NENAD ČANAK

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođen 2. novembra 1959. godine u Pančevu.

Gimnaziju i Srednju muzičku školu završio je u Novom Sadu, a Ekonomski fakultet u Subotici. Specijalizirao je mikroračunarske mreže i globalni marketing.

Nakon kratke karijere profesionalnog muzičara 1986. godine zaposlio se u Naftagas prometu. Odatle 1990. prelazi u Yutel, gde je bio direktor marketinga. Posle samo osam meseci daje otkaz i odlazi u privatni biznis.

Predsednik je Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja, jula 1990. godine. Za predsednika je biran za na izbornim kongresima LSV 1994. 1997. 2001. i 2008. godine. Nije bio član ni jedne druge političke organizacije. 1991. godine Liga je organizovala prve antiratne demonstracije u Srbiji, u Novom Sadu, Adi i Senti, nakon kojih je Čanak prislino mobilisan.

Na parlamentarnim izborima 1997. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na listi Koalicije Vojvodina. Bio je i poslanik u Veću republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je poslanik Skupštine AP Vojvodine, od 2004. do 2007. njen predsednik.

Nakon izbora u januaru 2007. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Bio je šef poslaničke grupe ,,Vojvođanski poslanici’’ i član Odbora za ustavna pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Otac je jednog deteta.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 47
  • 5
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 8 meseci i 7 dana i 15 sati

Poštovani gospodine Čanak, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 2 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 9 meseci i 10 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Narodne skupštine , 06.05.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvažena predsednice Vlade, uvaženi gospodine prvi potpredsedniče Vlade, mi smo se okupili da govorimo o ukidanju vanrednog stanja koje je uvedeno zbog toga da bi se sačuvalo, koliko sam razumeo, zdravlje građana i sigurnost i bezbednost Srbije kao države, da ne bismo doživeli neki od katastrofičnih scenarija nama bliskih zemalja, kao što su Italija, Španija i druge, koje broje desetine hiljada mrtvih.

Međutim, to vanredno stanje u Srbiji se očigledno, uprkos početnim nesnalaženjima Vlade u određivanju mera, pokazalo kao nešto što je uspelo da sačuva mnoge ljudske živote i da ne dozvoli da kapaciteti zdravstvenih institucija budu preopterećeni, da zdravstveni sistem pukne i da samim tim dođemo u poziciju da ljudi umiru bez ikakve mogućnosti da im se pomogne.

Dakle, vanredno stanje je u određenom smislu dalo rezultate, jer, koliko sam razumeo, tragična cifra od 200 preminulih od korone, koju sam danas video kao najnoviju, je cifra koja je užasna, naravno, jer strašno je govoriti o ljudima kao o ciframa. Međutim, u odnosu na 25 hiljada ili i više sada u Italiji, ili 20 i više hiljada u Španiji, pa čak i više hiljada u Švedskoj, koja je pokušala da bez jasnih mera, računajući na svest građana, postigne nekakvu samoimunizaciju stanovništva, potpuno se pokazalo kao nešto što odnosi ljudske živote.

U tom smislu podržavam to što je bilo uvedeno vanredno stanje i postavljam, samim tim, jasno pitanje - da li su ispunjeni uslovi da se vanredno stanje završi, da li je virus pobeđen? Čuli smo od predsednice Vlade da, po podacima kojima se raspolaže, pada broj nastradalih u odnosu na broj zaraženih, ali da li će tako biti i kada se prekine ovakav tip, moram reći, izuzetno restriktivnih mera koje se odnose na stanovništva?

Međutim, sa druge strane postoje ozbiljne zamerke na rad Vlade, što se tiče sprovođenja samog vanrednog stanja. Odmah ću reći o čemu radi.

Dakle, 24 marta ove godine, vanredno stanje je već bilo na snazi, pročitaću vam jedan dokument koji je dostavljen policiji: „Dok sam se vraćao s posla 24. marta pred ulazom u Srbobran me je obišao crni BMV beogradskih tablica, civilnih, usporio, preprečio mi put, izašla su dva muškarca sa fantomkama, pokazali značke koje liče na žandarmerijske, koliko sam prepoznao, uz povike da izađem iz auta. Iza mene je stao još jedan automobil. Jedan od lica mi je prišao, stavio mi lisice, rekao da sam uhapšen i da uđem u njihov automobil, marke BMV. Bilo ih je trojica u kolima, dva napred, jedan sa mnom nazad, koji me je pitao da li znam zbog čega sam uhapšen. Kada sam rekao ne znam, na šta je on izvadio printskrin moje objave na Fejsbuku i rekao da pozivam na rušenje ustavnog poretka. Udarao me je uz povike da se vanredno stanje uvodi da se ljudi ne razbole, a ja pozivam na podbunu. Na šta sam ja odgovorio da mi to nije bila namera. Auto je pre mosta u Srbobranu skrenuo ka Turiji. Ovaj koji je sedeo nazad je rekao da se to ne ponovi, da ne bi bilo ranjenih sledeći put i da sam za malo izbegao metak. Zaustavili smo se pred Turijom, izašli iz auta, odvezali su mi lisice, stavili ključ od mog auta u džep, rekli da se ne okrećem 60 sekundi i otišli“.

