod pšenicom, bilo je 610 hiljada, i još setva traje. Naravno, imamo i plodored razloge, itd, itd. tako da ćete sigurno tokom rasprave dobiti dodatne informacije od gospodina Dimovića. Ono što izdvajamo više para za poljoprivredu, želimo pre svega da taj novac ide ne u bunar, ne u pare za snaju i šurnjaju, nego da ide u mehanizaciju, navodnjavanje, itd, zato što hoćemo da nam to donosi bolje rezultate u godinama pred nama.
Govorili ste o spletkama oko broja amandmana. Mi imamo oko 400 amandmana. Oni koji su rekli da nisu imali vremena da pročitaju, stigli su da napišu 400 amandmana, što će reći da su imali unapred određeni stav prema nečemu što nisu ni pročitali.
Nismo imali nikakve spletke. Ja nisam imao obavezu da dođem na ovu raspravu. Došao sam da odgovorim svakom šefu poslaničke grupe, da ispoštujem svaku poslaničku grupu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da pokažem da su naši argumenti snažni. Neću moći da budem na raspravi sa svakim poslanikom, jer ne može predsednik Vlade pet ili šest dana da izdvoji zbog drugih poslova u izvršnoj vlasti, ali mislim da sam time pokazao poštovanje prema svim različitim poslaničkim grupama u parlamentu i nikakve nam spletke po tom pitanju nisu bile potrebne.
Vratiću se na najvažnije pitanje na kraju, koje je sve vreme provejavalo. Govorim na ovo duže, zato što mislim da je važno, jer je pokrenulo jedan važan dijalog u srpskom društvu i može da bude i te kako značajan za budućnost.
Što se putovanja tiče i nekih drugih stvari, ja sam uvek zahvalan našim policajcima, ali da imate u vidu da mi imamo 700 miliona i za putovanja u MUP-u, predviđeno već u ovom budžetu.
Zašto se vraćam na onaj dijalog sa ženom u Valjevu, koji sam prihvatio, znajući da je to za mene nemoguća misija, da sebi i političkoj stranci ili Vladi koju vodim donesem bilo kakav poen. Došla je jedna divna dama i rekla, za one koji to nisu mogli da vide, rekla je – E, ja sam ovde radila, morala sam da radim stalno prekovremeno i ja neću da moja deca rade 24 sata. Na to, 99,99 političara, složićete se, prisustvovao sam tome a i sam sam to nekada činio, i danas to znate i sami – E, sve si u pravu, grozna nam je vlast, glasaj za nas, čim se to promeni, biće drugačije. Ja sam mogao da izbegnem i mogao sam da kažem ženi da je u pravu i da ću da proverim to. Ali, ja to nisam uradio. Svestan, video sam da mi poturaju kameru B-92 i N-1, znajući da će to odmah da im bude glavno, prihvatio sam izazov da uđem u dijalog, ne raspravu, u dijalog, i rekao sam, toliko sam se pokajao da ću sad da citiram sve što je žena rekla i što sam ja rekao. Ja sam mislio da ovde ima jedan fotograf a sada vidim da ima još fotografa u ovoj sali.
Dakle, pogledajte šta je za nas važno. Ja sam tada rekao: „Ali ja mislim da je suština u tome ne da bežimo od toga da radimo, već da radimo što je moguće više“, jer mi je neko dobacio s ove strane da oni plaćaju prekovremeni rad, bez obzira što to nije dovoljno novca. Ona kaže: „Ali, ja neću da radim 24 sata“. Normalno je da niko ne može da radi 24 sata, nije prirodno, ali ja sam metaforično rekao: „Da, ja bih voleo i čini mi se da radim toliko, mislim i da uživam u tome, jer ne postoji ništa lepše nego raditi.“ Onda je ona rekla nešto oko čega sam se zabrinuo i što u potpunosti razumem, ali moram da kažem da je to suština svih naših problema. Ta divna žena je rekla, u najboljoj nameri, svoju decu obožava, rekla je: „E, vidiš, ja ne bih volela da moja deca toliko rade“.
Zašto mislim da je to suština naših problema? Zato što se nama sve zasnivalo, a i danas, kada po prvi put imamo manje od 100 hiljada nezaposlenih u Beogradu, jedan deo ljudi kada pitate da li hoće da rade u butiku ili u prodavnici, u kiosku za pljeskavice, za 300 ili 350 ili 400 evra, oni kažu – neću, čekaću bolju kombinaciju. Sam znam u svom okruženju za takve probleme i za takav odnos.
Ukoliko to budemo uspeli da promenimo, našu zemlju ne mogu da zaustave ni svi problemi o kojima smo govorili, a koji su vrlo ozbiljni, o kojima ste vi govorili. Ovo je vrlo ozbiljna diskusija. Nas niko ne može da zaustavi. Ja sam danas pred Hanom rekao da ćemo mi da imamo mnogo veći rast nego bilo koja zemlja zapadne Evrope. I ubrzano ćemo da ih stižemo. A mi nemamo pare iz OECD-a kao što imaju oni. Jednostavno ih nemamo. Ali ćemo ubrzano da stižemo. Ne kažem da ćemo mi za 10 godina da budemo ni Francuska, ni Holandija, ali, ovakvim tempom, do juče, ne bismo stigli ni za 200 godina. Ovako ćemo da ih stignemo za 30 godina. Ako budemo još brže i bolje radili, stići ćemo ih i brže. Za sve to imamo mogućnosti.
