Reč ima Miodrag Gavrilović, po Poslovniku.

Član 27. stav 1. Morate voditi računa o Poslovniku i o zakonu. Ako je to Poslovnik, zakon, da li Ustav spada u zakon ili zakon u niži pravni akt, pa ne možemo da se pozivamo na Ustav, ali Ustav u članu 21. piše da smo pred Ustavnim zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, pa čak i na osnovu političkog i drugog uverenja.

Mislim da ovde danas imamo priliku da vidimo da nije tako. Gospodin Janko Veselinović ima pravo na repliku. Mi opet…

Nakon 12 minuta izlaganja Pavla Grbovića, vi sada pričate o nečemu što je bilo pre.

Tražio sam, ali mi niste dali.

Ja verujem da je vama strašno stalo da budete u prenosu, ali takvog stvarno smisla nema.
Jel hoćete da se izjasnimo? Jel nećete da se izjasnimo? Ne moramo da se izjasnimo.
Reč ima potpredsednik Vlade.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izgleda da ja dobih i Nobelovu nagradu od nekog ko nažalost ne zna da sabere ili pomnoži nekoliko cifara, pa ću ja to da uradim umesto njega, jer sve ostalo što ste imali priliku da čujete je čista demagogija i velika laž.
Povećanje penzija ove godine, odnosno prošle godine za ovu godinu po švajcarskoj formuli, kao što smo pričali i kao što smo obećali i ispunili to obećanje bilo je 5,5%. Povećanje penzija od 1. novembra ove godine 9%. Povećanje penzija od 1. januara naredne godine još 12,1%. Ako pomnožite te tri cifre dobijate povećanje penzija od 29%, bez jednokratne pomoći svim penzionerima koja je isplaćena u februaru u mesecu od 20.000 dinara, da bi tih 29% bilo mnogo veće nego samo da uzmete u obzir povećanja penzija.
Prosečna inflacija 2022. godine je 11,6%. Prosečna inflacija projektovana za narednu godinu 11,1%. Jedanaest zarez šest posto plus 11,1%, to je 22,7% povećanje penzija 29%. Dvadeset i devet minus 22,7%, to je realno povećanje penzija u protekle, odnosno u ovoj i narednoj godini kada se projektuje i tokom kojih se projektuje visoka inflacija.
Dakle, neću da kažem sedi jedan, ali slabo ste vi to izračunali. Kada govorim o platama, plate su, prosečna plata za 2021. godinu bila je 560 evra, ali imate ljudi koji neće da čitaju statistiku pošto ne smatraju da je to važno. Prosečna plata za ovu godinu celu je 635 evra. Prosečna plata za narednu godinu je 715 evra, krajem godine biće 720.
Ukupno povećanje, dakle, plata ove i naredne godine 13,4% plus 12,6%. Trinaest zarez četiri posto plus 12,6%, to vam je 26%. Da se vratim na inflaciju 11,6% i 11,1% i kao što ćete videti, takođe i plate, ukupne plate u realnom iznosu, iznad nivoa inflacije rastu. A potvrda za to, samo što neće ljudi da čitaju statistiku, neće da čitaju informacije, je da u prvih 10 meseci, dame i gospodo, realno povećanje plata u privredi je 2,7%, realno povećanje u privatnom sektoru 5,3%.
Još jedna lekcija kada govorimo realno, to znači iznad nivoa inflacija. Dakle, za prvih 10 meseci ne sporimo da je porasla inflacija, ali takođe su i plate porasle više od toga, što govore zvanični podaci. To što neko ima subjektivno neznanje objektivne stvarnosti, ja to ne mogu mnogo da mu pomognem.
Ali još jedanput, 2,7% realan porast plata u privredi, 5,3% u privatnom sektoru za prvih 10 meseci i malopre objasnih ja i koliko je realno povećanje penzija i realno povećanje plata, ali završiću sa sledećom rečenicom. Znate, kada neko misli da je ekonomija jednostavna stvar, kada neko misli da mi odluke donosimo napamet, da nismo odgovorni, da se bavimo ovim kao što su se oni bavili ofrlje, pa nije ni važno, ne gospodo, mi se ozbiljno bavimo ovim. Ozbiljno se bavimo, jer nam je cilj bio ako pogledate tri stuba rasta BDP, da ličnu potrošnju održimo u realnom iznosu u pozitivnom i ni povećanje penzija nije slučajno 1. novembra, ni povećanje penzija 1. januara nije slučajno, ni to da pratimo šta se dešava na tržištu rada kada imamo rekordnu nisku nezaposlenost i kada imamo rast realne zarade, nije slučajno, jer pratimo šta se dešava, gledamo. Na osnovu toga donosimo odluke, ne donosimo tako što, eto neko je mislio da nešto lepo treba da kaže, nekome da kaže, eto dobio je Nobelovu nagradu, vi gospodine Mali to ne čitate, ne znate itd, pa ispade on pametan. Ne, gospodo, pročitajte brojke.
Ekonomija je mnogo, mnogo ozbiljnija stvar. Nismo mi, sticajem okolnosti, slučajno tako vodeća ekonomija poslednje dve godine u Evropi, kumulativno kada pogledate rast BDP-a. Nismo uprkos krizi ogromnoj, najvećoj posle Drugog svetskog rata, zadržali udeo javnog duga u BDP ispod 60%. Nije to palo sa neba, nije to slučajno.
Govorimo o rastu plate, hoćemo još jednom da lična potrošnja u realnom iznosu raste, veoma važan doprinos rastu BDP-a. Zašto smo tolike investicije izdvojili u budžetu i za ovu i za narednu godinu? Svaki kilometar tog auto-puta, svaka investicija, kapitalna, doprinosi rastu BDP-a, a onda imate i našu borbu za strane direktne investitore i investicije da nam izvoz raste što više da bi taj treći stub BDP, ta razlika između uvoza i izvoza, odnosno privredna aktivnost bila pozitivna, a neko ljudi to treba da zna. Neko, ljudi, treba time da se bavi, pa tako da obavestite vaše građane.
Dakle, još jednom, realna plata je veća za prvih 10 meseci, pročitajte cifru. Kada saberete i inflaciju u proseku za ovu i narednu godinu, veće je povećanje plata, veće je povećanje penzija. Ne slučajno, nego tako smo upravo i hteli da zaštitimo životni standard građana Srbije. Rekao sam da je to važno za rebalans budžeta, rekao sam da je važno za budžet.
Ja se nadam da ćete me kandidovati za tu Nobelovu nagradu. Hvala.

