Poslaniče, molim vas budite pristojni.

Da li vas zaista nije sramota kada na ovaj način omalovažavate Skupštinu Republike Srbije i te mlade ljude i njihove roditelje i sve one koje su zaista zainteresovani da budemo u društvu, koje će ići u korak sa najmodernijim društvima u Evropi i svetu.
Jeftin produžetak mašine ne može da bude sudbina, ni za jednog mladog čoveka za kojeg ste vi danas došli da spasite od nezaposlenosti. Mladi ljudi nemaju posao zato što je rast društvenog proizvoda 1,3% na godišnjem nivou, zato što otvarate radna mesta samo za one kategorije koje znaju da sklapaju ili savijaju kablove koji mogu da stoje 10 sati u pelenama na pokretnoj traci.

Poslaniče, ne možemo da iznosimo neistine ovde za govornicom. Ja razumem propagandu, kampanju i sve što želite radite, ali nemojte da iznosite neistine.
(Marko Đurišić: Martinović nema šta da kaže ako su neistine.)
Molim? Ne može da izmišlja. Javiće se svako ko ima šta da kaže. Ne može, ovako nećemo raditi.

Cilj Vlade Republike Srbije jeste čovek koji predstavlja jeftin produžetak mašine, za razliku od nas koji smatramo da svaki pojedinac mora da bude gospodar svoje sudbine. Vi to sprečavate vašim predlogom zakona, svakog mladog čoveka danas i svakog odraslog čoveka u budućnosti.
Dualno obrazovanje ima, jednostavno, dva cilja. Jedan da poslodavcima omogući tržište jeftine radne snage, da ne kažem robova, prekardnih ugovora i ljudi koji apsolutno kao radnici neće imati nikakva prava. Pritom, niste zabranili da deca obavljaju najopasnije poslove u ovom predlogu zakona.
Drugi cilj dualnog obrazovanja je da se deca od najnižih uzrasta naviknu na to, na surovo tržište, na one uslove koje im tajkuni omogućavaju, a to je 70% minimalne zarade u Srbiji i vi govorite da ste na ovaj način pokušali njima da rešite pitanje radnog mesta, a to je jako smešno reći iz prostog razloga što, prvo to nije vaš zadatak kao ministra prosvete, i kao drugo, za bolji radni ambijent gde će se otvarati radna mesta dostojna čoveka, dostojna građanina, potrebna je pre svega vladavina prava, poštovanje zakona, reforme koje niste u stanju da sprovedete.
Celo životno učenje je danas praksa, odnosno cilj svakog razvijenog društva, modernog društva i moderne države, a vi ovde kroz trogodišnju školu, gde je preko 70% ostavljeno na nešto što se zove stručan predmet i koji se uči u nekoj fabrici na nekoj mašini. Vi smatrate da ćete na taj način obrazovati nekog mladog čoveka i spremiti ga za život u 21. veku, a onda vaša premijerka govori o digitalizaciji. Da li ih sve znate, kada se pozivate na dualno obrazovanje u Nemačkoj, u Švajcarskoj, Austriji, zbog čega je dualno obrazovanje uopšte uvedeno u tim zemljama?
Da li znate da migranti koji nikada nisu mogli da se stope sa društvom, koji nikada nisu mogli da se snađu u tom društvu nisu govorili ni njihov jezik, nisu imali šta da rade, i onda je neko došao na ideju da njih zaposli, da ih nauči bilo šta samo da bi postali deo jednog društva, samo da bi ih uključili u njihovo društvo? Vi to danas radite sa Srbijom, ne sa migrantima, ne sa decom migranata, vi to radite sa decom srpskih građana. Građana Srbije, koji jednostavno, neće imati nikada priliku da nastave svoje školovanje i koji će ostati na nivou 17. veka u 21. veku.
Vi pravite i produbljujete socijalne razlike i socijalni jaz u Srbiji tako što stvarate one najsiromašnije koji će stajati na traci, i naravno, stvarati one najbogatije, koji već pet godina vladaju ovom zemljom, imaju interesa da ovaj zakon bude sproveden u delo. Vi na ovaj način, uvodeći dualno obrazovanje, imate za cilj povećanje dispariteta u regionalnom razvoju Srbije. Neće više postojati ravnomernog razvoja. Šta može da očekuje dete od čoveka koji se bavi proizvodnjom u Crnoj Travi? Oni nikada neće moći, pošto nema novca za udžbenike, a oni više nisu besplatni, pošto nema šansu po Ustavu Republike Srbije na jednake šanse na obrazovanje besplatno za sve osnovce, vi jednostavno nemate nikakav razlog da nam tvrdite da će Srbija postati razvijenija zemlja kada budete uveli dualno obrazovanje, naprotiv vratićemo se u ko zna koji vek iza nas. I pitanje je da li ćemo ikada moći da se oporavimo od ovakve sramotne reforme.
Ono što je takođe veoma loše, jeste Privredna komora Srbije, koja očigledno ima više interesovanja za obrazovanje i budućnost, kao npr. SANU, koja se još uvek nije oglasila zvanično po ovom pitanju. Mene zanima njihovo mišljenje, a ne šta misli američka privredna komora, italijanska privredna komora. Naravno da je njima cilj da imaju jeftinu radnu snagu u Srbiji. Naravno da imaju cilj da neke mlade ljude sa 15 ili 16 godina, čiji će roditelji potpisivati ugovor o radnom mestu, da će imati za cilj da iskorišćavate njihovu energiju i njihovu snagu, da ćete otpuštati radnike koji su do tada radili na tim radnim mestima, a da ćete nakon dve ili tri godine zamenjivati novom generacijom mladih ljudi, ta radna mesta i kompletno napraviti robovsku snagu u Srbiji.
Društvo robova nije društvo 21. veka. Društvo građana je društvo 21. veka. Vi sve radite da bi ostvarili neke svoje ciljeve, zarad nekih tajkuna koji očigledno predlažu, kao što ste i sami rekli, kroz razne privredne komore, ovaj zakon.
Ovo je loše za Srbiju, ovo je loše za roditelje dece u Srbiji i mislim da je porazno govoriti o bilo kakvim reformama koje će bilo šta dobro doneti našem građanstvu.
Mislim da je ovo ogromno potonuće i da Srbija ovo sebi ni 90-ih nije dozvolila, a još uvek pokušavamo da se iščupamo iz onih rezultata koje je ova vlast napravila 90-ih godina. Vi nas sada vraćate u neke vekove iza. Jeftin produžetak mašina ne sme da bude cilj za čoveka. I zato treba da se stidite ovog predloga. Zahvaljujem.

