Ipak, sudeći po reakciji čoveka čije ime su nosile sve SNS liste on je time veoma zadovoljan. On je, iako po Ustavu predsednik svih građana, proglasio svoju pobedu na 30% i više građana ove zemlje. U normalnom svetu i sa ovakvim sistemom vlasti nijedan predsednik države ne bi to rekao, ne zato što nema pravo da se raduje uspehu svoje stranke, nego zato što je u taj rezultat utkana izborna krađa.
Još važnije je da se ne radi o nečemu čega on nije bio svestan, već upravo obrnuto – izborna krađa je izvedena na način koji je zahtevao angažovanje državnog aparata, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i, konačno, režimskih poslanika u RIK-u.
Nesumnjivo je da on izbornu krađu ne samo da je odobrio, nego je i naručio. Razmere izborne krađe su antologijske, a modaliteti svakoliki. Seljenje glasača, fantomske liste tzv. opozicione partije i pokreti, koje režim pravi za kratkoročnu upotrebu, pa ih uguši ili denuncira, uvodeći ih u svoje okrilje. Manipulacije spiskovima umrlih su ipak najmorbidniji metod manipulacije izbornim spiskovima u izvođenju SNS režima. Mnoge porodice su brutalno povređene tim manipulacijama.
Manipulacije spiskovima su najmorbidnije, da ponovim, ako niste čuli. Organizovano dovođenje Srba iz regiona na glasanje na lokalnim izborima u Srbiji, na šta nemaju pravo, ima dve dimenzije. Prva je izborna krađa, a da ti ljudi mahom nisu ni bili svesni da učestvuju u tome. Druga dimenzija je pokušaj režima da, nakon što smo razotkrili taj mehanizam, izazove antagonizam između Srba van Srbije i Srba u Srbiji. Ne pamti se, otkad Drina fizički deli Srbe, da je neko tako bezočno pokušao da ih zavadi, kao što je to pokušao ovaj režim za svoj sitan ćar. Ono što je Milošević svojevremeno uradio, oduzimajući sirotinji kantice sa benzinom na Rači, je mala stvar u odnosu što je ovaj režim uradio.
Na prethodnim izborima nacionalne frekvencije su zloupotrebljene od strane SNS, kao i svi drugi nacionalni resursi u ovoj zemlji. Ako građanima Srbije nije jasno šta režim radi sa nacionalnim resursima, samo neka pogleda to šta je uradio sa nacionalnim frekvencijama. Isto to radi sa prirodnim bogatstvima, sa građevinskim zemljištem, sa poljoprivrednim zemljištem, isto to radi i sa Kosovom.
Poseban metod obmanjivanja javnosti je ono što istaknuti član Aleksandar Vučić radi na kineskoj tabli, crtajući blagostanje u Srbiji i govoreći hvalospeve sebi. Tog blagostanja i tih hvalospeva ima na tabli, da ih ima u realnosti, tog blagostanja, ne bi trebalo da se crta.
Razmere krađe na decembarskim izborima dokumentovani su od strane međunarodnih i domaćih posmatrača i opozicionih partija. Sada se i svet uverio da SNS opstaje na vlasti krađom glasova. Režim je omalovažavao značaja onoga što je napisano u Rezoluciji Evropskog parlamenta, a sprovodio agilno, ali neuspešnu diplomatsku akciju da se tekst Rezolucije promeni. Da je ovaj režim toliko diplomatske umešnosti i angažovanja uložio oko dinara, danas bi dinar i dalje bio u srpskim rukama na Kosovu.
Pored rata u Ukrajini i u Gazi, Srbija je 17. decembra važna tema i u Briselu i u najvažnijim evropskim prestonicama. Voleo bih da to nije tako, jer nije Srbija tema po nečemu što je dobro, nego po nečemu što je loše. Tema je izborna krađa. To nije moglo da prođe nezapaženo. Opozicija nema razloga da skriva nacionalnu sramotu koju je ovaj režim prouzrokovao. Nemoralno je kada vrh SNS napada opoziciju, tvrdeći da iznošenje istine o izbornoj krađi pravi štetu Srbiji. Ne, ovaj režim je svojim činjenjem, odnosno izbornom krađom oblatio zemlju, a opozicija pokušava da skine tu prljavštinu sa Srbije ukazujući jasno da Srbija ništa nije ukrala, nego je SNS ukrao, a SNS nije Srbija, a još manje je Vučić Srbija.
Neprimereno je kada se Vučić obraća opoziciji pitanjem – zašto to radite svojoj zemlji? Ne, Vučiću, pitanje je - zašto ti to radiš svojoj zemlji? Zašto je kriminalizuješ, potkradaš, izvrgavaš ruglu?