Isti dan je prijavljeno kriminalističkoj policiji u Novom Sadu, obavljen razgovor sa inspektorom, dao izjavu, ali nisam više dobio nikakvu povratnu informaciju od tada. Marko Lutkić, član glavnog odbora LSD Vojvodine.

Dakle, ta njegova objava je bila sledeća: „Ustav Republike Srbije predviđa mogućnost ograničenja određenih prava, ali ne predviđa mogućnost potpunog ukidanja što je urađeno sa licima starijim od 65 godina. Zatvorenici u zatvorenim odeljenjima KPZ imaju dva sata dnevno da izađu, a u Srbiji penzioneri tri sata nedeljno, što neko reče – sve ovo je jedna od najmračnijih pravnih epizoda Srbije u 21. veku.“

Da li je to bio razlog da se čovek hapsi, a da policija do dana današnjeg ne može da ustanovi ko ga je uhapsio. Kada sam pre više od mesec dana zvao nadležne da pitam šta se dogodilo, odgovor je bio – gledamo još uvek kamere. To je bilo pre mesec i po dana.

Naravno, ovo je izdvojeni slučaj. Ja nisam želeo da od toga pravim bilo kakvu politizaciju, jer, znate kako, kada nenaučen uzme u ruku čekić sve mu izgleda kao ekser, pa tako i razumem da su pojedini ljudi iz, pretpostavljam, bezbednosnih službi, a verovatno i ne, ali u svakom slučaju predstavljajući se kao neko iz bezbednosnih službi, pomislili da je došlo njihovo vreme da budu branitelji ljudi pred infekcijom.

Međutim, ono što me je začudilo, kada se pre nekoliko dana pokrenula akcija da se, najedanput preko noći, na krovovima zgrada u nizu gradova u Srbiji održavaju bakljade, praćenje puštanjem sa elektronskih razglasa raznih uvredljivih poruka na ime jednog građanina ove zemlje. Ponoviću – jednog građanina ove zemlje. Na pitanje policiji – zašto ih nisu legitimisali, odgovor glasi – imali su uredne propusnice za kretanje za vreme policijskog časa.

To je tačno, možda, ali ono što mi nije jasno… Za kretanje tokom policijskog časa su potrebne tri stvari, a to su: lična karta, propusnica za kretanje za vreme policijskog časa i overen dokument od strane poslodavca zbog čega je neophodno da se ta osoba kreće u toku policijskog časa. Dakle, policija je morala tražiti sva ta tri dokumenta i iz ovog trećeg saznati ko su poslodavci oni koji su sve ovo organizovali. Međutim, do sada nismo dobili nikakav odgovor na tu temu.

Nismo dobili odgovor kako je moguće da, kada se napravi, po mom mišljenju, izuzetno mudra odluka Vlade da se spreče okupljanja, da ne bi dolazilo do širenja zaraze, da se drži socijalna distanca od dva metra, onda dođemo u poziciju da se za vreme verskih praznika deo klera SPC inati, organizujući liturgije sa pričešćem, i ne samo da ne biva zbog toga kažnjen, nego čak i oni koji su učestvovali u tom, u ovom slučaju, vrlo nehigijenskom činu ne privedu u karantin da bi se izbeglo da šire zarazu. To nije učinjeno, nego se odmah to ispolitizovalo u koordinatni sistem, ne znam kakve, mržnje prema, ne znam, SPC ili nešto tako.

Ako želite da napravite demokratsku Srbiju, a ja sam vas tako razumeo na početku vašeg mandata, uvažena predsednice Vlade, onda morate znati da jednostavno nije moguće praviti demokratsku državu u kojoj ljudi nisu ravnopravni pred zakonom.