Izvolite, ministre.

Ja mislim da treba da budete malo vaspitaniji, jer kad kažete nekom da laže i da se stidi, ja mogu da vam odgovorim na drugi način. A to ste vi meni upravo rekli, i to više puta, dragi poslaniče.

Ja sam ovde upamtio samo tri rečenice – robovi, jeftini, produžetak mašine, 70% minimalna zarada. Hajde da sredimo tu matematiku. Ako neko radi dva dana na praksi, po šest sati, to je 12 sati, a puno radno vreme je 40 sati, pa da li je neki poslodavac toliko lud da plati 70% samo za 12 sati? Hajde da vidimo da li je možda to neka loša priča. Ponavljajući jedno 80 puta pomenute rečenice, dolazimo da je cela priča čista politikantska varijanta.

Izvinjavam se svim roditeljima, učenicima koji pohađaju srednje, stručno, dualno, svim radnicima u državi Srbiji, kojih ima više od pola. Oni su, izgleda, pogrešili. Trebali su svi da budu doktori nauka ili da sad krenu da se doškoluju. Hvala.

(Balša Božović: Replika.)

Nema replike.
(Balša Božović: Zašto nema?)
Izvređali ste ministra, on vam je odgovorio vrlo pedagoški i roditeljski, prema tome, nema replike. Ništa vas nije uvredio.
Sledeći govornik je Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ako mogu da kažem svoje lično mišljenje, koje nema veze sa stranačkim stavom, to je da bih voleo da moja deca sutra budu u sistemu dualnog obrazovanja, da stiču veštine, da stiču znanja, kako bi bila pripremljenija za pokretanje sopstvenog biznisa, kako bi razvijala preduzetnički duh i kako bi bila uspešna na tržištu.

Ovo što smo malo pre čuli je, po meni, jedan povratak u tamo negde 70-te, 80-te godine, kada je jeres bilo reći da neko ima preduzetnički duh, da hoće da otvori neku zanatsku radnju, neku auto-perionicu, neki svoj pogon, neku fabriku, da ne govorim o tome, i zato smo, zbog takvog stava, zbog takve politike, zbog takve planske privrede koja je tada postojala, i došli do toga da nam se, na kraju krajeva, i zajednička država raspadne, a i da naša ekonomija u periodu 90-ih godina da se izgubi i da nestane kao sapunica, i to u mnogim sektorima u kojima smo bili i te kako konkurentni.

To je upravo zato što nije bila podsticana privatna inicijativa, što nije bio podstican preduzetnički duh, što smo imali jedan egalitarizam, kolektivizam vezan za socijalističku plansku privredu i, naravno, nismo mogli da budemo i da postanemo konkurentni ni u odnosu na region, a da ne govorim u odnosu na globalni nivo.

