NENAD ČANAK

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođen 2. novembra 1959. godine u Pančevu.

Gimnaziju i Srednju muzičku školu završio je u Novom Sadu, a Ekonomski fakultet u Subotici. Specijalizirao je mikroračunarske mreže i globalni marketing.

Nakon kratke karijere profesionalnog muzičara 1986. godine zaposlio se u Naftagas prometu. Odatle 1990. prelazi u Yutel, gde je bio direktor marketinga. Posle samo osam meseci daje otkaz i odlazi u privatni biznis.

Predsednik je Lige socijaldemokrata Vojvodine od njenog osnivanja, jula 1990. godine. Za predsednika je biran za na izbornim kongresima LSV 1994. 1997. 2001. i 2008. godine. Nije bio član ni jedne druge političke organizacije. 1991. godine Liga je organizovala prve antiratne demonstracije u Srbiji, u Novom Sadu, Adi i Senti, nakon kojih je Čanak prislino mobilisan.

Na parlamentarnim izborima 1997. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije na listi Koalicije Vojvodina. Bio je i poslanik u Veću republika Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

U periodu od 2000. do 2007. godine bio je poslanik Skupštine AP Vojvodine, od 2004. do 2007. njen predsednik.

Nakon izbora u januaru 2007. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Bio je šef poslaničke grupe ,,Vojvođanski poslanici’’ i član Odbora za ustavna pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Otac je jednog deteta.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 45
  • 5
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 6 dana i 5 sati

Poštovani gospodine Čanak, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcij...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 1 dan

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 06.02.2020.

Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, zakon koji se nalazi pred nama ima nekoliko mana. U tih nekoliko mana bih na prvom mestu naveo da dolazi prekasno, da se on prekasno našao u ovom domu i da jednostavno tim kašnjenjem potpuno nepotrebno dovodi u pitanje dobru nameru, verujem, predlagača da se izmenom izbornog zakona pomogne da parlament bolje obavlja svoju funkciju.

Kada kažem prekasno tu mislim da se sa izmenom zakona se kasni 20 godina zbog toga što pre 20 godina, kada je taj zakon donošen LSV je glasala protiv iz jednostavnog razloga što je već tada bilo jasno da 5% cenzus na Srbiju kao jednu izbornu jedinicu, što je bilo daleko nepravednije, čak nego izborni zakon za vreme režima Slobodana Miloševića, gde jeste bilo 5%, ali je bilo više izbornih jedinica. Podsetiću, bilo ih 26 za Republičku skupštinu i za Saveznu skupštinu je bilo devet, ako me sećanje dobro služi.

Sve u svemu, ovaj zakon smanjenjem na 3% izbora će pomoći da se u nekoliko nepravde nanete tim zakonom od pre 20 godina umanje. Ali, LSV smatra da je to nedovoljno. Zbog toga smo podneli određene amandmane. Na prvom mestu pitanje toga kako će se tretirati regionalne stranke? Pitanje regionalnih stranaka je mnogo ozbiljnije nego što izgleda na prvi pogled iz jednostavnog razloga što ovaj zakon daje mogućnost jedne bolje palete političkih ideja koja bi bila zastupljena u Narodnoj skupštini, ali sa druge strane ne garantuje teritorijalnu zastupljenost građana Srbije gde, recimo ovoga trenutka u ovom sazivu Narodne skupštine je dvostruko više narodnih poslanika, koji su iz Beograda nego iz Vojvodine koja ima više stanovnika od grada Beograda. I to ne više, nego duplo više.

To je oznaka, da kada uzmemo u obzir da 40% teritorije Srbije nema uopšte predstavnike u ovom domu, da se onda ovde odluke donose daleko više na osnovu partijskih zaključaka i odluka nego na osnovu interesa građana Srbije, što je, naravno, nedopustivo. Upravo zbog toga regionalne stranke, ne samo da treba da imaju svoje mesto u ovom domu nego moraju biti tretirane i na način koji će unapred pokazati kakvu Srbiju želimo da napravimo.

