Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 148 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Gorica Gajić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulkić, 23. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik Gorica Gajić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Važećim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu uređeno je da se iznos, odnosno sredstva od naknada za prenamenu poljoprivrednog zemljišta preraspodeljuju tako da 60% tih sredstava ide u budžet Republike Srbije, a 40% tih sredstava ostaje prihod budžeta lokalnih samouprava.

Mi iz Demokratske stranke Srbije smatramo da bi trebalo kompletan odnosno celokupan iznos od prenamene poljoprivrednog zemljišta da ostane prihod budžeta jedinica lokalnih samouprava.

Naime, ta sredstva se i sada upotrebljavaju za realizaciju godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Znači, znamo namenu ovih 40% sredstava, ali zato nigde nije definisano gde se i za šta troše ovih 60% sredstava koja idu budžetu Republike Srbije.

To poljoprivredno zemljište koje pripada određenoj lokalnoj samoupravi inače se naslanja i na lokalnu infrastrukturu, inače se tretira lokalnim planovima, prostornim i urbanističkim, tako da mislimo da bi sve to trebalo ostaviti kao prihod budžeta lokalnih samouprava, pogotovo što mi ovde u Skupštini sve češće imamo zakone, predloge zakona koji se usvajaju, kojima sve više smanjujemo prihode budžeta lokalnih samouprava i sve više prebacujemo na nivo Republike Srbije.

Ovim sredstvima bismo, nadovezujem se i na Predlog zakona koji je kolega Lapčević imao, gde imamo obavezu da iz lokalnih samouprava plaćamo prevoz i jubilarne nagrade zaposlenima u prosveti, pa, dajte, nemojte na svaki mogući način da stalno smanjujete prihod budžetima lokalnih samouprava. Zato i predlažemo da ceo ovaj iznos ide kao prihod budžetu lokalne samouprave. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Gorica Gajić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o vojnoj neutralnosti Republike Srbije, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Gorica Gajić i Milan Lapčević, 3. marta 2017. godine.
Da li narodni poslanik Gorica Gajić želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Vojna neutralnost Republike Srbije proklamovana je Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije 26. decembra 2007. godine, u vreme kada je Vladu vodila Demokratska stranka Srbije i tada premijer Vojislav Koštunica.Naravno da sada, posle gotovo 10-11 godina, kada vidimo šta se sve dešavalo na međunarodnom i političkom i vojnom planu, tek sada vidimo opravdanost donošenja te Rezolucije.

Činjenica je da ratni sukobi, vojni sukobi, politički sukobi između velikih sila sve više traju, sve se više zaoštravaju i naše svrstavanje, vojno svrstavanje, prema, u ovom slučaju, NATO savezu svakako bi uticalo na našu samostalnost i smanjilo bi nam manevarski prostor da koliko-toliko zaštitimo našu nezavisnost, pogotovo što smo mi okruženi NATO državama, a u isto vreme nastojimo da sačuvamo dobre odnose sa Ruskom Federacijom, jer je činjenica da nam najviše u međunarodnim odnosima Ruska Federacija pomaže ne bismo li sačuvali teritorijalni integritet i lažnu državu Kosovo u okviru Republike Srbije.

Zato je nama jako važno, pogotovu sada kada vidite i vi i prethodna Vlada, koja bezuslovno ide ka evropskim integracijama koji su sve uslovi, a na sve to je još Vojislav Koštunica još 2008. godine rekao šta je krajnji cilj međunarodnoj zajednici – da priznamo nezavisnu državu Kosovo i da faktički poklonimo 15% svoje teritorije.

