Dozvolite mi samo nekoliko rečenica.
Prvo, zahvaljujem se što razumete da je ovo o čemu govorimo kad je u pitanju zaštita životne sredine i ovi sporazumi važno, dakle, kako za levu, tako i za desnu stranu, jer kako često govorim ovo što Zlatko govori, nije pitanje politike, ovo je pitanje našeg života i zato rasprava može da bude ovakva, na ovaj način.
Ali, sve ono što je nama EU, kroz mišljenje koje ste citirali danas ovde dala, mi se držimo toga kao nečega što je uputstvo koje se dobro vidi sa strane, nekad sami sebe iznutra ne vidite, pa se ja i držim toga da sve ono što su njihove sugestije i primedbe možemo primeniti da bismo ministarstvo i državu na taj način organizovali, na dobar način, i tu smo potpuno saglasni, uopšte nema dilema.
Ne bih se bavio sad svim pitanjima u kojima se, zapravo i slažemo, da najvažnija priča kada je u pitanju životna sredina, najključnija primedba koju dobijamo sve vreme je nedostatak kapaciteta. Mi smo u nedostatku kapaciteta najmanje 30 godina i ukoliko ne budemo podigli kapacitete u životnoj sredini mi nećemo stići nigde sledećih 30 godina i to je sad priča koja se tiče svih nas, uopšte nije priča koja se tiče bilo koje Vlade, prošle, sadašnje, buduće, ukoliko svi zajedno ne shvatimo da je pitanje kapaciteta u radu, životnoj sredini, pitanje od koga zavise naši životi i od koga zavisi ovo o čemu ministar zdravlja takođe priča, ne želimo da imamo bolesnu decu.
Ovo je red veličina koji se tiče preventive i ukoliko mi ne shvatimo da mi ovde govorimo o preventivi, a vi ste sami pričali o tome, onda smo promašili temu. Ja, radeći, a ne mogu reći ovaj posao, jer stalno govorim da čitav ovaj tim ljudi koji sede ovde sa nama i mnogo više onih koji nisu ovde, mi ne radimo ovaj posao, mi živimo ovaj život, dakle, neće biti moguće ukoliko zaista ne shvatimo da je sve to važno, da je od svih detalja, od investiranja zaštite prirode, klimatskih promena, fonda, zagađivač plaća što je neobično važan princip i videćete da ćemo su sudariti sa nekim oko toga.
Dakle, nema dileme da je najvažnije za mene prilično pitanje kapaciteta i mi jesmo tražili i verujem da ćemo i dobiti mogućnost da zaposlimo još puno mladih ljudi, školovanih, jer nam treba deo pripravnika i treba nam deo ljudi koji su zapravo iskusni u svemu tome.
Dakle, iz onoga što crpimo kao sugestije koje dobijamo od EU, to je važno da znate da će nam Zakon o klimatskim promenama ući u proceduru u kojoj će, poput onoga što svi mislimo, koji živimo životnu sredinu, gde će sve sektorske politike, to je bila ključna stavka Zakona o klimatskim promenama, hoćemo li mi naterati sve sektorske politike da se stave pod krov životne sredine ili ne i tu će biti borba u sprovođenju.
Ne verujem da će iko biti protiv, ali ćemo se svi čekati oko sprovođenja tog zakona da vidimo hoće li sve sektorske politike da uđu u principe zaštite životne sredine. I to je pitanje svih pitanja, apsolutno. S jedne strane, pitanje naših kapaciteta i sa druge strane, ovo o čemu sam sada govorio.
Ne trčimo, ne srljamo u zakone, kao što vidite, tek tako, zato što je potrebno da društvo bude spremno da izvede promene koje se ne tiču politike, nego se tiču pitanja svesti svih nas pojedinačno, a operativno, znate neko je bolji, neko je lošiji, neko vidi ovako, neko vidi onako i istina je da je Srbija, kako klinci kažu „zabagovala“, kad su u pitanju otpadne vode i to nije pitanje mene lično. Nije pitanje mog prethodnika, pa prethodnika, pa prethodnika i tako redom do koga hoćete da idemo, do Paje Todorovića, prvog ministra životne sredine.
To je nedostatak kapaciteta, nije neznanje. Niko od ministara životne sredine nije bio čovek koji ne zna. To je bio nedostatak kapaciteta i nedostatak para. Neko je od vas pričao o novcu, ne sećam se sada ko. Dakle, vrtećemo se oko novca sve vreme.
Deo naših prioriteta jeste pitanje naše organizacije ministarstva kako je vidimo, zato postoji poseban sektor za upravljanje otpadnim vodama i otpadom, to je ova tema o kojoj ste vi sada govorili i to je za mene najvažnija tema, bez obzira što dolazim, recimo, iz zaštite prirode, a i tu imam rečenicu.
Ali, hoću da vam kažem da u međuvremenu sada, dakle, svesni toga da nam treba preko 250 sistema za preradu otpadnih voda zato što ih neko u 50 godina nije napravio. I, tačni su podaci koliko se gde prerađuje. Otpadne vode, otpada, i čega god hoćete, ali idemo ka tome, i uveravam vas da će ovo ministarstvo i te kako dati rezultate.
Bez obzira, ovo inače nije laka borba za nas koji se bavimo životnom sredinom ko god da vas dovede na ovakva mesta. Vi ste, radeći u životnoj sredini, vi ste opozicija stalno, ali znate čemu? Preovlađujućem načinu razmišljanja. Zato je stalno potrebna podrška svih vas. Bez podrške svih vas nema napretka. Možemo da se slikamo sa svojim planovima, sa svojim idejama, ukoliko nema podrške i urnisanog društva koje će mimo politike tretirati pitanje životne sredine, nema napretka.
I, ako pitate razvijene zemlje, poput Nemačke, recimo, koja mi je omiljena za primer ili Austrije, oni su toliko uspeli da izvuku iz dnevnih tokova i da u stvari postavimo na ravan, neke vrste nacionalne mantre i ja tvrdim da je to moguće i mi se tako ponašamo i trudimo se da ovo bude pitanje svih nas i zarad konkretnih podataka pokušavamo da uradimo ono što nije u međuvremenu urađeno bez ikakvih, osim zelenih boja. To znači da u Rašku sistem za uklanjanje otpadnim vodama ulažemo oko 11 miliona evra iz evropskih fondova, pričam da su IPA fondovi tu najdostupniji. Znate, pričali smo već o tome šta nam gde treba u našim opštinama od Trstenika, mislim na industriju, pa nadalje.