Vi ste rekli – hoćemo li mi to moći da ostvarimo? Ja ću da kažem da ćemo sve što smo rekli ovde moći da ostvarimo i da očekujem, unapred vam kažem, bolji rezultat od onoga što smo napisali. Kao što smo radili ove godine, jer ove godine je mnogo bolji rezultat, dakle, 122 milijarde je predviđen Vladin budžet, budžetski deficit, mi u ovom trenutku imamo 30 milijardi, što i posle plaćanja tih pet hiljada, gde smo dali 10 milijardi za penzionere, i posle ovih 105 miliona evra za „Petrohemiju“ i posle svega što ćemo sada sve gledati od starih stvari da platimo u decembru, ne verujem da možemo da imamo i 100 miliona evra, 150 miliona evra u deficitu. Ne veći od toga. Pitanje je da li će i to da bude. Teško je i to.
Znači, 10 puta je bolji rezultat od onog koji smo predvideli. Mi se ne kitimo ni tuđim perjem niti onim što će da bude u budućnosti, već onim što smo već uradili.
Govorite o izborima. I taj surov dijalog, ja mislim da je bio vrlo koristan, zato što je pomerio granice ponašanja političara koji ne treba da se dodvoravaju narodu. Baš zato nisam osuđivao Merkel kad je razgovarala sa onom devojčicom iz Sirije, zato što je ona, tačno je, nije baš zgodno da kažete to detetu, ali joj je rekla istinu. I kao što vidite, svi koji su je napadali i osuđivali, Merkel se vraća, ima sve veću popularnost, jer ljudi znaju da je rekla istinu, i u tom i u mnogim drugim slučajevima.
Bolje je da narodu kažemo istinu, ma kako to loše i bolno zvučalo, nego da narod lažemo kako će da mu bude mnogo bolje, a da u stvari nismo sposobni da to provedemo u delo.
Govorite o izvorima rasta. Izvori rasta su investicije i izvoz, bili do sada. Kada imate milijardu i 800 a da ništa ne privatizujete, a da u regionu zapadnog Balkana vam Bosna i Hercegovina bude prva sa 350 ili maksimalno 400 miliona evra, onda vam to govori koliko smo po pitanju investicija uspešniji od drugih i zašto smo mogli da imamo ovakav rast. Ne zaboravite da su njihove doznake, novac koji dobijaju iz inostranstva, mnogo veći nego kod nas. Oni su svoju građevinsku industriju podigli na obnovi kuća u Bosni, na tome što je mnogo novca stizalo iz Švajcarske, Austrije, Švedske, Nemačke i mnogo drugih zemalja da bi se kuće porušene u ratu obnavljale, što u Srbiji nije bio slučaj. To treba u svakom trenutku imati u vidu. A prvi put da se nešto više novca skupilo posle izvesnog broja godina.
Što se tiče FIC-a, Saveta stranih investitora, što se tiče Dujing biznis liste, mi smo tu uradili dobar posao i nisam zadovoljan zbog katastra, opšteg upravnog postupka, nisam zadovoljan zbog parafisklanih nameta i verujem da naredne godine možemo da uđemo u prvih 30. Sasvim sigurno ćemo ući u prvih 35. Ako katastar uspemo da rešimo, možemo da uđemo u prvih 15, da samo znate. Suština je u katastru. Ako to uspemo da uradimo ulazimo u prvih 15 u celom svetu. I, to će onda da bude veliki podstrek za dalji napredak srpske ekonomije i za dalji dolazak srpskih investitora. Ne zaboravite, pre samo neku godinu bilo smo 115. Pa, sad od 115 do 15 nije baš obično malo vremena potrebno.
E, sad dolazimo na ono što su vaša najznačajnija, rekao bih, politička pitanja. Tačno je, Paja Petrović je u pravu, mi smo veoma osetljivi na svaki događaj u svetu. Mala ekonomija i dalje, iako nam je budžet i stabilan i konzervativan, ekonomija nam je slaba i nestabilna u poređenju sa velikim ekonomijama. Nama je potrebna stabilnost i zato na toj reči stalno insistiramo.
E, sad postavlja se pitanje kako je sve to delovalo na nas? Pa, sinoć, Rencijeva konferencija za novinare, evro pada 0,6 u odnosu na dolar, za toliko se nama uveća javni dug. Ni krivima, ni dužnima. Istog sekunda, znači, kad se otvore berze i kad vidite kako to ide tog sekunda mi imamo problem sa svakom vrstom nestabilnosti. Zato bih poručio onima koji malo toga znaju ili ništa ne znaju, a raduju se svemu što unosi haos u svetu, jer valjda će nama da bude bolje ukoliko je veći haos, da uvek računaju da to za našu zemlju nije najpovoljnije, naprotiv.