Zato je važno, drage kolege poslanici, da se odredimo prema vojnoj neutralnosti, da je, pored toga što smo je deklarativno prihvatili, pored toga što se i ova vlast zalaže za vojnu neutralnost, podignemo na viši normativni akt i donesemo zakon o vojnoj neutralnosti i da se jasno baš sada, kada su najveći pritisci na Republiku Srbiju, a verujem da neće stati, odredimo prema vojnoj neutralnosti i ne samo prema vojnoj. Dobro bi bilo da ova vlast i te kako prouči mogućnost i političke neutralnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 6, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o GMO i proizvodima od GMO, koju je podneo Narodnoj skupštini 5. maja 2017. godine.
Da li narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani poslanici, po treći put se obraćam vama sa molbom da usvojite krovnu deklaraciju u GMO, koju su jednoglasno usvojili odbornici u 136 gradova i opština Republike Srbije, što čini četiri petine lokalnih samouprava.

Potpredsednik Vlade i resorno zaduženi ministar za trgovinu izjavio je u više sredstava informisanja da u Srbiji vlada anti GMO histerija. Molim vas, u Srbiji vlada GMO podaništvo, a ne anti GMO histerija. Najbolji primer jeste upravo ova kutija za uskršnja jaja koje sam jutros kupio u hiper marketu blizu mog stana.

Dakle mi proizvodimo soju koja nije genetički modifikovana, kukuruz koji nije genetički modifikovan, to izvozimo u druge zemlje, koje nam onda to vraćaju sa ovom robnom markom kao garanciju da ne sadrži genetički modifikovane organizme.

Ti proizvodi su u prodavnici skuplji za 20 dinara, odnosno dva dinara po komadu, nego što su proizvodi drugih naših proizvođača koji nemaju tu robnu marku.

Pomnožite tridesetak miliona jaja koliko će biti prodato samo za Uskrs, izračunajte gubitak koji imamo, a mogli smo uposliti naše kapacitete živinarske proizvodnje sa našim sirovinama i izvoziti jaja sa robnom markom bez GMO u druge zemlje.

Drugo pitanje koje je u vezi sa ovim jeste tvrdnja da se moramo povinovati Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Molim vas, Svetska trgovinska organizacija je praktično mrtva. U prilog tome ukazuje činjenica koliko su trajali pregovori za zadnju rundu i da li su okončani, koliko godina.

Dalje, da li je Svetska trgovinska organizacija reagovala na trgovinski embargo koji je uveden mimo Svetske trgovinske organizacije Ruskoj Federaciji? Nije.

Da li je Svetska trgovinska organizacija reagovala na embargo koji je Amerika sada uvela za uvoz aluminijuma i čelika? Nije.

Zašto onda mi moramo da reagujemo na stavove Svetske trgovinske organizacije koji se odnose na GMO?

Zašto mi naše tržište koje je vredno pet milijardi evra da poklonimo inostranim kompanijama i da uvedemo nelojalnu konkurenciju našim poljoprivrednim proizvođačima?

Zašto da uništimo naše institute? Zašto da našu pamet omalovažavamo? Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada 6. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Da)
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji poslovica da je najbolja školarina ona koja se plaća tuđim greškama. Ako ne želimo da brinemo, moramo unapred da planiramo.

Slušao sam prethodne kolege koje su padale u vatru, pa sam dužan da na njihovim greškama kažem kako valja planirati, a kako ne valja u državi vladati, državu ne izgrađivati i nemati nikakav plan.

Malopre je u vatru padao neko ko se zalaže za, odnosno zalaže se protiv genetski modifikovane hrane, ali samo od pre godinu-dve. Godine 2011. mu nije smetalo da toga u njegovoj strategiji o zemljoradničkom zadrugarstvu nema kao uslova. Nije mu smetalo jer je dobio 57.351 evro za strategiju koje nigde nema. Znači, jedna strategija koju bi mu sad neko platio 60.000, da.

Potom je zatražio ostatak od dve hiljade i nešto da dovede Kaveki iz Irana, nekog konsultanta, verovatno je taj dobar poznavalac genetski nemodifikovane hrane. Toliko o planiranju, ne planiranju i hipokriziji.

Idemo dalje. Koleginica pre njega je pričala vrlo živopisno o planiranju. Govorila je o genocidu u Hrvatskoj. Ja ne znam da li je Koštunica bio maloletan do 2008? Je li to ona ista partija sa kojom su oni ušli u parlament? Je li to ona ista partija koja je zaboravila da je to bio genocid do 2008. godine? To je izgleda genocid samo sad.

