Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Izvolite.

Ovo je drugi Zakon o izboru narodnih poslanika, ali se ne tiče zdravlja poslanika, nemojte da se plašite, ovo je nešto potpuno drugačije.

Kaže se u članu 1. da se u Zakon o izboru narodnih poslanika „Službeni glasnik“ iz 2000, 2002, 2003, 2004, 2005, 2009, 2011. godine posle člana 49. doda član 49a, koji glasi – zabranjeno je iznajmljivanje termina u svim elektronskim medijima koji se emituju na teritoriji Republike Srbije podnosiocima izbornih lista za prenošenje predizbornih skupova, političkih poruka i reklama.

Šta je cilj? Cilj je da zaštitimo građane Srbije, a to nam je posao kao narodnim poslanicima, od prevelikih troškova, bacanja budžetskih para direktno ili indirektno, pošteno ili na kriminalan način, da se pare građana bacaju na reklame koje politički, estetski, moralno i na bilo koji četvrti, pet, šesti način nemaju nikakvo mesto ni na bilo kom mediju, a kamoli medijima koji imaju nacionalnu frekvenciju. Ne treba, naravno, da bude takvih reklama ni na drugim medijima. Zašto? Zato što se bacaju velike pare, zato što na izborima za predsednika države to je 50 miliona evra, a kad se spoje izbori, pa budu lokalni - predsednički ili parlamentarni – predsednički ili sva tri nivoa, ili četiri nivoa zajedno, onda je to nivo novca koji doseže do 100 miliona evra. Sa 100 miliona evra može da se plati lečenje svih građana Srbije, i to u nekoliko godina, ne samo jedne godine, a mi imamo izbore skoro svake godine, tako da bi tu uvek bila dobra rezerva para za te potrebe, svih onih građana kojima je neophodno lečenje u inostranstvu zato što naša medicina, odnosno zdravstvene ustanove u Srbiji nisu još uvek na tom nivou da mogu da leče i te bolesti.

Tu, pre svega, mislim na bolesnu decu, koja imaju svako pravo da dobiju pomoć društva, pomoć države, pomoć i nas narodnih poslanika na ovaj način, ako glasamo za ovaj zakon, da dođu do zdravlja i da žive u nekoj boljoj Srbiji koju će neke sledeće generacije da naprave.

Zato vas molim da glasate za ovaj zakon, da se ne bacaju pare za glupe reklame, gde vam fotošopirani političari mašu i lažu vas, nego da se taj novac usmeri za lečenje dece i drugih kojima je neophodna lekarska pomoć.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za privatizaciju Duvanske industrije i umešanosti u to tadašnjeg državnog vrha, na čelu sa tadašnjim premijerom Zoranom Živkovićem, koji je podno Narodnoj skupštini 27. marta 20018. godine.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da se bavim poljoprivrednom proizvodnjom, ja želim da se formira ovaj anketni odbor i da se skine sumnja sa nekih ovde, a Zoran Živković je taj, moj kolega poljoprivrednik, koji uporno traži lekarski pregled. Ja ne verujem da bi on prošao poligraf, alko test, a kamoli lekarski pregled.

Istine radi, početkom 2001. godine cela Republička vlada je išla na lekarske preglede, ali savezna u kojoj je bio Zoran Živković nije se podvrgla tom lekarskom pregledu. On je 2003. godine postao premijer i onda mu nije palo napamet da ide na lekarski pregled. On je taj koji je ukinuo lekarske preglede. Dakle, dotle je Republička vlada išla na lekarske preglede, ali od onog momenta kada je on postao premijer, verovatno je sumnjao u svoje psihofizičke sposobnosti i ukinuo je lekarski pregled.

Mi smo ga u to vreme zvali Zoran politrić. U međuvremenu je odrastao i postaje Zoran dvolitrić jer je kupio vinograd. Sada mu pola litre treba samo da se zagreje kao kad povučeš saug na automobilu. Dakle, te 2007. godine je uzeo 525.000 evra za vinograd. Vinograd je zasadio na parceli koju je zakupio u novembru 2007. godine, a subvencije je tražio za prolećnu sadnju 2007. godine, a to proleće u novembru je verovatno negde u Africi i nekim drugim zemljama, u Australiji, ali nikako u Srbiji u novembru 2007. godine nije se moglo desiti proleće. Ali, ako povučete vina koliko ne treba, onda mu je možda bilo toplo oko srca kada je dobio 525.000 evra.

