Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.12.2016.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Dušan Vujović

Hvala.
Ja sam samo hteo da pojasnim odgovor na jedno pitanje. Pitali ste me oko datuma pripreme budžeta. Ja sam juče detaljno pročitao spisak svih aktivnosti na pripremi budžeta. Danas sam to u skraćenom obliku rekao. Ako nisam bio dovoljno jasan, dozvolite da pojasnim, da ne bi bilo nesporazuma.
Znači, saradnja sa Fondom u trogodišnjem aranžmanu podrazumeva da se budžet naredne godine planira na osnovu stvarnih podataka za prva tri kvartala tekuće godine. Znači, mi smo morali da čekamo 15. oktobar da bismo znali podatke za prva tri kvartala ove godine, MMF je došao u Beograd svega tri dana po isteku tog roka. Do 1. novembra smo pripremali sve te elemente i dogovarali. Od 2. novembra do 14. novembra smo uradili sve pripreme oko budžeta, uključujući i složene stvari na utvrđivanju limita, povećanju plata, utvrđivanju okvira za kapitalne rashode i sve ostalo, uključujući proširenje budžeta na projektne zajmove, što je, složićete se, dosta zamašan korak. Od 15. novembra do 22. novembra smo vršili usaglašavanje sa korisnicima. Od 22. novembra do 26. smo mi to sve pakovali, 27. smo imali zajedničku sednicu odbora, 28. novembra prvu sednicu Vlade na kojoj smo konstatovali da van onih predloženih limita postoji i 103 milijarde zahteva za dopunska sredstva. Onda smo morali da potrošimo tri, četiri dana da u jednom dosta napornom procesu dođemo do rešenja da ispoštujemo obaveze koje smo sami prema sebi razvili i da pri tome ne narušimo nijedan od principa budžetiranja i zadovoljavanja prioriteta.
Znači, da nije bilo te 103 milijarde, verovatno bismo ranije završili. Ovako smo morali da pomerimo sednicu sa utorka na četvrtak. Sve preostalo su bili tehnički zahtevi da se očisti tekst i preda Skupštini. Mi smo želeli da to bude nedelju dana ranije, ali nažalost, zbog te razlike bilo nam je neophodno vreme da to na pravi način razrešimo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine, Zelena stranka
Zahvaljujem.
Hteo bih da se prvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, drugarice i drugovi, osvrnem na jutrošnje izlaganje ministra finansija, zato što u njemu je ko god se bavi ekonomijom mogao prepoznati poznati rad MMF-a, koji oni zovu, i tu ćete se nadam se složiti sa mnom, gospodine ministre, oni nazivaju ovakav odnos prema jednoj državi zlatna ludačka košulja, iliti golden straightjacket.
Oni to tako nazivaju zato što se na taj način pritežu kaiševi na ekonomiji, bez obzira šta stanovnici države u kojoj se ta ekonomija nalazi o tome misli. Na taj način se postižu … Da li sam u pravu, gospodine ministre finansija? Samo da budemo na jasno.
Drugim rečima, ne vidim šta bi bilo toliko sporno oko ovoga budžeta, obzirom da je on rađen po veoma striktnim pravilima kod kojih ne postoji mnogo prostora za bilo kakvu veliku dovitljivost. Namerno neću da upotrebi reč autonomija.
Sve u svemu, to bi sve bilo veoma razumljivo u svetlu teške ekonomske situacije u zemlji da se nije dogodilo nešto drugo, a to je ova šema koja proizilazi iz ovog predloga budžeta. Ova šema pokazuje praktično prikaz opšteg nivoa države prema tj. u skladu sa obuhvatom u izveštajima o fiskalnim kretanjima Ministarstva finansija i ona je veoma korektna. Međutim, ono što je problematično sa ovom šemom jeste što ona nije u skladu sa Ustavom.
Sada ćemo doći u jednu paradoksalnu situaciju, gospodine predsedniče Vlade, da ja kao ekonomista vama kao pravniku sada pročitam par članova Ustava. Dakle, član 181. Ustava glasi – Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Drugim rečima, time se razdvaja lokalna samouprava od autonomne pokrajine.
Član 183. je nadležnost autonomnih pokrajina, gde piše - Autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i svojim statutom uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju. Autonomne pokrajine u skladu sa zakonom uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti, pod jedan, prostornog planiranja i razvoja, pod dva, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija. Tri, prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom. Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.
