Znate, vi kažete – imamo akciju oduzimanja oružja, odnosno razoružavanja Srbije. Da, koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, da, odlična je akcija, i da, znate, pohvalila je Evropska unija, usudio se, napravo je grešku i „Gardijan“ da pohvali, pa su na pritiske iz Srbije morali da se isprave da demantuju sami sebe i tekst, što je svojevrsni pokazatelj koliko su mediji zastranili, pa i najjači, najbolji, najprofesionalniji mediji koliko su pod uticajem politike i da moraju da demantuju nešto što su rekli da je lepo.
Vi kažete – pa niste vi zaslužni, zaslužni su građani. Ponovo, opet, kao i sa uspesima u prosveti, ja sam se, poštovani gospodine narodni poslaniče, zahvalila građanima, ja sam se građanima zahvalila. Nisam rekla – da, mi smo. Mi smo dali inicijativu, predsednik, mi smo usvojili kao Vlada, odlična je inicijativa, i da, daje odlične rezultate, ali građani su bili odgovorni i zahvalila sam se građanima.
Što se tiče oružja, znate, opet kada pogledate, kada se desilo masovno ubistvo 2002. godine, broj komada oružja koje se drži i nosi po dozvolama legalnog oružja, ko zna koliko nelegalnog, ali legalnog oružja 2002. godine u Republici Srbiji bilo je 1.064.595. Kada se desila još veća tragedija 2007. godine, broj legalnih dozvola je bio 1.160.277. Da li se sećate, poštovani narodni poslanici, koji se borite protiv nasilja, da je neka politička partija tada, neka politička organizacija, neki političar to zamerio tadašnjoj vlasti 2007. godine, u kojoj ste vi bili, i rekao – ljudi, od 2002. godine, kada smo imali ono masovno ubistvo, što niste razoružavali Srbiju, zašto niste, vi ste krivi? Ne, niko to nije rekao. Niko to nije rekao. Zato što niko nije bio dovoljno nečovek da za to optuži neku vlast.
(Predsednik: Lazoviću, nemojte da urlate iz klupe, čoveče.)
Vi danas imate, i najveći broj dozvola za oružje smo dostigli 2008. godine, kada ste na vlasti vi koji se borite protiv nasilja, od 1.172.468 dozvola. Mi smo tada, odnosno od 2013. godine realno, uspeli to da spustimo na ispod 800.000. Imate 771.701, a u prvom kvartalu, na kraju prvog kvartala došlo je na 761.415 dozvola. Dakle, radili smo svoj posao ozbiljno i odgovorno. I ponovo vam kažem, kada pogledate u odnosnu na to šta je nekada bilo i šta smo uradili, nije sistem ovde zakazao. Ali da, sada ćemo razoružati Srbiju, oduzećemo 90% oružja i svakako ćemo svi biti mnogo bezbedniji.
Ali se ponovo radi o tome da je to manipulacija brojevima, da bi pokazali da je neko bio neodgovoran, da neko nešto nije radio, što niko ranije u Srbiji nikada nije radio tako, ni nigde u svetu, da politizuje na taj način.
(Radomir Lazović: Hajde još malo, do šest, još tri minuta.)
Ali nije problem, do šest, do osam, do sedam, nije problem, ja se vraćam sutra, nastavićemo polemiku, nastavićemo debatu. O čemu se radi? Šta je tačno problem? Hoćemo li da razgovaramo ili nećemo da razgovaramo?
(Predsednik: Obuzdajte se, Lazoviću.)
Šta, kao vi treba tri minuta, a ja treba dva minuta? Hoćemo ozbiljno da razgovaramo.
Vi mi kažete – REM. Evo, došla sam ovde da čujem, evo, došla sam ovde, pa pola sata ili sat, mogu i sedam, valjda je važno, valjda je bitno, za REM, da vam kažem, i time ću završiti. Završiću, zato što ste tražili da završimo do šest, tako da, što se mene tiče mogli smo do ponoći. Ostala bih ovde 24 časa da pričamo o ovome, ali nema veze. Tražili ste do šest, završiću do šest.
(Predsednik: Milivojeviću, da li je moguće da toliko pristojnosti nemate?)
Nisam za Vladu kao izvršnu vlast čula nijedan predlog, niti jedan predlog, meru za borbu protiv nasilja, osim da smenim ministra unutrašnjih poslova koji radi svoj posao dobro i direktora BIA, koji zaista ne znam kakve veze ima sa tragedijama koje su se desile. Bezbednosno-informativna agencija tek nema nikakve veze.
Ali kada kažete – REM i meni pričate o nacionalnim frekvencijama i REM-u, izvršna vlast niti bira REM, niti deli nacionalne frekvencije, to radite vi ovde u Skupštini. To nije predlog za vlast.
Dakle, kada izbrišete to, vi nemate i svih ovih dana nama niste dali, i to da ostane zapisano, niste nam dali nijedan jedini konkretan predlog šta da uradimo i kako da smanjimo nasilje u Republici Srbiji, šta da uradimo i kako deca i njihovi roditelji da se osećaju bezbednije. Svi predlozi, svi do jednog, bili su vam politički, i to takođe govori o karakteru vašeg protesta. Hvala vam mnogo.