Sa jedne strane, ukoliko samo stranke nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica, gde smo izneli i ovaj amandman da ne može pitanje toga da li će neka stranka nacionalnih manjina odlučivati nacionalni savet te nacionalne manjine, obzirom da to nije državno telo, sa jedne strane niti to spada u njegove kompetencije, nego to mora raditi RIK, ali, u ovom trenutku ostavimo to na stranu. Mi time, praktično, dovodimo Srbiju u korak nazad u odnosu na postignuta prava iz jednostavnog razloga što to onda znači da po osnovu nacionalne pripadnosti neko ima povlašćene izborne uslovu u odnosu na nekoga ko pripada većinskom narodu.

U tom smislu se praktično Srbija pretvara u konfederaciju nacionalnih zajednica sa punom dominacijom srpske nacionalne zajednice, što je sa jedne strane razumljivo, obzirom da je srpska nacionalna zajednica dominantna i većinska u Srbiji, što je i prirodno, ali sa druge strane dovodimo u poziciju druge ideje unutar korpusa srpske nacionalne zajednice da ne mogu da se legitimišu manjinske ideje ukoliko nisu etnički zasnovane.

Praktično, time se Srbija svodi na jednu retrogradnu državu u kojoj nacionalno podrazumeva političko, što naravno nije tačno jer su regionalne i kulturne razlike koje postoje između različitih delova Srbije daleko dublje i veće nego što su razlike između pojedinih nacionalnih zajednica. To je jedno.

Drugo, kada govorimo o ovom Viskom Domu i ulozi Skupštine koja treba da bude bolja nego što je sada, a bolja ne samo zbog toga što, kao reče koleginica Gojković, eto pitanje je bilo da li ima dijaloga ili nema dijaloga. Nije pitanje da li ima dijaloga i da li ima rasprave u ovoj Skupštini, nego je pitanje da li ima rezultata tog dijaloga. A kada govorimo o rezultatima dijaloga ja tu ne mislim na ove pregovore da li će neko da bojkotuje ili neće da bojkotuje, to je stvar koja pripada svakome na odluku ko se za tako nešto odlučuje, a učestvuje u političkom životu.

Međutim, postoji nešto drugo. To pitanje rezultata znači i pitanje uvažavanja drugačijeg mišljenja, jer Skupština koja je već decenijama pretvorena u glasačku mašinu, koja ne reaguje na argumentaciju, koja ne reaguje i ne može da promeni unapred donete odluke, nije Skupština koja će privlačiti poslanike, tj. da se za nju kandiduju ljudi koji imaju šta da kažu, nego će se kandidovati ljudi koji se neće mešati u svoj posao, hajde da to tako kažem, i koji će biti deo određenih partijskih grupacija koje će postupati po partijskim naređenjima. To nije uloga parlamenta u demokratskom društvu.

Upravo zbog toga, ukoliko ne budemo zaštitili Skupštinu, između ostalog i izbornim zakonima, od tog tipa degradacije, doći ćemo u poziciju da Skupština izgubi svoju primarnu funkciju.

Kada sve to pogledamo i kada uzmemo u obzir i ovo, da je iznet predlog koleginice Gordane Čomić koji se odnosi na amandman da među redovima narodnih poslanika treba da bude minimalno 40% manje zastupljenog pola na izbornim listama, taj predlog je, po mom dubokom uverenju, pitanje civilizacijsko a ne partijsko ili političko. Jer, ukoliko se ne bude insistiralo na zaštiti manje zastupljenog pola u smislu predstavljanja, doći ćemo u poziciju da korak po korak problemi o kojima građani i građanke manje zastupljenog pola mogu da govore kompetentnije ne budu dovoljno vidljivi i transparentni, čime ne nipodaštavam zajedničke probleme svih građana ove zemlje, bez obzira na pol, ali i bez obzira na nacionalnu, versku ili političku pripadnost.

Upravo zbog toga mislim da amandmani koje je Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela, a podnela je amandmane u vezi regionalnih političkih stranaka, u vezi nacionalnih saveta i njihove uloge u dodeli statusa, da tako kažem, stranke nacionalne manjine i još par amandmana, mislim da oni mogu pomoći da ova Skupština bolje funkcioniše.