Sada dolazi ono zbog čega sve ovo čitam – autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. Autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i zakonom imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun. Dakle, ponoviću, autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i zakonom. Sada tu dolazimo do problema. Tog zakona nema. Upravo zbog toga se u ovom budžetu Autonomna pokrajina Vojvodina, pošto je jedina funkcionalna autonomna pokrajina na teritoriji Srbije, a nije pod nekim specijalnim okolnostima, da tako kažem, je svedena u ovom budžetu na samo jedan oblik lokalne samouprave, što je protivustavno.
Imali smo ovde debatu i o tome kakva rasprava treba da bude o ovom budžetu itd, pa bih vam skrenuo pažnju samo na jednu sitnicu, gospodine predsedniče Vlade. Praktično kompletan budžet je, sasvim sam uveren, bez zle namere, ali sabijen, njegovi najznačajniji delovi, u jedan jedini član, a to je član broj 8. Član broj 8. ima 120 strana, od 52 do 172 stranice. Možete pogledati u svojim primercima budžeta. Pošto jedan narodni poslanik može o jednom članu budžeta da diskutuje dva minuta, to znači da praktično jednim amandmanom od dva minuta treba intervenisati na nešto što je stalo na 120 strana i čini praktično najznačajniji deo samog budžeta. To je dakako nemoguće.
Ja razumem da postoji model i metod opstruiranja rada Skupštine amandmanima. To sam imao čast, radost i zadovoljstvo trpeti dok sam bio deo parlamentarne većine i kada smo morali danima da sedimo i da glasamo o hiljadama i hiljadama amandmana koji su bili pravljeni samo zato da bi se opstruirao rad Skupštine. To je potpuno besmisleno i upravo zato se treba najoštrije boriti protiv opstrukcije Skupštine, ali sa druge strane treba imati u vidu da konstruktivni pristup, kakav verujem da najveći deo ljudi u ovoj sali ima, da se popravi ono što se može popraviti u ovom budžetu, a u okvirima ove zlatne ludačke košulje MMF koja nam je nataknuta iz ovih ili onih razloga. Dakle, verujem da bi se tu moglo ponešto učiniti.
Ne postoje zakoni kojima bi mogla AP Vojvodina da se drugačije tretira u nivou budžeta. Mislim da je to veliki propust. Govoriti da su mogli biti doneti ranije je sasvim tačno i ja ni u kom slučaju ne uzimam u odbranu bilo koju raniju vladu koja to nije učinila, ali mislim da bi ova Vlada ovo morala da učini, kada već ispravlja sve one probleme koje su joj prošle vlade ostavile.
Sa druge strane, čuli smo da postoje kritike na rad poreskih uprava, ako sam dobro razumeo. Poreske uprave, nemojte zaboraviti, nisu privatne firme, ni nevladine organizacije. Poreske uprave su sastavni deo Ministarstva finansija, a Ministarstvo finansija je sastavni deo ove Vlade, pa bih vas molio da vidimo šta ćemo sa svim ovim podacima o kojima vam sada govorim i koji jednostavno insistiraju na tipu odgovora.
Potpuno je već deplasirano govoriti o tih tužnih 7%, koliko pripada navodno AP Vojvodini. To je inače član 184. Ustava Srbije, a protiv koga smo se, gospodine predsedniče Vlade, podsetiću vas, sreli smo se te noći … Čedomir Jovanović i ja smo bili ispred Skupštine u kojoj je donošen ovaj Ustav i demonstrirali, a vi ste bili u toj Skupštini, ako se sećate toga.
Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, kaže 184. član. Vrsta i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Tog zakona nema. Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Tog zakona nema. Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Kako da se tri sedmine budžeta investira u kapitalne rashode kada su najveći deo budžeta transferna sredstva i samim tim već opredeljena na pojedine adrese, da tako kažem? Mogu se zadržati na računu Vlade AP Vojvodine samo jedan dan i jednostavno ni jedna administracija AP Vojvodine nije u stanju da ispuni svoju ustavnu obavezu koju joj nameće važeći Ustav Republike Srbije.