Dakle, evo teme gde se svi povezujemo na taj način, ali hoću da vam kažem da investiramo. Dakle, radimo stvarno, teško je, uopšte nije lako. Bilo ko ko misli drugačije, ko govori drugačije zavarava se. Ja istini za volju osećam podršku ovome što mi radimo, ali ta podrška mora sad da se pretvara i u razumevanje i u novac i u sistemska rešenja koja ćemo svi primeniti da bi zaista mogli da izvedemo ovo o čemu pričam.
Dakle, u Rašku 11 miliona evra približno, Vrbas-Kula sistem za upravljanje otpadnim vodama koji je „bagovao“ iz, kako da kažem, naših razloga kao društva, da imate problem na kraju da li ćete poslati i kog će čoveka poslati na usavršavanje, koje struke, to je neverovatno. Dakle, Vrbas-Kula sa oko pet miliona evra, Leskovac linija mulja tri miliona evra, Leskovac pepeo glavni kolektor oko 550 miliona dinara, u ovom slučaju. Brus-Blace postrojenje za preradu otpadnih voda 11 miliona evra približno. Kraljevo, jako važan centar u Srbiji, Kraljevo je mnogo važno, to je oko 17 miliona evra i naravno za primarnu separaciju razdvajanja u četiri regiona oko sedam miliona evra, itd.
Hoću takođe da vas obavestim da Vlada ima svoju odluku o tome o sprovođenju opravljanja otpadom i da su opštine upućene da upućuju svoj otpad na one deponije koje su sanitarne i koje možemo polako da koristimo u ovom trenutku, dok ne uspostavimo onaj sistem o kome ranije već pričamo, a to je negde sa početka 2000-ih godina, sa tada 26 a sada ćemo redukovati broj regionalnih deponija.
U svakom slučaju, postoje opštine koje su obavezane da svoj otpad mogu odmah da odvoze na najbližu izgrađenu sanitarnu deponiju, itd, ali ćemo sve to menjati ne zato što hoćemo da menjamo, nego zato što hoćemo da sistem napravimo smislenim i da se od 26, bez obzira da li je reč o 26 regionalnih deponija, imamo 21 koja će biti racionalna i da ono što pričamo o problemima u Novom Pazaru, Trsteniku, Kraljevu ako hoćete, rešimo pitanje gde ćemo i kako ćemo to raditi a da bude smisleno, a to znači da recikliramo i da ne spaljujemo sve, itd, da sad ne ulazimo u tehnologije. To je ono gde nas opštine podržavaju.
Postoji deo problema gde mi moramo da pomognemo opštinama da bi mogli da izvedu deo svojih planova zato što ponekad nemaju dovoljno kapaciteta da te planove sprovedu, zato smo formirali Sektor za strateško planiranje planova, itd. Opet je tu potrebna pomoć svih, takođe.
Dakle, razumemo šta je intencija, čini mi se, zajednička i hoću da vam kažem da uskoro raspisujemo konkurs za projekte sanacije divljih deponija, ono pitanje koje nas sve onoliko žulja. Sanacija divljih deponija nema bez kontrole tih lokacija, jer u našoj zemlji imate između četiri i pet hiljada divljih deponija gde ljudi konstantno čak kad očistite deponiju, ljudi ponovo na istu lokaciju ostavljaju taj najčešći komunalni građevinski i drugi otpad.
Lično mislim da te lokacije treba opremiti kamerama, kao što je to recimo uradio kolega u Nacionalnom parku „Đerdap“ pa sada nema problema više sa odlaganjem otpada komunalnog ili kog god hoćete, građevinskog na takvim mestima. Dakle, mislim da bi to trebalo i bilo pametno uraditi. Kad to uradimo, eto prilike da očistimo sve divlje deponije.
Jedino pitanje koje sami sebi onda možemo postaviti – šta da radimo sa onim divljim deponijama koje su ogromne, ogromnog kapaciteta, za koje smo svi zajedno krivi? Ne treba tražiti tu krivicu, da vidimo kako ćemo izvršiti neku vrstu te remedijacije, možemo ih videti na putu od Beograda donekle ili odnekle do Beograda i tako redom.
Dakle, imamo plan. Već ulažemo novac i svesni smo toga koliko nam nedostaje tih sistema, pre svega za preradu otpadnih voda. Sistem i pitanje prerade otpadnih voda je ključno i prvo pitanje naše zaštite životne sredine i kada to budemo rešili, pitanje čak i pijaćih voda ili zemljišta o kome smo pričali, danas je koleginica takođe rekla, pitanje poljoprivrede i zagađivanja životne sredine od poljoprivrede je epsko pitanje.
Ako uspemo da poljoprivredu uvučemo u sistem kontrole i poštovanja ovih pravila o kojima danas pričamo, onda ćemo nešto i uspeti. Ukoliko ne budemo uspeli, džaba smo krečili.
Konačno, opasni otpad, koji je postao paradigma zaštite životne sredine u Srbiji, mi smo ga namerno otvorili zbog toga što smo hteli da jedno od najnelogičnijih pitanja našeg zdravlja dignemo na nivo nacionalnog. Zahvaljujući institucijama u ovoj državi i službama, mi smo to i uspeli. To znači da na tom, jednom od tih primera, čak i pravosuđe daje rezultate koji bi se mogli i očekivati. Mi se bavimo svojim poslom, vodimo politiku, tužilaštvo vodi svoj posao i sudovi neka rade svoj posao.
Čini se da počinjemo da mi kao ekolozi nailazimo na razumevanje u ovim oblastima. Dakle, nadam se da ćemo isto postići i sa prekršajnim sudovima, razgovaraćemo još o tome, ali to je za sve nas ubedljivo važno pitanje.
Razume se, moja omiljena tema su mini hidrocentrale. Dakle, to za mene, za vas je to možda političko pitanje u ovom parlamentu i ja to razumem, ali ne prihvatam i neću da pričam na taj način. Hoću da pričam stručno o tome. Mini hidrocentrale su nešto što, po mom dubokom profesionalnom ubeđenju, čini štetu ne samo biodiverzitetu, nego kompletnoj biologiji vodotokova, naročito onda kada se ne naprave kako je to predviđeno.