Kada govorimo o Narodnoj skupštini, samo takvim pristupom razumevanja da i manjinsko mišljenje može biti tačno, a većinsko pogrešno, ako se ne razume da dobra ideja mora da zaživi na dobro svih građana, bez obzira odakle dolazila, ako to tako ne budemo percipirali u ovoj Narodnoj skupštini, doći ćemo u poziciju da Narodna skupština potpuno izgubi kredibilitet. Ako potpuno izgubi kredibilitet, mi ćemo doći u poziciju da ovom zemljom vlada izvršna vlast. Ako ovom zemljom zavlada izvršna vlast, to se zove državni udar i to se zove diktatura. Mi još nismo u toj fazi, ali ako ne budemo reagovali, do nje ćemo doći. Jer, svaki diktator je uvek kretao od toga da marginalizuje parlament.

Upravo zbog toga, Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja ovo smanjenje cenzusa, ali to, ponoviću, nije ni izdaleka dovoljno. To je tek samo jedan mali detalj, gde bih ja lično, pošto će glavni odbor LSV doneti odluku o izlasku na izbore, ali ja lično se zalažem za izlazak na izbore pod svim uslovima, iz jednostavnog razloga što svaka alternativa izborima je ulica, a ulica znači nasilje, znači konflikte i znači, jednostavno, tragediju u koju ćemo biti uvedeni.

Ja nisam spreman, ni kao predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, ni kao čovek, da za tako nešto preuzmem odgovornost, iz jednostavnog razloga što je ova zemlja videla suviše zla, da bismo smeli da se igramo sa njenom sudbinom. I upravo zbog toga pozivam sve narodne poslanike da se ograde od bilo kakvih nasilnih pokušaja da se bilo šta menja, ne samo u ovoj zemlji, nego da ulica menja bilo šta, bilo gde i u okruženju, uključujući i BiH, uključujući, naravno, i naročito, i Republiku Crnu Goru.

Mi ako ne budemo vodili računa o svojim susedima, mi ćemo izgubiti iz vida činjenicu da je čitav Balkan sistem spojenih sudova, gde će se sve ono što se događa susedima preliti i kod nas ako ne budemo vodili računa. Najlepše se zahvaljujem.

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Uvaženi predsedniče Republike, uvažena predsednica Vlade, ministri i kolege poslanici, biću slobodan da se obratim direktno predsedniku Republike sa pitanjem – da li se sećate gospodine predsedniče 2006. godine kada smo se sreli ispred Narodne skupštine Republike Srbije, kada je donošen Ustav Republike Srbije, vi ste tada bili poslanik, a gospodin Jovanović i ja smo vodili demonstracije protiv donošenja tog Ustava. Da li se sećate toga?

E sada, u tom Ustavu protiv koga smo demonstrirali, a koji je trenutno na snazi, preambula kaže – polazeći od toga da je pokrajina KiM sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije, jer je iz takvog položaja pokrajina KiM slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na KiM, u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije.

Ovo sam pročitao zbog toga što 2008. godine, kada je u ovoj istoj sali bila sednica povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, sam počeo i tada svoje izlaganje istim čitanjem istog ovog teksta, zato što on jasno govori šta treba da se radi, a to je, da se ovog trenutka, ako ćemo se držati slova Ustava, a to je naša obaveza, jer smo se na njega zakleli, je potrebno angažovati sve raspoložive vojne i policijske snage, otići u Prištinu, uhapsiti Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i ugušiti pobunu na delu teritorije Srbije.

To sam rekao 2008. godine, a to ponavljam i sada. Da li to može da se uradi? Naravno da ne može. Pošto to ne može da se uradi, onda se mora 12 godina kasnije ili 11, koliko je prošlo, nešto preduzeti, barem sa usaglašavanjem Ustava sa faktičkim stanjem, a faktičko stanje je upravo ovo o čemu sada razgovaramo.

Mi imamo jedan ozbiljan nesporazum, oko pregovora koje ste spominjali, koji su u ćorsokaku, ako sam dobro razumeo, ali ti pregovori koji su u ćorsokaku, nisu u ćorsokaku od juče, nego su u ćorsokaku već dugi niz godina.

Razlog je vrlo jednostavan, zato što se u sve pregovore kretalo sa iste platforme, koja je nacionalistička i centralistička, jer vi ste gospodine predsedniče nacionalista i centralista i upravo zbog toga, insistirati na liniji i tačci nesporazuma na Kosovu, hajde da ja komformistički koristim tu reč, između Albanaca i Srba, vi činite jednu ozbiljnu stvar koju moram da dovedem u pitanje.

