Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Predlog zakona o kulturi, koji smo predložili, ide u dva pravca. Jedan je da se u kulturnu delatnost i oblast kulturne delatnosti uvrsti i umetnička fotografija, što je bio predlog i bilo je nažalost deo radne verzije zakona.

Međutim u poslednjoj verziji koja je poslata ovde u Skupštinu pre više od dve godine, na volšeban način se umetnička fotografija izgubila iz predloga zakona i smatramo da je to loše i da se onim ljudima koji se bave umetničkom fotografijom uskraćuju određena prava. Ne slažemo se sa stavom Vlade da se ova umetnička fotografija može podvesti pod digitalno stvaralaštvo i multimediju.

Druga stvar je način određivanja naknade za zaslužne umetnike. Ono što je ranije postojalo i bilo je definisano zakonom, sada je stavljeno kao pravo Vlade, odnosno nadležnog ministra da odlučuje o tome da li će i koji umetnike na osnovu nagrade koju je osvojio dobiti priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja za vrhunski doprinos kulturi. Smatramo da je unapređenje kulture u Srbiji podjednako važno kao i unapređenje sporta ili bilo kog drugog oblika delovanja i razvoja društva, tako da smatramo da je ovim zakonom potrebno urediti i to je ono što smo predložili, da se nagrade u vidu doživotnog mesečnog primanja za vrhunske umetnike utvrde na isti način na koji je to urađeno za vrhunske sportiste, a to je da se automatski po dobijanju najvećih svetskih nagrada i evropskih, umetnicima kada steknu uslove za to, odredi ovo priznanje, kako bi mogli mirnije i oslobođeni brige da nastave da se bave svojim radom i doprinose razvoju kulture u Srbiji.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 22. novembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? Izvolite.

Pre godinu i po dana smo prvi put predložili izmenu ovog zakona. Suština ovog zakona je da se uvede akciza od pet dinara po litru za veštački zaslađena pića i sokove.

Smatrali smo da je to važno kao jedna od mera za sprečavanje, prevenciju gojaznosti i borbe sa negativnim posledicama gojaznosti kod dece, ali i odraslih. Na žalost nismo dobili podršku ni jedan put vladajuće većine iako je ministar finansija na jednoj od sednica kada se menjao Zakon o akcizama, kada smo ovu izmenu kao amandman predložili, rekao da on lično nema ništa protiv i da misli da bi jedna ovakva izmena, ukoliko se dobro osmisli bila u korist građana Srbije.

Ono što me ohrabruje da će jedno ovakvo rešenje biti usvojeno je usvojeno na Vladi, Nacionalni program za prevenciju gojaznosti dece i odraslih. Vlada je konačno prepoznala epidemiju gojaznosti koja već nekoliko godina postoji u Srbiji i u svetu i predvidela je nekoliko različitih ciljeva u tom programu.

Međutim, čitajući te ciljeve sa kojima se slažem, neophodno je i biće neophodno pronaći sredstva. Jedan od ciljeva je unapređenje ishrane u školama uz formiranje školskog okruženje koja podržava pravilnu ishranu. Postavljam pitanje Vladi – sa kojim sredstvima misli da ostvari ovaj cilj? Predlažem Vladi da uradi ono što su uradile brojne zemlje koje su se uhvatile u koštac sa epidemijom gojaznosti i Mađarska i Norveška, SAD, Meksiko, Španija, mnoge zemlje EU su uvele akcizu na veštački zaslađena pića i sokove, kao izvor novca za sprovođenje programa borbe protiv gojaznosti pre svega kod dece, ali i kod odraslih.

Nadam se da nećemo morati da čekamo ovde da iz Vlade dođe jedna ovakva inicijativa, nego da ćemo mi sami podstaći Vladu da uradi i razvije način i programe kojima će ostvariti ciljeve iz ovog programa za prevenciju borbe protiv gojaznosti i da obezbedimo sredstva koja su potrebna za tu bolest.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 12. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? Izvolite.

Ovo je jedan od novih predloga zakona koje smo predložili kao poslanička grupa SDS, NS, a to je jedna mala izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja obavezuje poreski organ da jednom godišnje poreskog obveznika obavesti o stanju njegovog duga, odnosno o tome da li postoji dug ili je više uplaćeno na osnovu poreskih obaveza koje poreski obveznik, svako od nas ima prema državi Srbiji.

Ono što ne znam kako da shvatim, da li kao neko prepisivanje, vidim danas najavu da će Vlada doneti svoj predlog izmena o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da je upravo jedna od mera da se poreski obveznici pre utuženja i pre nego što se krene prinudnom naplatom biti obavešteni o tome da li duguju i koji iznos duguju, ono što do sada nije bio slučaj.

Tako da, poštovane kolege poslanici, pozivam vas da ovaj Predlog zakona koji je očigledno u skladu sa planom i politikom Vlade Republike Srbije podržite svi, a ne samo poslanici iz opozicije, s obzirom da ovo ni na koji način ne može niti da ošteti budžet, niti da ugrozi bilo koji interes Vlade ili vladajuće stranke, ideološki ovakav ili onakav. Ovo je jedna prosta izmena zakona koja treba da uvede obavezu poreskom organu da svakog poreskog obveznika jednom godišnje obavesti o stanju njegovog duga, odnosno njegovog računa, da li je i koliki je taj dug, sa uputstvom do kada treba da ga izmiri i da li je ili je umesto duga je pretplata, tako da građanin može da uplati manji iznos poreza, a ne da finansira državu. Građani danas i onako nemaju dovoljno sredstava, sasvim sigurno nemaju dovoljno sredstava da finansiraju ovako neefikasnu državu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? Izvolite.