Što se tiče radnih i socijalnih prava, što se tiče pominjanja nekog robovskog rada, ja moram da kažem da je Republika Srbija usvojila one najbitnije, najznačajnije konvencije Međunarodne organizacije rada, Konvencija 98, Konvencija 87, koje govore upravo o poštovanju naše zemlje i naših institucija, onoga što se u modernom svetu zove dostojanstven rad. Znači, naše radno zakonodavstvo je izuzetno kvalitetno, usaglašeno sa Evropskom socijalnom poveljom i sa najvišim standardima.

Smatram da ćemo, kada je u pitanju pregovaranje sa EU, kada je u pitanju Poglavlje 19, i te kako brzo zatvoriti to poglavlje, pošto je naše radno zakonodavstvo veoma dobro, veoma kvalitetno. Ono što je za Socijaldemokratsku partiju Srbije jako značajno – čuva radnička prava.

Ali, iako smo stranka socijaldemokratske provinijencije, ne bežimo od toga, čak šta više, želimo da u Srbiji ima mnogo više privrednika, želimo da se u Srbiji razvija preduzetnički duh i želimo da naši mladi ljudi ostaju u Srbiji, ali ne da im bude imperativ da se zaposle u nekoj državnoj instituciji, da se zaposle u nekom ministarstvu, nego da im imperativ bude da pokrenu svoj biznis, da se samozaposle, da rade u porodičnim preduzećima ili da rade u ozbiljnim domaćim i stranim korporacijama.

Dakle, ponoviću još jednom strateški cilj Vlade Republike Srbije koji je utvrđen još 2014. godine, koji ima kontinuitet i dan danas, a to je novo zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta i Zakon o dualnom obrazovanju i nadam se njegova implementacija upravo ima za cilj da mlade ljude osposobimo za tržište rada i mlade ljude osposobimo i pripremimo za sve veći broj kako domaćih, tako i stranih investicija koje svakodnevno imamo u Republici Srbiji.

Ja ću i moje kolege narodne poslanike, ali i celu javnost u Republici Srbiji podsetiti na to da smo mi tokom 2016. godine imali preko dve milijarde evra stranih direktnih investicija. Taj nivo investicija je veći nego nivo investicija u svim zemljama koje su susedi Republike Srbije. Konačno, ono što je najbitnije, to su investitori koji su najbolji u svojim branšama i u svojim granama. To je američki NCR, to je „Microsoft“, to su komponentaši iz automobilske industrije koji su najkvalitetniji na svetskom nivou, tu su turske kompanije koje gotovo na sedmičnom nivou dolaze ovde i investiraju kako u deo izrade komponenata kada je u pitanju automobilska industrija, tako i u tekstilnu industriju i u mnoge druge grane naše privrede. Naravno, puno investicija imamo iz zemalja EU, iz Nemačke, Italije, Francuske, ali odlični su odnosi i privlačimo investicije iz Narodne Republike Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i svih drugih zemalja i mogu da kažem da je Srbija postala jedan svojevrstan ekonomski had, jedan jak regionalni ekonomski lider koji je sve više i više privlačan za najbolje i najkvalitetnije svetske kompanije.

Ono što je jako značajno jeste da mi pripremimo ono što jeste najveće bogatstvo, ono što jeste najveći resurs naše zemlje, a to su naši mladi ljudi. Moramo da ih pripremimo za posao, da im kažemo i da im pokažemo da nije sramota pokretati sopstveni biznis, da nije sramota raditi 10 ili 12 sati za sopstveno preduzeće, za zaposlene koji rade u tom preduzeću i da je to jedini put i jedini pristup koji može da učini Srbiju konkurentnom na ovom regionalnom, ali i na evropskom tržištu i to je ono što će pripremiti Srbiju da bude punopravna članica EU, ne samo deklarativno otvaranje i zatvaranje poglavlja, ne samo to da kažemo kako smo proevropski orijentisani, nego da prihvatimo ono što jeste najveća vrednost moderne Evrope, nordijskih zemalja, Nemačke i drugih zemalja koje imaju razvijenu industriju, koji stvaraju dodatnu vrednost i koji stvaraju dobar ambijent i uslove za kvalitetan, dobar i dostojanstven život njihovih ljudi.

Nismo protiv rada, čak šta više, mi smo za rad, za nova preduzeća, za domaća, za strana preduzeća, za sve one koji su sposobni da u ovoj Srbiji zaposle ljude. Za to smo. Nismo da socijalnu demagogiju iz jednog jedinog razloga, zato što će samo novi preduzetnici, samo nove privatne inicijative da iznedre one koji će plaćati porez ovoj državi i odatle će ta država moći da se brine o onim koji su socijalno ugroženi.

Dakle, tada ćemo imati mogućnost za jednu ravnomernu podelu kolača, za ravnomernu i pravednu redistribuciju. Sve što podrazumeva jedan drugačiji stav i mišljenje da će nam investicije pasti sa neba i da ako ne stvaramo dodatnu vrednost, ako ne izvozimo, da ćemo moći da napredujemo, je jedna potpuna farsa i socijalna demagogija.