Dakle, zbog svega toga, mislim da je veoma bitno shvatiti da sam budžet, kao najvažniji zakon, ne levitira u nekom praznom prostoru. Sam budžet mora biti propraćen neophodnim zakonima koji bi ga učinili primenljivi i koji bi od njega napravili nešto što bi bilo u skladu sa Ustavom.
Ovaj i ovakav budžet nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao što nije bio ni prošli. Upravo zbog toga 11. januara 2016. godine smo kao LSV predali Ustavnom sudu žalbu koja se ticala upravo ovih pitanja o kojima govorim. Do dana današnjeg nismo dobili nikakav odgovor, ali ono što smo dobili ne od Ustavnog suda, ali smo dobili podatke da je Srbija prva zemlja u Evropi po riziku od siromaštva. Međutim, tako je, tako je, međutim govorim o nečem drugom, nije bitno da li je ili nije, bitnije je nešto drugo, da je poslednji put Studija o životnom standardu u Srbiji objavljena 2007. godine, a treba da se objavljuje svakih pet godina. Nije objavljena 2012. godine. Kriv je ko je kriv, ali mislim da bi bilo značajno takve projekte odraditi da bi se pronašli osnovi iz kojih bi se krenulo u prevazilaženje upravo tih socijalnih i svih ostalih društvenih problema.
Bacivši letimičan pogled, jer bolje nisam mogao u kratkom vremenu koje sam imao pred sobom, video sam da je, recimo, za rešavanje pitanje stambenih problema vojnih lica namenjeno i opredeljeno tek nešto više novca nego za rešavanje stambenih problema na KiM, gde se na delu dela teritorije Srbije opredeljuje tek nešto malo manje novca nego za celu Srbiju kada je u pitanju Vojska Srbije, što nedopustivo obzirom na količinu ljudi koji imaju, naročito vojni plan penzionera, koji imaju problem sa stambenim prostorom i krovom nad glavom. To su sve pitanja koja se na prvi pogled vide iz svega ovog. Odgovori na ova pitanja bi bili beskonačni dragoceni, ali prvi i najvažniji odgovor je, da li će i kada biti doneti svi oni zakoni koji su neophodni da bi budžet Republike Srbije bio u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer ovako sročen on je apsolutno nešto što LSV ne može i neće podržati.
Sa druge strane, mi nikad nismo dobili završni račun sa kojim bismo mogli porediti kako je budžet donet i kako je budžet realizovan. U Pokrajini Vojvodini sticajem okolnosti se to, taj neki izveštaj davao i na šest i na devet meseci. Mislim da bi bilo veoma mudro to dobro i korisno iskustvo uvesti i u Republiku Srbiju.
Pa, bih vas molio, da mi odgovorite, gospodine predsedniče Vlade šta mislite o ovim pitanjima koja sam vam uputio?
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Da izbrišem listu. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Uvaženi gospodine Čanak, nismo čuli za termin „zlatno ludačka košulja“, ali ne bih isključio da smo bili, ekonomski govoreći u situaciji u kojoj je bio potreban najteži mogući lek i mnogo više discipline nego što je uobičajeno da bismo mogli naše probleme da krenemo da rešavamo.
I šta god ko mislio danas se svi lakše osećaju sigurnije, jer znaju da te vrste bez perspektivnosti i nesigurnosti u budućnosti nema. Ne zaboravite da ta „zlatna ludačka košulja“ kada je uzela jedna Južna Koreja 1990/91. godine da posle trogodišnjeg njihovog programa po kojem se i danas uči i u MMF i u Svetskoj banci u Vašingtonu i svuda, oni su primer i Azijski tigar u ekonomiji, pre svega zbog fiskalne konsolidacije i smanjenja deficita na najniži nivo, a potom pronalaženje izvora rasta naročito u investicijama, ali pre svega u izvozu. Tako da ja sam danas po prvi put sa mnogo samopouzdanja, nadam se da entuzijazma uvek imam, premda verujem da to ljudi negde i vide, ali sa mnogo samopouzdanja i pred evropskim komesarom Johanesom Hanom mogao da govorim o tome šta očekujem od Srbije u budućnosti u ekonomskom smislu i slušao sam sve primedbe, i koje su smislene i mnogo onih koje su besmislene, ali iz njih vidite da nema preteranih bojazni sem u političkoj nestabilnosti i političke nesigurnosti. Sve drugo, čini mi se da smo najveći deo najtežih zadataka uspeli da obavimo.
