Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade Republike Srbije, vaše Ekselencije, poštovani gosti, poštovane dame i gospodo, otvaram Četrnaestu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Kao što vam je poznato, ovu posebnu sednicu sazvala sam da bi se Narodnoj skupštini obratila NJena Ekselencija, gospođa Valentina Matvijenko, predsednik Saveta federacije Federalne skupštine Ruske Federacije.Čast mi je da, u ime Narodne skupštine i u svoje ime, pozdravim NJenu Ekselenciju gospođu Valentinu Matvijenko. Pored nje, pozdravljam i ostale uvažene članove delegacije Saveta federacije Federalne skupštine Ruske Federacije, predstavnike Vlade Republike Srbije, kao i predstavnike diplomatskog kora u Republici Srbiji i uvažene goste koji prisustvuju današnjoj sednici.Sada molim NJenu Ekselenciju, gospođu Valentinu Matvijenko, da nam se obrati. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani poslanici, dragi prijatelji, zahvaljujem vam na pruženoj časti i pozivu da govorim na plenarnom zasedanju Narodne skupštine, visokog zakonodavnog organa Republike Srbije. Sa velikom toplotom se sećam svoje prethodne posete Beogradu, 2015. godine, koja se odvijala, kao uvek, u otvorenoj i prijateljskoj atmosferi.Mi smo potpisali Sporazum o saradnji između Narodne skupštine i Saveta federacije Federalne skupštine i danas, od prvih trenutaka mog boravka na srpskoj zemlji, mi smo ponovo osetili dobrotu i srdačnost vašeg naroda prema nama. Želim da iskažem vama, poštovani parlamentarci, celom srpskom narodu, našu najdublju i iskrenu zahvalnost. Odnosi Rusije i Republike Srbije su primer istinitog prijateljstva i bratstva, uzajamnog poštovanja, poverenja, svestrane ravnopravne saradnje. Takvi su oni bili tokom vekova, takvi ostaju i danas. U tome, bez ikakve sumnje, velika je zasluga i predsednika naše dve države, parlamenata i vlada, kao vodećih političkih snaga obe zemlje. Savršeni posebni odnosi Rusije i Srbije se zasnivaju na istorijskoj bliskosti ruskog i srpskog naroda, pravoslavnoj veri, pripadnosti velikoj slovenskoj opšnosti. Jedna srpska poslovica kaže – Na nebu bog, a na zemlji Rusija. Takve reči, misli i osećanja žive vekovima, prenose se sa generacije na generaciju, zato što oni idu iz dubine duše. Uveravam vas da ruski narod naše mnogonacionalne otadžbine gaji ista iskrena, duboka osećanja prema narodu Srbije. Naši odnosi su provereni sa vremenom, zajedničkim tragedijama i pobedama. Zaista, tokom više vekova, naši narodi su morali zajedno da brane svoju slobodu i nezavisnost, nacionalni identitet, pravo na samostalni izbor puta razvoja i uvek, sve vreme, mi, Rusi i Srbi, podržavali smo jedni druge. Ruski dobrovoljci su učestvovali u borbi Srba protiv osmanske imperije za slobodu i nezavisnost. Naši vojnici su bili rame uz rame u bitkama Prvog svetskog rata. Ulazak ruske imperije u Prvi svetski rat bio je povezan i sa našom doslednom podrškom srpskom narodu. Sadašnja godina za našu zemlju je značajna kao godina stoleća ruskih revolucija. Mi dobro znamo da i u Rusiji i u Srbiji i u svetu različito se smatraju ti događaju. U našoj zemlji građani će uvek sa zahvalnošću pamtiti da u to najteže vreme srpski narod je primio oko 70 hiljada naših sunarodnika, koji su morali da ostave svoju otadžbinu, između njih, predsednik Prvog ruskog parlamenta Državne dume Mihajil Rodzjankov, svešteni sinod Ruske inostrane pravoslavne crkve, na čelu sa mitropolitom kijevskim Antonijom, smestio se na poziv patrijarha srpskog Dimitrija u Sremskim Karlovcima. Samo u Srbiji je ta dobrovoljačka vojska juga Rusije dobila dozvolu da nastavi svoju vojničku službu, da sačuva svoje zastave, čast i dostojanstvo ruske vojske. U rekonstruiranom, na inicijativu naših kolega koji su prisutni danas ovde, senatora