Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2018.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/44-18

26.03.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:15 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Milan Lapčević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o radu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulkić, 8. juna 2017. godine.
Da li narodni poslanik Milan Lapčević želi reč? (Da)
Izvolite.
...
Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
U sadašnjem tekstu Zakona o radu i odredbama u članu 187. je propisano da bez obzira na probleme koje zaposleni ima u određenoj firmi, bilo da su one zdravstvene ili neke druge prirode, ako nije zaposlen za stalno na neodređeno, poslodavac ga može otpustiti bez ikakvog obrazloženja, ako se posle određenog vremena, mesec dana, koliko je potrebno minimalno za neko lečenje, nije u stanju da se vrati na posao zbog prirode svoje bolesti.

Sećate se prošlogodišnjeg slučaja, kada je jedna moja sugrađanka u Nišu dobila otkaz zato što je bila na određeno, a žena je morala više meseci da odsustvuje sa posla zbog prirode svoje bolesti. Radi se o malignitetu.

Poslodavac je otpustio bez ikakvog obrazloženja i, naravno, verovatno angažovao nekog drugog.

Da bismo ovakve nehumane poteze sprečili i da bismo koliko-toliko kao država vodili računa o našim sugrađanima da ne budu robovi u tim firmama i da ne budu prepušteni dobroj volji poslodavaca da li će želeti da produži ugovor o radu ili ne, predložili smo da se izmeni ovaj član 187. i da se predvidi da u slučajevima teških bolesti, povreda i drugih medicinskih stanja koja zahtevaju više vremena za lečenje tog zaposlenog, da poslodavci imaju obavezu da ga vrate na posao posle lečenja. Mislimo da bi to bio jedini ispravan i human potez prema tim ljudima.

DŽaba državi stotine hiljada radnih mesta novih ako se na tim radnim mestima poslodavci ne odnose humano prema njima i ako oni nisu srećni ljudi, a niko neće biti srećan ako se razboli i strepi da li će sutra poslodavac da ga vrati na posao ili neće. S jedne strane se bori za život, sa druge strane razmišlja da li će imati egzistenciju kada se izbori sa određenom bolešću ili povredom.

Molim vas da imate to u vidu pri izjašnjavanju u vezi ovog zakona.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Milan Lapčević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o budžetskom sistemu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulkić, 5. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Milan Lapčević želi reč? (Da)
Izvolite.
...
Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Prema sadašnjem Zakonu o budžetskom sistemu, član 92b, predviđeno je da Fiskalni savet, dakle, ta materija uređuje sastav i nadležnost Fiskalnog saveta i predviđeno je da Fiskalni savet čine predsednik i dva člana, koje bira Narodna skupština.

Pravo predlaganja predsednika i ta dva člana imaju, po sadašnjem zakonu, predsednik Republike, Ministarstvo finansija i Narodna banka, odnosno guverner Narodne banke.

Nailazeći na bezbroj nelogičnosti koje su u različitim zakonima, na jednom Odboru za finansije smo konstatovali da je i ovo nelogičnost koju treba ispraviti. Naime, Fiskalni savet je nezavisno telo koje treba da analizira rad glavnih fiskalnih institucija u Srbiji koje kreiraju fiskalnu i monetarnu politiku, dakle, Ministarstvo finansija, Narodna banka i praktično čitava Vlada Republike Srbije.

Nema nikakve logike da neko telo koje treba da analizira rad npr. Ministarstva finansija, da predlog člana tog tela predlaže upravo ministar finansija. Takođe, treba da analizira rad Narodne banke i mere Narodne banke, a

jednog člana tog Fiskalnog saveta predlaže guverner Narodne banke. To su praktično apsolutno nelogične stvari i praktično se mogu nazvati sukobom interesa.