Imam ozbiljnu nameru da obiđem veći deo tih izgrađenih mini hidrocentrala. Neke sam obišao i moram da kažem da je to što sam zatekao horor, jer se postavlja pitanje biološkog minimuma te vode, postavlja se pitanje, recimo, nekih malih riba koje funkcionišu u tim sistemima, oni koji se bave time znaju kad kažem krkuša šta je to, da ona jedva uspe da preživi ili ne preživi u tim ambijentima.
Dakle, ja lično mislim da mini hidrocentralama nije mesto u zaštićenim dobrima. Zašto? Evo, upravo sam sada rekao. Spreman sam na svaku stručnu i profesionalnu raspravu sa bilo kim ko želi da raspravljamo o tome.
Mi možda ne možemo da sprečimo izgradnju mini hidrocentrala koje su dobile građevinske dozvole, zato što je ovo pravna država, ali možemo da se borimo i izborimo uz pomoć svih vas za to da mini hidrocentrale ne postoje u zaštićenim dobrima, da bismo zaštitili svoj prirodni resurs i svoj genetski resurs sav, ja verujem da to možemo.
Mini hidrocentrale od investitora do države koja im daje dozvole treba da i te kako iščekira, iskontroliše da li se to radi zaista po projektima koji su usvojeni i ako se ne radi, da se preduzmu sankcije. Ministarstvo životne sredine će biti perjanica u tome da se stvari isteraju do kraja, kada je to u pitanju. Imajući ovakav stav, možda se sve kolege i neće složiti sa mnom, ali ko kaže da u svemu moramo i da se složimo.
Dakle, pitanje mini hidrocentrale u Srbiji, na neki način, ponekad, čak i ovako kako vi to postavite, bude možda pitanje političko, ali to nije političko pitanje, to je pitanje opstanka biodiverziteta i biologije na našem terenu i mi ćemo, razume se, to nastaviti da radimo.
Kada je u pitanju zaštita nacionalnih parkova o kojoj je koleginica takođe govorila, a to je važno pitanje, mi ćemo i nacionalne parkove iščekirati. Takođe, ko kaže da su nacionalni parkovi još uvek nacionalni parkovi? Šta se to radi tamo i kako se radi? Ali, dok ne uđemo u tu priču o tome, mi mislimo da je pošumljavanje najvažniji način da mi svoju prirodu štitimo i da se štitimo od klimatskih promena.
Hoću da kažem taj podatak da s jedne strane zaštićenim dobrima smo za razliku od proteklih godina dali 230 miliona dinara ove godine i povećavaćemo ta sredstva za zaštićena dobra. Pričali smo o Fruškoj Gori, pre svega, Nada. Ali, važno je da znate da hoćemo da količinu sredstava za zaštićena dobra povećavamo. Mislimo, kao što ste i sami rekli, moramo da povećamo. Nacionalni parkovi nemaju para. Kako onda da ih ubedimo da urade ono što moraju da urade da bismo zaštitili svoju prirodu? Mi ćemo pomoći kroz pošumljavanje. Radićemo izmene Zakona o zaštiti prirode, razume se, vezano za ono što sam prethodno rekao. A, što se pošumljavanja tiče, mi ćemo nastaviti da to radimo.
Konačno, kada je u pitanju zaštita, mi u proceduri imamo 11 uredbi koje su u proceduri. Biće ih još u javnosti. Radimo na tome, nismo hteli da izlazimo prerano sa mnogim stvarima. Podložni smo sudu za sve ono što radimo, ali vas uveravam da kad su ove teme u pitanju, ove godine smo 40 miliona dinara opredelili za pošumljavanje. Nastavićemo da povećavamo to, videćete šta će biti od Srbije. Koliko je Srbija pošumljena, ja mislim da ona nikad nije dovoljno pošumljena i da će ona biti pošumljenija sa nama.
Što se ovih dnevnih stvari tiče, rekao sam, Ministarstvo itekako investira u sve ovo o čemu smo danas pričali. Tek ćemo investirati.
Posebna priča koja će udesiti i urediti pitanje ne samo opasnog otpada u Srbiji, nego će urediti pitanje uopšte čistoće Srbije.
S jedne strane, pitanje plastičnih kesa, koje polako, kao što vidite, odlaze u penziju, i to nenasilnim metodama. A sama dobra volja u Beogradu pokazuje da 60% manje trošimo plastične kese nego što smo ih koristili pre ovoga. Spreman sam da uđemo i u rigidne metode zabrane plastičnih kesa, jer su one napravile ne samo u našoj zemlji, nego planetarni horor, što se toga tiče.
No, u svakom slučaju, mi imamo nameru da to nastavimo i da mnogi zakoni i uredbe koji će tek doći na red, a to ćete imati priliku da vidite, će biti apsolutno u interesu naše prirode, naše zaštite.
A, vraćajući se na početak, kad su otpadne vode u pitanju, i slažući se da je to jedan od ključnih problema, mi zaista radimo na tome, kao što ste čuli, milione već sada investiramo u sve to i pomoći ćemo lokalnim samoupravama, to je dobro javno reći, da ovaj posao u nekoliko narednih godina isteramo do kraja, pre svega na način da im damo mogućnost da izrade projekte na osnovu kojih će se sve ovo raditi.
Dakle, bez obzira na teškoće, bez obzira na vrlo teško nasleđeno stanje životne sredine, Ministarstvo životne sredine se jako trudi da sve ovo povuče kao lokomotiva i mislim da nam ipak dobro ide. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pa, evo, poštovane koleginice i kolege, mi smo na prvoj sednici redovnog jesenjeg zasedanja i da je sad neki analitičar koji pomno prati situaciju u Srbiji pogledao dnevni red Prvog redovnog zasedanja naše Skupštine, on bi možda bio zaprepašćen sa ovim dnevnim redom, zato, kako su već moje uvažene kolege Aleksić i Lazić ukazali i ranije u toku jutrošnje rasprave, da su na dnevnom redu u Srbiji danas, koja se suočava sa brojnim i ekonomskim i političkim, pa i regionalnim problemima, problemi ekologije, problemi migratornih ptica, slepih miševa. Zato, paradoksalno, ali ipak ću pohvaliti, dozvolite da kažem, tu vašu naknadnu političku refleksiju da ipak u dnevni red uvrstite barem jednu tačku koja je od životne važnosti za građane. Naravno, ja mislim na lečenje naših sugrađana koji ne mogu da nađu leka u Srbiji i za koje je to pitanje života i smrti.

