Uvaženi gospodine Čanak, nismo čuli za termin „zlatno ludačka košulja“, ali ne bih isključio da smo bili, ekonomski govoreći u situaciji u kojoj je bio potreban najteži mogući lek i mnogo više discipline nego što je uobičajeno da bismo mogli naše probleme da krenemo da rešavamo.
I šta god ko mislio danas se svi lakše osećaju sigurnije, jer znaju da te vrste bez perspektivnosti i nesigurnosti u budućnosti nema. Ne zaboravite da ta „zlatna ludačka košulja“ kada je uzela jedna Južna Koreja 1990/91. godine da posle trogodišnjeg njihovog programa po kojem se i danas uči i u MMF i u Svetskoj banci u Vašingtonu i svuda, oni su primer i Azijski tigar u ekonomiji, pre svega zbog fiskalne konsolidacije i smanjenja deficita na najniži nivo, a potom pronalaženje izvora rasta naročito u investicijama, ali pre svega u izvozu. Tako da ja sam danas po prvi put sa mnogo samopouzdanja, nadam se da entuzijazma uvek imam, premda verujem da to ljudi negde i vide, ali sa mnogo samopouzdanja i pred evropskim komesarom Johanesom Hanom mogao da govorim o tome šta očekujem od Srbije u budućnosti u ekonomskom smislu i slušao sam sve primedbe, i koje su smislene i mnogo onih koje su besmislene, ali iz njih vidite da nema preteranih bojazni sem u političkoj nestabilnosti i političke nesigurnosti. Sve drugo, čini mi se da smo najveći deo najtežih zadataka uspeli da obavimo.
Pominjali ste izveštaj nevladinih organizacija iz Srbije koji su govorili o riziku od siromaštva. Podsećam vas na zvaničnu izjavu Svetske banke, ove godine, izdatu da Srbija prvi put posle mnogo godina smanjuje rizik od siromaštva. Nismo zadovoljni, za 0,5% je smanjen broj siromašnih, verujemo da će u 2016. godini kada dođe izveštaj biti 1%, u 2017. godini novih 1,5% možda čak i 2%. Verujem da su ti rezultati pred nama. Da li imamo siromašnih ljudi? Naravno da imamo, o toj sirotinji brinemo, zato smo donosili odluke o jednokratnim davanjima, upravo zato što znamo. Znam ja da to neće da spase mog oca i majku koji imaju visoke penzije i koji su ljuti što im je najveći deo uzet, ali će da spase našu sirotinju i ljude koji jedva krpe kraj sa krajem i u Beloj Palanci, i u Lebanu, i u Trgovištu, i u Bosilegradu, i u Priboju, i u svakom drugom mestu u našoj zemlji u kojem se teško živi.
Govorili ste o, razumeo sam, nadam se da vam to nije uvreda već pohvala, i kao jednoj o retkih regionalnih stranaka ovde u narodnom Parlamentu o našem odnosu prema AP Vojvodini. Naravno, ne može da bude neustavno nešto što ne postoji kao akt, te naše ponašanje nije bilo neustavno, jer nemamo takvu vrstu zakona. Ali imamo druge tzv. lex specialis kojima su određeni izvorni, originarni prihodi AP Vojvodine. Dakle reč je, da bi ljudi znali šta su prihodi AP Vojvodine i zato sam govorio da mi mnogo toga u tom finansijskom i ekonomskom aranžmanu koji je pravljen između Republike i Pokrajine, uopšte nije jasno. Ne razumem. Politiku, čini mi se da, razumem, u ekonomskom smislu tu ništa ne razumem. Dakle, izvorni prihodi u skladu sa Zakonom o porezu na dobit je 42,7% od preduzeća koja imaju dobit na teritoriji AP Vojvodine. Ima manje novca od izvornih prihoda u budžetu AP Vojvodine, pre svega zbog NIS, jer je suština u NIS i dobiti koju je NIS prijavljivao, koja je iz godine u godinu sve manja i biće sve manja.
