Pravosuđe je jedna od tri grane vlasti u svakoj državi, pa tako i u Srbiji i svakako da je ovo vrlo važna tema pred nama, pogotovo što postoje tendencije da se Narodna skupština ubuduće, kao najviši predstavnik naroda i kao zakonodavna i kontrolna vlast isključi potpuno iz odlučivanja u pitanjima pravosuđa.
Zbog toga je ova sednica danas posebno važna. Ja se slažem sa izjavama nekih prethodnih cenjenih kolega koji su rekli da kada je ovakva tema, mi moramo da govorimo objektivno na osnovu činjenica, na osnovu dokaza i potkrepljenim argumentima.
Ja kao i uvek isključivo ću se u svom obraćanju držati toga, jer za sve što kažem posedujem kako pisane dokaze, tako i audio i video dokaze ili izjave očevidaca ili same izjave ljudi iz pravosuđa ili nosilaca najviših državnih vlasti.
Najpre, stanje u pravosuđu je izuzetno loše i koliko god mi ovde se trudili da ga ulepšamo, prosto moramo prihvatiti tu činjenicu. Nije nam naravno bolje stanje ni u drugim segmentima države, ali pravosuđe je, ja mislim, ključ problema u Srbiji.
Kada bi smo rešili pravosuđe, siguran sam da bi se rešilo 70% problema ove zemlje. Naravno da nije taj problem nastao juče i da je dugo geneza tog problema i koja iz godine u godinu sve više metastazira, ali najbolju sliku o pravosuđu ja mislim da daje samo pravosuđe.
Ja sam protivnik Pravosudne akademije i stalno sam je ovde kritikovao, ali u ovom slučaju rekao bih nešto što nema veze sa njihovim stavovima, već isključivo sa anketom koju su oni sproveli među predstavnicima pravosuđa.
Naime, u anketi Alumni kluba Pravosudne akademije, gde su anketirani isključivo sudije i tužioci, 84% sudija reklo je da se izbor i napredovanje sudija ne vrši isključivo po objektivnim kriterijumima, već da uz politički uticaj, koji se stalno potencira, postoje takođe i lične veze i nepotizam. Mislim da mi stalno zaboravljamo da postoje i lične veze i nepotizam u pravosuđu i to treba potencirati u svakako prisutan politički uticaj.
Kod tužilaca je ta situacija čak i gora. Osamdeset i pet posto tužilaca smatra da za izbor i napredovanje su potrebne lične veze, nepotizam i političke veze. Kada sa tim dodamo da postoji i anketa koja je sprovedena u Alumni klubu, uz podršku delegacije EU u Srbiji, po kojima se 69% građana ne slaže da je pravosuđe profesionalno. znači smatra da pravosuđe nije profesionalno, a 79% smatra da pravosuđe nije pristrasno, odnosno da je nepristrasno, mi onda dolazimo do podataka da 80% građana nema poverenje u pravosuđe, a da čak 85% ljudi samog pravosuđa smatra da je stanje loše.
Kada se na to dodaju podaci Društva sudija Srbije, gde se u anonimnoj anketi 44% sudija izjasnilo da je trpelo politički pritisak, pre svega preko predsednika sudova i da su donosili odluke pod tim pritiskom, suprotne zakonu, mi onda imamo najbolju sliku stanja u pravosuđu. Ja mislim da niko drugi ne treba ništa više da kaže o tome.
Kao što znate, ja često umem kada čujem od nekih drugih političkih kolega, pa makar bili i predstavnici vlasti, nešto što takođe zastupam i što mi se sviđa da podržim i da pohvalim i to sam uradio decembra 2017. godine.
Ja sam se javno složio i napisao sam jedan autorski tekst sa izjavama predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i izjavama gradonačelnika Novog Sada i potpredsednika Srpske napredne stranke, Miloša Vučevića. Naime, 12. decembra 2017. godine, Aleksandar Vučić je izjavio da se slaže sa primedbama iz Brisela da je pravosuđe u Srbiji neefikasno i izloženo političkim uticajima.
Takođe, gospodin Miloš Vučević, koji je bio razapet na stub srama zbog tih svojih izjava, a ja sam mislim jedini čovek iz opozicije koji je podržao takav stav, uz jedno veliko „ali“, je izjavio – Gospodo sudije, pitam vas ono što se narod Srbije pita svakoga dana, kada ćete početi da sudite po zakonima Republike Srbije, pravu i pravdi? Kome se zaklinjete, gospodo sudije, državi, Ustavu i pravnom poretku Srbije ili onima koji vam pune džepove, dok u vaše ime sebi po ko zna koji put pišu oslobađajuće presude? Gospodo sudije, odakle vam pravo da se oni koji su Srbiju zavili u crno, opljačkali je do poslednjeg dinara, spirate krivicu zarad vašeg materijalnog blagostanja?
Ja sam rekao da je to apsolutno tačno i da podržavam, sa zarezom šta su radili šest godina da najbolja izjava Srpske napredne stranke o pravosuđu dolazi posle šest godina. Zašto samo kada je neka odluka i neki sudija koji nije pod njihovom kontrolom, zašto se ćuti u slučaju, recimo, Bogoljuba Karića ili u slučaju Caneta Subotića, koji su se desili u vreme vlasti Srpske napredne stranke i da postoji analogija sa slučajem „Bubalo“?
Ne mogu se sudije deliti na naše i one koji su pod kontrolom drugih centara moći, to je ovde problem. Za mene, ovaj stav važi za sve sudije, a ne samo delimično, da li je jedan klan u pravosuđu, da li je drugi klan u pravosuđu i to je ovde ključni problem.