Što se tiče Trampove politike, samo dve stvari ću da govorim. Jedna je za nas dobra, druga – videćemo. Nisam siguran, videćemo. Jedna koja je dobra to je da će svakako biti manje političkog mešanja, kao što ste vi rekli, to je pitanje veće izolacionističke politike i usredsređivanja na američki prostor i rešavanje ekonomskih problema, pre svega u industriji čelika, automobilskoj industriji, gde žele da se vrati ponos ljudima u Ohaju, Viskonsinu i nekim drugim američkim državama. To je okej.
Ono sa čim mi imamo problem, to je ako bude bilo kažnjavanja i nametanja poreza od 35% za američke kompanije koje ulažu u inostranstvo. To će mnogo više da ošteti neke druge zemlje, ne Srbiju, ali će da odšteti i nas, jer ne zaboravite plan jednog NSA je da ovde ima pet, šest ili sedam hiljada ljudi, a da li ćemo mi moći da ih zadržimo ovde ili će oni sve da odnesu u Atlantu, u DŽordžiju, to je već drugo pitanje. I na to moramo da mislimo, i o tome moramo da razgovaramo jer NSA gradi sada novu zgradu u Beogradu, a pet hiljada ljudi gde je minimalna plata 600 evra, prosečna plata je negde oko 900 evra i koji nam kupe klince iz škola i koji ne traže fakultetsku diplomu, već traže znanje. Dođete na test i da pokažete znanje, da dobro poznajete engleski jezik i da dobro znate da radite određene operacije na računaru. Tako da sve to ima svoje i za i protiv.
I, postavlja se dodatno pitanje – šta je to što će u Srbiji da se zbiva i možemo li mi da sačuvamo stabilnost ili ne možemo? Ja mislim da je od ključnog značaja da Srbija sačuva stabilnost, zato se i trudim da ne odgovaram svakoga dana na besmislice koje pročitam po raznim medijama, po društvenim mrežama, po svemu drugom, od toga koliko ćemo izbornih ciklusa da imamo, do toga kada se sretnem sa šeikom Muhamedom idem da prodam sopstvenu ćerku da bi se udala za šeikovo sina. I to okačite na najpoznatiji opozicione sajtove i nije vas sramota da to uradite, i da takve gadosti izgovarate itd.
Nikakav problem nemam sa tim. Ima problem sa tim da ljudi misle, baš kao što ste vi gospodine Jovanoviću rekli, ja poštujem tu vrstu odgovornosti, da što gore bude u Srbiji, što gore gadosti izgovarate i što više mržnje izazove, tim u stvari bolje za Srbiju. Ja ne mislim da je to tačno. Ne mislim da je to slučaj. Mislim da je svima jasno ko objektivno posmatra stvari da Srbija jeste na sigurnom putu, na dobrom putu. Ekonomski mi velikih problema nemamo. Mi ljudi sledeće godine očekujemo između 400 i 600 hiljada kineskih turista ovde. Mi ćemo da počnemo, minimalno vam kažem, ne morate da se smejete, procene kineske ambasade i kineskih ministarstava da će ih biti preko milion. Šta je vama smešno? Ništa ne razumem, ali ja nisam taj koji može da vam pomogne, verujte mi.
U svakom slučaju, želim da vam kažem, da imamo mnogo prilika i mnogo toga što možemo da napravimo u narednom periodu i verujem da ćemo to da iskoristimo. Ne brinite, vodićemo računa da očuvamo političku stabilnost ovde. Ono što je sigurno da građani Srbije imaju konačnu reč. Ne znam da li će da postoji jedinstveni dosovski kandidat ili neće? Da li će da postoji jedinstveni ovaj ili neće? Svima želim mnogo sreće. Ono što mogu da garantujem svakome i što nemam nikakve sumnje, dakle, da će da se dogodi, to je da ćemo da se borimo, a što bi Homer rekao, čovekovo je da se bori, a nebesko da daje pobedu. Šta god da bude, mi ćemo to da priznamo i da očuvamo stabilnost sistema.
Verovatno je dosovski kandidat danas favorit. Mi ćemo da vidimo možda u poslednjih mesec dana nešto probamo da uradimo. Možda se dogodi da pobedi i radikalski kandidat i ko zna ko još, videćemo to sve, ali po podršci koju ima u medijima i po svemu drugom, vidim da se stvari pozicioniraju tako da je dosovski kandidat ima ogromnu prednost u odnosu na sve druge. U svakom slučaju, mi ćemo da se borimo.
Spremio sam jednu rečenicu, kao da sam znao oko čega ću, misleći da budem kritikovan, a vama hvala što me za to niste kritikovali već što ste o tome govorili na jedan objektivan način, jer baš to u Valjevu što se dogodilo, to je Niče opisao rečima – došao sam da vam pomognem, a vi se žalite što neću zajedno sa vama da plačem. Moj posao je da ne plačem ni sa kim, nego da vidim mogu li da rešavam probleme i možemo li mi svi zajedno te probleme da rešavamo. Tako ćemo da nastavimo i u buduće, a vama hvala na veoma, veoma korektnoj diskusiji.