Sa druge strane, imamo 18% poreza na dohodak i ono što ljudi manje znaju naknade AP Vojvodine ima pravo na prikupljanje naknada. To su naknade za odvodnjavanje, naknade za šume i mnoge druge. Suštinski tu sem naknada o kojima govorimo, nema izvornih prihoda. To su sve izvorno republički prihodi. Vi ćete sada, verovatno, politički da napadnete i da kažete – aha, ti bi da ukineš Pokrajinu. Ne bih, iako ne razumem taj finansijski aranžman, ne pada mi na pamet. Rekao sam vam, držimo taj nivo koji smo dostigli, iako nisam sasvim siguran da je to ekonomski isplativo na takav način. U svakom slučaju, suština je u sledećem, dakle mi sve imamo zakonom uređeno, samo različitim zakonima.
Da li je potreban krovni zakon, jedan zakon, dakle lex generali? Saglasan sam da jeste i treba da razgovaramo o tome i da sve to što su izvorni, sve to što su derivativni prihodi AP Vojvodina da to popišemo. Ali da popišemo i neke obaveze AP Vojvodine. Da vas pitam, šta su obaveze AP Vojvodine ne znate da mi odgovorite i ne zna niko da mi odgovori. Niko u ovoj sali ne zna da mi odgovori. Zato što nije lako da se odgovori. Nemojte da izvlačite politički zaključak, nije lako da se odgovori. Upravo zato govorim da treba da sednemo svi zajedno i da vidimo da se dogovorimo. Zato što su sve obaveze, sve teške i ozbiljne obaveze na Republici.
Sve teške i ozbiljne obaveze su na Republici. Nema problema, ako treba da damo nešto više čime Pokrajina može bolje da upravlja, hajde da razgovaramo o tome. Samo da se preuzme obaveza da nam ne bude to sad kao sa drugokategorisanim putevima kada su nam prebačeni posle tri godine apsolutnog nerada i nepopravljanja tih puteva, kada nam je javljeno – ej, mi to ne možemo, hajde Republika rešavaj to, pa je Srbija, i to pred zimsku službu, kada je trebalo da angažujemo dodatne pare, samo da bi ljudi znali o kolikim sredstvima je reč mi 30 miliona evra dajemo samo za zimsku službu. Trideset miliona evra. I zato što smo i mi razmaženi, pa mora istog sekunda inače će da usledi komentar – aha, iznenadio ih sneg, iako sneg nikoga nije iznenadio, jer ljudi rade danonoćno i po čitavu noć u četiri, tri ujutru da bi nekome sneg očistili, a valjda treba i kuću da mu očiste da bi on bio zadovoljan.
Dakle, mislim da nemamo tu vrstu problema. Imamo vrstu problema da tu temu politički nismo otvorili dovoljno i na vreme, da nismo razgovarali i o politici, da nismo razgovarali ni o tom ekonomsko-finansijskom delu, i da vidimo šta po tom pitanju možemo da uradimo.
Ne mogu da dođu nove pare ili više novca, a da ne znamo za šta se troši. Ne damo pare za nenamensko trošenje nikome. Ja verujem u novu Pokrajinsku vladu, na stranu što su to moje kolege, pa ih dobro znam, verujem da će dobro da razumeju da taj novac ne treba da služi koji dajemo, da bi se tek onako, potrošilo i bacilo u rupu, nego da treba da služi za strateške projekte, za važne projekte na nivou pokrajine. Jer, tada i Pokrajinska vlada i te kako ima smisla, tada Pokrajinska vlada na pametan način te pare troši, i može bolje to da vidi od Republičke vlade. Onda je ona taj stepenik na koji ste ukazali, u skladu sa članom 8. koji ne poistovećuje sa lokalnom samoupravom, nego ima veći značaj. To je ono od čega mi ne bežimo. Nemamo problem sa tim, ali dajte nam ta rešenja. Ovako ih, plašim se, ne vidim.
Nismo kritikovali, nisam kritikovao Poresku upravu, kritikovao sam sve nas, i vas i mene. Kada smo poslednji put tražili fiskalni račun. Hajde, meni je to sada obaveza, ja ga sad tražim stalno. Pre toga, nisam ga tražio. Ne može to Poreska uprava sve da utera. Nemoguće. Oni imaju 400 inspektora. Mi sada hoćemo da povećamo broj inspektora. Mi imamo minimalnu poresku administraciju, i hoćemo ove druge ljude koji su višak u tim delovima da ih zamolimo da budu inspektori, da prođu kurseve, da prođu obuku i da budu inspektori. Ali, mi moramo sebe da promenimo. Mi moramo narodu da kažemo da taj nije dobar koji ne izdaje fiskalni račun, zato što taj uzima od naše dece, uzima od naših puteva. I, mi time kažnjavamo sve ljude koji brinu o našoj deci, o našim putevima o našim bolnicama, školama i o svemu drugom.