Sada bih voleo da postavim pitanje i da dobijem odgovor od predstavnika VSS i DVT, da li je i jedan sudija, javni tužilac, ili zamenik javnog tužioca krivično odgovarao zbog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika? Ukoliko nije, a nije, potpuno je nejasno zašto ona mi pričamo da moramo popravljati stanje u pravosuđu, zašto ona i predstavnici vlasti kritikuju pravosuđe, zašto stalno izmene zakona, izmene Ustava, kada u ovoj državi samo tužioci i samo sudije ne krše zakon?
Jedini oni, znači, rade pošteno i jedino kod njih nema kršenja zakona. Da li je to moguće? Ja ne znam nijednu drugu državu u svetu gde je to moguće ali, eto, u ovome smo izgleda presedan i najbolji u svetskim razmerama.
Idemo dalje. Da li je od strane disciplinskog tužioca Visokog saveta sudstva ikada ijedna disciplinska prijava podneta od strane građana ocenjena osnovanom i pokrenut postupak protiv prijavljenog sudije po takvoj prijavi? Koji je procenat usvojenih zahteva za izuzeće sudije i javnih tužilaca podnetih od strane stranaka u sudskim postupcima i da li se na taj način obesmišljava institut izuzeća? Naravno, ovde je i bitno ko je stranka i tu ne mogu da računam npr. Andreja Vučića, kome se nije svidelo kada je sudija koji je vodio njegovu parnicu sa Asumakumom, odložio ročište. Dakle, pričamo o običnim građanima. Da li postoji takav slučaj? Očigledno da ne postoji.
Pitam vas sad, zamislite situaciju, da neka stranka podnese zahtev za izuzeće, podnese primedbu protiv sudije Visokom savetu sudstva, na primer, podnese krivičnu prijavu protiv sudije ili tužioca, a takvih slučajeva ima, i sve to bude odbačeno, da li taj sudija i dalje može da bude objektivan i da objektivno postupa prema toj stranci? Sve i da je potpuno u pravu, logično da kod njega mora da se proizvede određeni revolt prema takvoj stranci.
Da se vratim na drugu situaciju. Ukoliko stranka podnese krivičnu prijavu protiv tužioca ili protiv sudije i ta prijava bude odbačena, u kolikom broju slučajeva je podneta krivična prijava za krivično delo lažnog prijavljivanja, što vas zakon obavezuje? Jer vi šta uradite, odbacite krivične prijave i nikom ništa. Ne podnosite krivičnu prijavu za krivično delo lažnog prijavljivanja, jer bi onda i ta prijava bila odbačena, jer u najčešćem broju slučajeva ima elemenata krivičnog dela. Zamislite stranku koja dođe pred sud i bude samlevena od pravosuđa, od sudova, od sudija, od tužilaca, znam iks ipsilon takvih primera i ta stranka ne može nikako da se zaštiti. Znate li vi kolika je moć sudija i tužilaca?
Političari, oni se menjaju. Pa neka su i 15 godina na vlasti i odgovarjau na izborima, kakvi god bili ti izbori i koliko god bili namešteni, a kad mi izaberemo sudiju, kad postavimo tužioca, on i po 40 godina može da ostane na toj funkciji i da gospodarima životima i smrti. Izuzetno velika moć se daje tim ljudima, a ne postoje instituti koji štite stranke od takvog postupanja.
Evo, sad ću vam reći konkretne primere kršenja zakona od strane sudija, a koji su upravo u vezi sa izborom predsednika Prvog suda ili predsednika Privrednog suda. U parničnom postupku Prvog suda u Beogradu, P 5892/17, ovaj sud, odnosno sudija Marina Brkić je presudom usvojila tužbeni zahtev tužioca, doduše Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, iako je sud morao da odbaci tužbu, koju je u ime tužioca podneo advokat Boris Bogdanović iz kancelarije Bogdanović-Vasiljević, gde je nekad treći partner bio bivši direktor BIA Aleksandar Đorđević, iako je grafološkim veštačenjem renomiranog srpskog sudskog veštaka grafologa utvrđeno da advokat Bogdanović nije potpisao podnetu tužbu i to advokat priznaje, sud, znači, iako postoje odredbe Zakona o parničnom postupku da tužba i svaki podnesak upućen sudu mora da sadrži potpis podnosioca, čl. 98. i 192, kao i da će sud odbaciti svaki podnesak koji je u ime stranke podneo punomoćnik, koji je advokat, ako je nepotpun čl. 101. i 294, pri čemu je podnesak nepotpun ako ne sadrži sve zakonom propisane elemente u kojima se ubraja i potpis podnosioca, sud se poziva na kodeks profesionalne etike advokata. Kako kodeks može da bude jači od zakona? Evo, recite mi, gospodo iz VSS, kako može kodeks, koji donosi jedno udruženje - Advokatska komora, da bude jači od Zakona o parničnom postupku ili Zakona o advokaturi? Član 29. Zakona o advokaturi kaže da je advokat dužan da potpiše svaki podnesak.
Isti slučajevi, imamo ih, a ovo je vrlo važno, gde kompromitujemo kandidata za predsednika Privrednog suda u Beogradu, gde isti adv. Boris Bogdanović zastupa „Pireus“ banku, doneo je takođe nezakonite odluke. Sudija Maja Živković, postupak, predmet 16707/10 identična situacija – advokat nije potpisao odgovor na tužbu, niti je potpisao žalbu na presudu. Molim vas, pa gde to ima? Da li je to kršenje zakona od strane sudija, molim vas recite mi?
