Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Već sam rekao da jedan od ključnih motiva za podnošenje ovih zakona pre svega pravednija socijalna raspodela, ali i regionalna raspodela. Kakvu regionalnu raspodelu imamo i način na koji se živi u Srbiji može da se vidi iz ove jednostavne karte koja pokazuje podatke o zaradama u oblastima u Srbiji.

Jedino četiri oblasti u Srbiji imaju prosek zarada iznad proseka Republike Srbije. To su Južnobačka oblast, Južnobanatska oblast, Beogradska oblast i Borska oblast. Sve ostale oblasti u Srbiji su sa prosečnom zaradom ispod prosečne zarade u Srbiji.

To nije jednostavno otkloniti jednim zakonom ili jednom promenom zakona, ali ovo je jedan od jednostavnijih načina na koji možemo da učinimo i pokažemo neke efekte u pravednijoj raspodeli.

Ovaj predlog podrazumeva to da jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, onako kako je to i do sada, 74% od poreza na zarade koje plaća prema prebivalištu zaposlenog, ali pripadaju u proporcionalnom iznosu porezi od upošljenih u čitavoj Republici Srbiji u javnom sektoru jer je po meni pravedno da svi građani u Srbiji imaju prava na tu vrstu poreza i doprinosa, od ljudi koji rade u MUP, Vojsci, EPS, javnom sektoru, državnim sistemima, koji daju proizvod za čitavu Srbiju, ali su i finansirani od svih građana Srbije.

Nepravedno je da njihovi prihodi koji se uglavnom ostvaruju u najvećim centrima se ostvaruju i vide samo na ulicama ili efekti u samim gradovima u kojima oni žive. Mislim da je potrebno taj deo prihoda preraspodeliti na čitavu Srbiju mnogo pravednije i tu se radi o ukupnom iznosu, procena je, oko 300 miliona evra, što znači da na podeljeno na sedam miliona ljudi na godišnjem nivou, to je oko 43 evra po stanovniku godišnje većeg prihoda za sve lokalne samouprave u Srbiji.

Koliko je to značajno, to najbolje znaju ljudi u gradovima i opštinama Srbije koji naravno žele i bolje zdravstvo, bolje zdravstvene ustanove jer za jedan grad od 10 hiljada stanovnika to bi značilo negde oko 430 hiljada evra više godišnje u budžetu, što znači da bi se sa tim parama mogle urediti i neke zdravstvene ustanove, da bi se poboljšao kvalitet školstva, da bi se moglo da uloži i u obdaništa i sve one sadržaje koji su značajni za život građana u Srbiji.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o NBS, koji je podneo Narodnoj skupštini 24. avgusta 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? Izvolite.

Ovo je jedan od predloga za koji zaista ne mogu da razumem zbog čega nemamo podršku ili saglasnost oko nečega što je tako vidljivo i tako jasno.

Predlog je da se član 86b Zakona o NBS briše, a on glasi – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova u NBS osim ako se dokaže da nisu postupili u dobroj veri.

Dakle, stvarno je teško razumljivo da mi kao zakonodavni organ odustajemo od očekivanja odgovornosti za ljude koji rade u ovako važnoj instituciji, u bilo kojoj instituciji u Srbiji, a pogotovo u NBS. Dakle, odričemo se toga da ljudi kojima smo dodelili tolika prava i mogućnosti za odlučivanje o našim životima nemaju apsolutno nikakvu odgovornost za ono šta njihove odluke donose kao efekte.

Podsetiću vas šta su ključni poslovi ljudi u NBS, dakle utvrđuju i sprovode monetarnu i deviznu politiku, upravlja deviznim rezervama. Dakle, radi se o desetinama milijardi evra upravlja deviznim rezervama, a da mi imamo član koji u potpunosti oslobađa bilo kakve odgovornosti za bilo kakvo donošenje odluka ovih ljudi koji su zaposleni u NBS.