Mi smo predložili da se to izmeni i da predlaganje članova Fiskalnog saveta, dakle, predsednika bi predlagao predsednik Republike, kako je i u dosadašnjem zakonu, a da ova dva člana Fiskalnog saveta ne predlaže Ministarstvo finansija i Narodna banka, jer su zavisne institucije od tog Fiskalnog saveta, već da jedan predlog daje Konferencija univerziteta Srbije, jer se radi o ljudima koji treba da budu iz struke, dokazani stručnjaci u toj oblasti, a da drugog člana Fiskalnog saveta predlaže Savez ekonomista Srbije, strukovno udruženje koje okuplja ekonomiste i ljude koji se bave tom strukom.

Mislimo da će se jedino na taj način obezbediti potpuna nezavisnost Fiskalnog saveta i imaćemo verovatno i kvalitetnije i analize i predloge i pomoć nadležnim institucijama da svoj posao rade bolje. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. avgusta 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – sedam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je podneo Narodnoj skupštini 7. juna 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 151 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj skupštini 7. juna 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Milisavljević želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da)
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Predložio sam četiri zakona koji imaju za cilj pre svega pravedniju socijalnu i regionalnu raspodelu i ovo je jedan od ovih zakona.

Polazeći od ključnih podataka i ključnih problema u Srbiji, to je svakako pitanje standarda naših građana, stanje siromaštva i polazeći od podataka da je prosečna plata u ovom trenutku 47 hiljada, a minimalna potrošačka korpa potrebna za život 36.500, znamo da oko 8% naših građana, dakle više od 500 hiljada građana u Srbiji živi ispod granice siromaštva.

Zbog toga je i ovaj predlog u kome je cilj pre svega stimulisati poslodavce, vlasnika preduzeća, kompanija, da svoju dobit ne stavljaju u džep time što će biti stimulisani niskim poreskim stopama na dobit, nego time što će povećati zarade svojim upošljenima.

Ovaj predlog podrazumeva sledeću stvar – da stopa poreza na dobit pravnih lica je varijabilna i iznosi od 10 do 30%, a u korelaciji sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom prema statističkim teritorijalnim jedinicama.

Dakle, cilj je da ono pravno lice koje isplaćuju od 80 do 150% od prosečne zarade u statističkom regionu u kome funkcioniše zadrži postojeću stopu na dobit od 15%. Za sve one koji isplaćuju prosečne zarade ispod 80% od proseka na statističkom regionu, mislimo da ih treba destimulisati zbog takvog pristupa svojim radnicima i upošljenima i treba podići poresku stopu na 30%, a za sve one koji isplaćuju iznad 150% zarade u odnosu na prosečnu zaradu u statističkom regionu treba smanjiti poresku stopu na 10%.

Mislimo da je to pitanje odgovornosti države, koja treba da obezbedi plate radnicima i upošljenima koji ulažu svoj rad, koji moraju da imaju prava na dostojanstven život.

Ovo je jedna od mera i ona sigurno neće u potpunosti rešiti sve nagomilane ekonomske i socijalne probleme u našem društvu, ali mislim da je to jedna od stvari koju je moguće uraditi, povući ovaj potez i makar nekim delom ispraviti nepravdu.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik, Goran Ćirić, želi reč?
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana, pojednostaviću, predstavlja uključivanje prihoda od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana. Dakle, isti je cilj, kao i kod prethodnog zakona. Dakle, sa uključivanjem prihoda od dividendi u ovaj porez znači da će se uspostaviti pravedniji odnos onih koji raspolažu kapitalom i koji ubiru prihode od kapitala, želeći da stavimo prioritet na one koji žive od svog rada i koji dobijaju naknadu za svoj rad.

Dakle, još jednom, ključni je cilj ublažavanje socijalnih razlika, socijalnih nepravdi, a ja ću vam ilustrovati i dopunom podatka o tome kakve su granice siromaštva i koliki je broj ljudi u Srbiji ugrožen zbog siromaštva.

Granica siromaštva u Srbiji je definisana cifrom od 11.694 dinara mesečno po građaninu Srbije. Dakle, svi oni koji imaju potrošnju mesečnu ispod 11.600 dinara su ispod granice siromaštva. Nažalost, podatak je da je 8% građana u Srbiji ispod ovog procenta.

