Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2018.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/44-18

26.03.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:15 do 18:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – jedan, uzdržan – niko, nije glasalo 139.
Konstatujem, Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 6. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ješić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 154.
Konstatujem, Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ješić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podneo Narodnoj skupštini 14. oktobra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ješić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 155.
Konstatujem, Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nataša Vučković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Nataša Vučković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 154.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog
Narodni poslanik Nataša Vučković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Nataša Vučković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 152.
Konstatujem, Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vesna Marjanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Vesna Marjanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 154.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dragoljub Mićunović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 155.
Konstatujem, Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Veroljub Stevanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice o ulozi i odgovornosti najviših organa vlasti u vezi sa likvidacionim postupkom „Takovo osiguranje“, koji je podneo Narodnoj skupštini 2. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Veroljub Stevanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 152.
Konstatujem, Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Goran Čabradi, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da.)
...
Zelena stranka

Goran Čabradi

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala predsedavajući.

Ovaj Zakon o socijalnoj zaštiti se u stvari popularno u žargonu zove – zakon roditelj-negovatelj i to je zakon koji su zapravo inicirali roditelji dece sa posebnim potrebama, roditelji teško obolele dece.

Naime, u ovom trenutku država Srbija ne prepoznaje ih kao negovatelje to jeste hranitelje i država Srbija pravi, mislim, jednu lošu stvar i to smo mislili mi u Zelenoj stranci, a to je da guramo te roditelje kao društvo u situaciju da se ili odreknu svih svojih životnih aktivnosti kako bi se posvetili staranju i brizi toj deci ili da se odreknu dece i prepuste ih institucijama ili hraniteljskim porodicama, a onda država snosi te poslove.

Mi smo smatrali da bi usvajanje ovakvog zakona bilo krajnje logična, krajnje moralna stvar za ovo društvo i insistiraćemo da ova država prihvati da izjednači status roditelja dece sa posebnim potrebama kao hraniteljem. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 144.
Konstatujem, Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Goran Čabradi, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. juna 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da.)
...
Zelena stranka

Goran Čabradi

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Hvala predsedavajući.

Ovaj zakon koji je popularno, odnosno svi ga znamo kao zakon o legalizaciji kanabisa, mi smo u Zelenoj stranci smatrali da opet kao društvo pravimo jednu nelogičnu stvar i diskriminišemo veliki broj naših građana.

U ovom momentu ima prema nekim procenama 30 do 50 hiljada građana teško obolelih koji se skrivaju i na sivom tržištu obezbeđuju lek, to jest ulje od kanabisa. Mi smo ovim zakonom hteli da uradimo ono što je već urađeno u preko 20 evropskih zakona zemalja, u 38 država SAD, da dekriminalizujemo kanabis za teško obolele, za one obolele od kojih je savremena medicina digla ruka. Mi danas kao država imamo situaciju da smo jedina evropska država gde se takvi ljudi hapse, gde kod ljudi kod kojih se nađe najmanja, minimalna količina kanabisovog ulja, država ih trpa u zatvore i osuđuje na kazne.

Mislimo da je to besmisleno. Mislimo da to pogoduje nekim lobijima, da ne govorim da li su to farmaceutske kompanije ili neko drugi i apsolutno nema logike u ovom momentu da se tako ponašamo kao država. Mi u ovom momentu mislimo da je neophodno brzo usvajanje i dekriminalizacija kanabisa što pre, da ćemo time smanjiti sivo tržište opijata u Srbiji i učiniti jedan veliki ustupak teško obolelih građana.

Znam da većina od nas nisu lekari, nisu doktori koji se bave ovom tematikom. Znam da u ovom momentu postoje velike diskusije i na svetskom nivou od naučnika da li je kanabis dobar ili ne, ali ono što znam jeste da nekoliko desetina hiljada naših građana veruje da to njima pomaže i ono što znam jeste da veliki broj evropskih, svetskih zemalja je učinio to što Srbija isto sada treba da učini.

Pozivam vas da ovo stavimo na dnevni red i da usvojimo ovaj zakon da pomognemo našim građanima. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Gordana Čomić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je život izgubilo sedam osoba, koji je podnela Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Gordana Čomić, želi reč? (Da)
Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem.

Trinaestog marta 2015. godine, pre tri godine i 13 dana, tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, je usmeno mimo subordinacije, naredio spasilačku misiju - helikopter, kojom je trebalo da bude spasena tada petodnevna beba iz porodice Ademović. Tog 13. marta 2015. godine, tragično je udarom tog helikoptera o tlo na aerodromu „Nikola Tesla“ izgubilo život sedam ljudi, major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, mehaničar i zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar DŽevad LJajić i tehničar Miroslav Veselinović i beba zbog koje je ta spasilačka misija organizovana.

Već tri godine i 13 dana tražim anketni odbor koji bi utvrdio najmanje dve činjenice koje nedostaju svim izveštajima koje je uradio po nalogu načelnika Generalštaba, koje je radilo tužilaštvo i ti odgovori su nedostajući da bi imali celu sliku o uzrocima ove tragedije i odgovornima za ovu tragediju.

Dva pitanja su ostala bez odgovora – od koga je ministar Bratislav Gašić, dobio informaciju da je potrebna spasilačka misija za spas života jedne bebe. I drugo pitanje, bez odgovora – ko je menjao plan leta u povratku helikoptera na aerodrom „Nikola Tesla“?