Mi moramo da budemo odgovorni prema svojim građanima i prema svom narodu, ali ono što će biti i što jeste posao Vlade Republike Srbije i ovog parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela, je da stvorimo dobar ambijent za privređivanje, da stvorimo dobre uslove da naši mladi ljudi mogu da se zapošljavaju u dobrim i renomiranim kompanijama, kako domaćim, tako i stranim, ali i da ih podstaknemo da pokreću svoj posao, a ne mogu da pokreću svoj posao ako nemaju dovoljno preduzetničkog duha i ako nisu videli da se preduzetništvo, da se razvoj biznisa, da se privatna inicijativa ne isplati i da se zapošljavanje ljudi ne isplati u Republici Srbiji i da se to apriori kritikuje.

Ono što je malopre pomenuto, a meni je veoma interesantno, to je ova naknada za mlade ljude koji će izvoditi, dakle, biti na praksi u preduzećima, od 70% minimalne zarade. Pa, da li je ništa bolje od 70% od 25.000 dinara? Da li je bolje ništa? Da li je bolje da ništa nemamo, da nemamo uređeno zakonski ni na koji način studentsku praksu, da nama 95% kako dece u srednjim školama, tako i studenata na fakultetima, nemaju priliku, nemaju mogućnost da steknu veštine, da steknu neko osnovno znanje kako bi bili pripremljeni za tržište rada?

Pa, da li je moguće da se ništa poredi sa nekom nadoknadom koja će upravo motivisati? Ona ne služi tome da ti mladi ljudi žive od toga i da im to obezbedi egzistenciju. Ta naknada služi tome da ti mladi ljudi osete da za svoj deo rada, truda ustajanja ujutru, odlaska u kompaniju, dobiju naknadu i da shvate da ako budu stekli najbolje moguće veštine, da mogu da zarade tri, četiri, pet ili deset puta više i da ih to podstakne na doživotno učenje i da ih to podstakne da sutra, ako žele, upisuju, zato što je naša država obezbedila prohodnost visoke strukovne škole, da budu i masteri strukovnih studija, da budu dobre zanatlije, da imaju dobre poslove, ali da mogu i u tom smislu unapređivanja svog teorijskog znanja, da mogu da se upisuju, da mogu da završavaju najviše nivoe studija.

Ako je to loše i ako je ništa bolje od toga, ja stvarno ne znam i ne mogu da shvatim takve stavove i blanko kritiku ovog zakonskog rešenja u tom domenu i u tom smislu.

Ono što je jako interesantno je činjenica da se trenutno između 3% i 5% mladih ljudi odlučuje da pokrenu svoj biznis. Kada ovaj zakon zaživi, a nadam se da će zaživeti što pre, jer je to potrebno Srbiji, jer je to potrebno našim građanima, jer je to potrebno našim mladim ljudima, praksa u Austriji, praksa u Švajcarskoj, praksa u Nemačkoj pokazuju da će taj procenat moći da se podigne na između 15% i 20%. Šta to znači? To znači 10, 15 puta više mikro, malih, srednjih preduzeća koja će se otvarati u narednom periodu i gde će se zapošljavati upravo mladi ljudi, 10 puta više porodičnih preduzeća i 10 puta više mogućnosti da mladi ljudi ostanu u našoj zemlji.

Interesantna, ali porazna činjenica o kojoj moramo da razgovaramo je sledeća, da 150.000 mladih ljudi niti se školuje, niti radi. To je gotovo, kada se izračuna, negde oko 2% ukupnog stanovništva Republike Srbije. Srbija nema ni mogućnosti i Srbija nema pravo da to dozvoli, da 150.000 ljudi niti radi, niti završava neku školu. Kada na to dodamo činjenicu da oko par stotina hiljada ljudi u Srbiji nema srednju školu, da oko 130.000 neka čak ni osnovnu školu, postavlja se jedno veliko strateško pitanje – da li Srbija može dinamično da napreduje ako ima ovakvo stanje? Ovaj zakon o dualnom obrazovanju upravo će služiti tome da to stanje popravi.

Srbija je pokazala da se mi ne stidimo da učimo od onih najboljih. Dualno obrazovanje u Austriji, dualno obrazovanje u Nemačkoj, Švajcarskoj, tzv. „fah of šule“, podrazumevaju i definišu izvođenje praktične nastave i odlazak mladih ljudi sa 14, 15, 16 godina u fabrike kako bi učili posao, kako bi sticali veštine i kako bi sticali praksu. Zato Nemačka jeste jedan od najjačih i najindustrijalizovanih zemalja. Zato je Švajcarska, iako mala i mala po broju stanovnika, jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Austrija, koja ima tek nešto više stanovnika od Republike Srbije, je značajno razvijena kada je u pitanju svetski nivo, da ne govorim o evropskom nivou, a koja je jako blizu nas.