Kasačova, Valerija Rjazanskog, Anatolij Lisicina, o memorijalu „Ruski nekropolj u Beogradu“ su sahranjeni stotine generala, admirala i oficira ruske vojske. Želim još jednom da vam na svemu tome kažem ogromno hvala, naša srpska braćo.Simbolično je da je lepa zgrada Narodne skupštine rezultat našeg prijateljstva. Jedan od njenih stvaralaca Nikolaj Krasnov, istaknuti rusko-srpski arhitekta, čije stvaralaštvo pripada dvoma narodima.Pre 73 godine mi smo zajedno pobedili fašističke osvajače i oslobodili smo Beograd. Mi smo dosledno podržavali i podržavamo narod Srbije u kosovskom pitanju, koji je isprovociran umnogome spoljnom agresijom i besomučnim mešanjem u unutrašnje poslove tadašnje Jugoslavije od strane zemalja članica NATO-a. Sa ove tribine želim da vas uverim da Srbija može i dalje računati na podršku Rusije i našeg naroda. Danas su između Ruske Federacije i Republike Srbije uspostavljeni odnosi strateškog partnerstva, koji obuhvataju sve sfere saradnje. Intenzivno se razvija politički dijalog. Redovno se održavaju sastanci na visokom i najvišem nivou. Tesno sarađuju vlade dve zemlje, parlamenti dve zemlje. Pozitivnu dinamiku pokazuje trgovinsko-ekonomska saradnja od uzajamne koristi. Po rezultatima prošle godine, naša robna razmena je porasla na jedan i tri posto. Po rezultatima prvih šest meseci ove godine, porast je iznosio 16%. Mislim da će on biti još veći po rezultatima ove godine. Jača se investiciona saradnja, pre svega u oblasti energetike i transporta. Naime, realizuju se veliki projekti po modernizaciji srpskih železnica. Zajedničkim naporima se nastavlja razvoj akcionarskog društva Naftne industrije Srbije, koja je jedna od najvećih rabota, davaoca i uplaćivaće porez u zemlje.Želim da podsetim da između naše dve države od 2000. godine važi Sporazum o slobodnoj trgovini. Mislim da, vi ćete se složiti sa mnom, taj sporazum opravdava očekivanja koja su vezana za njega i stvara povoljne uslove za dalju ekonomsku saradnju. Život zahteva, naravno, obnovu formata i mehanizama naše saradnje. Sada između Srbije i Evroazijske ekonomske komisije se vode razgovori o unifikaciji trgovinskog režima u kontekstu inicijative o formiranju velikog evroazijskog prostora, koju je pokrenuo predsednik Ruske Federacije. 
Uspešan završetak pregovora će dozvoliti, a ti pregovori idu jako intenzivno, to će Srbiji dozvoliti da Srbija izađe na novi nivo saradnje sa Evro-azijskim ekonomskim savezom. To će obezbediti širenje tržišta za srpsku robu. Veliki potencijal postoji u sferi međuregionalne saradnje. Među subjektima Ruske Federacije i opštinama Srbije uspostavljene su jako intenzivne i tesne bilateralne veze, kao i ekonomske i monetarne. Skoro svi regioni Rusije u različitoj meri sarađuju sa srpskim opštinama. U Savetu Federacije mi imamo dobro iskustvo u održavanju međuregionalnih foruma sa našim i stranim partnerima, a pod okriljem parlamenta. Predlažem vama, kolege, da podržite ideju organizacije rusko-srpskih međuregionalnih foruma što će dovesti do saradnje od uzajamne koristi regiona Rusije i Srbije. Mi bismo mogli svake godine pod okriljem parlamenta da održavamo ovakve forume sa rukovodiocima naših regiona.Poštovane kolege, jezička, duhovna i kulturna bliskost naroda Rusije i Srbije je naše zajedničko i istorijsko dostojanstvo. Nema nikakve sumnje, jedinstvo treba da čuvamo i da jačamo, da prenosimo novim generacijama. Danas zaštita opšteg pamćenja postaje sve aktuelnija. U Evropi su se učestali slučajevi uništavanja memorijala žrtvama i herojima Drugog svetskog rata. U Ukrajini i Poljskoj uništavanje spomenika oslobodilaca postalo je element državne politike. Naši narodi su platili veliku cenu za čišćenje Evrope i sveta od nacizma. U našim zemljama poštuju pamćenje na vojnike oslobodioce. Mislim