Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, građani Vojvodine, za nas je u ovim svim ministarstvima, 25 njih, kao što sam sinoć rekao i juče, Ministarstvo za evropske integracije je najbitnije, najvažnije.
Dobro je što ga ima. Bilo je i pre tu. Drago nam je što će verovatno biti i u novoj Vladi. Razlog za to je što samo postojanje takvog ministarstva za evropske integracije govori o tome da većina sadašnja ipak ozbiljno razmišlja da uvede sankcije Rusiji i da, prosto, nastavi put ka EU. Da nije tog razmišljanja ne bi bilo potrebe za ovakvim ministarstvom.
Juče u raspravi, a i danas, više kolega se sa pravom zapitalo o posledicama uvođenja sankcija. Vreme je da popričamo o tome. To jeste bitno pitanje i tu imamo dve vrste posledica. Jedne su ekonomske, druge su moralne, političke, ljudske.
Što se tiče ekonomskih posledica, više ne moramo da predviđamo, da pravimo neke projekcije. Nakon osam meseci od varvarske agresije Rusije na Ukrajinu mi te posledice živimo sada i ima dovoljno primera, ali jedan je ovako najupečatljiviji, a to je cena dizela kod nas i u okruženju.
Znači, kod nas je cena dizala 220 dinara, a mi smo oni koji su odbili da uvedu sankcije i oni koji imaju poseban energetski sporazum sa Rusijom.
U Hrvatskoj je cena dizela 190 dinara. Oni su uveli sankcije, nemaju sporazum sa Rusijom i mnogo im je jeftiniji dizel i njihovi građani mnogo bolje žive baš zbog toga.
Pogledajmo Crnu Goru. U Crnoj Gori je dizel cena 181 dinar. Crna Gora je uvela sankcije, nema sporazum sa Rusijom i ima cenu dizela od 181 dinar, a mi nismo uveli sankcije, imamo famozni sporazum, a cena nam je 220 dinara.
Bosna i Hercegovina je, takođe, uvela sankcije, takođe nema nikakv sporazum sa Rusijom i kod njih je cena 193 dinara. Kod nas je, ponavljam, 220 dinara i pored toga što nismo uveli sankcije i pored toga što imamo sporazum sa Rusijom.
Severna Makedonija takođe je uvela sve sankcije, takođe nema sporazum sa Rusijom i kod njih je cena dizela 197 dinara, a kod nas je 220 dinara, uz to da nismo uveli sankcije i uz to da imamo famozni štetni energetski sporazum.
Ovo vam je konkretan brojčani dokaz da već sada, posle osam meseci od varvarske agresije Rusije na Ukrajinu, živimo mnogo gore, nego oni u našem okruženju koji su odmah i na vreme uveli sankcije i koji nemaju štetan energetski sporazum sa Rusijom.
Sve ove parametre, odnosno cene koje sam naveo će se i dalje razvijati u tom trendu. Ako ne uvedemo sankcije i ako ne krenemo ka zapadu konačno, živećemo sve gore i gore i ovi parametri i ove cene će biti sve gore i gore i to svi vi dobro znate.
E sada, nisu ekonomski razlozi jedini za naš zahtev, za zahtev koalicije Vojvođani za uvođenje sankcija. Drugi razlozi su mnogo bolji i mnogo važniji i to ministarstvo za evropske integracije bi trebalo da podrži sankcije baš iz ovih razloga.
Prvi najvažniji razlog za uvođenje sankcija je to što smo mi bili žrtve agresije isto kao što su to sada Ukrajinci. Mi najbolje znamo kako je kada nas neko bombarduje i mi imamo najveće pravo i najveću moralnu obavezu da podržimo žrtve agresije, a ne da se stavljamo na stranu agresora.
Drugi razlog, takođe politički, ljudski i taj je možda čak i najvažniji za opredeljenje grupe Evropski regioni da tražimo uvođenje sankcija, kada neko čini zlo, a vi okrenete glavu, kažete – mi smo neutralni, tada pomažete zlo. Agresija Rusije je nesumnjivo zlo.
Svi mi, uključujući našu državu i ovu vlast, koji okreću glavu, koji kažu – mi smo neutralni, pomažu to zlo, pomažu tu agresiju i to je ono što naši građani znaju i zato su sankcije Rusiji i nastavak evropskog puta jedino što može da nam pomogne u ovom trenutku.
Slušam ovde dva dana više od predstavnika većine koji kažu da deo opozicije gleda ka Briselu, to jeste tačno, mi jesmo deo toga, ali da to nije interes Srbije. Laž, neistina. Interes Srbije je upravo Brisel. Zatim kaže da postoji druga grupa opozicije koja gleda ka Moskvi. Možda je tačno, možda nije, ne znam, neću da ulazim u to. A onda kažu da je politika Borisa Tadića - tri stolice i pet stubova nešto što je interes Republike Srbije. Nije i to je laž. Politika Borisa Tadića – tri stolice, pet stubova, nije u najboljem interesu Republike Srbije i nije ono što treba da predstavlja politiku ni opozicije, ni pozicije. Ta politika da sedimo na tri stolice i na pet stubova je smišljena samo da bi oni koji je sprovode ostali na vlasti. Njen cilj je partikularni, posebni interes partije na vlasti, ne građana Srbije, ne opšti interes, ne naš interes, nego samo onih koji su na vlasti.
Koliko je Boris Tadić, koji je patentirao tu politiku, ostao na vlasti, toliko će i ovi koji je sada sprovode, jer to, ponavljam, nikad nije bio nacionalni interes Srbije. Pokušaj da se ta politika pokaže kroz kontrolu medija kao nešto što je opšti interes, u interesu Srbije je čista propaganda.
Građani kada odu da sipaju gorivo, kada vide cene, kada otvore frižider, kada treba da pošalju decu u školu ili na neki rođendan vide šta je interes. Ne treba im televizor da im kaže da je štetočinska politika sedenja na tri stolice i na pet stubova nešto od čega će bolje živeti, jer sada osam meseci posle varvarske agresije Rusije na Ukrajinu žive gore nego što su živeli pre tih osam meseci. Ako sada ne uvedemo sankcije, živećemo još gore posle sledećih osam meseci i za to će potpuna odgovornost biti na većini, jer je do njih da to urede. Zato mi predlažemo da ovo ministarstvo o kojem govorim sve vreme, za evropske integracije, na prvoj sednici Vlade zatraži…