Podsetiću vas, 2011. godinu smo završili sa 12 milijardi evra deviznih rezervi. To je sada negde oko devet milijardi i 900 miliona evra deviznih rezervi u NBS. Puno je argumenata za to, ali ono što je takođe zanimljivo, pre neki dan smo na Skupštini raspravljali o kontroli, zaposlenih u Upravi za nadzor i izabrali direktora Uprave za nadzor, a da smo pre desetak dana imali podatke o tome da je naša zemlja stavljena na listu međuvladine organizacije FAT za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Dakle, da li bi sa većom odgovornošću ljudi koje smo birali na ova mesta vršili kontrolu i uplata i isplata i tokova novca kroz našu zemlju i da li bi ti efekti i takav rad, odgovorniji rad, moguće sprečio ovako sramno nalaženje Srbije na ovoj listi? Mislim da to ugrožava ukupan ekonomski razvoj u Srbiji i poverenje u našu zemlju. Zbog toga je puno primera i pozivam vas da prihvatite ovaj stav. LJudi u NBS će nastaviti svoje poslove, a siguran sam mnogo odgovornije pod uslovom da skinemo ovaj član 86b.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine, koji je grupa od 32 narodna poslanika podnela Narodnoj skupštini 13. aprila 2017. godine.
Da li narodni poslanik Goran Ćirić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine, koji je podnela Narodnoj skupštini 13. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima koji je podnela Narodnoj skupštini 26. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. septembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Narodnoj skupštini 12. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Narodnoj skupštini 14. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o ulozi i odgovornosti najviših organa gradske vlasti u Novom Sadu u vezi sa privatizacijom ATP „Vojvodina“ i izgradnjom međumesne autobuske stanice u Novom Sadu, koji je podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 151 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 4. decembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dejan Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podneo Narodnoj skupštini 20. jula 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dejan Nikolić želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam zakon kojim želim da spustim stopu PDV-a na računare. Ovo je prvi u nizu zakona na kojima radim sa željom da računare i internet učinim dostupnijim svim građanima Republike Srbije. Ovo sam već podnosio u vidu amandmana kada smo govorili o podizanju stope PDV-a i sada predlažem u formi zakona.

Dakle, o čemu se radi? Godine 2012, ova vlast, u malo drugačijoj formi, podigla je stopu PDV-a sa 18% na 20% i tom prilikom podigla stopu PDV-a na računare sa 8% takođe na 20%. Ovo je stvaralo prilično jasnu sliku o tome kako ova vlast vidi budućnost u Srbiji i ta slika je postala vrlo jasna, kristalno jasna, kasnijim vrlo retrogradnim zakonima iz oblasti rada i obrazovanja.

Na ovakvu budućnost u Srbiji ne pristajem. Samo jedan novi računar u domaćinstvu, u školi, na fakultetu je značajniji za našu zemlju od šest ili čak 66 migova. Odbrana naše zemlje treba da bude stvaranjem društva znanja, prihvatanjem i inoviranjem novih informacionih tehnologija, podizanjem opšte i tehnološke pismenosti, a ne migovima i tenkovima. Ne postoji taj raketni štit koji našu državu može da odbrani od nepismenosti i neznanja, samo jasna strategija ka državi znanja, ka društvu znanja to može da uradi.

U Srbiji statistika na ovu temu je poražavajuća zapravo. Mi imamo preko 30% domaćinstava koja nemaju niti jedan računar. Broj domaćinstava sa internet priključkom je čak manji. Dakle, sa takvom statistikom i kada na to dodate funkcionalnu nepismenost ili opštu nepismenost, naravno i tehnološku nepismenost, dakle, digitalizacija i digitalna transforma naše zemlje nije moguća, naravno, ni korak sa četvrtom tehnološkom revolucijom.

Zato predlažemo ovaj zakon, mislim da je suštinski važan za razvoj naše zemlje i zato vas molim prosto da stavite na dnevni red i da krenemo da razgovaramo o tome, možda ima i boljih predloga, možda ima predloga da ovaj zakon bude još bolji, prihvatiću ga oberučke. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Nikoliću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dejan Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podneo Narodnoj skupštini 10. oktobra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dejan Nikolić želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj zakon jer nije moguće mirno sedeti nad sistemskom diskriminacijom određenog broja dece.

O čemu se zapravo radi? Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja vrlo jasno propisuje stručnu interresornu komisiju, ko nju čini i šta ona zapravo radi. Ta interresorna komisija, sačinjena od ljudi, predstavnika škole, opštine, zdravstvenih ustanova, roditelja, odlučuje o tome kojoj deci je potrebna određena pedagoška, obrazovna ili socijalna podrška u obrazovnom procesu.

