Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Aleksandra Čabraja

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Hvala.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru kulture i informisanja, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naglašavam da ovo pitanje upućujem u ime sedam reprezentativnih umetničkih udruženja, a to su Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog pen centra i Udruženje književnih prevodilaca Srbije tj. ovlašćenih predlagača, članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Da li će Ministarstvo kulture i informisanja povući iz skupštinske procedure zbirnu listu kandidata za Nacionalni savet, s obzirom na to da se na njoj, kako se pokazalo, nalaze imena dvojice nelegitimnih kandidata Živorada Ajdačića i Vladimira Logunova, odnosno kandidata koje nisu predložili ovlašćeni predlagači, reprezentativnog udruženja, već koordinacioni odbor, koji prema Zakonu o kulturi, član 16. nema pravo da predlaže kandidate za Nacionalni savet, već samo da organizuje postupak predlaganja.

Sem toga, nakon što je Odbor za kulturu i informisanje usvojio nelegitimnu zbirnu listu, jedini legitimni kandidat za oblast pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra, glumac Vojislav Brajović, zvanično je povukao svoju kandidaturu, te je navedena oblast time ostala bez svog kandidata. Naglašavam da to što se povukao legitimni kandidat ne čini nelegitimnog kandidata legitimnim.

Dakle, lista je nelegitimna iz tri razloga, a samo jedan bi morao biti dovoljan da se ona povuče. Reprezentativna udruženja takođe žele da znaju zašto je Ministarstvo kulture prihvatilo kandidate za Nacionalni savet, koje u svojstvu predlagača, dakle suprotno zakonu, predložio koordinacioni odbor i zašto je Ministarstvo prihvatilo dopunu tog istog predloga koje je koordinacioni odbor opet nelegalno u svojstvu predlagača, kandiduje Vladimira Logunova za nepostojeću oblasti. Umetnička igra je klasičan balet, narodna igra, savremena igra i stvaralaštvo, produkcija interpretacije, kada u Zakonu o kulturi član 16. među oblastima za koje se predlažu kandidati, nema ove oblasti.

Kako Ministarstvo objašnjava ovakve propuste u svom radu, tj. u postupku prikupljanja predloga za Nacionalni savet. Predstavnici Udruženja ocenjuju da objašnjenje koje je sekretar Ministarstva Igor Jovičić, ponudio na sednici Odbora za kulturu i informisanje, da Ministarstvo nije nadležno da rešava sporove među udruženjima i da je ono samo objedinilo svoje predloge i poslalo ih Odboru, nije prihvatljivo iz više razloga.

Ministarstvo je poverilo koordinacionom odboru da organizuje postupak predlaganja kandidata, koje predlaže reprezentativna udruženja. Iz te činjenice, proističe obaveza Ministarstva da Skupštini dostavi listu sa legitimnim kandidatima reprezentativnih udruženja.

Ovo je, dakle, posao Ministarstva za kulturu i informisanje, samim tim njegova odgovornost. Prema tome, nezakonito postupanje koordinacionog odbora u organizovanju postupka predlaganja kandidata, u direktnoj su nadležnosti ministarstva. Odluka ministarstva da uputi odboru listu na kojoj se nalaze nelegitimni kandidati, za čiju nelegitimnost Ministarstvo zna, jer su ga o njoj obavestila reprezentativna udruženja, ovlašćeni predlagači, može se shvatiti kao pokušaj Ministarstva da prenese odgovornost za narušavanje zakona na Skupštinu.

Naglašavam, dakle, da bi usvajanje pomenute liste predstavljalo kršenje zakona. Ova lista je nelegitimna, a umetnička udruženja poručuju da zakon nije umetničko delo i da se ne može tumačiti prema ličnim sklonostima i shvatanjima, već je nedvosmislen, jasan a osnovne obaveze ministarstva, skupštinskih odbora i Skupštine, da poštuju zakon, od koga možemo da očekujemo poštovanje zakona, ako ga ne poštuju ministarstvo ili skupštinski odbor ili nedaj Bože, Skupština Srbije, što mi ovim putem želimo da sprečimo.

Moje sledeće pitanje uputila bih predsednici Vlade i svim ministrima u Vladi. Da li misle da bi možda bilo bolje da umesto najavljene 54 fontane u Beogradu, recimo izgradimo 54 nove bolnice, 54 obdaništa, 54 škole, ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji. Ili, recimo da se 54-voro dece pošalje na neophodno lečenje u inostranstvo ili tamo gde mogu da se izleče, ili da neki delovi Beograda i Srbije dobiju kanalizaciju, vodu, struju i slično?

Sve ovo je mnogo i daleko potrebnije od 54 fontane, jarbola, novogodišnje rasveta i svega onoga što se ovde u Beogradu, jelki raznih novogodišnjih, plaća hiljade i milione evra. Prema tome, želim da ih pitam da li misle da bi ovo bio bolje upotrebljen novac? Hvala.