Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o budžetu kao najvažniji zakon, slobodno možemo reći u jednoj kalendarskoj godini, koji se svakako planira za narednu, dakle, 2021. godinu.
Imati razvojni budžet u vremenu krize, posebno pandemije, izazvanom virusom Kovid-19 jeste jako značajno. Dakle, čuli smo da su brojne kapitalne investicije planirane u sklopu ovog budžeta, čuli smo da se očekuju povećanja plata u javnom sektoru, u zdravstvu, povećanje penzija, a to je jako, jako značajno.
Što se tiče kraja iz kog ja dolazim, konkretno Sandžaka, nama je u toku izgradnja magistralnog puta Novi Pazar – Tutin i očekuje se čini mi se da se u ovoj godini ta izgradnja i završi, što je jako pozitivno.
Ono što bi sledeće trebalo uvrstiti svakako u neke od narednih budžeta, budući da ovim nije predviđeno jeste nekoliko magistralnih puteva koji su od izuzetnog značaja za sve građane koji tamo žive, a to je magistralni put Novi Pazar – Sjenica, magistralni put Novi Pazar – Ribariće i rekonstrukcija puta Raška – Novi Pazar.
Sa druge strane, gasovod, železnica, autoput, sve ono što je od suštinske važnosti za boravak, prosperitet jednog kraja, posebno opština koje su bile niz godina, slobodno možemo reći i decenija devastirane.
Ono što je jako važno spomenuti jeste još jedna bitna stavka i želela bih od uvaženog ministra i da dobijem odgovor na to pitanje, a to je pitanje rodno odgovornog budžetiranja. Koliko se sećam, 2015. godine je Zakonom o budžetskom sistemu uveden princip rodno odgovornog budžetiranja i neki vremenski okvir je bio otprilike 2020. godina, da se zapravo to konkretizuje, odnosno implementira sa aspekta svih budžetskih obveznika, pa me zanima da li je ova alatka kao jako važna implementirana u okviru samog budžeta od strane svih budžetskih korisnika?
Zašto nam je u stvari potrebno rodno odgovorno budžetiranje? Upravo namera ove alatke nije da deli budžet na mušiki i ženski, već da prepozna potrebe određenih kategorija u samom društvu i da nađe najbolji način kako odgovoriti na same njihove potrebe?
Kao primer, navešću zdravstvenu zaštitu na selu ili čak u manjim gradovima koja nije jednaka zdravstvenoj zaštiti žena u većim gradovima. Nekada je na selu ambulanta puno udaljena, sa druge strane, možda i zatvorena. Broj specijalističkih pregleda je vrlo mali i dolazimo do situacije da recimo, zdravstvena zaštita jednu takvu ženu puno košta ili moguće je da uopšte ne dođe do nje. Zanima me dakle, koliko rodno odgogovorno budžetiranje zapravo konkretno imamo u praksi i posebno prema lokalnim samoupravama? Da li se u pravom smislu te reči implementira, jer se kao alatka može jako dobro iskoristi za razliku od rodno nutralnog budžeta? Hvala.