To, jednostavno, nije normalno. To nije ljudski, ljudi. Da ne pričam kakva je to relativizacija.
Vi pričate, i svih ovih dana, o ubistvima žena. Vi pričate o pozivima na nasilje, relativizaciji nasilja. Pričate o nacionalnim frekvencijama. Vi pričate o „Pink-u“ i „Hepi-ju“.
Čekajte, da vas podsetim samo na kampanju na „N1“, tajkunskoj televiziji. Deset godina, decenija AV vlasti. Decenija vlasti Aleksandra Vučića, gde su stavili pretučenu ženu, žrtvu porodičnog, valjda, nasilja na poster „Sada nas je manje“.
Da li vi mislite da je uopšte normalno da se za ubistvo žena, za femicid direktno optuži Aleksandar Vučić?
Da li vi mislite da je to normalno?
Da li vi mislite da je ta televizija korektna? Da je profesionalna? Da je objektivna?
Da li vi uopšte, da li bilo ko može politički da stavi neke stvari sa strane i kaže – ali, ljudi, ako ništa, u redu, mrzim Aleksandra Vučića, odvratan je, najgori je, ovakav je, onakav je, svejedno, ali da kažete – ali, ljudi, to je relativizacija. Pa, vi ne kažete – kriv je onaj što je ubio tu ženu, nego je kriv Aleksandar Vučić, a ovaj jadan, pa, njega je Aleksandar Vučić iznervirao, kakve veze ima.
Jel vi razumete da iz takve relativizacije onda idu dalju ubistva i dalje nasilje, kada kažete da je za sve kriv Aleksandar Vučić i kada kažete da nikad nije bilo gore.
Evo da kažemo i ovo, prošle godine je u okviru porodičnih i partnerskih odnosa, dakle, najviše žena ubijeno, nastradalo 40 ljudi. Naravno, i to se koristi za politizaciju. Eto, kakva je ova vlast, eto kakvo je nasilje, pa na kraju krajeva i direktnom optužbom sa „N1“ „Decenija AV vlasti“ kako je Aleksandar Vučić kriv za to. Godine 2012. je 64 osoba nastradalo u porodičnom nasilju, 2011. godine 48, 2010. godine 43, 2009. godine 51. Sve veće nego ovaj užasan broj.
Recite mi sada svi vi zajedno koji protestujete protiv nasilja politički, recite mi 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, kada je bilo više ubistava u porodičnom nasilju, da li je postojala politička stranka, organizacija ili politički lider, lider neke stranke koji je za to optužio vlast? Da li se to ikada desilo? Ne, nikada se to nije desilo. Nikada se to nije desilo, zato što to jednostavno prvo nije pristojno, drugo, nije ljudski i treće to je relativizacija zločina, kriv je onaj koji je ubio.
Ne mogu biti krivi ovi ljudi. Ne mogu biti krivi ljudi koji glasaju za Aleksandra Vučića. Ne može biti kriv Aleksandar Vučić, aman zaman, zaboga ljudi. Pa to se nikada nije dešavalo. Nikada. To nije normalno. Vi ste u vašem obraćanju pričali ponovo o ubistvu žena, kao da smo mi krivi. Takve stvari se, ne u ovom društvu, ni u jednom društvu, ni u jednoj zemlji nikada nisu dešavale. Kakva je to politička borba? Zar nemate nešto drugo politički da nam zamerite, nego nam kažete da smo ubice? Jel politička borba kada se ubije 17 ljudi, kada se ubiju deca, da kažete vama nije žao, nama je žao? Zar zaista ljudski mislite da je to normalno?
I da, sedeću ovde koliko god treba da razgovaramo o tim stvarima. Pre nego što sam ušla u ovu salu, slušala sam poslanička pitanja. Narodni poslanik ovde, gospodin Aleksić, za 18 mrtvih kaže – bas je baš briga. Pa koji čovek normalan može da kaže da je nekog baš briga? Jel politika 18 smrti? Vas nije baš briga, a nas je baš briga, jel? Mi nismo roditelji, mi nismo ljudi, mi nismo sestre. Niko od nas nije ništa. Nije ljudsko biće, pa nam nije žao, a vama je užasno žao.
Jel to politika? Jel to vaša politička agenda? Jel zaista želite sa tim da izađete pred građane Srbije? Jel zaista mislite da je to blagotvorno, da to ne bi radili u nekim drugim društvima? U ovom trenutku je potrebno zajedništvo, a ne da pozivaju na protest protiv nasilja ljudi koji su najveće siledžije u ovom društvu.
Pričate o „Hepiju“ i „Pinku“, imali ste na „Nova S“ u „Utisku nedelje“, dva sata ili koliko god traje ta emisija, sat, sat i po, dva sata, paradu nasilja i to od strane profesora sa Beogradskog univerziteta Jove Bakića. Paradu nasilja. Ne mogu da izgube na izborima, jurićemo ih po ulicama. Jel se neko od vas koji se svake nedelje okuplja na protestu protiv nasilja oglasio? Jel rekao aman ljudi, nemojte pozivati na nasilje? Niko. To je profesor Beogradskog univerziteta, taj čovek je svaki dan sa mladim ljudima. Zašto mislite da sutra taj mlad čovek, neki njegov student se ne oseti pozvan i ohrabren da uzme pušku i da ubije nekog i da kaže – pa meni je moj profesor sociologije, moj voljeni profesor, uvaženi profesor rekao da je to u redu.
Jel može neko od vas da se oglasi i da kaže da i to je nasilje. A voditeljska se smeje i kaže, ne razumem to, malo mi je smešno, recite a kako bi ih jurili, kako će to da izgleda? I nikom ništa. Niko ne kaže, znate šta „Nova S“ možda ste malo preterali. Ne, to je mnogo lepo, to je isto bogougodno, jurite naprednjake, kakve veze ima, oni su ružni, glupi, bezubi, krezubi, droce, sendvičari. To smo sve čuli u poslednja četiri dana i niko od vas nije rekao ljudi to je takođe nasilje nad nekim ljudima. E takva je vaša borba protiv nasilja.
Ako može SNS, može sve, ubij ih, juri ih, baci ih, ali za ove druge slučajno nemoj da si im rekao, slučajno nemoj da si im rekao, nemoj slučajno za ove nas, lepe, pametne, inteligenciju, nemoj slučajno da si ih izvrgao ruglu zato što su fotošopirali sopstveni protest da bi pokazali da ima više ljudi. Što, jel malo bilo ljudi? Što, jel malo da se 10 hiljada ljudi ujedinilo?
(Ivana Parlić: Sto pedeset hiljada.)
Ma 150, 800. Da vam kažem, da je bilo 150 hiljada ljudi, ne bi morali da ih fotošopirate, pod jedan.
(Predsednik: Nemojte da govorite iz klupe, Parlić.)
Da je bilo 150 hiljada ljudi, zaista ne bi morali da ih fotošopirate, ali nema ni veze, da je bilo 150 hiljada ljudi, da je bilo 100 ljudi, eto, o tome se radi. To je vaš problem. To je ono gde vi vidite, gde je sve politika.
Kakve veze ima da je bilo 100, kakve veze ima da je bilo 100? Ujedinili su se u tuzi, imaju predlog da se nešto menja, imaju konkretan predlog. Kakve veze ima? Što moraš da ih fotošopiraš da izgleda da ih ima više? Zato što nema veze sa tugom, ima veze sa politikom. Nikakve veze sa tugom nema. Ima veze samo sa politikom.