Što se porodice tiče, podatak je da je svaka porodica četvoročlana sa dvoje dece ispod 14 godina starosti ispod granice siromaštva ukoliko troši mesečno manje od 31.574 dinara. Kada znamo da je minimalna potrošačka korpa 36.000, vidimo da je taj procenat od 8% mnogo viši, dakle u toj nedostajućoj cifri od 5.000 do minimalne potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu je nešto što će sigurno obuhvatiti mnogo veći procenat. To nam potvrđuju i sledeći procenti i podaci o građanima u Srbiji – 25,4% stanovništva, dakle četvrtina stanovništva je u riziku od siromaštva, a 38,7% je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Ovo je duplo veća stopa od proseka zemalja EU i ovo je jedan od ključnih razloga. Najvažniji razlog zbog čega je potrebno našu zemlju usmeriti ka EU, ka rešenjima koja mogu da doprinesu upravo boljem životu građana, ali pre svega smanjenju socijalnih razlika na ovaj način.

Zbog toga ovakav predlog zakona i zaista mislim da bi bilo racionalno podržati ovaj zakon i uopšte podržati temu koja najbolje pokazuje trenutno stanje u društvu, a to su jednostavni podaci - prosečna zarada, minimalna potrošačka korpa, potrošačka korpa, a sve ređe slušamo o tim podacima. Mislim da javni servis i mediji treba upravo o tome da govore više.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč?
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Goran Ćirić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Ovaj Predlog zakona ima isti cilj, a sigurno i širi od pokušaja da uspostavimo socijalno pravedniju državu i državu koja razmišlja o ravnomernom regionalnom razvoju.

Jedan od najvažnijih ciljeva ovog zakona je sprečavanje korupcije i mislim da će biti jasno kada kažem šta podrazumeva ovaj Predlog izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Prvi stav – lica su dužna da dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana, dva puta u toku godine i to u definisanim rokovima.

Dakle, u članu 58. dodaje se stav 2. koji glasi: „Podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi sa posebno obučenim kadrovima koji bi, u saradnji sa ostalim državnim organima - Ministarstvom unutrašnjih poslova, Katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava, kao i proveru obveznika koji nisu podneli prijavu.“

Dakle, cilj ovog zakona i osnovna ideja je da se izvrši efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Time će se svakako postići veći stepen socijalne pravde, a u narednom koraku i omogućiti harmonizacija poreskih zakona sa Zakonom o poreklu i imovini.

Mislim da su mnoge poslaničke grupe i mnogi poslanici govorili, a i poneko od predsednika Vlade, u ekspozeu, pred ovom Skupštinom, da će ključna borba u državi biti borba protiv korupcije i donošenje ovog zakona.

10/2AL/IĆ

Dakle, ovo je jedan od manjih koraka koji može da pokaže upravo spremnost da se od odgovornosti može krenuti upravo od najodgovornijih u državi. I ja sam više puta obrazlažući ovaj Predlog zakona i vama dao jedan od primera i način na koji je vidljivo, vrlo često vidljivo i na ulicama da je teško argumentovati imovinu koja se pojavljuje samo u voznom parku pojedinih ljudi i bez ikakvih prihoda i bez ikakvih poreskih obaveza prema državi i bez ikakvog porekla o toj imovini.

Kada pođemo iz ove skupštine sale, jedan od primera je da imate poslanike koji su, recimo, od 1990. godine poslanici do 2012. proveli 22 godine u Skupštini, da prosečna zarada, u periodu devedesetih godina kada je ponekad bila i pet evra ili 10 maraka, pa do nekih sada 700 ili 800 evra u protivvrednosti, bude u proseku 500 evra, za godinu dana to znači legalnog prihoda 500 evra puta 12 meseci je 6.000 evra, puta 22 godine, 120 plus 12, 132.000 evra.

A vidite imovinu koja je teško pokrivena sa ukupnim prihodom, da se čak ništa nije jelo, da se nije trošilo na račune i standardni život. Mislim da je kod nas pre svega odgovornost da uspostavimo ovakav model u kome će svako odgovarati i argumentovati svojim prihodima poreskoj upravi za imovinu koju poseduje.