Pominjali ste izveštaj nevladinih organizacija iz Srbije koji su govorili o riziku od siromaštva. Podsećam vas na zvaničnu izjavu Svetske banke, ove godine, izdatu da Srbija prvi put posle mnogo godina smanjuje rizik od siromaštva. Nismo zadovoljni, za 0,5% je smanjen broj siromašnih, verujemo da će u 2016. godini kada dođe izveštaj biti 1%, u 2017. godini novih 1,5% možda čak i 2%. Verujem da su ti rezultati pred nama. Da li imamo siromašnih ljudi? Naravno da imamo, o toj sirotinji brinemo, zato smo donosili odluke o jednokratnim davanjima, upravo zato što znamo. Znam ja da to neće da spase mog oca i majku koji imaju visoke penzije i koji su ljuti što im je najveći deo uzet, ali će da spase našu sirotinju i ljude koji jedva krpe kraj sa krajem i u Beloj Palanci, i u Lebanu, i u Trgovištu, i u Bosilegradu, i u Priboju, i u svakom drugom mestu u našoj zemlji u kojem se teško živi.
Govorili ste o, razumeo sam, nadam se da vam to nije uvreda već pohvala, i kao jednoj o retkih regionalnih stranaka ovde u narodnom Parlamentu o našem odnosu prema AP Vojvodini. Naravno, ne može da bude neustavno nešto što ne postoji kao akt, te naše ponašanje nije bilo neustavno, jer nemamo takvu vrstu zakona. Ali imamo druge tzv. lex specialis kojima su određeni izvorni, originarni prihodi AP Vojvodine. Dakle reč je, da bi ljudi znali šta su prihodi AP Vojvodine i zato sam govorio da mi mnogo toga u tom finansijskom i ekonomskom aranžmanu koji je pravljen između Republike i Pokrajine, uopšte nije jasno. Ne razumem. Politiku, čini mi se da, razumem, u ekonomskom smislu tu ništa ne razumem. Dakle, izvorni prihodi u skladu sa Zakonom o porezu na dobit je 42,7% od preduzeća koja imaju dobit na teritoriji AP Vojvodine. Ima manje novca od izvornih prihoda u budžetu AP Vojvodine, pre svega zbog NIS, jer je suština u NIS i dobiti koju je NIS prijavljivao, koja je iz godine u godinu sve manja i biće sve manja.
Sa druge strane, imamo 18% poreza na dohodak i ono što ljudi manje znaju naknade AP Vojvodine ima pravo na prikupljanje naknada. To su naknade za odvodnjavanje, naknade za šume i mnoge druge. Suštinski tu sem naknada o kojima govorimo, nema izvornih prihoda. To su sve izvorno republički prihodi. Vi ćete sada, verovatno, politički da napadnete i da kažete – aha, ti bi da ukineš Pokrajinu. Ne bih, iako ne razumem taj finansijski aranžman, ne pada mi na pamet. Rekao sam vam, držimo taj nivo koji smo dostigli, iako nisam sasvim siguran da je to ekonomski isplativo na takav način. U svakom slučaju, suština je u sledećem, dakle mi sve imamo zakonom uređeno, samo različitim zakonima.
Da li je potreban krovni zakon, jedan zakon, dakle lex generali? Saglasan sam da jeste i treba da razgovaramo o tome i da sve to što su izvorni, sve to što su derivativni prihodi AP Vojvodina da to popišemo. Ali da popišemo i neke obaveze AP Vojvodine. Da vas pitam, šta su obaveze AP Vojvodine ne znate da mi odgovorite i ne zna niko da mi odgovori. Niko u ovoj sali ne zna da mi odgovori. Zato što nije lako da se odgovori. Nemojte da izvlačite politički zaključak, nije lako da se odgovori. Upravo zato govorim da treba da sednemo svi zajedno i da vidimo da se dogovorimo. Zato što su sve obaveze, sve teške i ozbiljne obaveze na Republici.