Nemamo kapacitete, Nenade. Nema ih. Ne možemo da zapošljavamo sa ovakvim stanjem deficita da uzmemo da kažemo – dajte nam 2000 ljudi, a potrebno nam je 2000 ljudi. Nemojte da vam kažem, da imamo gradove odakle mi dođe 29 slučajeva, u svih 29 se ne evidentira promet preko fiskalne kase. I, uhvatite se za glavu, a onda vam predsednici tih opština traže - daj mi 500 miliona, daj mi 600 miliona, iz tbr. iz tekuće budžetske rezerve, da mi pokrijemo naš deficit, jer, baš ih briga za republičke prihode. To je bio problem uvek, samo što o tome niko nije hteo da govori. Neću da se dodvoravam nikome. Hoću da ljudi znaju kako država i na osnovu čega država funkcioniše. Da uzmemo da zaposlimo 1000 ljudi više, ne vi, ali neko drugi bi nas napao i rekao – a, ha, zapošljavate ćate, zapošljavate neke preko veze, partijske službenike, ne znam koga već. Ja vam kažem, nedostaje nam 2000 poreskih inspektora. Inspektori rada. Šta ćete da radite kada imate u jednom gradu na istoku Srbije, jednog inspektora, tržišnog i svi znaju tog jednog inspektora, i svi znaju da drugi ne postoji. Mi smo sada menjali, pa smo iz drugih gradova slali, pa smo ovamo, pa smo onako radili. Nema ih dovoljno. Ne možete da uradite, u dve smene ti ljudi rade, ne mogu da stignu. Ne mogu njih da kritikujem, i njima sam zahvalan na dobrom radu, većem radu, i zahvaljujući njihovom radu i imamo veće prihode u budžetu.
Sada sam dobio podatak, iz Ministarstva finansija su mi dali da Viktor Orban u Mađarskoj zaposlio 20 hiljada ljudi u poreskoj upravi. Znate li, kolika je kod njega stopa PDV – 27%, nije 20%, 27%, ali ima 20 hiljada ljudi zaposlenih u poreskoj upravi da sve mora da naplati. Mi ih imamo 5500, pri tome inspektora nemamo ni 500, a prosek starosti je 55 godina, umesto 35. Svaka čast tim ljudima. Samo vam ovo govorim koliko nam je potrebno podmlađivanje i koliko nam je potrebno novih ljudi i novog kadra.
Govorili ste o Vojsci Srbije i našem izdvajanju za KiM. Kažete da je malo za stanove. Mi za te stanove dajemo subvencionisane kredite za vojnike, kamata je ubedljivo najniža u zemlji, 2,9% do 3,2%, dinarski su krediti u pitanju. Odvojili smo 300 miliona za subvencionisanje tih kredita oficira i vojnika, plus 300 miliona dodatno u toku godine, 464 miliona za vojne penzionere, onoliko koliko možemo, a da nismo toliko novca izdvojili za KiM, što možete sa pravom da me kritikujete.
Onda bi nam neki drugi rekli da mi više KiM ne tretiramo kao deo naše teritorije i niko nikad ne bi bio zadovoljan. Mislim da smo našli najbolju meru da kažemo našem narodu na KiM da smo uz njih, da kažemo da je to deo naše zemlje, da izvršavamo obaveze i biću iskren i otvoren prema vama, više nego što bi to bilo u odnosu prema svim drugim građanima.