Ne moramo da budemo i mislim da teško možemo da dostignemo nivo Austrije, ali možemo da se potrudimo da implementiramo ovde dobru praksu i da stvorimo dobre uslove za naše mlade ljude. E, to je socijaldemokratija. To je socijalna odgovornost. To je odgovornost prema mladim ljudima, a ne - pašće pare sa neba, ne valjaju investitori, ne valja zakon o dualnom obrazovanju, ne valja 70% naknada, valja ništa, valja nula, najbolje je da ne radimo ništa. To je bio princip koji je funkcionisao i koji nas je doveo do 74% javnog duga, do 8% fiskalnog deficita i u 2012. godini smo se zapitali u septembru mesecu da li ćemo moći da isplatimo plate za „Resavicu“ i da li ćemo moći uopšte da ispunimo naše obaveze kada su u pitanju rashodi budžeta Republike Srbije.

Moram da napomenem da je dobro što je ovaj predlog zakona upravo i donet i raspravljamo o njemu kroz socijalno partnerstvo, to je nama jako važno, što su bili uključeni predstavnici srednjih škola, što je bila uključena država. Znam da su mnogi vaši saradnici samopregorno radili na tome i da to traje već nekoliko godina. Privredna komora je važna za nas. Važan je socijalni partner, jer ja mislim prvi put imamo i tu priliku da stvarno čujemo taj glas privrede i privrednika.

Na kraju krajeva, ono što je najbitnije je da ovaj zakon, inicijativa za donošenje ovog zakona, pored vas, ministre, koji ste to jako brzo i dinamično doveli do finalizacije i do diskusije i rasprave u parlamentu, da je to glas privrede, da je to bila potreba privrede.

Konačno, u ovoj zemlji se sluša šta privreda ima da kaže, jer svi mi živimo od njih i živećemo od njih i treba da podstičemo još više te privatne inicijative. Mislim da će implementacija ovog zakona i brzo zaživljavanje ovog zakona doprineti da naša zemlja bude bogatija, da naši mladi ljudi ostaju ovde u našoj zemlji i hvala i Privrednoj komori i Ministrstvu, ali naravno, i vrednim nastavnicima iz srednjih škola na tom naporu, što smo jako brzo došli do ovog finalnog predloga koji ima strateški interes za našu zemlju i za naše građane, pogotovo za našu mladu populaciju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.

Potpuno se slažem sa ocenom stanja u obrazovanju i u privredi koja je izneta u obrazloženju za predlog ovog zakona. Potpuno se slažem da je jako loše stanje po pitanju zaposlenosti. Različite egzibicije sa statistikom, sa novim metodama, sa anketama o tome da li je neko zaposlen, sa tim da se neko skida sa spiska nezaposlenih ako je radio par sati nedeljno, mogu da dovedu statistički do rezultata da danas imamo, navodno, nekoliko desetina hiljada manje zaposlenih nego pre pet, šest godina.

Realno stanje, kada pogledate okolo, je takvo da je očigledno da to nije tačno, kao što je bila bajka da je, recimo, kažu, pre 5. oktobra bilo 300 hiljada ljudi zaposlenih, nego 2001. godine, što je isto jedna laž. Moguće da je bilo 300 hiljada ljudi više na nekoj evidenciji, ali 350 hiljada ljudi je bilo, ono što se zvalo, tehnološki višak. To znači ljudi koji su formalno zaposleni, a ne idu na posao i ne primaju nikakve plate. Prema tome, stanje u oblasti zaposlenosti je katastrofalno, i tu nema nikakve sumnje i slažem se sa ocenom predlagača.

Sistem srednjeg obrazovanja je u lošem stanju, to je takođe tačno, i tu se slažem sa ocenom predlagača. Ima puno toga što je višak u tome što deca uče, višak zato što je prevaziđeno istorijski, tehnološki, kako god, metodološki. Imate masu stvari sa kojom deca lakše mogu i, nažalost, bolje mogu da se upoznaju na internetu, nego u školi. Tu je i nedostatak adekvatnog kadra, učila, sredstava i tu se potpuno slažem.

Tačno je i da je loša struktura novozaposlenih u poslednjih nekoliko godina. Mislim da ćemo se lako složiti oko toga da se u tom tzv. bumu zapošljavanja i novih investicija, koga realno nema, najveći deo sastoji u poslovima koji su na nivou, kako kažu to majstori, klemovanja žice. To je ta JURA, recimo, ako se dobro sećam. To je tehnologija gde imate jednu dasku ili ivericu gde su zakucani neki kočevi i po tome se razvode žice i na kraju klemuju. Teško da je to posao kojim možemo da budemo zadovoljni. Naravno, ljudima koji nemaju ništa, to je daj, šta daš, i to je potpuno razumljivo, i tu nema nikakve sumnje.