da bi se moglo razmotriti priznavanje pobede nad nacizmom po rezultatima Drugog svetskog rata, kao svetsko nasleđe čovečanstva i, takođe, memorijalni spomenik tim borcima protiv nacizma u svim zemljama da postane svetski memorijal Drugog svetskog rata. Instrument realizacije ovakve ideje mogao je da bude stvaranje međunarodnog registra spomenika borca protiv nacizma. To je jako važno za pamćenje, ali je važno da se nikad ništa unapred u svetu nije moglo desiti. Vidimo pretnje, nove izazove, herojizaciju nacizma, kada se pojavljuju novi ljudi u tim šetnjama. Zato hajde zajedno da razmotrimo zajedničko obraćanje u jednu naciju i u UNESKO sa ovakvom inicijativom. To će dozvoliti da se skrene pažnja svetske zajednice na delatnost zemalja koje žele da precrtaju ili prepišu najvažnije stranice istorije 20. stoleća, a koje su ispisane krvlju naših predaka. Poštujući zajedničku prošlost, moramo da preduzmemo korake za očuvanje našeg jedinstva u budućnosti. Smatram da mi parlamentarci moramo više pažnje da posvetimo razvoju naših humanitarnih veza. Naime, širenje studentskim razmena, stvaranje uslova za učenje ruskog jezika, razvoja veza u oblasti nauke i kulture, tim više što istorija poznaje brojne primere ovakve saradnje. Možemo ovde da se setimo ruskog prosvetitelja Maksima Suvorova, koji je još prvom polovinom 18. stoleća otvorio u Srbiji prvu civilnu školu. Ruski parlamentarci su spremni da se uključe u rad oko jačanja humanitarnih veza. Hajde da razmenjujemo ideje i zajedno da isplaniramo perspektivne mehanizme, formate za razvoj bilateralne saradnje u tom smeru. U atmosferi značajnog porasta napetosti u međunarodnim odnosima baš mi parlamentarci moramo da odigramo važnu ulogu u unapređenju globalnog stvaralačkog i pre svega nekonfrotacionog dnevnog reda za međunarodnu zajednicu. O tome ubedljivo govore rezultati 137. skupštine Interparlamentarnog saveza koja je bila održana u oktobru u Sankt Petersburgu. Skupština je postala najveća u smislu predstavnika za celu istoriju parlamentarnog saveza koje je starije od 100 godina. U severnoj prestonici Rusije su se okupile parlamentarne delegacije 160 država. Srpski parlament koji se priključio Interparlamentarnom savezu pre 126 godina, još 1891. godine, je jedan od najstarijih i najpoštovanijih članova Interparlamentarne unije.2/2 TĐ/JJ Koristeći priliku htela bih još jednom da zahvalim gospođi Gojković, svim članovima delegacije Narodne skupštine na tradicionalnom i energičnom radu u okviru Interparlamentarne skupštine. Još jednom sam se ubedila da gospođa Gojković nije samo istaknuti državni politički funkcioner Srbije, ne samo poznata ličnost Rusije, ali i čovek koji ima veliki autoritet u međunarodnom parlamentarnom društvu. Održana skupština Interparlamentarnog saveza je pokazala da naša velika parlamentarna porodica uglavnom deli zajednički pristup izgradnji međunarodne saradnje. Radi se o poštovanju principa ne mešanja u unutrašnje poslove suverenih država. U borbi protiv agresivnog izvoza stranih vrednosti, o nemogućnosti nametanja bilo kog modela demokratije, kao navodno univerzalnog, zato što svaka država mora samostalno stvarati svoje državno ustrojstvo na osnovu zajedničkih principa demokratije, ali s obzirom na svoje istorijske osobine i savremene realnosti, o nedopustivosti primene sankcija, pre svega sankcija prema parlamentarcima. Tokom svoje vekovne istorije Srbija je više puta je bila objekat grubog spoljnog pritiska. Da ponovim još jednom, mi nikada nećemo zaboraviti u Rusiji te tragične događaje za vašu zemlju, agresija zapada 90-tih godina, i čiji rezultat je bio prinudno komadanje savremene evropske države i nasilne promene unutar evropskih granica. Nedopustivo je da bi vas danas ponovno stavili pred veštački izbor, ili zapad