Sve teške i ozbiljne obaveze su na Republici. Nema problema, ako treba da damo nešto više čime Pokrajina može bolje da upravlja, hajde da razgovaramo o tome. Samo da se preuzme obaveza da nam ne bude to sad kao sa drugokategorisanim putevima kada su nam prebačeni posle tri godine apsolutnog nerada i nepopravljanja tih puteva, kada nam je javljeno – ej, mi to ne možemo, hajde Republika rešavaj to, pa je Srbija, i to pred zimsku službu, kada je trebalo da angažujemo dodatne pare, samo da bi ljudi znali o kolikim sredstvima je reč mi 30 miliona evra dajemo samo za zimsku službu. Trideset miliona evra. I zato što smo i mi razmaženi, pa mora istog sekunda inače će da usledi komentar – aha, iznenadio ih sneg, iako sneg nikoga nije iznenadio, jer ljudi rade danonoćno i po čitavu noć u četiri, tri ujutru da bi nekome sneg očistili, a valjda treba i kuću da mu očiste da bi on bio zadovoljan.
Dakle, mislim da nemamo tu vrstu problema. Imamo vrstu problema da tu temu politički nismo otvorili dovoljno i na vreme, da nismo razgovarali i o politici, da nismo razgovarali ni o tom ekonomsko-finansijskom delu, i da vidimo šta po tom pitanju možemo da uradimo.
Ne mogu da dođu nove pare ili više novca, a da ne znamo za šta se troši. Ne damo pare za nenamensko trošenje nikome. Ja verujem u novu Pokrajinsku vladu, na stranu što su to moje kolege, pa ih dobro znam, verujem da će dobro da razumeju da taj novac ne treba da služi koji dajemo, da bi se tek onako, potrošilo i bacilo u rupu, nego da treba da služi za strateške projekte, za važne projekte na nivou pokrajine. Jer, tada i Pokrajinska vlada i te kako ima smisla, tada Pokrajinska vlada na pametan način te pare troši, i može bolje to da vidi od Republičke vlade. Onda je ona taj stepenik na koji ste ukazali, u skladu sa članom 8. koji ne poistovećuje sa lokalnom samoupravom, nego ima veći značaj. To je ono od čega mi ne bežimo. Nemamo problem sa tim, ali dajte nam ta rešenja. Ovako ih, plašim se, ne vidim.
Nismo kritikovali, nisam kritikovao Poresku upravu, kritikovao sam sve nas, i vas i mene. Kada smo poslednji put tražili fiskalni račun. Hajde, meni je to sada obaveza, ja ga sad tražim stalno. Pre toga, nisam ga tražio. Ne može to Poreska uprava sve da utera. Nemoguće. Oni imaju 400 inspektora. Mi sada hoćemo da povećamo broj inspektora. Mi imamo minimalnu poresku administraciju, i hoćemo ove druge ljude koji su višak u tim delovima da ih zamolimo da budu inspektori, da prođu kurseve, da prođu obuku i da budu inspektori. Ali, mi moramo sebe da promenimo. Mi moramo narodu da kažemo da taj nije dobar koji ne izdaje fiskalni račun, zato što taj uzima od naše dece, uzima od naših puteva. I, mi time kažnjavamo sve ljude koji brinu o našoj deci, o našim putevima o našim bolnicama, školama i o svemu drugom.
Nemamo kapacitete, Nenade. Nema ih. Ne možemo da zapošljavamo sa ovakvim stanjem deficita da uzmemo da kažemo – dajte nam 2000 ljudi, a potrebno nam je 2000 ljudi. Nemojte da vam kažem, da imamo gradove odakle mi dođe 29 slučajeva, u svih 29 se ne evidentira promet preko fiskalne kase. I, uhvatite se za glavu, a onda vam predsednici tih opština traže - daj mi 500 miliona, daj mi 600 miliona, iz tbr. iz tekuće budžetske rezerve, da mi pokrijemo naš deficit, jer, baš ih briga za republičke prihode. To je bio problem uvek, samo što o tome niko nije hteo da govori. Neću da se dodvoravam nikome. Hoću da ljudi znaju kako država i na osnovu čega država funkcioniše. Da uzmemo da zaposlimo 1000 ljudi više, ne vi, ali neko drugi bi nas napao i rekao – a, ha, zapošljavate ćate, zapošljavate neke preko veze, partijske službenike, ne znam koga već. Ja vam kažem, nedostaje nam 2000 poreskih inspektora. Inspektori rada. Šta ćete da radite kada imate u jednom gradu na istoku Srbije, jednog inspektora, tržišnog i svi znaju tog jednog inspektora, i svi znaju da drugi ne postoji. Mi smo sada menjali, pa smo iz drugih gradova slali, pa smo ovamo, pa smo onako radili. Nema ih dovoljno. Ne možete da uradite, u dve smene ti ljudi rade, ne mogu da stignu. Ne mogu njih da kritikujem, i njima sam zahvalan na dobrom radu, većem radu, i zahvaljujući njihovom radu i imamo veće prihode u budžetu.