Zoran Živković je inače poznat kao osnivač firme „Puting“ koja je kupila 2003. godine stan, kada je on bio premijer, kupila je stan za 60.000 evra i sedam godina nije overila ugovor u sudu, da bi izbegao prijavljivanje u Agenciji za borbu protiv korupcije. Onda je kupio stan kod Arene. Onda je kupio stan na Vračaru i prijavio vrednost 500 evra po kvadratnom metru, iako je stvarna vrednost 3.000 evra po kvadratnom metru. Dakle, to je čovek koji je uspešno izbegavao da punu vrednost pravi poreze. To je čovek čija firma je „Empresa“ i on sam, po Krivičnom zakoniku član 229, optužen za utaju poreza od 22 miliona evra.

Dakle, čovek koji je izbegao da plaća poreze. Od poreskih prihoda dobio 525.000 evra… (Isključen mikrofon.)

Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Zoran Živković je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Izvolite.

Da, to je stari zakon koji sigurno neće dobiti većinu ni sada, zato što bi doveo do toga da najveći broj, ne svi, sa nekoliko ili nekolicinom časnih izuzetaka, da svi prisutni sa druge strane izgube svoje pozicije, svoje statuse do kojih su došli time što su lagali na ovaj ili način u visokom, višem, srednjem ili osnovnom ili dopunskom obrazovanju.

Imali smo neposredno malopre jedan primer šta se dešava kad nema zakona o akademskoj čestitosti, šta se dešava kada nema lekarskog pregleda za izbor narodnih poslanika. Recimo, može da nam se desi, pričam teoretski sa mogućnošću od oko 99% da je to moguće i praktično, da vam se javi neki poslanik koji počne da vređa nekog drugo poslanika zato što je nekada bio premijer, a taj isti nesretni poslanik je glasao za tog čoveka kada je on postao premijer. To se desilo neposredno pre toga, sada govorim malo teoretski, mada je moguće 99% i praktično, nakon toga isteran iz te koalicije iz higijenskih razloga zato što mu je neko rekao da njegova potencija muška je jača ako se ne kupa, pa je on to primenjivao duži vremenski period. Pronose se glasine iz njegovog neposrednog okruženja da i dan danas primenjuje tu istu terapiju.

Kažem vam, sve je to važno zbog čega treba prihvatiti onaj zakon o zdravstvenom stanju, ali šta da radimo, to je prošlo, to je nepovoljno, to ne može da se vrati nazad.

Desi se, recimo, ako postoji takav neki poslanik, da popase nekoliko desetina silosa pšenice iz robnih rezervi. Recimo, desi mu se to da optuži svoju ženu za tako nešto. Vidite koja je to bolest. Desi mu se to da žena pobegne, neka druga ili ta ista, od njega, pa trči od kuće do kuće svake večeri da bi se utešila na neki način. Moramo to da sprečimo, ljudi. Moramo to da sprečimo. U budućnosti moramo da imamo jednu normalnu zemlju u kojoj će poslanici biti zdravi bez obzira kako izgledaju i gde ćemo diplome imati kao meru znanja i obrazovanja, a ne samo deo papira na kome nešto piše. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – dva.
Znači, Skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine.

Hvala lepo.

Ponavljam to već tri godine. Pre tri godine je bila stogodišnjica dana kada se u dobrom delu svetu obeležava godišnjica početka genocida nad Jermenima. Ne razumem čemu strah od glasanja za ovako nešto, niko neće da optuži nikoga iz Srbije za ovaj genocid. Ovo je genocid koji je Otomansko carstvo, hajde da kažemo prethodna država onoga što se danas zove Republika Turska, učinio nad Jermenima i to je činjenica koja je utvrđena puno puta.

Još jednom ću da vam navedem. Dvadeset i devet država na svetu je donelo tu rezoluciju u ovom tekstu. Između ostalog, to je Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban i mnoge druge zemlje, koje su uvele, odnosno donele u svojim parlamentima ovakvu rezoluciju i time priznale da genocid, bez obzira ko i kad ga vrši, ne sme da bude nešto što može da bude oprošteno.

