Poštovana gospođo predsednice, poštovani poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, Ekselencije, dragi prijatelji, pre 10 godina, 2009. godine, nakon dugog vremena pogoršanih odnosa između Slovenije i Srbije bio sam kao prvi slovenački predsednik Vlade u zvaničnoj poseti u Beogradu, u Srbiji i tada su me primili predsednik Vlade Mirko Cvetković i predsednik države Boris Tadić.
Sa tom posetom i sa razgovorima 2009. godine otvorili smo novo poglavlje u odnosima među dve države i dva naroda. Iako je pre toga i posle toga te naše odnose opterećivao različit odnos prema kosovskom pitanju, od tad nadalje sve druge izazove uspeli smo da okrenemo u korist naših interesa.
Pre pet godina, 2014. godine, kao prvi predsednik Republike Slovenije zvanično sam posetio Srbiju. Moj tadašnji domaćin bio je predsednik Tomislav Nikolić, a primio me je i predsednik tadašnje Vlade Aleksandar Vučić.
Svestrana saradnja između dva naroda i dve države tada, pre pet godina, bila je u punom zamahu. Slovenija je baš tih dana nesebično pomagala Srbiju koju su pogodile velike poplave. Bilo je to tada ilustracija iskrenog prijateljstva između Slovenaca i Srba, između dve države, Republike Slovenije i Republike Srbije.
Naravno, u tih 10 godina bili su brojne posete vaših predsednika Vlade i države Slovenije. U zaista lepom sećanju ostala mi je poslednja poseta predsednika Nikolića sa kojim smo zajedno otvorili „Klupu mira i prijateljstva“ u parku Tivoli u Ljubljani i otvorili smo spomenik Mihajlu Pupinu na Bledu.
Sa vašim predsednikom bili smo pre dva dana, dakle, u subotu, počasni pokrovitelji svečane večernje molitve u pravoslavnoj crkvi u Mariboru i svečane akademije u Slovenačkom narodnom pozorištu povodom 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i 600 godina rođenja celjske grofice Katarine Branković, koja je bila prva pravoslavka u Sloveniji.
Dragi prijatelji, Slovenija i Srbija u tom periodu od normalizovanja diplomatskih odnosa, ne samo da su uredile bilateralna pitanja, već su se pobrinule za rascvat privredne saradnje, kulturne razmene i ono što se meni čini najvažnije da ovde kažem pred predstavnicima srpskog naroda, mi smo se pobrinuli za zaista povezivanje, učvršćivanje ljudskih simpatija i naklonosti između dva naroda i države.
Poštovana gospođo predsednice, visoki skupe, Slovenija je od samog početka uređivanja bilateralnih pitanja aktivno zagovarala i podsticala približavanje ulazak Srbije u EU. Svo to vreme, tada i danas, ocenjujemo da bi ulazak Srbije u EU bio u obostranom interesu i Srbije i EU i da bi to mnogo pridonelo političkoj i privrednoj stabilnosti ovog dela Evrope.
Poverenje i prijateljstvo tih godina se razvilo do te mere da zajedno učestvujemo na nivou predsednika država u okviru procesa „Brdo Brioni“, a na nivou predsednika vlada u Berlinskom procesu koji predstavlja ekonomski okvir procesa „Brdo Brioni“, ali učestvuju i najvažnije evropske države kao što su Nemačka, Britanija, Francuska.
Taj proces „Brdo Brioni“ iako nije formalan, ali je na najvišem nivou između predstavnika država u regionu, ima više karakteristika. Sledeći sastanak na vrhu biće početkom maja u Tirani. Kao prvo, taj proces čuva, jača elementarno lično poverenje među vođama i izražava političku volju za elementarno poverenje i saradnju između naroda i država učesnica.
Kao što sam već rekao, taj proces je osnova za Berlinski proces kojem je posvećeno prvom redu ekonomskoj saradnji i u taj proces direktno uključuje i najvažnije evropske države. Treće, u tom procesu učestvuju visoki predstavnici trećih država i EU i predstavlja priliku za periodičnu razmenu ocena o evropskom procesu širenja. To je neki pokusni kamen, lakmus papir gde možemo da osetimo i ocenimo atmosferu u regiji.
Gospođo predsednice, da li smem da zahvalim ovde i Srbiji i sprskom predsedniku što učestvuje u ovom procesu?
Poštovani prijatelji, već na sastanku na vrhu ovog procesa „Brdo Brioni“ u Sarajevu 2016. godine ocenio sam da bi moglo da se desi da će se EU sledećih godina više baviti sama sobom nego širenjem, ali u suštini, ne bavi se toliko ni sama sobom koliko bih ja to želeo, već se države članice EU mnogo više bave sobom, a manje se bave zajedničkom EU i to sasvim sigurno stvara takve prilike da i u sledećim godinama prema mojoj oceni ne možemo da očekujemo neku veliku ili nadprosečnu političku volju za proširenje EU.
Zbog toga sam na tom susretu u Sarajevu, ali i na svim susretima od tada ponovio ono što želim, gospođo predsednice, ovde da posebno naglasim pred srpskim parlamentom, upravo zbog toga moji dragi srpski prijatelji, upravo zbog toga, jer bi moglo doći do usporavanja dinamika pregovora država Zapadnog Balkana sa Evropskom komisijom o članstvu, upravo zbog toga je toliko važno da svi narodi, sve države u ovom regionu, ali i one koje smo na njenom rubu, da sarađujemo bezuslovno, da rešavamo sva otvorena pitanja, da održavamo i jačamo poverenje među nama i međusobno poštovanje, bez obzira što među nama postoje tolike razlike, odnosno upravo zbog toga jer one postoje.