U svakoj krizi ljudi su se snalazili na neki način. Srbi, građani Srbije i svi ostali građani Srbije su se snalazili čak i u 90-im godinama, i to smo preživeli manje-više sa velikim posledicama, ali smo izašli iz toga, kao i ono bombardovanje i sve gluposti pre toga.

Pitanje je da li je dualno obrazovanje rešenje za te probleme. Mislim da nije. Prvo, hajde da budemo jasni, nije ovo nikakva ideja Ministarstva prosvete, nego je to palo na pamet Aleksandru Vučiću pre izvesnog vremena, on je rekao da je to fenomenalna stvar, čuo je to, video je negde, da li u Švajcarskoj, da li u Francuskoj, kada je radio u onoj radnji za ne znam šta beše, bravarskoj, da li, negde mu je neko rekao, i to je postalo nacionalni zadatak. Znam puno ljudi iz Ministarstva prosvete koji, naravno, to neće reći, ne mislim tu na ministra, javno, ali koji, naravno, kažu – gle šta nas teraju da radimo. Razumem i te ljude, moraju da rade ono što se naredi, nije to prvi put.

Realno Zakon od dualnom obrazovanju je ono što smo imali pre jedno 30, 40 godina. To su bile zanatske škole, pa se učilo, ne znam, malo marksizma, malo takvih stvari, pa se onda posle podne ili sutra dan, jedan dan išlo u neku fabriku na neki rad, na neko izučavanje i tu su ljudi dobijali osnovna praktična znanja o tome šta bi sutra trebalo da rade kao KV radnici, pa su posle imali VKV, koliko se sećam, i sve je to deža vi stvar, sve je to viđeno odavno. Nemojte sada da prodajemo neke već viđene stvari kao neku veliku novinu.

Okej, nemam ja ništa protiv toga i da neko dobro iskustvo iz prošlosti bude ponovo oživljeno, iskorišćeno, što kažu Srbi „apdejtovano“, ali ne, ovo neće pomoći ničemu, jer ne samo da beže i odlaze visoko obrazovani mladi ljudi iz Srbije, mi imamo, ne samo u poslednjih pet godina, u poslednjih 20-ak godina odliv i te zanatske radne snage.

Jako je moderno govoriti o zavarivačima, da neko stalno traži zavarivače, a njih nema. Voleo bih da znam tu statistiku, ali realnu, koliko ima potrebe na tržištu rada u celoj Srbiji za zavarivačima. Nisam bio lenj, pa sam se malo interesovao – 28. Znači, 28, potreba za zavarivačima u ovom trenutku je 28. Mi od toga pravimo nacionalni problem. Eto, da imamo 10.000 zavarivača mogla bi nova vlast da ih zaposli. Nije tačno, a ima ih okolo gde god hoćete i vratiće se mnogi od njih samo kad bi dobili ovde platu koja je bar upola u odnosu na platu koju sada imaju po nekoj Slovačkoj, po nekoj Sloveniji, po nekim zemljama koje nisu u vrhu tehnološki, ni ekonomski u EU, ali moraju da idu tamo zato što nemaju ništa.

Prema tome, slažem se sa ocenom stanja. Očigledno je ovo ideja, dosetka čoveka kome ste vi poklonili pravo da odlučuje u ime svih vas, i to je vaše lično pravo, ali to ne daje pravo bilo kome da odlučuje o ostalima, o većini građana Srbije.

Prema tome, imam još jedan argument za loše stanje tih 10.000 evra po zaposlenom za podsticaj zapošljavanja, i to je za bilo koje zapošljavanje, recimo, i za ta radna mesta koja su na nivou zanatlije, KV radnici. Kada pogledate iznos plate koju oni primaju i tu subvenciju od 10.000 po zaposlenom, to je dve i po godišnje plate, bruto, dve i po godišnje bruto plate. Za to vreme taj poslodavac može da nauči nekoga ko nikad nije video mašinu, da nema pojma o toj tehnologiji, pa za šest meseci će da nauči.

Ovde je očigledno cilj da se stvore dva segmenta u srpskoj populaciji, a to je jeftina radna snaga, i to je zvanična programska politika i samozvanog predsednika ove države i Vlade koja vodi ovu državu i partija koje to podržavaju. Mi se reklamiramo na CNN ili nekoj drugoj velikoj svetskoj televiziji i u svakom govoru svakog našeg političara, koji dovodi navodno velike investitore, glavna stvar je da imamo najjeftiniju radnu snagu u regionu, a to znači verovatno svuda, osim u Evropi, pošto svugde na drugim mestima, možda u SAD, to ne može da se primeni. Druga stvar je da ako neko ponudi bolje uslove da ćemo mi da idemo još 5% niže. Ko ide 5% niže? Na čiju štetu? To se bahata vlast cenjka na štetu građana, koji treba umesto prosečne plate od 25, 26 hiljada dinara, koliko je u velikim projektima novo zapošljavanja, da se to smanji za još hiljadu, dve. To nije rešenje.