Sada sam dobio podatak, iz Ministarstva finansija su mi dali da Viktor Orban u Mađarskoj zaposlio 20 hiljada ljudi u poreskoj upravi. Znate li, kolika je kod njega stopa PDV – 27%, nije 20%, 27%, ali ima 20 hiljada ljudi zaposlenih u poreskoj upravi da sve mora da naplati. Mi ih imamo 5500, pri tome inspektora nemamo ni 500, a prosek starosti je 55 godina, umesto 35. Svaka čast tim ljudima. Samo vam ovo govorim koliko nam je potrebno podmlađivanje i koliko nam je potrebno novih ljudi i novog kadra.
Govorili ste o Vojsci Srbije i našem izdvajanju za KiM. Kažete da je malo za stanove. Mi za te stanove dajemo subvencionisane kredite za vojnike, kamata je ubedljivo najniža u zemlji, 2,9% do 3,2%, dinarski su krediti u pitanju. Odvojili smo 300 miliona za subvencionisanje tih kredita oficira i vojnika, plus 300 miliona dodatno u toku godine, 464 miliona za vojne penzionere, onoliko koliko možemo, a da nismo toliko novca izdvojili za KiM, što možete sa pravom da me kritikujete.
Onda bi nam neki drugi rekli da mi više KiM ne tretiramo kao deo naše teritorije i niko nikad ne bi bio zadovoljan. Mislim da smo našli najbolju meru da kažemo našem narodu na KiM da smo uz njih, da kažemo da je to deo naše zemlje, da izvršavamo obaveze i biću iskren i otvoren prema vama, više nego što bi to bilo u odnosu prema svim drugim građanima.
Postoje delovi na kojima ne možemo da naplatimo ni kilovat struje i pre svega se govori o teritoriji KiM. Sve ostalo, imamo dobru naplatu. Ali zbog toga da isključujemo struju našem narodu? Ja na to nisam spreman u ovom trenutku, iako možda grešim. Želim da naši ljudi imaju električnu energiju, želim da Kosovska Mitrovica sija i svetli, ne može kao Beograd, ali želim da oni mogu da pokažu svim drugima, da uprkos nevelikim primanjima da imaju značajnu podršku svoje države Srbije, jer ljudi u Mitrovici, Leposaviću i Zvečanu i Zubinom potoku, ali i ljudi južno od Ibra, Srbi Srbiju doživljavaju kao svoju državu. Znaju oni da moraju da se snalaze, znaju oni da moraju da rade sa Albancima, znaju oni da moraju da razgovaraju i da rešavaju probleme i sa kosovskim vlastima, sve oni to znaju, ali uvek u srcu oni imaju samo jednu državu, a to je Srbija i sada mi treba da im ugasimo to. To možda može neko da kritikuje, ja mislim da nemamo druge.
Da li je veliki novac za KiM, veliki je novac, ako ste izračunali sve po različitim razdelima, mnogo veliki novac. To danas možemo, lakše bi bilo da je nešto manji, ali neću da se zbog toga niti žalim, niti bilo šta, to je nešto što bi bilo dobro da možemo u budućnosti da povećamo, ali tu imamo bezbroj problema. Tu plaćamo plate za ljude koji ne žive na Kosovu, jer ne možemo da ustanovimo da li žive na Kosovu, plaćamo 1000 takvih plata, imamo ogromne troškove. Ako izračunate, to su stotine miliona evra, ja čak i ne želim da vam kažem tačnu cifru, a voleo bih da se zbog toga ne naljutite. Ako možete da izbrojite, ali mislim da vam nije lako da izbrojite. Nije lako izbrojati zato što ima po različitim ministarstvima, po različitim razdelima, negde se ne odvaja jasno, već je zajedno sa svim ostalim troškovima za celu Srbiju, tako da to nije lako videti. U svakom slučaju time pokazujemo šta sve tretiramo kao teritoriju Republike Srbije.