Tako da ću i ja isto moje izlaganje početi upravo sa ovom 6. po redu tačkom, a onih prvih pet mislim da nisu od tolike važnosti.

Evo, ja ću u ime građana, mada me, naravno, nisu ovlastili, ali ja sam narodni poslanik, to je moja dužnost, da kažem hvala, hvala Vladi što je dodelila, što je u stvari iz RFZO, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dodelila još ta dodatna sredstva, jer to će, nadam se, spasti nekakve živote.

Međutim, dozvolite da ipak izrazim čuđenje, poštovani ministre Lončar, sa tumačenjem humanitarnih akcija prikupljanja pomoći za lečenje dece. Vi ste identifikovali četiri grupe, da tako kažem. Rekli ste da neće nam valjda glumci, pevači, političari, a to mi svi jesmo, bez obzira da li smo opozicija ili na vlasti, i farmaceutska mafija, upotrebili ste prilično težak izraz, za koji trebaju i dokazi, da se oni ne trebaju baviti lečenjem dece. Izneli ste i danas neke tvrdnje koje su objavljene u nekim dnevnim novinama, da je došlo do određenih zloupotreba.

Ja vam ukazujem da je pre nekoliko godina i u pređašnjoj Vladi u različitom političkom sastavu bilo akcija procesuiranja, odnosno najpre hapšenja osumnjičenih za zloupotrebu procesa lečenja, da tako kažem, za iznuđivanje mita ili za zloupotrebu nekih fondova, da sad ne navodim konkretne primere. Vi ste ministar i kolega tih ljudi koji su angažovani u zdravstvu. Ja mislim da nije dobro niti ikoga, nijednu grupu ljudi koja želi zaista, pa makar jednim SMS-om, koji možda košta 30 dinara, ali da zaista doprinese i iz prostog poriva čovekoljublja.

Zato vas zaista molim da dobro promislite kad govorite, kad dajete izjave, da li, recimo, ova današnja rasprava, gde ste vi apostrofirali, gde ste naglasili da dolazi do zloupotreba, da neko prikupljenu humanitarnu pomoć možda zloupotrebljava, da li će to obeshrabriti sve one ljude koji su spremni da pošalju jedan SMS i da povećaju za 0,001, za jedan promil, za jedan procenat šanse nekog deteta ili nekog obolelog, da povećaju njegove šanse za lečenje.

Zato vas zaista molim da uvažite tu dobru volju građana, masovnu volju građana da zaista na neki način … Građani bi se obraćali na drugi način, na drugi način bi davali humanitarnu pomoć. Možda im je to tako najjednostavnije, preko SMS, zato što nemaju vremena da odu u poštu, da odu u neku banku.