Naša politička uloga i naša odgovornost su nenadoknadive. Umesto nas, to ne može da uradi niko drugi, pa čak i ako je svetska velesila, a mi sa svojim znanjem, sa svojim iskustvima, gorkim iskustvima, ali sa vrlo plemenitim, sa svojom odgovornošću prema svim našim ljudima, našoj deci, svoj našoj deci, mi možemo da uradimo odlučujuće korake za to da strpljivo tražimo korisna i održiva rešenja da se sačuva mir u regionu.
Zapadni Balkan, kao što je to Međunarodna zajednica, nalazi se na nekom raskršću, a stvari otežavaju manje predvidljivosti, povećani bezbednosni rizici u međunarodnoj zajednici, ali unatoč tome ili upravo zbog toga, mi moramo da uradimo sve za mirno rešavanje svih konflikata.
Nema istorijske nužnosti, kao što neki kažu, da zapadni Balkan u zamršenim situacijama uvek uđe u neki konflikt. Može da uđe, ali to nije nužno. Ali, ako bi se protiv naše volje to dogodilo, da se ponovo taj deo Evrope uplete u neki konflikt, moramo svi da znamo da bi to bila potpuna bura, perfect storm, a to ne želi niko od nas.
Svi mi sebi, našim ljudima, našoj deci želimo mirnu i sigurnu budućnost.
Poštovana gospođo predsednice, visoki skupe, naravno, Slovenija podržava Srbiju na putu u EU. Bez obzira na moju ocenu o usporavanju dinamike proširenja, Slovenija će uvek upozoravati na značaj uključivanja Srbije u EU.
Srbiji želim veliki uspeh na tom putu. Može očekivati da ima u Sloveniji i prijatelja i saveznika.
Iz slovenačkog iskustva, ali i iz ličnog iskustva, znam da na tom putu mnogo zavisi od nacionalnog domaćeg društvenog konsenzusa, kako se brzo i uspešno domaće zakonodavstvo prilagođava evropskom pravnom poretku, a mnogo puta je teško ubediti domaću javnost da se mora nešto uraditi, iako nema možda odmah nagrade, što se tiče brzine pregovora.
Pre toga sam podsetio predsednicu da sam ja vodio slovenački parlament, kada se Slovenija u finalnoj fazi uključivala u EU.
Dragi prijatelji, Slovenija razume pravo Srbije da suvereno izabere svoju bezbednosnu politiku. U tom smislu, mi poštujemo da je vaš prioritet saradnja sa Ruskom Federacijom, ali je jasno da će brže doći do završetka pregovora Srbije sa EU ako će biti dobro uređeni odnosi između EU i Brisela, odnosno Ruske Federacije.
Dozvolite mi da kažem, kao vaš prijatelj, da Slovenija podržava sva nastojanja zvaničnog Beograda i Prištine da zaključuju sporazume koji uređuju međusobne odnose, ali da obe strane moraju da poštuju ovakve potpisane sporazume.
Što se tiče nekih zamisli za uređenje najosetljivijih bilateralnih pitanja, Slovenija naglašava elementarni uslov. Pregovori moraju da teku mirnim putem, bez pretnji ili upotrebe sile, a rezultat mora da bude mirna primena dogovora, bez kolateralnih bezbednosnih posledica u regionu.
Mnogi državnici me pitaju - da li je to moguće? Ja mislim da jeste ako imamo dovoljno mudrosti, znanja i, naravno, ako jednostavno imamo ogromnu sklonost mirnom rešavanju sporova.
Slovenci i Srbi se uzajamno poštuju i imaju jednu naklonost jedni prema drugima. Slovenija i Srbija su prijateljske države, produbljuju, razvijaju svestrane odnose. Slovenija i Srbija jedna drugoj pomažu i pružaju podršku. Obe države vide u Evropskoj uniji prostor pomirenja, mira, bezbednosti i blagostanja. Slovenija i Srbija imaju različite bezbednosne politike, ali tu razliku uzajamno poštuju i smatraju da ta razlika ne smeta razvoju svih drugih mogućnosti. I jedna i druga, i Slovenija i Srbija, osećaju obavezu da urede sva bilateralna i multilateralna pitanja država u jugoistočnoj Evropi. Naravno, što se tiče nekih pitanja, imamo različita stanovišta, ali ti pogledi nisu nepremostivi, nisu toliko različiti da bi zaista smetali ili ometali razvoj odličnih političkih i privrednih odnosa.
Dragi srpski prijatelji, bila mi je danas velika čast što sam mogao da vam se obratim sa ovog mesta. Nastojaću da Slovenci i Srbi ojačaju svoj odnos, naklonost. Učiniću ono što je u mojoj moći da Srbija i Slovenija uzorno, svestrano sarađuju u korist njihovih naroda, državljanki, državljana, cele regije, Evrope, evropskog i svetskog mira i blagostanja. Hvala za vašu pažnju i čast koju ste mi ukazali. Neka živi slovenačko–srpsko prijateljstvo.