Postoje delovi na kojima ne možemo da naplatimo ni kilovat struje i pre svega se govori o teritoriji KiM. Sve ostalo, imamo dobru naplatu. Ali zbog toga da isključujemo struju našem narodu? Ja na to nisam spreman u ovom trenutku, iako možda grešim. Želim da naši ljudi imaju električnu energiju, želim da Kosovska Mitrovica sija i svetli, ne može kao Beograd, ali želim da oni mogu da pokažu svim drugima, da uprkos nevelikim primanjima da imaju značajnu podršku svoje države Srbije, jer ljudi u Mitrovici, Leposaviću i Zvečanu i Zubinom potoku, ali i ljudi južno od Ibra, Srbi Srbiju doživljavaju kao svoju državu. Znaju oni da moraju da se snalaze, znaju oni da moraju da rade sa Albancima, znaju oni da moraju da razgovaraju i da rešavaju probleme i sa kosovskim vlastima, sve oni to znaju, ali uvek u srcu oni imaju samo jednu državu, a to je Srbija i sada mi treba da im ugasimo to. To možda može neko da kritikuje, ja mislim da nemamo druge.
Da li je veliki novac za KiM, veliki je novac, ako ste izračunali sve po različitim razdelima, mnogo veliki novac. To danas možemo, lakše bi bilo da je nešto manji, ali neću da se zbog toga niti žalim, niti bilo šta, to je nešto što bi bilo dobro da možemo u budućnosti da povećamo, ali tu imamo bezbroj problema. Tu plaćamo plate za ljude koji ne žive na Kosovu, jer ne možemo da ustanovimo da li žive na Kosovu, plaćamo 1000 takvih plata, imamo ogromne troškove. Ako izračunate, to su stotine miliona evra, ja čak i ne želim da vam kažem tačnu cifru, a voleo bih da se zbog toga ne naljutite. Ako možete da izbrojite, ali mislim da vam nije lako da izbrojite. Nije lako izbrojati zato što ima po različitim ministarstvima, po različitim razdelima, negde se ne odvaja jasno, već je zajedno sa svim ostalim troškovima za celu Srbiju, tako da to nije lako videti. U svakom slučaju time pokazujemo šta sve tretiramo kao teritoriju Republike Srbije.
U svakom slučaju, spremni smo, otvoreni za razgovore, ali nismo spremni, nismo otvoreni za bacanje novca. Želim da vam kažem da ćemo za subvencionisanje poljoprivrednicima dati minimalnih devet milijardi, kao što sam rekao, a može da se dogodi da ide i do 12,7 milijardi ove godine. Istovremeno davanje preko organa jednu i po milijardu za životnu sredinu milijardu, tako da ljudi u Vojvodini ne moraju da brinu. Siromaštvo u Vojvodini, posebno u opštinama koje su veoma loše stojeće u Banatu, pre svega, mnogo je lakše pre svega u Sremu, nešto i u Bačkoj, nije idealno, nešto je lakše, mnogo je lošije u Banatu, ali ćemo i tu stvari da rešavamo i stvari ćemo da popravljamo.
Kada sam govorio o onim transfernim sredstvima, govorio sam uvek uz potrebu da postoje obaveznost i odgovornost za trošenje novca, a ne da imate dobrog pokrajinskog sekretara koji je dobar samo zato što će te pare da određenom licu ili određenoj organizaciji, a da iz toga ne mora ništa da proistekne i da nema nikakvog rezultata. Mislim da je to od velikog značaja, a uvek ste dobro došli, kao što znate, da otvorimo dijalog o svakom pitanju, na svaki način koji je po pitanju ustavnog, pravnog i svakog drugog statusa AP Vojvodine, u okviru Republike Srbije, pri čemu kao što vidite, nisam koristio pa sada vama prebacujem nešto šta vi želite, šta onaj želi, znam da verujete da želim i Vojvodini jednako dobro kao i Beogradu, kao i svakom drugom delu Srbije.
Tako da sam siguran da naš dijalog može da donese samo do najboljih mogućih rešenja, ali para preko ovoga što smo dali nema - 7,3%. Čini mi se da bismo nešto bolje taj novac mogli da iskoristimo, ali nisam ja taj koji mogu da menjam istorijske okolnosti, iako, da budem iskren, oni koji su pravili ekonomske i finansijske aranžmane između Beograda i Novog Sada ne razumem šta su uradili. Kao da su imali ćup iz kog su vadili pare nerazumevajući da jednog dana za svaki dinar mora da se odgovara i da morate te pare vrlo transparentno da postavite. Hvala vam.