ili Rusija. Rusija se uvek zalagala za pravo svake suverene države na saradnju sa bilo kojim partnerima. Danas je Srbija jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja brani baš ovakav stav. U svetu nema puno zemalja, nažalost, koje imaju tu privilegiju realnog suvereniteta. Srbija kao i Rusija jeste baš ovakva zemlja. Želela bih posebno da naglasim da mi visoko cenimo stav Srbije koja, bez obzira na pritisak od strane trećih zemalja, čvrsto nastupa protiv nezakonitih antiruskih sankcija po izmišljenim razlozima, a koje su usmerene na suzdržavanje ekonomskog rasta i razvoja Rusije, na suzdržavanje rastućeg uticaja Rusije u međunarodnim poslovima. Taj vaš stav jeste istinito prijateljstvo ispoljeno u realnom koraku koji zahteva puno hrabrosti. Nisu baš sve države pronašle takvu hrabrost, a vi to imate.Govori se da istinito prijateljstvo nije usluga i na njemu obično ne zahvaljuju, ali, bez obzira na to, znajte da mi u Rusiji visoko cenimo političku i moralnu principijelnost vaše zemlje.Poštovane kolege, mi u Rusiji jako volimo fudbal. Znam da i u Srbiji to je sport verovatno broj jedan.Želim iskreno da vam čestitam izlazak nacionalne fudbalske reprezentacije Republike Srbije u finalni deo Osamnaestog svetskog prvenstva, koje će, kao što vi znate, biti održano u Rusiji sledeće godine.Mislim da bi dobra nagrada za pobednike konkursa iz ruskog jezika, koje se održava u Srbiji, mogle biti karte na neke važne utakmice predstojećeg prvenstva. Ako ćete to podržati, obavezno ćemo to organizovati.Znam da između članova parlamenta Srbije ima istinitih pristalica fudbala i zato bih htela da pozovem ekipu srpskih parlamentaraca da učestvuju u tradicionalnoj fudbalskoj utakmici Kup gradova heroja, koja se svake godine održava pod okriljem Saveta Federacije uoči Dana pobede, 9. maja. Pozivam vas da obavezno uzmete učešće.Kolege, htela bih da kažem da uz sve to uloga žena u zadnje vreme jako raste i to se jako vidi na primeru Srbije, gde je predsednik države muškarac, a na drugim važnim funkcijama, tamo gde treba raditi puno, su žene.I u ovoj sali vidim da je puno žena parlamentaraca i koristim priliku da vas pozovem, poštovane dame, delegaciju naše bratske Srbije da uzmete učešće sledeće godine u septembru u Drugom Evroazijskom ženskom forumu. Taj forum sprovodi Federacija. Mi ćemo jedva čekati dolazak vaše delegacije i molim gospođu Gojković da sagleda mogućnost da bude na čelu te delegacije.Kolege, apsolutno sam ubeđena, polazeći iz svog iskustva, da širenje međuparlamentarne saradnje naših zemalja igra važnu ulogu u razvoju celog kompleksa međudržavnih odnosa.Želim da zahvalim vama svima, poštovane poslanice, predsednice Skupštine Majo Gojković, za vaš veliki doprinos razvoju našeg prijateljstva, naših veza i naše saradnje. Da znate, mi vas uvek čekamo u Rusiji i nama će biti drago da vas tamo vidimo.Mi u Rusiji znamo sve što nas ujedinjuje. Mi brižljivo čuvamo to dragoceno nasleđe u svom istorijskom pamćenju, koje nas vezuje vekovima. Oni su prošli najsurovije iskušenje i zato mi možemo hrabro da kažemo u svetu nema snage koja je u stanju da sruši naše prijateljstvo, naše bratstvo i naše poverenje, bez obzira koliko napora tamo neko u to ulaže. Dragi prijatelji, o tome je jako lepo rekao čuveni ruski pesnik koji je puno uradio za podršku borbi slovenskih naroda za slobodu Fjodor Tjutčev. NJegova pesma koja se zove „Slavjanam“, bila je napisana 1867. godine. Dozvolite da citiram neke rečenice: „Jako vraženoj sudbini smo bili mi rastavljeni, ali ipak smo mi narod jedini, od iste majke sinovi“. Ubeđena sam da naše prijateljstvo i bratstvo će biti pouzdani oslonac za naše novo svršavanje i pobede. Dozvolite da pošaljem vama, vašoj prelepoj zemlji i prelepom narodu uspeha, prosperiteta i radosti.