Ima više prijava za reč.
Samo da vam kažem, dakle daću reč ministru Selakoviću pošto se prijavio, posle toga ide pravo na repliku Pavle Grbović, da vidi Janko Veselinović kako vam je teško i Gavrilović koliko ste diskriminisani.
Samo budite strpljivi, idemo redom.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji nas pratite, imao sam obavezu i potrebu da se javim, rukovođen nekolicinom ozbiljnih razloga. Na prvom mestu što imam čast da pripadam Vladi koju razlikuje jedna od mnogih stvari koja razlikuje u odnosu na vlade koje su građani Srbije kažnjavali na izborima u nekom prethodnom periodu, to što je i ovo Vlada koja ne daje opravdanja umesto rešenja, kao što reče jedan od prethodnih govornika.
Pomenuta je tema koja je svakako svakom normalnom građaninu Srbije, uveren sam, veoma bolna. To je tema depopulacije Srbije, to je tema ozbiljne razlike u broju stanovnika koji će pokazati ovaj popis, nažalost, u odnosu na popis koji je sproveden 2011. godine. To je tema, odnosno to je podatak nad kojim, apsolutno sam uveren, svako od nas, a pogotovo onih koji su još uvek deo fertilnog stanovništva i koji mogu da imaju svog poroda, treba dobro da se razmisli i da pita da sve ovo što radimo, svaka škola, svaka bolnica, svaki most, svaki auto-put, svaka brza pruga, svaki fakultet, da, i svaki stadion, da svaka sportska dvorana, da svaki bazen, za koga mi to pravimo i kome će to da ostane?
Vidite, upravo činjenica da je i ova Vlada, ali i prethodna Vlada, ali i ona Vlada koju je vodio predsednik Vučić kada je bio na funkciji predsednika Vlade, ne traži opravdanja, nego traga za rešenjima i stvara rešenja za ozbiljne društvene probleme, jeste i činjenica da je Narodna skupština u prethodnom sazivu, pardon u pretprošlom sazivu donela jedan izuzetno ozbiljan zakon, a to je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Taj zakon ne bi bio opet moguć da pre toga Srbija nije ozbiljno stala na noge svojim ekonomskim rastom i razvojem.
Upravo u ovom predlogu budžeta za narednu 2023. godinu, poštovani građani Srbije, Vlada je izašla sa Predlogom da se u okviru onog dela budžeta koji se piše Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sprovodi i preko ovog Ministarstva i Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, opredelila ni manje ni više nego 87 milijardi 388 miliona 788 hiljada dinara ili ako neko želi u evrima da čuje koliko je to.
Dakle, Vlada je predložila da u budžetu za narednu godinu za finansijsku pomoć porodicama sa decom bude opredeljeno 743.734.000 evra. Koja je to prethodna Vlada, da li pre 10, da li pre 15, da li pre 20, da li pre 25, da li pre 30 godina, da li pre 33 godine od kada Srbija beleži negativan prirodni priraštaj, koja je to Vlada opredelila u budžetu? Sa izuzetno ozbiljnim predlozima mera koje su usvojene tim zakonom još 2018. godine, a koje se sprovode, a taj zakon je i dopunjen nedavno kada su dodate i neke nove mere.
Danas majka koja rodi prvo dete u Republici Srbiji dobija jednokratnu pomoć, dakle odmah čim rodi dete. Dobija 321.900 dinara. Kada je to ranije bilo? Zašto to nisu uradili neki vaši koalicioni partneri kada su oni bili na vlasti. Dakle, 321.900 dinara dobije majka prvorotka.
Majka koja rodi drugo dete dobija jednokratnu pomoć od 107.300 dinara, plus mesečno, 24 meseca dobija oko 11.700, 11.800 dinara. Dakle, negde otprilike jednako iznosu u dinarskoj protivvrednosti, tj. u deviznoj protivvrednosti od 100 evra, puta 24 meseca to je 2.400 evra plus 107.300 dinara jednokratne pomoći.
Za majku koja rodi treće dete, pored one jednokratne pomoći od 107.300 dinara koja njoj pripada po ovom zakonu ona dobija u dinarskoj protivvrednosti 100 evra u 120 rata deset godina.
Za četvrto dete u dinarskoj protivvrednosti 150 evra 10 godina. Odatle i jeste predviđeno ovim budžetom 80 više od 87 milijardi i 388 miliona dinara baš za finansijsku pomoć porodicama sa decom, ali nije to sve.
Sva ova pomoć koja se daje porodicama koje žele da rađaju u Srbiji ne isključuje onu pomoć koju daju jedinice lokalnih samouprava, koji daju naši gradovi i naše opštine, već kumulativno ti roditelji mogu da ostvaruju jednu i drugu pomoć. Nije ni to sve i nije, neću da ćutim kada postoje neki problemi, krenuli smo pre nekoliko dana prošle nedelje da ih rešavamo, a to je onim porodicama, onim majkama i očevima koji nemaju rešeno stambeno pitanje.