Pitam ih, pošto ja često glasam za to, zašto nisu uvrstili Oluju? Zato što je sledeća predsednica Sanda Rašković govorila da je Oluja milosrdna, kako je rekla, neka humanitarna akcija, legitimna humanitarna akcija, a da je Srebrnica genocid. Nekako su to izbrkali, izmešali.

Da li su oni zaboravili kako su planirali martovski pogrom? Evo, ja ću reći da su ga oni isplanirali time što su pustili 2.108 albanskih terorista, među njima većinom osuđene, koji su izvršili „Martovski pogrom“ 2004. godine, pa ih pitam da li je to bio genocid? Da li su mislili da te albanske teroriste treba pustiti da isplaniraju „Martovski pogrom“? Pitam konačno, da li je Koštunica 2008. godine bio maloletan pa se nije ni namrštio na proglašenje kosovske nezavisnosti? Zahvaljujem.

Stavljam ovaj predlog na glasanje. Izvolite.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanici Aleksandar Stevanović i Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, koji su podneli Narodnoj skupštini 8. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Stevanović želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo, verovatno ćemo se svi saglasiti oko jedne stvari, a ta stvar je da je dom svetinja i da je kuća svakoga od nas jedan zamak u koji ne može bilo ko da uđe bez poziva domaćina i da je verovatno najstrašnija stvar koju možete zamisliti je da zateknete razbojnika u vašoj kući. Teško da postoji nešto što je odvratnije i što se može ružnije desiti nekoj osobi.

LJudi koji su to doživljavali u svome životu i koji su istinski heroji ovoga društva, a heroj je onaj koji odbrani svoju porodicu od razbojnika, u proseku dožive da ih tri godine razvlače po sudovima i da se njihov život pretvori u Pakao.

Ako bi tražio arhetip heroja u Srbiji, to bi bila jedna osoba koja se zove Saško Bogevski, koji je tek posle tri godine pravosnažno oslobođen, uz mogućnost da prođe kroz još jedan krug muke, ako tužilac to odluči.

Saško Bogevski i svako ko se odbranio od razbojnika, nezavisno kakve mu je povrede naneo, zato što je razbojnik želeo da učini zlo njemu, njegovoj imovini, njegovoj porodici je odbranio svakoga od vas da se vama to ne desi.

Srbija koja ne prepoznaje institut „nužne samoodbrane“ na način da kada zateknete nekoga ko je naoružan u vašoj rođenoj kući, a nije došao uz vaš poziv, koja ne prepoznaje da je svaka samoodbrana u tom slučaju nužna, daje potpuno pogrešnu poruku i to je nešto što bi se trebalo ispraviti, jer je duboko amoralno i duboko je suprotno tradiciji i najboljem što ova zemlja ima. Mislim da je to nešto oko čega treba da se zamislimo.

Ja znam koji su uzroci limitiranog prava na samoodbranu. Oni leže u nekim godinama kada smo mi jednu pristojnu zemlju zamenili 1945. godine za nedemokratiju i kada je bilo otprilike poželjno da bilo ko može da uđe nekome u kuću, danas kada te tradicije nema, kada govorimo da je privatna imovina svetinja, pravo čoveka na život svetinja, mislim da je potrebno izvršiti takvu izmenu i omogućiti samo jednu jedinu stvar, a to je svaka samoodbrana od razbojnika u vašoj vlastitoj kući je nužna samoodbrana i nema nikakve potrebe da sud beskonačno utvrđuje da li se neko branio u granicama nužne samoodbrane, ili je prvo upozorio nekoga ko je došao sa nožem, pištoljem ili bilo čime u njegovu rođenu kuću i rekao – Gospodine razbojniče, to ne treba da radite, ja vas lepo molim, sačekaću da vi ispalite prvi metak pa ću ja onda da se branim kako Bog zapoveda jednakim intenzitetom. Hvala na pažnji.