Kao poslanik ću dati doprinos ubrzanju lečenja, jer na žalost svi mi, ja sam imala u porodici slučaj teško obolelog člana porodice i znam koliko čovek koji je skoncentrisan na lečenje nema vremena da se bavi administrativnim procedurama, nije dovoljno obavešten, on želi da razgovor sa lekarom obavi samo oko dijagnoze, oko načina lečenja i njemu je zaista hitno potreban novac.

Dakle, ja ću pročitati ono što biste vi možda mogli, jer je to upravo dopis Vlade koji je obnarodovan pre nekoliko dana, gde su uputili građane da se obraćaju budžetskom Fondu za lečenje obolenja, stanja ili povreda koje ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Evo, građani koji sada gledaju ovo i koji znaju da nekom treba, dozvolite da od ovih 20 minuta iskoristim nekoliko sekundi da kažem taj broj. Možda će se telefoni u ministarstvu, jer ovo su telefoni u Ministarstvu zdravlja, usijati, ali to je ono što građani očekuju od vas, ministre, da uložite možda neki novac od nekih, da tako kažem, propagandnih aktivnosti koje imate, neki mali fond u okviru Ministarstva zdravlja, da velikim krupnim slovima, u nekim dnevnim novinama, objavite ove brojeve.

Dakle, poštovani građani, ukoliko znate da je nekome preko potrebno da se obrati sa dokumentacijom budžetskom Fondu za lečenje, za traženje leka, pacijenata koji ne mogu da se leče u Srbiji, jer ne postoje uslovi, obratite se Ministarstvu zdravlja na sledeća dva telefona. Dakle, Vlada je ukazala na ova dva telefona: 011/2656-384 i 011/3614-700. Pri tom, poštovani gospodine Lončar, vas molim da se ne ugledate na vašeg kolegu Đorđevića iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja koji je zajedno sa bivšim gradonačelnikom, a sadašnjim ministrom finansija Sinišom Malim, u toku predizborne kampanje za Beograd obnarodovao jedan drugi broj na koji bi mogle da se obrate žene koje su žrtve nasilja i do dan danas, deset meseci nakon obnarodovanja tog broja, se niko ne javlja, odnosno zato što nije izvršena javna nabavka, odnosno njegovo ministarstvo je najpre raspisalo, pa povuklo javnu nabavku i taj broj jednostavno nije u funkciji. Tu samo imate jedan automat koji vam kaže – vaš poziv ne može biti ostvaren, molimo pozovite kasnije.

Zato vas molim da na ova dva broja telefona, koje je Vlada pre nekoliko dana obnarodovala, a koji nije toliko popularizovan i koje građani ne mogu da znaju u toj situaciji, užurbanosti oko lečenja ili oko pripreme uslova za lečenje, molim vas jednostavno da možda otvorite neke nove linije. Naravno, tu su dati i mejlovi. Sada ih neću pročitati, ali preko ovih telefona, nadam se, da će građani moći preko tih mejlova …

Vi znate koliko Srbija nije digitalizovana, što bi predsednika Vlade rekla, da oni nisu u mogućnosti, nemaju kompjuter, nemaju mejlove, oni su u bolnicama. Oni pri sebi nemaju elektronski oblik komunikacije, a ne mogu da skeniraju preko mobilnog telefona.

Svi mi koji smo prošli, građani koji prolaze kroz proces lečenja nekog člana porodice, a pogotovo kada su u pitanju deca, zaista trebaju asistenciju administrativnu. To je ono što svi dokumenti EU govore i stavljaju kao veliku primedbu, bilo u Poglavlju 27, ekologije, pogotovo u oblasti zdravlja, a to je da nemamo dovoljno administrativnih kapaciteta. Čovek čija se dijagnoza broji danima zaista je u stanju velike potrebe.

Zato hoću da iskoristim ovo moje vreme da pohvalim nekakve nevladine inicijative koji se trude da prikupe sredstva za zbrinjavanje, npr, onkoloških bolesnika, palijativno zbrinjavanje. Vi znate za inicijativu Belhospis i gde se mnoge firme iz Srbije, strane firme, domaći akteri, da tako kažem, i strane diplomate angažuju da bi se prikupila sredstva da se izgradi taj hospis, ta kuća gde bi mogli ljudi koji su sa nekom termalnom dijagnozom da se leče.

Dakle, apelujem, pomenuću naravno crkvu, ulogu crkve, to čovekoljublje koje treba da se neguje u našem narodu. Prosto ovakvim načinom optuživanja, senzacionalističkim naslovima, bez dokaza, bez procesuiranja, bez hapšenja, zašto da ne, onih koji se usuđuju da zloupotrebe te fondove zaista obeshrabrujemo masu građana da pošalju makar i taj jedan SMS. Dakle, moramo da negujemo tu vrstu građanskog poverenja u smislu dati novac nepoznatom čoveku u humanitarne svrhe, a pogotovo kada su deca u pitanju, jer faktor vreme, vi ste lekar, vi to jako dobro znate, mnogo znači.

Neka to bude posvećeno ovoj šestoj tački. Nije važan taj redosled i naše političke igre dnevnog reda, naše zađevice. Ovde su ljudski životi u pitanju i naši kapaciteti. Mi nismo bogata zemlja i naši kapaciteti su zaista ograničeni. Upravo taj faktor vreme je od izuzetnog značaja.