Država po osnovu ovog zakona učestvuje u izgradnji, učešće u kupovini ili kupovini stana ili kuće sa iznosom do 20.000 evra sa mogućnošću da finansira 50% vrednosti nekretnina, ne više od 50% vrednosti nekretnine. Komisija je počela sa radom, doneli smo prva nova rešenja, otčepili smo, odnosno prevazišli smo neke probleme koji su postojali u radu, a sa donošenjem nove uredbe rešićemo i one koji nisu mogući da se reše u ovom trenutku sa ovakvom regulativom.
I neko će nas, ovu Vladu, Vladu kontinuiteta sa Vladom koja je donela ovaj zakon, Vladu koja u ovom budžetu koja je predložila zakon, a ova Narodna skupština u pretprošlom sazivu donela zakon, dakle neko će nas da optužuje za depopulaciju Srbije.
A još to što mi imamo manjak stanovnika, uzroka je mnogo.
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje sa mesta.)
Nije lepo pričati o tome, ali ja ću uvek sa ponosom da kažem da sam otac, za sada, troje dece, a svako ko je u stanju da tako nešto pita, neka se pita koliko je sam doprineo.
Moji roditelji su nažalost imali samo nas dvojicu, ali je moj deda imao osmoro, jedan, a drugi četvoro, a pradeda 14. Pa kada je bilo toliko, onda nas je i bilo. Danas neko svako razmišlja o tome. Postoje i oni koji nažalost ne mogu prirodni putem da zasnuju svoju porodicu.
Vidite, i tu je prvi put država ovim zakonom omogućila da država finansira više puta mladim bračnim parovima koji ne mogu da se ostvare kao roditelji, vantelesnu oplodnju.
Ako je nešto uspela vlast u Srbiji da uradi u prethodnih nekoliko godina donošenjem ovako ozbiljnih mera koje ne mogu preko noći da promene stanje, uspeli smo da nam broj živo rođene dece drastično po godinama opada. Da li postoji još mnogo mera koje je moguće preduzeti, pa moguće je.
U jednoj stvari mogu da se složim sa jednim od prethodnih govornika. Ljudi prave razliku između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Imao sam prilike u nekom prethodnom mandatu i svojstvu da posetim jednu zemlju, kao prvi put predstavnik u rangu ministra naše zemlje. Posetio sam Narodnu Republiku Bangladeš. To je država koja je po površini otprilike jednaka zbirnoj površini Srbije i BiH. Ako uzmemo da je po prethodnom popisu teritorija Srbije i BiH imala negde oko 10 miliona stanovnika, a Bangladeš koji ima istu površinu 180 miliona stanovnika, onda zamislite da u svakoj prostoriji u kojoj je kod nas jedna osoba u Srbiji i BiH, u Bangladešu se nalazi njih 18.
Ta zemlja je danas u mnogo boljem stanju nego što je bila pre 51 godine, kada se izborila za svoju nezavisnost. Možete misliti gde će biti za narednih 50 godina, jer ta zemlja ima bogatstvo u obimu i veličini koje mi nemamo. Najveće bogatstvo su ljudi. Upravo ti ljudi jesu oni koji stvaraju budućnost.
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje sa mesta.)
Ako me pitate za ovih deset godina, evo ja sam napravio troje dece, hvala Bogu.
Ne, ne, pošto pitate za takve stvari, dakle, vrlo je nekorektno i vrlo je nesuvislo optuživati nekoga zašto za deset godina nije popravio demografsku sliku Srbije koja propada decenijama.
Ova Vlada je nastavila politiku Vlade koja je ovoj Narodnoj skupštini predložila Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i ova Vlada je predložila ovoj Narodnoj skupštini budžet u kome je 87.388.788.000 dinara ili 743 miliona evra opredeljeno za pronatalnu politiku, za demografsku politiku, za pomoć porodicama koje se odvaže da stvaraju brojnije potomstvo.
Ako neko ima nešto protiv ovoga, onda neka to na glas kaže. Odlično, kada vi, koji kažete malo, krenete od toga koliko ste vi kada ste bili na vlasti opredelili za ovakve stvari, onda možete da nam kažete da je to malo. Hajde da vidimo koliko ste do 2012. godine opredeljivali za ovo. Koliko ste do 2012. godine opredeljivali za ovo?
Reći ću vam još nešto.
(Dragana Rakić: Pitaj Sinišu Malog.)
I Siniši Malom kao ocu za sada troje dece svaka čast. Svaka čast.
Ali, da se vratimo na još nešto.
(Dragana Rakić: Ne za decu, pitaj za finansije.)