Da vas podsetim, ovo sigurno znate, reč genocid je relativno nova reč u svetskom vokabularu, da je izmišljena nakon Drugog svetskog rata, kao prava definicija namere nekoga da uništi celu jednu naciju. Do sada su u međunarodnim sudovima definisana tri genocida kao relevantna. To je genocid holokausta u Drugom svetskom ratu, to je genocid u Ruandi i to je genocid u Bosni. To su utvrdili međunarodni sudovi.

Mislim da građani Srbije, bez obzira koje nacije, imaju pravo da zahtevaju od svojih narodnih predstavnika, a to smo mi, da i u našem parlamentu idemo tradicijom ovih važnih zemalja i usvojimo jedan ovakav zakon, jer je Srbija, građani Srbije, svih nacionalnosti, Srbi najviše su bili žrtva nečega što možda ne može da se nazove genocidom u pravom smislu reči, ali sigurno je to pogrom i sigurno je to, stradanje koje je bilo, svesno želja nekih, naravno, stranih država i stranaca, a bogami u zadnjih 30-ak godina bilo je tu i pokušaja iznutra. Mislim da je to dovoljan razlog da se glasa za ovaj predlog rezolucije, a posebno pozivam kolege iz SRS da glasaju za ovaj predlog pošto su oni imali isti takav predlog 2010. godine koji nije usvojen. Hvala vam.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Izvolite.

Zakon vezan za onaj zakon koji sam predlagao malopre, o izboru narodnih poslanika, a ne tiče se zdravlja nego reklama. Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih stranaka, pardon aktivnosti, član 1. u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti „Službeni glasnik“ broj 43/2011, 123/2014, a u članu 23. stav 3. - briše se, a član 2. - ovaj zakon stupa na snagu osam dana nakon objave u „Službenom glasniku“.

Šta se predviđa? Predviđa se da nema finansiranja, da je zabranjeno finansiranje reklama na elektronskim medijima i drugim medijama za sve predloge kandidata političkih stranaka, izbornih lista i svih onih koji učestvuju na izborima aktivno. I to je, rekao sam već neke argumente, troši se veliki novac za to.

Kada su jedni izbori, recimo ovi poslednji beogradski, to je bilo skoro 30 miliona evra, rekao sam kada su dva ili tri različita, ili četiri različita nivoa izbora, to prolazi ili dolazi bar do 100 miliona, što je sasvim dovoljno za mnoge velike stvari, a pre svega dao sam i precizno gde treba da se troši taj veliki novac građana Srbije, a ne sponzora. Pošto nema sponzora za političke kampanje, ti koji daju pare kao sponzori to su neki koji su ukrali pare zajedno sa korumpiranim političarima od države, od budžeta, znači od građana Srbije. I da taj novac treba da se koristi za lečenje dece i drugih građana Srbije, čije bolesti zahtevaju lečenje u inostranstvu.

Postaviće se pitanje - a kako će građani Srbije da dođu do informacija o tome šta, koji kandidat, šta, koja politička stranka, šta, koja izborna lista nudi na lokalnim pokrajinskim, parlamentarnim ili predsedničkim izborima?

Ja sam već govorio pre skoro, pre jednih 50-ak, 60-ak godina, ja znam da to teško dolazi do vašeg saznanja, ali pre 50-ak, 60-ak godina došlo je do nečega što se zove direktno sučeljavanje kandidata. Predizborni program, gde kandidati govore o svojim programima, a onda ulaze u diskusiju međusobnu o svojim programima. Ja znam da je to nešto što je vama potpuno novo i što ovako, plaši vas u temelju vašeg bića, ali verujte ništa se tu ne dešava loše, tu se samo vidi ko laže, a ko krade, ko govori istinu, ko lupeta, a ko ima osnovu za ono što nudi kao svoj predizborni program građanima Srbije.

To se dešava svuda. U svim zemljama, skoro u svim zemljama, ne baš onim zemljama odakle dolaze vaši vekovni prijatelji, ovi koji su prvi priznali Kosovo, ovi koji su učestvovali u bombardovanju Srbije 1999. godine, ali u nekim malo normalnijim državama, to je dnevna situacija i to je način kako da se dođe do izbornih predloga.