Hvala.

Kada je donet Zakon o javnim medijskim servisima, tada se u Zakonu našla obaveza plaćanja takse za javni medijski servis, kao zamena, supstituciju za taksu na električno brojilo koja je postojala do nekoliko meseci pre toga. Iako je vladajuća stranka, kada je pre šest godina konkurisala da dođe na vlast, najavljivala ukidanje takse, građani su morali da čekaju duže od dve godine da se ta taksa ukine, a zatim je ona ponovo, samo pod drugim imenom, uvedena kao taksa za javni medijski servis, na način naplate koji je gotovo istovetan načinu koji je postojao i ranije.

Danas se ponovo uz račun za isporučenu električnu energiju naplaćuje ova taksa, ali na drugačiji način, tako da niste u mogućnosti u kakvoj ste bili do 2014. godine da ne platite taksu na električno brojilo ukoliko ne želite da finansirate rad javnog medijskog servisa. Izmenama Zakona uvedena je obaveza da se prvo sa vašeg plaćenog računa za električnu energiju naplati iznos ove takse, prenesu ta sredstva na račun javnog medijskog servisa, a da se onda ostatak novca isplati Elektroprivredi Srbije za isporučenu energiju.

Ova izmena koja je urađena u poslednji trenutak 2015. godine dovela je do toga da Zakonom nije bio predviđen način oslobađanja od ove takse, jer kada je usvajan zakon, tada nadležan ministar je rekao da neće taksa biti naplaćivana uz račun za isporučenu električnu energiju i da građani ne moraju da brinu. Građani, nažalost, moraju da plate ovu taksu i moraju da plate na sva ona brojila koja postoje u njihovom domaćinstvu. Znači, pre svega domaćinstva na selu koja imaju više električnih brojila, jedno za kuću, jedno za pomoćne prostorije, neko ima i za garažu ili za neki drugi objekat. Na svako to električno brojilo ova taksa mora da se plati i ne postoji mogućnost da se oslobodite.

Naša izmena zakona je vrlo jednostavna, da poreski obveznik po ovom zakonu može da bude fizičko lice koje korisnik merila samo onog brojila gde je prijavljeno da ima prebivalište. Na ovaj način olakšaćemo građanima Srbije, sprečiti nepravdu da po nekoliko puta plaćaju jednu te istu taksu.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o utvrđivanju poreza na neprijavljeni prihod građana, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Goran Bogdanović, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić želi reč? (Da.) Izvolite.

Hvala.

Ovaj zakon se zove zakon o utvrđivanju poreza na neprijavljeni prihod građana, a mogao bi da se zove „tetkin zakon“, u međuvremenu, nismo to imali na umu kada smo ga predlagali. Šta je bila namera? Namera je bila da priču koju slušamo već godinama o tome kako se neko u politici obogatio, kako postoje žuti ili ne znam kakvi tajkuni, da se jednostavno primenom zakonskih mehanizama koji postoje u Republici Srbiji od 2010. godine, kada je omogućeno pravo poreskoj upravi da vrši unakrsno ispitivanje imovine i da na osnovu toga određuje i porez za onu imovinu koja nije prijavljena, uradi obavezno za svakog građanina koji ima imovinu, po našem Predlogu zakona, vredniju od 30 miliona dinara, odnosno za sve one koji su od septembra meseca 2000. godine bili izabrani na bilo koju javnu funkciju. Jednostavno želimo da stavimo tačku na priče o tome ko se u politici obogatio i da slušamo priče od onih koji najviše kradu kako je navodno neko pre njih krao.

Pozivam sve, pošto vidim da i u vladajućoj većini s vremena na vreme postoji raspoloženje da se donese zakon o poreklu imovine, da donesete i da usvojite predlog ovog zakona i da onda dobijemo odgovore i o tetkinom stanu i o 24 stana u Bugarskoj i o raznim drugim pričama koje smo mogli da čujemo u poslednjih nekoliko godina, o pripadnicima sadašnje vlasti, ali i o svemu onome što stalno slušamo i verovatno ćemo slušati i dalje, o ljudima iz tzv. bivše vlasti i da vidimo ko ima problem da prijavi vrednost svoje imovine i čija se imovinska karta slaže sa prihodima koje je imao u poslednjih 15, 16, 17 godina.

Ova priča treba da stavi kraj i tačku na priču o lopovima, ove ili one boje, i da omogući da svi oni koji su u politici zato što veruju u neke ideje, zato što žele da urade nešto dobro za građane Republike Srbije, da nastave bez potrebe da se opravdavaju za lažne optužbe koje se ponavljaju iz godine u godinu. Biću veoma razočaran ukoliko ne dobijem podršku svih kolega, jer ovaj način treba da spere ljagu sa svakog od nas koji nema nikakav problem da pred državom Srbijom objasni šta ima i kako je to stekao.