U svakom slučaju, spremni smo, otvoreni za razgovore, ali nismo spremni, nismo otvoreni za bacanje novca. Želim da vam kažem da ćemo za subvencionisanje poljoprivrednicima dati minimalnih devet milijardi, kao što sam rekao, a može da se dogodi da ide i do 12,7 milijardi ove godine. Istovremeno davanje preko organa jednu i po milijardu za životnu sredinu milijardu, tako da ljudi u Vojvodini ne moraju da brinu. Siromaštvo u Vojvodini, posebno u opštinama koje su veoma loše stojeće u Banatu, pre svega, mnogo je lakše pre svega u Sremu, nešto i u Bačkoj, nije idealno, nešto je lakše, mnogo je lošije u Banatu, ali ćemo i tu stvari da rešavamo i stvari ćemo da popravljamo.
Kada sam govorio o onim transfernim sredstvima, govorio sam uvek uz potrebu da postoje obaveznost i odgovornost za trošenje novca, a ne da imate dobrog pokrajinskog sekretara koji je dobar samo zato što će te pare da određenom licu ili određenoj organizaciji, a da iz toga ne mora ništa da proistekne i da nema nikakvog rezultata. Mislim da je to od velikog značaja, a uvek ste dobro došli, kao što znate, da otvorimo dijalog o svakom pitanju, na svaki način koji je po pitanju ustavnog, pravnog i svakog drugog statusa AP Vojvodine, u okviru Republike Srbije, pri čemu kao što vidite, nisam koristio pa sada vama prebacujem nešto šta vi želite, šta onaj želi, znam da verujete da želim i Vojvodini jednako dobro kao i Beogradu, kao i svakom drugom delu Srbije.
Tako da sam siguran da naš dijalog može da donese samo do najboljih mogućih rešenja, ali para preko ovoga što smo dali nema - 7,3%. Čini mi se da bismo nešto bolje taj novac mogli da iskoristimo, ali nisam ja taj koji mogu da menjam istorijske okolnosti, iako, da budem iskren, oni koji su pravili ekonomske i finansijske aranžmane između Beograda i Novog Sada ne razumem šta su uradili. Kao da su imali ćup iz kog su vadili pare nerazumevajući da jednog dana za svaki dinar mora da se odgovara i da morate te pare vrlo transparentno da postavite. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Replika i dopustimo Draganu Markoviću da govori. Dve minute. Hvala.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine, Zelena stranka
Ja bih samo, gospodine Vlade, hteo da vas pitam - sećate li se kad ste otvorili fabriku „Lir“ u Novom Sadu koja zapošljava 2.000 radnika. Sedište te fabrike se nalazi u Beogradu u Starom Gradu, a porez se naplaćuje po sedištu, a ne tamo gde se fabrika fizički nalazi. O tome je gospodin Pek govorio na početku, ali očigledno niste od svih podataka koji su izneti čuli taj podatak dovoljno glasno, pa ću da ponovim da biste znali da su sedišta firmi koja rade u Vojvodini preneta u Beograd i da tu leži u jednoj velikoj meri i debalans koji se nalazi između razvijenosti Vojvodine, centralne Srbije i grada Beograda. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima Aleksandar Vučić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Vučić

| predsednik Republike Srbije
Ako mi dozvolite. Dakle, jel to ona fabrika, gospodine Čanak, za koju su mi govorili da ne postoji ili da neće da postoji za „Lir“ i „ Delfaj“. Jel to ona fabrika? Nije Nenad govorio, neki drugi su govorili. Da, neki su i o Skupštini govorili i u saopštenjima o izbornoj kampanji. Govorili su da lažem za „Lir“ i „Delfaj“. Govorili su da nikada neću da zaposlim nikoga, a pre neki dan sam obišao „Delfaj“ gde radi 1.500 ljudi. Posle 35 godina kao što vidite neke velike fabrike su došle u Novi Sad i počele su da zapošljavaju ljude.