Ako želite da pravite ujedinjenu Srbiju, onda ne možete da je napravite, ako nemate jednakost građana pred Ustavom i zakonom i ne može mantija ili navijački dres da bude pancir koji brani od zakona, koji brani od svega onoga što se odnosi na druge. Jer, onda dolazimo u pitanje, ako se može za potrebe čiste propagande dobiti dozvola za kretanje za vreme policijskog časa, onda je pitanje da li su oni koji se pridržavaju zakona u ovoj zemlji ispali naivni, da li onda ta bolest uopšte postoji ili ne postoji i o čemu se tu zaista radi?

Upravo zbog toga, ujedinjena demokratska Srbija kao cilj kome nadam se svi težimo se ne može ostvariti tako što ćete lupanje u šerpe, a, uzgred budi rečeno kao mali kuriozum, prvi put je lupanje u šerpe uvedeno u političku praksu na teritoriji bivše Jugoslavije, negde tamo krajem 1988. godine u Prištini, ali to nije bilo iz protesta koji je imao političku pozadinu ovoga tipa, nego zato što se lupalo u prazne šerpe kao pokazivanje toga da su ljudi gladni.

Ja nažalost mislim da će tog lupanja u šerpe, prazne šerpe biti ubrzo mnogo više nego sada, upravo zato što će šerpe biti prazne, jer ovakav udarac na ekonomiju kakav je napravila ova pandemija, se ne može prevazići, vi to znate mnogo bolje nego ja, preko noći. On će insistirati na tome da se urade mnoge zakonske promene koje će olakšati položaj privrede, malih i srednjih preduzeća, prestati da se domaći preduzetnici tretiraju kao parije ovog društva, a jednakost građana se staviti kao prvi prioritet u pravilima ponašanja u ovoj zemlji. To je jedna opcija.

Druga je opcija, da Korona nas nauči da to nije tako i da se onda ovaj parlament koji nije donosio odluku o uvođenju vanrednog stanja, ali to je jedna druga priča o kojoj bismo mnogo toga mogli reći, dakle, ovaj parlament dovede u poziciju da postane beskoristan, da služi za egzibicionistička iživljavanja kakva smo gledali na početku sednice, umesto da služi tome da ljudi koje su građani poslali da zastupaju njihove interese, kažu šta imaju, čuju šta drugi misle i pronađu najbolje rešenje za sve građane.

Ako ovaj parlament tome ne bude služio, ako će se na ulici izvikivati ko je lopov, a ko je - neću da upotrebim drugu definiciju koja se koristi uz jedno drugo ime, dakle onda ćemo doći do toga da narod sudi. Sud naroda se zove linč i to je potpuni raspad pravne države i vi to znate odlično.

Upravo zbog toga, samo jedna stvar mi nije jasna. Kako ćemo organizovati izbore koji će biti legitimni u uslovima kada nismo ravnopravni, a nismo ravnopravni ni pred zakonom kada jedan građanin ove zemlje može biti javno linčovan od strane neimenovanih grupa nepoznatog porekla?

I završiću sa sledećom mudrošću koja naravno nije moja, ali je veoma tačna: „To, kada se neguju ti koji izvikuju na ulici ko je lopov, a ko nije i koji se organizuju po principu čopora, gaji krokodila za koga se nada da će njega poslednjeg pojesti“. Hvala, lepo.

Druga sednica Narodne skupštine , 06.05.2020.

Neće mi trebati čak ni dva minuta.

Zamolio bih vas samo, uvažena gospođo predsednice Vlade, da mi odgovorite na pitanje gde su ministar zdravlja i ministar policije, zašto nisu sada ovde da odgovore na pitanja, jer oni bi bili, verujem, mnogo više u materiji, obzirom da vi ne možete sve znati?

Druga stvar, što se tiče ovoga oko dece što ste govorili, ja se apsolutno slažem sa vama da nijedno dete ne sme da nosi tapiju toga ko mu je otac ili majka, ali ja nisam nijednog trenutka govorio o deci. Govorio sam o tome da se organizuje napad na jednog građanina Srbije, jednog građanina Srbije. Znači, o tome sam govorio i govorio sam da se to događa za vreme policijskog časa. To rade osobe koje imaju dozvolu za kretanje za vreme policijskog časa, a to očigledno nije posao koji je društveno koristan. Zato sam vas pitao sve ovo.

I još jednom, samo molbu. Molim vas, molim vas, nemojte porediti vanredno stanje 2003. godine i ovo, zbog toga što ćete doći u poziciju da kažete na kraju da je ovaj put bilo 200 mrtvih, a tada samo jedan. To su stvari koje se ne mogu porediti.

Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 06.02.2020.

Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, zakon koji se nalazi pred nama ima nekoliko mana. U tih nekoliko mana bih na prvom mestu naveo da dolazi prekasno, da se on prekasno našao u ovom domu i da jednostavno tim kašnjenjem potpuno nepotrebno dovodi u pitanje dobru nameru, verujem, predlagača da se izmenom izbornog zakona pomogne da parlament bolje obavlja svoju funkciju.

Kada kažem prekasno tu mislim da se sa izmenom zakona se kasni 20 godina zbog toga što pre 20 godina, kada je taj zakon donošen LSV je glasala protiv iz jednostavnog razloga što je već tada bilo jasno da 5% cenzus na Srbiju kao jednu izbornu jedinicu, što je bilo daleko nepravednije, čak nego izborni zakon za vreme režima Slobodana Miloševića, gde jeste bilo 5%, ali je bilo više izbornih jedinica. Podsetiću, bilo ih 26 za Republičku skupštinu i za Saveznu skupštinu je bilo devet, ako me sećanje dobro služi.

Sve u svemu, ovaj zakon smanjenjem na 3% izbora će pomoći da se u nekoliko nepravde nanete tim zakonom od pre 20 godina umanje. Ali, LSV smatra da je to nedovoljno. Zbog toga smo podneli određene amandmane. Na prvom mestu pitanje toga kako će se tretirati regionalne stranke? Pitanje regionalnih stranaka je mnogo ozbiljnije nego što izgleda na prvi pogled iz jednostavnog razloga što ovaj zakon daje mogućnost jedne bolje palete političkih ideja koja bi bila zastupljena u Narodnoj skupštini, ali sa druge strane ne garantuje teritorijalnu zastupljenost građana Srbije gde, recimo ovoga trenutka u ovom sazivu Narodne skupštine je dvostruko više narodnih poslanika, koji su iz Beograda nego iz Vojvodine koja ima više stanovnika od grada Beograda. I to ne više, nego duplo više.

To je oznaka, da kada uzmemo u obzir da 40% teritorije Srbije nema uopšte predstavnike u ovom domu, da se onda ovde odluke donose daleko više na osnovu partijskih zaključaka i odluka nego na osnovu interesa građana Srbije, što je, naravno, nedopustivo. Upravo zbog toga regionalne stranke, ne samo da treba da imaju svoje mesto u ovom domu nego moraju biti tretirane i na način koji će unapred pokazati kakvu Srbiju želimo da napravimo.

Sa jedne strane, ukoliko samo stranke nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica, gde smo izneli i ovaj amandman da ne može pitanje toga da li će neka stranka nacionalnih manjina odlučivati nacionalni savet te nacionalne manjine, obzirom da to nije državno telo, sa jedne strane niti to spada u njegove kompetencije, nego to mora raditi RIK, ali, u ovom trenutku ostavimo to na stranu. Mi time, praktično, dovodimo Srbiju u korak nazad u odnosu na postignuta prava iz jednostavnog razloga što to onda znači da po osnovu nacionalne pripadnosti neko ima povlašćene izborne uslovu u odnosu na nekoga ko pripada većinskom narodu.

U tom smislu se praktično Srbija pretvara u konfederaciju nacionalnih zajednica sa punom dominacijom srpske nacionalne zajednice, što je sa jedne strane razumljivo, obzirom da je srpska nacionalna zajednica dominantna i većinska u Srbiji, što je i prirodno, ali sa druge strane dovodimo u poziciju druge ideje unutar korpusa srpske nacionalne zajednice da ne mogu da se legitimišu manjinske ideje ukoliko nisu etnički zasnovane.

Praktično, time se Srbija svodi na jednu retrogradnu državu u kojoj nacionalno podrazumeva političko, što naravno nije tačno jer su regionalne i kulturne razlike koje postoje između različitih delova Srbije daleko dublje i veće nego što su razlike između pojedinih nacionalnih zajednica. To je jedno.

Drugo, kada govorimo o ovom Viskom Domu i ulozi Skupštine koja treba da bude bolja nego što je sada, a bolja ne samo zbog toga što, kao reče koleginica Gojković, eto pitanje je bilo da li ima dijaloga ili nema dijaloga. Nije pitanje da li ima dijaloga i da li ima rasprave u ovoj Skupštini, nego je pitanje da li ima rezultata tog dijaloga. A kada govorimo o rezultatima dijaloga ja tu ne mislim na ove pregovore da li će neko da bojkotuje ili neće da bojkotuje, to je stvar koja pripada svakome na odluku ko se za tako nešto odlučuje, a učestvuje u političkom životu.