Da li je u pitanju konflikt Albanaca i Srba, ili je u pitanju konflikt aktuelne prištinske administracije sa delom stanovništva srpskog porekla koje živi tamo?

Vrlo je bitna razlika, jer ako su Albanci ti sa kojima je nesporazum, onda je to direktan poziv da se zbog akcije ROSU ili kako se sada zovu „njasu“, ili šta je već, ja ne znam, na severu Kosova jutros, ako se već ne gore albanske pekare po Srbiji, to će se sasvim sigurno desiti, jer u tom slučaju vi poistovećujete i ne samo vi, nego kompletan narativ, vezan za pitanje Kosova u proteklih niz decenija, poistovećuje čitavu jednu etničku grupu, sa jednim političkim projektom, a to jednostavno nije tačno.

Upravo zbog toga, zbog ozbiljnosti situacije, zbog ovoga što ste vi rekli, a ja vama verujem na reč da ćete održati svoje obećanje, da u slučaju napada na stanovništvo, na severu Kosova će država Srbija intervenisati i pobediti, zaštititi.

Ja moram da skrenem pažnju da je to toliko ozbiljna stvar da mi zaista nije jasno zašto druge kolege poslanici sada nisu ovde, jer ovo nije tema na kojoj imamo prava, bilo ko od nas, da ne preuzme svoj deo odgovornosti iz jasnog razloga što ovo nije od juče i prekjuče tema nego, koliko se ja sećam, od 1968. godine, pa 1981, pa, onda itd, itd, 1989, pa nadalje.

Znači, u pitanju je kompletno pogrešna postavka pokušaja rešavanja svega ovoga. U nekoliko navrata je ovde spomenuto da su granice stavljene između Srba i Srbije, na Jarinju, Brnjaku itd, a ja moram da skrenem pažnju, ako se krene u takav tip narativa zar se onda treba čuditi ako neko spomene, recimo, u Albaniji da se Albanija na svim svojim granicama graniči sa Albancima i da istom tom argumentacijom dođemo u poziciju da se pravda veliko albanski projekat, koji očiglednog dobija na popularnosti.

Ja hoću samo da skrenem pažnju da upravo na ovaj način se gube potencijalni saveznici, potencijalni savetnici, potencijalni ljudi dobre volje sa kojima se može razgovarati, jer ako razgovaramo, recimo o Hašimu Tačiju, koga ste spomenuli u vašim govorima par puta, ja ću podsetiti da je najoštriju kritiku Hašima Tačija i najargumentovaniju napisao u svojoj knjizi „Zmijske noge“ Veton Suroi, ja sam siguran da ste vi tu knjigu čitali i da znate vrlo dobro da takvog kritičara ne možete svrstati u paušalno „Albanci su za ovo, a Srbi za ono“.

Upravo zbog toga, tim pojednostavljivanjem, dolazimo, ja razumem da vi podrazumevate određenu političku ideju kada govorite na taj način, ali vas molim da to ne radite, jer ćete dovesti u poziciju lojalne građane Republike Srbije albanske nacionalne zajednice da budu ugroženi zbog neodgovornih poteza prištinske administracije. To je jedna stvar.

Druga stvar, kada pogledamo oko ćorsokaka u pregovorima treba pogledati sudbinu Velike Britanije posle ovih izbora koji su bili za Evropski parlament na kojima je Britanija, uprkos Bregzitu, učestvovala i vidi se da se otvara niz novih problema u Britaniji koje je EU bila zatvorila. To je problem Škotske, kao što ste videli da je škotska nacionalna partija dobila, praktično, svugde većinu, to je problem odnosa sa Irskom, to su problemi odnosa, uostalom sa kompletnom Evropom.

Upravo, ako obrnete taj proces dobićete, da bi, znači, ostajanjem Britanije u EU, ti problemi bili najblaže rečeno relaksirani, ako ne bi bili potpuno uklonjeni.

To nam govori da promenom odnosa je devetnaestovekovni koncept poimanja nacije, vezane za teritoriju, u ovom slučaju je isključivo štetočinski zato što nas dovodi u poziciju da vezivanje nacije i teritorije mi gubimo iz vida da integrativni procesi, kakve nudi EU, su suštinsko rešenje za sve to.