Mogu sebi da dopustim i trenutak velike naivnosti, pa da pomislim da vladajuće stranke ovo rade iz nekih dobrih namera, ali onda vam kažem da i to nije rešenje, čak i da su vam namere dobre, onda grešite.

Šta je neophodno? Neophodno je da se uradi reforma srednjeg obrazovanja. To je rešenje, a naravno da uvek u toj reformi moramo da razmišljamo na način da ne možemo da teramo roditelje, njihovu decu ili decu da upisuju samo ono što im neko proceni, i to još neko, recimo, Privredna komora Srbije.

(Aleksandar Marković: Šta si ti upisao?)

O njoj ću malo kasnije da govorim, a kolega koji dobacuje neka priđe bliže da ga čujem.

Dakle, to stanje nije dobro, i to treba da se promeni i nema nikakve sumnje, ali o tome ću govoriti malo kasnije.

Da vas obradujem, mi smo podneli amandmane na svaki član Zakona o dualnom obrazovanju i, naravno, ti amandmani se tako definišu da glase – briše se.

To je ono što najviše volite da čujete i to je, naravno, način da ukažemo na nedostatke zakona. Ako zakon ceo nije dobar, onda, naravno, jedini način da na to reagujemo je da napišemo - briše se. To je Nova stranka patentirala još pre par godina, a vidim da su sve poslaničke grupe, pa i vladajuće to koristile kada im je bilo potrebno, tako da nemojte da se mrštite kada čujete – briše se.

Šta je obrazloženje? Reći ću vam jedno od obrazloženja zašto treba brisati ceo zakon. Kaže - ovim amandmanom se predlaže da se preneti član briše zbog toga što sadržaj i način ostvarivanja dualnog obrazovanja, uzajamna prava učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika, škola i poslodavaca, materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika, kao i druga pitanja iz ovog člana zakona nisu predviđeni ni jednim strateškim ili razvojnim dokumentom u oblasti obrazovanja u našoj državi.

Šta više, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, koja je usvojena, kao krovni resorni dokument uopšte ne prepoznaje dualno obrazovanje kao poseban nazvani program, niti cilj još manje da se ono treba tretirati kao neko pitanje u specijalnom režimu kroz pojedinačni zakon, odnosno ovaj tekst Predloga zakona.

Takođe, forsiranje ovako usko stručnog dualnog obrazovanja u suprotnosti je sa već pomenutom strategijom razvoja do 2000. godine, koja promoviše celoživotno učenje, koje omogućava da se učenici brzo prilagode tržištu rada, za razliku od dualnog obrazovanja, koje obučava đake za najniže poslove po stepenu kvalifikacije. Ako nekom nije jasno, mogu da ponovim još jednom ovaj tekst, ali mislim da je većina shvatila.

Prema tome, to zanatsko obrazovanje, koje danas predstavljate dualnim, vrlo lako, razvojem tehnologije možemo da dođemo do toga da bude zastarelo. Šta ćemo onda sa tim ljudima koji su usko stručno obrazovani za jedan mali segment rada na tekućoj traci? To imate još u filu Čarli Čaplina, „Moderna vremena“, kada je njegov posao bio da zašrafi jedan šraf. Šta ako se promeni tehnologija, šta ako se izbaci taj proizvod i mi dobijemo neki novi, što se dešava svaki dan? Šta se onda dešava sa usko stručno nisko obrazovanim ljudima? Oni, s pravom je moj kolega malopre govorio o tome, ostaju uskraćeni za dalje obrazovanje.

Prema tome, hajmo da učinimo nešto da se to promeni i da dođemo do nekih boljih rešenja. Bolje rešenje je reforma srednjoškolstva, ne prebacivanjem na ove moderne zanatske škole, pod navodnicima moderne, nego jedna dublja reforma srednjeg obrazovanja. Prvi korak ka toj reformi, gospodine ministre, je obaveznost srednjeg obrazovanja. U Srbiji, u Evropi, u najvećem delu civilizovanog sveta ništa ne možete da radite ako imate samo osnovnu školu. Ona je neophodna kao početak obrazovanja, mislim da vaspitanje treba više da bude na porodici, ali neka bude i vaspitanja, ali ono što dobijate kao mogućnost da naučite dalje sa čime nešto možete da radite ili da nastavite svoje obrazovanje, to može da se nauči u srednjoj školi.