Konačno, svi navedeni mehanizmi izborne krađe nisu bili dovoljni da režim ukrade dovoljno da bi imao većinu u Beogradu. Srpska napredna stranka je prinuđena da raspiše nove izbore, ali već se priprema nova krađa. Sirotinja se seli u Beograd, fiktivno, uz nadoknadu od 2.000 dinara. Nikada ni jedna vlast nije na taj način ponizila građane Srbije. Međutim, SNS možda ponižava samo svoje glasače. Ne može da ponižava one koji ne glasaju za SNS. Jednostavno je – ko neće da glasa za SNS, njega SNS ne može da ponizi.
Pre neki dan gospođa Brnabić je iznela svoj vrednosni sud o izbornoj krađi. Rekla je da opozicija potcenjuje SNS tvrdnjom da je hteo i da nije uspeo da pokrade izbore, jer kako reče – SNS je u stanju da pokrade izbore, ali nije hteo. Verujem da gospođa Brnabić zna da u civilizovanom svetu ljudi ne rade sve što mogu. Na šta bi svet ličio kada bi ljudi radili sve što mogu i što im se prohte? To rade neljudi. Bilo bi dobro da ovaj posao, oko koga se ne slažemo, ipak radimo kao ljudi.
Srbija je ovih meseci po još jednom pitanju bila tema, radi se naravno o Kosovu. Najavljena je izmena Poglavlja 35 u koji će ući obaveze Srbije proizašle iz briselskih i Ohridskog sporazuma ili jasnije rečeno iz Vučić – Kurti sporazuma. Od momenta kada su ga prihvatili više nije francusko-nemački sporazum, to više nije evropski sporazum, to je Vučić – Kurti sporazum.
To čemu sada pristupa briselska administracija je ono što je odavno najavljeno. To je ono što je slavodobitno u Ohridu, a obznanio Aleksandar Vučić na današnji dan, tačno 18. marta prošle godine. Tada je rekao, citiram, „nekakav dogovor smo postigli, ja sam zadovoljan zbog toga, plan primene sporazuma postaće deo pregovaračkog okvira za pristupanje EU“, zatvoren citat. Bio je srećan što ništa nije potpisao, ali se obavezao da njegovi nepotpisani sporazumi postanu supstanca Poglavlja 35, a onda je u novembru, uz naknadnu pamet, izjavio da se Srbiji zatvaraju vrata EU ako ta EU uradi ono na šta je on pristao u Ohridu, odnosno da taj sporazum postane sastavni deo Poglavlja 35.
Uspeo je da upropasti ono čemu se ova država godinama odupirala, uspeo je da formalno i čvrsto veže i uslovi napredak Srbije na evropskom putu, kooperativnošću u implementaciji kosovske državnosti na koju je dao pristanak. Uspeo je da uradi ono zbog čega je doveden na vlast – da preda Kosovo i ono što mu omogućava da ostane na vlasti – da opstruiše i sasvim zaglavi evropske integracije Srbije.
Samo u Srbiji koja se udaljava od Evrope moguće je da se vlada na ovakav način i zato Srbija već godinama nema nikakav napredak na putu evropskih integracija.
To nije sticaj okolnosti, To je deo plana ove vlasti. Došli su na vlast obećavajući narodu EU, obećavajući stranim investitorima, moćnicima, nezavisno Kosovo, a stranom kapitalu Eldorado u Srbiji. Ispunili su drugo i treće. Da su ispunili prvo, drugo dvoje ne bi bilo moguće. Da se prvo ispuni sada, bili bi pozvani na odgovornost za ostalo dvoje. Za to će doći vreme.
Da podsetim da je ovaj režim krajem prošle godine lagano odradio i preuzete obaveze oko carine i registarskih tablica, tablica zbog kojih je Vučić pozivao u rat, a sada kaže da je dobro da su prihvaćene jer te tablice omogućavaju Albancima da putuju po Srbiji i bolje je upoznaju. To izgovori i ne zapita se šta na to kažu deca, roditelji, braća, sestre pobijenih u Banjskoj, pobijenih u pogibeljnoj akciji u koju ih je on gurnuo. Banjska je fijasko koji je potpuno urušio i onako slabu spoljnopolitičku poziciju Srbije.
Režim se igrao vatrom, uhvaćen je sa upaljenom šibicom i postao predmet ucene. Svi koji žele da ucenjuju režim Aleksandra Vučića u prilici su to da učine i to čine. Oni znaju detalje oko Banjske i to obilato koriste, naša javnost ne zna i dalje.
Deo Vučićeve kampanje za odbranu Kosova nakon što ga je predao je i traženje sednice Saveta bezbednosti UN na temu dinara. Kamo sreće da izbacivanje dinara jedini problem. Nije. To je samo posledica Vučićeve predaje Kosova, da podvučem još jednom. Onog momenta kada je pristao na ukidanje srpskih banaka na severu doveo je sve naše privredne entitete i institucije na severu Kosova u situaciju da moraju da otvaraju račune u kosovskim bankama. Da bi to bilo moguće morali su da se registruju u kosovskom APR-u.