I zato što više EU, to manje tenzija.

Ja znam, pošto sam predsednik Odbora za evropske integracije, znam vrlo dobro, u koliko situacija smo od strane briselskih birokrata bili u poziciji da stvari koje objektivno dobro uradimo, ne budu objektivno dobro vrednovane.

Ja znam da mnogo stvari koje smo uradili i koje su u proteklih nekoliko godina urađene, znači, ovih 16 otvorenih poglavlja do sada, da nisu valorizovani na način na koji je to urađeno, recimo u Crnoj Gori. Ali, to i dalje ne znači da taj put, za koji se Srbija zalaže, sme na bilo koji način da bude doveden u pitanje. Ja sam uveren da to vaša namera, ne samo da nije, nego da upravo radite na tome da se to ne dogodi.

Pa, molim u tom smislu pojašnjenje gde je tu nesporazum? Zašto se ne ide na promenu Ustava? Zašto se ovim, sada povodom, intervencije specijalnih jedinica prištinske administracije na Severu Kosova ne insistira na Rambujeu 2? Zašto? Bio sam prisutan u Parizu kada se održavao Rambuje 1, pa znam kako je to izgledalo i tada se moglo uraditi jako mnogo.

Nije urađeno. Srbija je platila zbog toga ozbiljnu cenu. Ali, nastaviti sa greškom znači praviti dve greške. Da li treba tu nešto učiniti i da li treba promisliti o odnosu Srbije prema okolini upravo u ovom svetlu o kome govorim? To sam želeo da vas pitam, ako biste mi odgovorili, bio bih veoma zahvalan. Hvala lepo.

I, naravno samo još jedan mala stvar koju sam želeo vama za informaciju da kažem. Pošto se dosta spominju kao argument na Kosovu manastiri i svetinje na Kosovu itd, koje su pre svega univerzalna vrednost, obzirom da su to svetinje ranga prvog stepena zaštite UNESKA, to je nesporno da se mora štiti, ali ću, moram skrenuti pažnju, najveća svetinja srpskoga pravoslavlja se nalazi u Grčkoj, manastir Hilandar, a na severu Kosova ima sedam manastira - Sokolica, Banjska, Bogorodičin manastir, manastir u Dubokom Potoku, Sveta Petka, Bogorodica Trojeručica i Sveti Vrači. Ova zadnja tri su nova i još u izgradnji.

Na Fruškoj Gori ima 20 manastira od kojih je 16 živih. Sveta Petka u Berkasovu, Privina Glava, Divša, Kuveždin, Petkovica, Šišatovac, Svetih Arhanđela, Vranjaš, Bešenovo, Beočin, Mala Remeta, Jazak, Rakovac, Vrdnik, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgeteg, Gravika, Remeta, tu sam ja kršten, Krušedol i Vavedenje Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima.

(Vojislav Šešelj: Pijan pop te krstio.)

Ja sam Srbin, za vas se ne zna, gospodine Šešelj.

Dakle, u pitanju je, ovo sam samo hteo da spomenem, da se malo ipak podsetimo da nije baš, nisu baš svi ti argumenti tako tvrdi i čvrsti i da postoji nešto i van Beograda i da postoji nešto van severa Kosova, da postoji nešto drugo.

Zbog ozbiljnosti situacije i pretnje ozbiljnim posledicama, naravno da je ovo važan trenutak, ali vas molim da malo pažnje se ukaže i drugim delovima Srbije. Na primer, recimo, šta mi prvo padne na pamet, Vojvodina. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Hvala lepo.

Samo bih odgovorio na ovo što smo čuli time da je Odbor na tvrdnju da Predlog zakona o finansiranju Vojvodine nije u skladu sa Ustavom, da je Odbor za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije utvrdio da je zakon u skladu sa Ustavom, a o čemu svedoči i član 184. Ustava Srbije koji glasi da autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti, i to je što je bitno, vrste i visina izvornih prihoda autonomne pokrajine određuje se zakonom. Upravo se o tom zakonu radi, tako da je potpuno jasno da nije u pitanju nikakva kolizija sa Ustavom nego je u pitanju otpor kompletnom postojanju AP Vojvodine i autonomija na teritoriji Republike Srbije, uopšte. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105255.00 RSD 03.06.2016 -