Sad da se vratimo na vaše pitanje. U pravu ste. Jedna od te dve fabrike ima sedište u Beogradu. Dakle, 42,7% od poreza na dobit ostaje u Beogradu, ide u republičku kasu. Ne treba to da vas žalosti jer na kraju kasa Beograda i kasa Novog Sada je uvek ista kasa, jer mi vas ne pitamo jel Novom Sadu dajemo, to je srpska kasa. Nisam pričao o lokalnoj samoupravi, o gradovima Beogradu i Novom Sadu. To je srpska kasa i to je jedinstvena kasa. Ne može Beogradu da bude dobro, a Novom Sadu loše i Novom Sadu da bude dobro, a Beogradu loše.
Nemojte da smetnete sa uma da smo mi dali za Novi Sad tri miliona evra za uređenje fasada, zato što ga smatramo posebnim turističkim potencijalom i zbog toga što su omladinska prestonica, zatim i prestonica kulture 2021. godine i to izdvajamo i za Niš. Oni su nam dali na 210 miliona projekat. Nema bez projekta. Dakle, 209 miliona, to dajemo i Beogradu, što možete da vidite u Karađorđevoj ulici itd.
Daćemo sada i za Palanku inače će da propadnu i da crknu posle svega što im se desilo ako im ne budem …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Četiri dana nemaju vodu.)
Zato i kažem, kakvo ste im stanje ostavili, dobro je da nemaju 40 godina vode, a ne četiri dana, ali pomoći ćemo i da imaju vode i da imaju para u budžetu iako su ostali bez ičega.
Dakle, „Lir“ i „Dejfaj“ poreze na zarade, samo ste to zaboravili da kažete, idu teritorijalno, tamo gde rade. Od poreza na zarade 18% ostaje Novom Sadu i od „Lira“ i od „Dejfaja“. Ali, ne zaboravite najvažniju stvar, u Novom Sadu je zaposleno tri hiljade ljudi koji nisu imali posao, uglavnom mladih ljudi između 18 i 30 godina i to je velika stvar. Mladi ljudi od 18 do 30 godina uče se da rade u
privatnoj firmi. Ostaće 80%. Neki će da dobiju otkaz, ali će da nauče da rade, dolaze rano na posao, vraćaju se sa posla umorni, spremni da rade, spremni da napreduju, spremni da žive za svoj posao. To je velika promena. Mi 40 godina nismo imali tako veliku fabriku u Novom Sadu. Sada smo dve doveli u Novi Sad i mislimo da nastavimo na istom poslu da to radimo. Sasvim sigurno 35. Tako veliko.
Ono što je važno, nisam znao za taj problem i voleo bih, u pravu ste, da oko poreza na dobit, nije mi problem Novi Sad, Novi Sad nema problema kao grad sa svojim budžetom, nema ga ni Pokrajina. Dobija ga od nas i mi uvek možemo i više sredstava da prebacimo. Ista je kasa, kao što rekoh. Ali mi je problem ako firma koja ima posao u Lebanu ili u Krupnju je prijavljena u Beogradu bez obzira na to što te pare ostaju u državnoj kasi. Ostaju i ovako i onako, ali bih voleo da dobar …
(Nenad Čanak, s mesta: Senta, kaže čovek.)
U Senti, i od „Tisa automotiva“ i svega drugog verujem da možemo na isti takav način to da regulišemo. Tako da bi to ostajalo i Vojvodini i naravno ovo što pripada lokalnoj samoupravi da ostaje lokalnoj samoupravi.
U svakom slučaju, za to smo otvoreni, ali mislim da stvari idu dobro, idu bolje. Da li idu idealno? Ne idu, ali možete da mislite kako će da bude kada sledeće godine u ovo vreme budemo razgovarali, a imamo fabriku u Kruševcu sa tri hiljade ljudi novu, „Kromberg i Šubert“, budemo imali „Kupertajers“ uvećan za novih 500 mesta, budemo imali još neku fabriku, pa u Kraljevo odvedemo fabriku, pa taj deo koji nam je gotovo gladan posle privatizacije pljačkaške, posle mnogo toga što je uništeno i razoreno, verujem da onda možemo da sa mnogo više optimizma gledamo u budućnost.
Vama hvala na korektnosti i dobrim predlozima. Uvek smo spremni da i razgovaramo i donosimo odluke zajednički u interesu i građana Vojvodine i interesu svih građana Srbije. Hvala još jednom.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Dragan Marković.