Da li može Dragana Rakić da ne viče?

Dakle, naša država pomaže i pomagaće. Naša država će pomagati i rađanje dece, naša država će pomagati i onim mladim bračnim parovima kojima je teško da se biološkim, prirodnim putem ostvare kao roditelji. Naša država će pomagati i onima koji nemaju krov nad glavom da ga kupe.
Ali, nemojte zaboraviti jednu stvar, ne rađa novac decu. Kada smo imali najmanje novca, tada smo imali najviše dece. Prema tome, ovo je pomoć i podsticaj i oduzimanje izgovora i opravdanja onome koji traži razlog zašto nešto neće. Ako ništa drugo, Vlada koja predloži ovakve mere podsticaja i podrške za populacionu politiku, zaslužuje za to jedno veliko priznanje.
Imao sam tu čast da budem u timu predsednika Vučića i 2018. godine, kada je lično predsednik izašao sa predlozima ovakvih mera, kada je on osnovao službu u okviru Generalnog sekretarijata koja pruža podršku osmišljavanju bolje pronatalne politike i populacione politike Srbije. Evo, ono što smo obećali, to smo i uradili. Daje li to brzo rezultate? Pa, ne daje brzo.
I još jedna stvar, budite makar toliko korektni kada nas prozivate, koliko god da je to besmisleno, za ogromnu razliku u broju stanovnika. Pa, pogledajte koliko je Kovid odneo ljudskih života, ne direktno, već kroz posledice same bolesti, pa onda u to uračunajte i ovaj period od ovih 11 godina.
Za svakoga ko želi da se bori za bolju Srbiju, čija će upravo šansa i razlika u odnosu na druge biti njeni ljudi, treba prvo da ima na umu činjenicu da nam je potrebno više ljudi i da se svako od nas ko može, kome je gospod Bog dao tu mogućnost, potrudi da i više dece ima i svima će nama biti bolje. Hvala vam na pažnji i živela Srbija!