Naravno, osvrnuću se na ovaj set ekoloških zakona. Evo, opet jedan komliment, koristim tu vrstu poznanstva, upoznatosti sa radom ministra Trivana i znam da je on izuzetno stručan za ovu oblast, ali jednostavno ekologija, premda jeste bolna tačka, crna tačka razvoja Srbije, na razvojnoj mapi Srbije, prosto mislim da će dugoročno zaista da zapreči razvoj i integrisanje Srbije, imidž neke Srbije u regionu i u svetu, jer vi znate koliko su turisti, koji se odluče da dođu ovde, zaprepašćeni stanjem ekološke svesti.

Zaista vas molim, ministre, da ne dolazimo u jednu zamku i da na kraju kažemo, na onaj način na koji čak i predsednik Srbije kaže, takvo je stanje svesti da njegovo rešenje, odnosno način na koji razmišlja o rešenju Kosova jednostavno narod ne razume. Zaista znamo koliki je problem, recimo, ovde pričamo o migratornim pticama, koliki je problem to što individualni proizvođači truju pesticidima svoje njive, svoje useva da bi se zaštitili od glodara, onda te useve ili te otrovane glodare jedu divlje ptice, pa one uginu i na kraju imamo društvo za zaštitu ptica koje izlazi u javnost sa podatkom da je od 2000. godine do sada 733 ptice uginulo. Imamo podatak da je od tih 733 slučaja samo jedan čovek iz okoline Kikinde kažnjen, i to institutom oportuniteta. Dakle, on je prosto platio, kako da kažem, nije čak ni odštetu platio, mada je bio predlog ovog društva da po jednom ždralu, a bilo je reči o pet otrovanih ždralova, odštetnih zahtev bude 200.000 dinara, ali on je tim istim institutom oportuniteta platio 400.000 dinara.

Znam da je teško nekoga ko ulaže trud da bi zaštitio svoje useve edukovati, ali jednostavno je nemoguće non stop se izgovarati na nisku svest ili nedovoljnu svest naroda, jer na kraju krajeva, te useve, vi ćete to bolje znati od mene, na kraju jedu i ljudi. Svi ti fitosanitarni propisi su zaista kompleksni i potreban je veći nivo saradnje sa vašim kolegom iz Ministarstva poljoprivrede.

Pošto na dnevnom redu imamo ograničenu agendu, a jedan od ovih sporazuma koje mi sada razmatramo jeste i Sporazum o saradnji u oblasti ekologije sa Republikom Hrvatskom, dozvolite sada jednu malu digresiju. Nadam se da mi nećete zameriti. Ne bih to čak ni pominjala da vi to niste spomenuli na Odboru za ekologiju juče i da danas niste to spomenuli. To je meni bilo neočekivano da ćete vi sa takvim bogatim političkim iskustvom, još iz vremena 90-tih, pomenuti pitanje granica. Ne znam zašto je to trebalo. Vi ste ministar u Vladi Srbije i iz mog nekog parlamentarnog iskustva, parlamentarne diplomatije, kad god smo išli, bila sam šef delegacije pred Parlamentarnom skupštinom OEBS, od tih 56, 57 zemalja članica, zaista sam videla brojna izlaganja širom sveta, od severne Amerike do naših krajeva, videla sam koliko se ljudi kad odu u inostranstvo, parlamentarnici zaista trude da vrlo paze na svaku rečenicu koju izgovaraju.

Vi ste juče sami na sednici odbora tumačili, u stvari jednostavno ste predočili da se razgovarali sa vašim kolegom ministrom energetike i ekologije iz Republike Hrvatske, ne samo povodom ovog sporazuma, ali da su oni otvorili pitanje granica. Rekli su da je to jedno otvoreno pitanje i vi ste sami rekli jednu rečenicu za koju bih molila prosto, ne samo vas, nego i druge ministre da prosto u tim nekim zvaničnim susretima, zaista kao što smo nekad imali uputstvo da insistiramo na onom apendiksu uz oznaku „Kosovo“ da i sad pazimo.

Dakle, ja ću vas citirati što ste rekli na sednici odbora juče 2. oktobra – istina, oni kažu da imamo neka otvorena pitanja povodom granica. Dakle, citiram sve vreme vas – recimo, Dunav, itd. međutim, moja teza je bila da je baš to razlog više, da mi sarađujemo. Sad ključna rečenica koju ste vi juče rekli u mikrofonu u sred Skupštine Republike Srbije – kakve veze ima, što se mene tiče, gde će biti granica na Dunavu? Ne znam, 100 li 200 metara levo ili desno, samo mislim da baš tu Dunav ili mora i ostalo uostalom treba da bude deo naše saradnje da zaštitimo ova područja. Neka se zatim oni koji se bave politikom na taj način dogovaraju šta ćemo i kako ćemo što se toga tiče raditi.

Dakle, ministre, zaista vas molim i molim prosto celu Vladu da poštuju uputstvo Ministarstva spoljnih poslova, vi ste iz iste političke partije. Vi i ministar Dačić i Ministarstvo spoljnih poslova je izdalo zvanično tumačenje povodom slučajeva spornih između granica Srbije i Hrvatske gde je naglašeno da Srbija insistira da ta granica ide plovnog puta Dunava, kako je to i zakonom rešen još 1945. godine.

Dakle, zaista mislim da u detaljima se nalazi đavo, ali da zaista moramo u svim našim spoljno političkim susretima, bilo da smo parlamentarci ili pripadnici Vlade, vodimo računa o svakoj izgovorenoj reči.

Dakle, vi znate da je predsednik Vučić nedavno konstatovao da ćemo mi biti u dobitku ako dobijemo jedan metar izgubljene teritorije na Kosovu, ako je njemu važan ovaj jedan metar, onda vas molim da i tih 100 do 200 metara sporne granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske da budu važni. Hvala vam.