Međutim, postoji nešto drugo. To pitanje rezultata znači i pitanje uvažavanja drugačijeg mišljenja, jer Skupština koja je već decenijama pretvorena u glasačku mašinu, koja ne reaguje na argumentaciju, koja ne reaguje i ne može da promeni unapred donete odluke, nije Skupština koja će privlačiti poslanike, tj. da se za nju kandiduju ljudi koji imaju šta da kažu, nego će se kandidovati ljudi koji se neće mešati u svoj posao, hajde da to tako kažem, i koji će biti deo određenih partijskih grupacija koje će postupati po partijskim naređenjima. To nije uloga parlamenta u demokratskom društvu.

Upravo zbog toga, ukoliko ne budemo zaštitili Skupštinu, između ostalog i izbornim zakonima, od tog tipa degradacije, doći ćemo u poziciju da Skupština izgubi svoju primarnu funkciju.

Kada sve to pogledamo i kada uzmemo u obzir i ovo, da je iznet predlog koleginice Gordane Čomić koji se odnosi na amandman da među redovima narodnih poslanika treba da bude minimalno 40% manje zastupljenog pola na izbornim listama, taj predlog je, po mom dubokom uverenju, pitanje civilizacijsko a ne partijsko ili političko. Jer, ukoliko se ne bude insistiralo na zaštiti manje zastupljenog pola u smislu predstavljanja, doći ćemo u poziciju da korak po korak problemi o kojima građani i građanke manje zastupljenog pola mogu da govore kompetentnije ne budu dovoljno vidljivi i transparentni, čime ne nipodaštavam zajedničke probleme svih građana ove zemlje, bez obzira na pol, ali i bez obzira na nacionalnu, versku ili političku pripadnost.

Upravo zbog toga mislim da amandmani koje je Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela, a podnela je amandmane u vezi regionalnih političkih stranaka, u vezi nacionalnih saveta i njihove uloge u dodeli statusa, da tako kažem, stranke nacionalne manjine i još par amandmana, mislim da oni mogu pomoći da ova Skupština bolje funkcioniše.

Kada govorimo o Narodnoj skupštini, samo takvim pristupom razumevanja da i manjinsko mišljenje može biti tačno, a većinsko pogrešno, ako se ne razume da dobra ideja mora da zaživi na dobro svih građana, bez obzira odakle dolazila, ako to tako ne budemo percipirali u ovoj Narodnoj skupštini, doći ćemo u poziciju da Narodna skupština potpuno izgubi kredibilitet. Ako potpuno izgubi kredibilitet, mi ćemo doći u poziciju da ovom zemljom vlada izvršna vlast. Ako ovom zemljom zavlada izvršna vlast, to se zove državni udar i to se zove diktatura. Mi još nismo u toj fazi, ali ako ne budemo reagovali, do nje ćemo doći. Jer, svaki diktator je uvek kretao od toga da marginalizuje parlament.

Upravo zbog toga, Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja ovo smanjenje cenzusa, ali to, ponoviću, nije ni izdaleka dovoljno. To je tek samo jedan mali detalj, gde bih ja lično, pošto će glavni odbor LSV doneti odluku o izlasku na izbore, ali ja lično se zalažem za izlazak na izbore pod svim uslovima, iz jednostavnog razloga što svaka alternativa izborima je ulica, a ulica znači nasilje, znači konflikte i znači, jednostavno, tragediju u koju ćemo biti uvedeni.

Ja nisam spreman, ni kao predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, ni kao čovek, da za tako nešto preuzmem odgovornost, iz jednostavnog razloga što je ova zemlja videla suviše zla, da bismo smeli da se igramo sa njenom sudbinom. I upravo zbog toga pozivam sve narodne poslanike da se ograde od bilo kakvih nasilnih pokušaja da se bilo šta menja, ne samo u ovoj zemlji, nego da ulica menja bilo šta, bilo gde i u okruženju, uključujući i BiH, uključujući, naravno, i naročito, i Republiku Crnu Goru.

Mi ako ne budemo vodili računa o svojim susedima, mi ćemo izgubiti iz vida činjenicu da je čitav Balkan sistem spojenih sudova, gde će se sve ono što se događa susedima preliti i kod nas ako ne budemo vodili računa. Najlepše se zahvaljujem.

Imovinska karta

(Novi Sad, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105255.00 RSD 03.06.2016 -