To u stvari znači potpuno sklanjanje svih institucionalnih kapaciteta Republike Srbije, ono što je ostalo na severu Kosova, i podvođenje svega što je ostalo pod institucionalnu vlasti Prištine. Ukidanje dinara je samo posledica toga.
U isto vreme ova vlast je pokrenula i diplomatsku akciju za popravljanje dopune koju EU administraciju ubacuju u Poglavlje 35. Da vas podsetim, to je ono na šta je pristao na današnji dan prošle godine. To je ta korektivna diplomatija koja služi da stvori utisak od naroda da se on za nešto borio oko Kosova nakon što je sve predao ne koristeći diplomatske alate što zbog neznanja, što zbog uzurpacije nadležnosti koje mu ne pripadaju.
Najpre, gospođa Brnabić je poslala neko pismo po Evropi u kome je pisalo da ne prihvatamo obaveze iz Ohridskog sporazuma, a nakon što su stigle packe to pismo je povučeno i poslato novo. Rečeno je - zanemarite prethodno pismo. To je gest za diplomatske udžbenike, to se ne radi u diplomatiji.
U novom pismu gospođe Brnabić umilnim tonom traži da se unesu samo neke ispravke. Evo šta ona kaže kakve amandmane na predloženu dopunu ima ovaj režim, dosadašnja predsednica Vlade u propratnom pismu doslovno kaže, citiram: „Jako bi smo cenili ako bi ste usmenu rezervisanost izraženu od strane Srbije ubacili uvodni deo, a precrtali reč „obavezujući“. Verujemo da bi bilo dovoljno da se kaže da će Srbija sprovesti sporazum. Dakle, da se izbaci ona reč u potpunosti“. Na kraju pisma, samo molećivo kvalifikuje ove zahteve kao male izmene.
Da prevedem, ova vlast prihvata ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, što znači UN, ali da se unese usmena rezerva. Sad su vam ovo crvene linije. Šta je crveno u ovim linijama, osim boje slova?
Vučić je juče na godišnjicu pogroma primio decu sa Kosova i ponovo je uradio jednu nečasnu radnju. Skrivajući se iza te dece, saopštio je da Kosovo uskoro ulazi u Savet Evrope, pravdajući se kako je on prevaren, ali da neće dozvoliti da ga više varaju kako neće da ispadne budala.
Nije nam objasnio kako je on to prevaren, šta je to trebalo da dobije za ono što je dao? Kaže da će sada ti stranci da pribegnu primeni sile. On kao da predviđa povod kojim je tu decu juče primio. Zar po njemu to što se desilo 2004. godine nije bila sila, nego će sila biti glasanje kojim će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope, a on će na to da se duri za domaću javnost?
Ako je prevaren, kako tvrdi, a to znači da ja varam 12 godina, onda kvalifikacija „zamalo budala“ nije baš primerena. Pre bi se reklo da je onaj ko to sebi dozvoli nesposoban. Ako nije budala i nije nesposoban, a stvari dovede dotle dokle je on doveo, sam pregovarajući, Kosovo onda je to nešto drugo i mnogo veće. U oba slučaja se odgovara pre ili kasnije. Nema te dece, pa makar bila srpska deca sa Kosova iza kojih može da se sakrije toliki greh i tolika krivica.
Red bi bio konačno da Vučić kaže da li je prihvatio ono što sprovodi, svi njegovi saradnici tvrde da jeste, a on kaže da nije. Jednom će i ova vlast da bude bivša. Oni koji dođu posle moraju da znaju koje međunarodne obaveze je preuzeo Aleksandar Vučić u ime Srbije. Mogu da razumem da on ima problem da to javno kaže i ponese taj istorijski teret, veliki je to teret za svakog čoveka, normalnog i elementarno odgovornog. Zato ga pozivam da te svoje sporazume sa Kurtijem overi ovde u Narodnoj skupštini, da konačno dođe da nam ih predstavi, sporazume a ne izveštaje sa službenih putovanja. Nas ne interesuje šta je on jeo i šta je pio na tim putovanjima. To nije tema za nas.
Ovih dana se finalizuju i pregovori, preduslovi za pristup finansijama iz evropskog plana za rast Zapadnog Balkana. Taj plan vredi šest miliona za tri godine. U članu 5. tog dokumenta u prvoj tački doslovno se kaže: „Korisnici treba da podržavaju to što je višestranački parlamentarni sistem i slobodni i fer izbori, vladavinu prava, nezavisno funkcionalno pravosuđe, slobodu izražavanja, medijske slobode. U tački 2. se kaže da Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svojih obaveza“.
Kako sad stvari stoje, Vučić ispunjava sve uslove iz tačke 2, za razliku od Kurtija. To je tako kvalifikovao i Eskobar pre neki dan. Ako Srbija ostane bez pristupa ovom planu, jasno je da je u pitanju neispunjenje uslova iz tačke jedan, a to su demokratski izbori. Biće nastavak. Hvala.