Reč ima ministar Lončar, zatim ministar Trivan.

Ja se nadam da sam vas dobro razumeo da se zalažemo u principu za iste stvari, a to je da humanost završi sa najboljim rezultatom. Mislim da se slažemo oko toga da onaj ko bude human ko, da li je to SMS ili na neki drugi način, pokaže tu svoju humanost i hoće da pomogne nekom, mislim da je osnovni i da zna kako je završio taj njegov novac i da je to garancija da li će on sutra to isto uradi ili neće. Nadam se da se slažemo, da se zalažete za to da vidimo tačno gde je završio novac, kako je završio, da se to uradi krajnje, krajnje transparentno da svi imaju uvid u to.
Mislim da stvarno ne bi, posle svega što se izdešavalo ne bi imao niko ništa protiv toga ako ima dobre namere. Mislim da sam vas tako razumeo i da se isto za to zalažete.
Hvala što ste te brojeve telefona nabrojali iz Ministarstva zdravlja. Moram da obavestim vas, da obavestim sve građane Srbije da mi nismo stali na tome, da od ponedeljka funkcioniše kol centar u RFZO. NJegov broj je 0700-333-443, znači 0700-333-443. Svakog dana od 07.30 do 15.30 časova vam se javljaju na telefon i preuzimaju ono što ste vi rekli da vi imate minimum obaveza, odnosno ljudi iz kol centra, vi im date koji problem imate, oni pozivaju lekare koji su uključeni u slučaj da vas u toj situaciji u kojoj se nalazite kad vam se desilo to, kada je sužena svest da vam pomognu maksimalno da odrade sav taj deo. Pozivaju lekare da vide o čemu se radi, pozivaju bolnicu da skupe dokumentaciju, formiraju stručnu komisiju u RFZO da vide da li je to u njihovim indikacijama, da li mogu da urade, ako ne, kontaktiraju budžetski fond i rešavaju dalje. Znači, to je nešto što od ponedeljka, od pre dva dana radi.
Ne mogu da povučem izjavu da sam rekao da decu neće lečiti muzičari, glumci, političari i farmaceutska takođe. Reći ću vam kako to funkcioniše. Kada se pojavi neki novi lek, sve zavisi kako krene da se taj lek prodaje, kako krene upotreba. Kada zaškripi, kada ne ide, a moram da kažem, ogroman novac, desetine, stotine miliona evra se ulaže da bi se napravio neki novi lek, želim da razumeju svi građani Srbije, neki lek da bolji rezultat, neki da gori rezultat. Kada dođe u pitanje da li će oni povratiti taj novac, šta se dešava sledeće? Kreće marketingški promocija tog leka na sve strane da bi se nadoknadio novac, a ne libe se da dođu i do udruženja roditelja, do udruženja pacijenata i svih, da vrše pritisak i na vas i na mene i na sve koji imaju neku mogućnost da kažu neku reč ili da utiču na nešto, ne bi li to nadoknadili. Zašto? Ovde je to najpogodnije, mali smo, malo je tržište, klima je kakva jeste i to se koristi. Molim vas da imate to na umu, pa da se razmisli o tome. Da ne mislite da sve pada sa neba, da se pojavi informacija u novinama da je ovo najbolji lek koji je ikad izmišljen, a da se ne pita šta je problem, kada je najbolji lek svi čuju za njega, što mora toliko da se reklamira?
Razmišljajte i na tu temu. Ima mnogo tema koje se ovde pojavljuju. Nemam problem, svaku ću da vam kažem. Ne interesuje me, ne može da me kupi nijedna farmaceutska mafija, ni kompanija, kako god hoćete. Ne može, kažem vam da ne može. Svake godine ima dve i po milijarde budžet u Ministarstvu zdravlja, nađite jedan dinar da sam uzeo. Svake godine dve i po milijarde evra, nađite. Boriću se do poslednjeg dana dok sam na ovom mestu. Smenite me danas, nemam nikakav problem, meni problem manje da se borim sa njima, razumete? O tome se radi. To je suština, ali nekima je to smešno. Neki imaju neki drugi interes, proći će vreme pa će se sve ovo pokazati.

Reč ima ministar Trivan.
Izvolite.