Gde nastaje problem? Problem nastaje onda kada stručna interresorna komisija donese odluku da je određenom broju dece ili konkretnom detetu potrebna pedagoška asistencija ili podrška u vidu pedagoških asistenata ili zdravstvena u vidu ličnih pratioca i da to dete i ta deca, broj nije mali, takvu vrstu pomoći ne dobiju. To je sistemska diskriminacija određenog broja dece.

Šta se dalje dešava? Roditelji su onda primorani da za decu koja su dobila odluku o tome da dobiju pedagoškog asistenta prihvate ličnog pratioca, što je apsolutno druga vrsta pomoći. Ili još u gorem slučaju, roditelji su primorani da daju otkaz na poslu i oni budu lični pratioci deteta, kako bi prosto to dete moglo da pohađa nastavu. Onda porodice kojima je potrebna dodatna novčana pomoć ostaju bez osnovnog prihoda kako bi dete uopšte moglo da ide u školu.

Podneo sam predlog zakona koji poništava ovakvu vrstu diskriminacije. Ovim zakonom se stvara obaveza ustanovi, opštini, ministarstvu, dakle, na toj relaciji, da svako dete za koje stručna komisija potvrdi da je potrebna dodatna pedagoška ili obrazovna ili zdravstvena ili socijalna podrška tu podršku zapravo i dobije i da tako ostvarimo jedan od prvih principa obrazovanja, a to je – jednake šanse za sve, bez diskriminacije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dejan Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. novembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dejan Nikolić želi reč? Izvolite.

Ovaj zakon u svojoj suštini ukida plastične kese, odnosno zabranjuje trgovcima da iste plastične kese stave u promet.

O ovoj temi se tek diskutuje i debatuje. Dakle, mi smo na neformalnoj Zelenoj poslaničkoj grupi o ovome već razgovarali i već dugo razgovaramo. Raduje činjenica da je sve veći broj poslanika koji želi da podrži jednu ovakvu temu i želi da razgovara o jednoj ovakvoj temi. Raduje činjenica da sve veći broj nevladinih organizacija, ako ne i sve one koje se bave životnom sredinom, podržava jedan ovakav predlog ili neki drugačiji predlog, u svakom slučaju temu o ukidanju plastičnih kesa.

Počeću tako što u prvoj minuti želim da vam tom užasnom faktografijom pokažem zašto sam podneo ovaj predlog zakona. Zapravo, u Srbiji se na godišnjem nivou upotrebi preko 2,5 milijarde plastičnih kesa. Za 20 minuta upotrebe vekovi su potrebni da se ona u prirodi razgradi. Kada to pomnožite sa površinom plastične kese koju dobijete u prodavnici, vi možete pet puta da prekrijete teritoriju cele Republike Srbije kesama plastičnim za koje su potrebni vekovi da razgradi u prirodi. One zagađuju našu vodu koju pijemo, zagađuju plodnu zemlju, ubijaju životinje, oko sto hiljada životinja godišnje umre zbog ovoga. To su činjenice zbog kojih ovaj posao moramo da uradimo zbog nas samih, ne zato što je to naša obaveza prema evropskom putu. Ovaj posao moramo da uradimo zbog nas samih.

Kada napravite uporednu analizu toga kako su Evropa i zemlje u Evropi to radile, najbolji efekat daju ili su dale one zemlje koje su plastične kese zabranile ili delimično zabranile. U onim zemljama koje su uvele takse na plastične kese rezultat nije tako dobar. U onim zemljama koje su uvele takvu meru da kupci moraju da plate plastičnu kesu rezultat takođe nije tako dobar. Zato sam se odlučio na ovu radikalnu meru, a to je ukidanje plastičnih kesa. Spreman sam, zajedno sa neformalnom Zelenom poslaničkom grupom, sa kojom zaista razgovaramo na ovu temu, da razgovaram sa svim poslanicima, sa javnošću, da podignemo svest o tome šta zapravo znači ukidanje, odnosno donošenje jedne ovakve mere.

Nemam iluziju da će ovo danas biti na dnevnom redu, ali verujte i morate da shvatite, ovo je posao koji moramo da uradimo zbog nas samih, pre ili kasnije, i mnogo je važno da taj posao uradimo što pre, još jednom, zbog nas samih. Hvala vam.