Zato srednja škola treba da postane obavezna. Naravno, ne ovakva, ona treba danas da postane obavezna i to je trebalo da bude u vešem Predlogu zakona o srednjem obrazovanju i to je i jedan od amandmana koji smo dali, da srednje obrazovanje postane obavezno, a da se u kratkom roku, koristeći dobra iskustva, pre svega država koje su uspešno prošle tranziciju, ne Švajcarske, Velike Britanije i Kanade, nego Slovačke, Poljske, Slovenije, da vidimo šta su oni uradili u tom delu i da na taj način uđemo u reformu srednjeg obrazovanja. Siguran sam sa će onda mnoge kolege koje sada dobacuju biti srećni, jer će neke buduće generacije moći da nauče ono što oni nikada nisu mogli da nauče.

Generalno, problem nezaposlenosti, problem niskog nivoa društvenog razvoja, privrednog razvoja, ekonomskog razvoja se rešava i obrazovanjem, ali osnovni korak ka tome da privučete investitore, ozbiljne, to je da budete sigurna država, to je da budete država u kojoj će onaj koji investira, bilo da je domaći državljanin, bilo da je stranac, imati uverenje da ima sigurnost za svoj budući rad. Da li će naša radna snaga biti jeftinija u odnosu na zemlje centralne i severne Evrope? Pa, naravno da hoće, pa i u Španiji su plati niže nego u Nemačkoj i tako će uvek ostati, i u Portugalu su niže nego u Austriji. Mi ćemo imati uvek niže plate nego Nemačka, Austrija, Italija, Francuska, tu nema sumnje, prosečne plate, ali je cilj da ta prosečna plata ne bude 200 evra ili 250, kao što je sada, ako ozbiljno računate prosečnu platu, a ne da se igrate statistikom, nego da ona bude 500 evra, a da vam nezaposlenost bude oko 10%, ali opet ne statistički, nego realno.

Realna nezaposlenost od 10% u Srbiji je ispod milion, ispod 800.000 nezaposlenih. Možete vi da kažete da je 13% milion i 700, može, ali to i u dualnom obrazovanju da učite, znaćete da je to laž. Nema potrebe da se lažemo međusobno, vidimo kada izađemo napolje, vidimo šta se dešava. Nisam srećan bio ni sa onim što se dešavalo pre pet godina, ni sa onom prethodnom vlašću. I tu je bilo mnogih loših rešenja, tu nema nikakve sumnje, ali ovo što vi radite u poslednjih pet godina, tu je teško naći dobro rešenje, mahom su loša. Mislim da to nije nikome u interesu i nije cilj da ja budem srećan zato što je sada gore nego što je bilo pre. Ne, naprotiv, ja živim u ovoj državi skoro 57 godina, privatnik sam u ovoj državi 30 godina, slušam arlaukanje na livadama u ovoj državi 52, 53 godine, tako da ovo nije ništa novo. Nikada neću biti srećan kada Srbiji bude gore nego što je bilo juče.

Možete vi da navijate, možete da stavite besprizorne ljude da dobacuju, da dobacuju ono što bi trebalo da vas bude sramota kada sedite vi, dame pored njega da ga slušate, ali navikao sam i na to. Uvek ima kukolja, uvek su karavani prolazili, a neki su usput trčkali, ali vam govorim iz najbolje namere. Sutra kada više ne budete na vlasti nosićete obeležje nekoga ko je u nekom trenutku, na neki način bio važan za ovu državu, za njenu budućnost, za život u tom trenutku, ali i za sudbinu mnogih budućih generacija. Razmislite o tome kada glasate o ovom zakonu, o nekim drugim zakonima, o zakonu koji sam juče predlagao, da se zabrani otpuštanje ljudi koji su na bolovanju zbog čuvanja bolesne dece, pa ste glasali protiv toga.

To je sve priprema da ovde bude jedan veliki sektor jeftine radne snage gde će se rešavati, pod navodnicima, nezaposlenost i veliki sektor kvazi univerziteta i fakulteta, gde će se dobijati falš diplome sa kojima će u državnu upravu da dolaze ljudi koji to ne zaslužuju i da isteraju ljude kojih i ovde ima, koji su na ta mesta došli sa najboljim namerama, sa dobrim obrazovanjem i sa tim da rade jedan ozbiljan posao za svoju državu, a sada nemaju gde da sednu zato što je ušla navala, poplava, izliv ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi samo zato što su članovi stranaka u poslednjih pet, šest godina. I to je proces koji je počeo ranije, ali vi ste ga doveli do savršenstva, a to savršenstvo nije dobro, nije svako savršenstvo dobro.

Zato vas pozivam, gospodine ministre, da uvažite moje argumente, da predložite Vladi da povuče ovaj zakon i da se problemi koje ste tačno definisali u uvodnom izlaganju reše na način koji donosi realno rešenje, a to nije reanimacija pokojnog sistema zanatskih škola. Hvala.