Samo dve, tri rečenice, ako dozvolite.
Poljoprivreda bez sumnje je najveći zagađivač životne sredine i tu se ima šta raditi. To nije samo pitanje svesti, to je pitanje mnogih drugih istorijskih razloga, uloga itd. na koje se ja, razume se, za razliku od onoga što vi kažete, ne pozivam.
Da moramo da se bavimo time i da i poljoprivrednike i nas koji jedemo hranu i životinje, zaštitimo od mogao bih reći, manipulacije različitim hemijskim sredstvima koja se koriste, to mora. Lekari će reći šta je uzrok mnogim bolestima o kojima govorimo, ja ću slobodno reći da imam razloga da pokušamo da preventivno svi zajedno reagujemo, naročito kada je poljoprivreda pitanju, zbog toga što je to izvor, po mom dubokom uverenju, različitih hemijskih materija koje unosimo u organizme i onda imamo posledice koje tumačim, razume se, na ovaj način.
Dakle, to jeste pitanje zagađenja i to je planetarno poznato, tu nije potrebno uopšte sada ni mudrovati oko toga šta treba raditi. Taj problem se obično pojavljuje kada zaštićene vrste se zateknu na nečijem imanju i kada zaštićene vrste uginu.
Onda je to već pitanje – šta se koristi, kako je uveženo, ko ga koristi, itd? I, mi nemamo nadležnost nad time, ali ćemo se svakako baviti tom temom javno i to nas niko, razume se, neće sprečiti, niti je moguće da nas spreči.
Vaš cinizam na koji pokušavate da tumačite moju izjavu na odboru je, biram reči, nije korektan. Zarad toga što u ovoj državi postoje tačno principi i pravila koja se poštuju kada je sve to u pitanju. Iz ugla životne sredine, svakako je mnogo važnije da se svako bavi svojim poslom, a životna sredina, to sam već danas spomenuo u par navrata, nema granica. I, moje pitanje i tumačenje nije bilo pitanje tumačenja toga kako ste to vi namerno hteli da izvučete iz političkih razloga, već su razlozi na nekom drugom mestu. Upravo obrnuto, poenta jeste bila naša potreba da sarađujemo sa okruženjem i da nalazimo puteve kako to može biti, a ne politički kontekst u koji me vi uvaljujete, ali neuspešno.
U svakom slučaju, nemam nameru da se bavim tom temom osim na ovaj način koji je propisala država. Tu smo, kod vas lično, na pitanju svesti, i tu padate u ličnu zamku činjenicom da kada na početku kažete – zašto da se bavimo pitanjima životne sredine, jer ima važnijih pitanja? Ja ne mislim da ste vi u pravu. Dakle, ovo je jednako važno pitanje, kao i sva druga. A, onda iza toga kažete da je svest građana nešto drugačije shvaćena, ili treba da bude drugačije shvaćena. Pa, vi ste upravo demonstrirali sada kako nemate odgovarajuću svest kada je u pitanju zaštita životne sredine. I, tu se ograđujem.
Zašto teme i zašto životne sredine ne bi bile prisutne u ovom parlamentu jednako sa svim ostalim temama ili pre bilo kojih drugih tema? Mislite li da one nisu tako važne, jer to ste rekli svojim stavom, ako hoću da zaključujem? Za mene su one jednako važne. Jer, vidite, danas pričate i sami o zdravlju, jeste li stvarno ubeđeni da kvalitet životne sredine ne utiče na naše zdravlje? Jeste li stvarno ubeđeni da ova tema nema svoje mesto u danu kada razgovaramo i o tako važnoj temi kakva je ovo što je danas moj kolega Lončar predstavio? Ja mislim da je to itekako važno. I, upravo hoću da pokušam da i vama pomognem da podignete svest kada je u pitanju životna sredina i to hoću da uradim isključivo na ovakav način.
Molim vas da to razumete. Molim vas da ne nipodaštavate temu životne sredine, jer je ona jednako, bar, važna, kao što su i sve teme, a za mene, imam to pravo da kažem, da je nešto važnija nego druge, ili bar za neke od vas drugih. Prema tome, vreme koje će doći će pokazati da sam u pravu. Naše društvo mora da raste i da se razvija, kao što su to uradila i zapadna društva kojima težimo. Oni su bili ovde pre dvadesetak godina gde smo mi sada i idemo ka tome. Sve ovo što se i danas događa, i ovo što vi i ja danas razgovaramo, je takođe, deo već viđenih stvari kad je sve to u pitanju i to je deo kolateralne štete koju svi moramo da podnesemo da bi društvo bilo bolje.
Prihvatam da podnesem i taj deo udarca na sebe da bi Srbija bila bolja. Zašto da ne. Hvala na pažnji.

Replika, izvolite.

Zahvaljujem se predsednice. Takođe se zahvaljujem ministrima Lončaru i Trivanu na odgovoru i na razgovoru i to jeste smisao ovog parlamenta.

Dakle, podržavam, imajući iskustva sa iskušenjima skupog, preskupog lečenja za koje naš životni standard ne daje baš puno perspektive, podržavam, dakle, tu borbu protiv manipulacija farmaceutske industrije. Nisam ovlašćena da kažem farmaceutske mafije, i zaista onda upotrebite mehanizme države, ali isto tako upotrebite mehanizme, vi ćete reći da možda niste ministar policije, ali ste ministar zdravlja i sigurno imate uvid u kliničke studije na različitim klinikama, gde pojedini lekari, možda, u kontaktu sa farmaceutskim kućama, da tako kažem, apeluju na svoje pacijente, teško obolele pacijente i njihove porodice, da se uključe u kliničke studije i da budu pokusni kunići za testiranje nekih lekova. Vi vrlo dobro znate šta sam vam ovim rekla.

Dakle, zaista pohvaljujem i to je ono što sam htela, da vi pročitate još jedan dodatni, još širi, telefon, da tako kažem, jednu komunikacionu liniju za ljude u nevolji. To je jako dobro i nadam se da će to mediji prepoznati i da će taj deo vašeg izlaganja, pogotovo, preneti građanima. Taj broj telefona koji ste citirali.

Ministru Trivanu, zaista uz dužno uvažavanje, ja sam bila zaprepašćena znajući koliko ste vi politički iskusni, da ste vi izgovorili tu rečenicu povodom spornog pitanja između granice Srbije i Hrvatske. Zaista mislim da nemate mandat da na taj način olako govorite - kakve veze ima, što se mene tiče, gde će biti granica na Dunavu, ne znam, 100 ili 200 metara levo ili desno. Ta rečenica, znate, ako sa tom lakoćom izgovorite u neformalnom razgovoru sa ministrom Hrvatske, biće pogrešno shvaćena. Hvala vam.

Reč ima Đorđe Kosanić.