Nisam u obrazloženju za osnivanje anketnog odbora posebno navodila nikakve zaključke, nikakve zloupotrebe dostupnih podataka i anketni odbor bi upravo trebao svima da omogući da saznamo celu istinu o tragediji – helikopter, da se utvrde odgovorni i da se jednom zauvek nikakvom propagandom, pogotovo ne onom niskom koja je bila upotrebljena klevetama pilota Omera Mehića i napadima na sve koji su tražili odgovornost, da se nikada više nikom ne padne na pamet da se tako ophodi prema nestalim životima.

Ovaj naš anketni odbor i naša zajednička obaveza i razlog zbog koga mislim da ćemo kad tad da imamo zaključke i razlog koji je ulog za odgovorno ponašanje svih nas na javnim funkcijama, šta god bili, kad god bili i koliko god mislili da nas nečije ćutanje ili zataškavanje štiti od odgovornosti pred Narodnom skupštinom, makar ta odgovornost bila i moralna.

Vaša je volja da li ćete prihvatiti ovaj anketni odbor, a moja obaveza je da nikada ne prestanem da tražim od jednog sastava da se o tome odlučuje. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – jedan, uzdržan – niko, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik dr Sanda Rašković Ivić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice i okolnosti i sagledavanja stanja u kome se trenutno nalazi projekat Beograd na vodi, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik, dr Sanda Rašković Ivić, želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – jedan, uzdržan – niko, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Gorica Gajić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o javnim preduzećima, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulkić, 23. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik, Gorica Gajić, želi reč? (Da)
Izvolite.
...
Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Poslanici DSS predlažu da se član 78. Zakona o javnim preduzećima koji inače predlaže i definiše kaznene odredbe i novčanu kaznu za lica odgovorna u javnim preduzećima.

Mi sada predlažemo dva nova stava kojim bi se dopunio ovaj član 78. kojim bi se predvidele novčane kazne za odgovorna lica u Vladi, u AP, u lokalnim samoupravama i odgovorna lica u komisijama koje su nadležne da sprovode po zakonu utvrđene procedure za izbor direktora u javnim preduzećima.Naime, mi imamo praksu u našoj Srbiji da se godinama održavaju v.d. stanja direktora javnih preduzeća i prosto kršimo zakonsku obavezu da na vreme u zakonski određenim rokovima raspišemo konkurs, sprovedemo konkursne radnje, sačinimo rang listu i predložimo imenovanje direktora javnih preduzeća.

Najčešće je, takođe, praksa da se za v.d. direktore postavljaju nekompetentni, nestručni ljudi, pa se odlaganje, raspisivanje konkursa vrlo često faktički pokriva njihova nekompetencija i nepostojanje uslova koje bi oni ispunili kada bi se raspisao konkurs.

Zato predlažemo da bismo jednom za svagda prekinuli ta večita v.d. stanja, da se odrede novčane kazne od 200 do 500.000 dinara za odgovorna lica u Vladi, AP i jedinicama lokalne samouprave i od 100 do 300.000 dinara za članove komisija koje će biti odgovorne da sprovedu konkursni postupak, da sačine rang listu i da je predlože nadležnim organima u državnim institucijama, ne bi li smo jednom za svagda prekinuli ova v.d. stanja, a činjenica je da reforme počivaju samo na stručnim ljudima i na procedurama koje mi moramo, pre svega ovde, da poštujemo. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Gorica Gajić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o genocidu nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima, tokom Drugog svetskog rata, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Gorica Gajić i Dejan Šulkić, 12. februara 2018. godine.
Da li narodni poslanik, Gorica Gajić, želi reč? (Da)
Izvolite.
...
Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Očito je da mi u ovoj Narodnoj skupštini, svim kolegama poslanicima treba više puta da ponovimo neophodnost donošenja rezolucije o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Naime, mi svi vidimo da su međudržavni odnosi Srbije i Hrvatske opterećeni preteškim bremenom, koji ćemo još dugo nositi i mi i Republika Hrvatska.

Činjenica je da je ta opterećenost pre svega od otvorenih pitanja koja nemaju odgovore od rata iz 90-ih godina, a ja bih rekla da nas mnogo više opterećuju ti odnosi vezano za sva ona ratna dešavanja u toku Drugog svetskog rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Naime, sve češće se i danas, a toga smo svedoci, čak i kada su u pitanju zvaničnici Republike Hrvatske, čuju proustaške izjave, čuju se i vide se proustaške parole, da ne spominjem sada pozdrav „Za dom spremni“, da ne spominjem razbijanje table sa ćiriličnim nazivom, tako da su s pravom i ono malo preostalih Srba koji su ostali u državi Hrvatskoj, zabrinuti za svoju budućnost.

Demokratska stranka Srbije zato je dva puta ovde predlagala da se na dnevni red stavi, i ne samo da se stavi, već i da se glasa, za Rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu, jer činjenice pokazuju, i mnogi izvori, da je stradalo preko 500 hiljada Srba, preko 30 hiljada Roma i preko 40 hiljada Jevreja.

Nažalost, ni Jugoslavija, ni države koje su se kasnije stvorile posle raspada Jugoslavije, nikada se nisu odredile prema genocidu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, nikada taj zločin nije dobio pravi naziv, čak, šta-više, u poslednje vreme se pokušava da se i relativizuju zločini i da se broj žrtava smanji. U školama se o tome ne uči.

Zato mi iz Demokratske stranke Srbije smatramo da smo kao Srbija dužni, kao odgovorna zemlja, da se jasno odredimo prema ovom genocidu u Drugom svetskom ratu. To će biti ne samo oduženje duga žrtvama iz tog genocida, već će ta istina biti i temelj nove politike koju moramo da proklamujemo, ne bismo li jednom za svagda rešili međurepubličke odnose između Srbije i Hrvatske. Samo je istina temelj budućih odnosa ove dve države. Hvala.