Gospođo Brnabić, na izborima koje ste pokrali 17. decembra mi o toj politici razgovaramo, tu politiku o kojoj pričam kandidujemo i onda vi pokradete izbore da mi ne bismo mogli da učestvujemo sa tim argumentima na toj politici.

Vidite, to je tema o kojoj pričam. Ja znam da vam je neprijatno i znam da je neke sramota i znam da polovina njih gleda u pod dok ja ovo govorim i treba, jer krasti izbore nije ni pošteno, ni fer, ni demokratski i nije po Ustavu.

Žao mi je što kada pomenem Pećku patrijaršiju i Dečane koje ste menjali za Vučićev stan od dva ara gledate u patos, ali mi smo to kandidovali na izborima tu temu i vama može da bude prijatno ili neprijatno zbog toga, ali to je tema o kojoj treba pričati.

E, vidite, mi smo krađu izbora u ovoj zemlji doživeli ne prvi put. Bilo je toga i 1996. godine i bilo je strašno. Da nije bilo te 1996. i 1997. godine te krađe izbora možda bi Srbija drugačije odlučila. Možda ne bi vaša zemlja bila prinuđena da krši Ustav i zakone, možda ne bi bilo bombardovanja ove zemlje. Možda bi se vodila neka drugačija politika, pametnija, racionalnija. Možda bi ovde sada sedelo 55, 56, poslanika Rize Halimija i možda bi sada raspravljali ovde sada sa nama o sudbini Kosova, možda se naši poslanici ne bi zaklinjali nad ustavom Kosova. Drugačija bi bila ta slika samo da smo imali fer i poštene izbore.

To je sve što tražimo. Hoćemo fer i poštene izbore da bi mogli da kandidujemo politiku, da jezikom argumenata i činjenica raspravljamo o toj politici, gde i mi kažemo – da, bila je NATO agresija, to se desilo i znamo ko je odgovoran za tu NATO agresiju i znamo ko je politički odgovoran u ovoj zemlji za tu agresiju, ko je prizivao, ko je vodio politiku koja nas je konfrontirala sa čitavim svetom.

Za kraj, na izborima se takođe kandiduje politika…

A što se vi javljate, čuvaru robnih rezervi u zimskom periodu? Šta je problem sada? Jesu li opet miševi pojeli kukuruz? Jel su opet oni miševi kao nilski konji?

Nemate pravo na repliku. Rekao sam - nilski konji. Nemojte da dižete ruku. Nisam rekao konji, rekao sam nilski konji. Nemate pravo na repliku… (Isključen mikrofon.)

Izričem vam opomenu u skladu sa članom 109.
Razlog za opomenu, samo da objasnim građanima da vide koliko smo tolerantni i koliko pokušavam da sačuvam ugled i dostojanstvo Narodne skupštine, u skladu sa članom 109. koji kaže – i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Dakle, pustila sam vas da pokušate sami sebe da smirite, da se dovedete u neki red, molila vas, kumila vas i sada vam izričem opomenu.
Dajem vam ponovo reč.
Ako nastavite tako, dobićete i drugu opomenu.
Izvolite.

Samo vi radite vaš posao, što bih rekao starac Vukašin iz Klepaca, a mi ćemo naš.

Samo vi radite ono što je vaš posao i što treba da radite, a mi ćemo raditi naš. Mi se vaš ne plašimo. Mi se ne plašimo represije, kazne. Vi slobodu ne možete da ugasite na dugme ovde. Morate to da razumete.

Mi se ne plašimo heklera iz Svetogorske, mi se ne plašimo snajpera iz drugih zgrada, iz Nemanjine ulice. Mi se ne plašimo „duge devetke“ sa prigušivačem iz Kosovske Mitrovice. Mi vas se ne plašimo. To morate da razumete.

Nemate toliko metaka koliko je slobode u nama i koliko je ljubavi u nama prema ovoj zemlji.

I, za kraj, na izborima razgovaramo o tome, da li ćemo imati političku stranku koja odjedanput reši da ode u Francusku kod Emanuela Makrona i dogovori uvoz radioaktivnog otpada u Srbiju. E, zbog toga se borimo za poštene izborne zakone. To hoćemo, to tražimo, jer volimo ovu zemlju.

Hvala.

Uspeli ste na kraju i da prekršite eksplicitno kodeks ponašanja narodnih poslanika zato što govorite laži. Znate da govorite laži i baš vas briga.
(Srđan Milivojević: I vi i ja znamo da govorimo istinu.)
Dobro, 21.45 je. Nemate fokus. Sve je u redu.
Reč ima narodni poslanik Radomir Lazović.
Izvolite.

Nemojte, molim vas, gospođo predsedavajuća, tako da se obraćate. Ja smatram da je moj kolega Srđan Milivojević, koji je takođe deo opozicije, istakao neke važne teme. Nije baš u redu da tako govorite da on nema fokus. Ja mislim da ima i ne bih se ni malo složio sa vama.

Onaj ko nema fokus jeste gospođa Sandra Božić, koja sedi do vas. Vi vidite na koji način sedi i koju poruku šalje ljudima.

Da li vam je dosadno? Da li vam se spava? Pa, izađite, odmorite se, vratite. Dajte da radimo.

Da li radimo ovde? Da li su ovo neke važne teme? Da li ima neki značaj ova Skupština? Hajde da se uozbiljimo malo. Vratite se, ljudi. Skoncentrišite se. Ovo su važna pitanja.

Žao mi je što ste vi navikli da je vaša uloga da bude zvonce, pa da se glasa, ali ovde se iznosi nešto što građani treba da vide, pošto nemaju gde drugo. Ako nemaju nezavisne kanale, nemaju gde drugo nego na RTS-u kada su ova skupštinska zasedanja da vide neke važne teme.

Vidim da vam je dosadno, ali da vam odmah kažem da planiram da svaki sekund koji mi je dostupan da iskoristim da odavde pošaljem poruku nade, poruku motivacije za ljude da promenimo Srbiju, da ne bude ovakva kakva je danas.

Planiram, takođe, ne ja, ja sam manje važan, ali moje kolege i sa ove strane, iz Zeleno-levog fronta, i sa ove strane iz opozicije, da učinimo sve što je u našoj moći. Zato i jeste onaj slogan „Biram borbu“, zato što nam je danas potrebna borba. U nekoj drugoj zemlji bilo bi dovoljno da glasamo, bilo bi dovoljno da dođemo na birališta, da kažemo – evo vam moj glas, dajem ga onome kome najviše verujem i da se to tu završi.

Pogledajte u toj Hrvatskoj, koja je za vas neprijatelj, a za nas regionalni saradnik, partner, kao što je ceo svet za nas partner, kao što je ta Evropa u koju smo išli… Da, tako je, bio sam i u Briselu tri puta, u Berlinu tri puta, u Strazburu, u Parizu. Svuda sam bio, jer su to naši partneri, gospodo. Pa, valjda se i vi ponosite time zato što želite da ova zemlja bude u EU.

Da se vratim na SPS, na nekoga ko je odgovoran za to što ova zemlja decenijama kaska za celim svetom.

Gospodine Ružiću, evo vam prilike da mi odgovorite, ali znam da nećete. Vi ste rekorder. Vi ste upravo postigli rekord po broju reči u minuti, po broju reči u replici. Ja ne verujem da ste rekli više od 20. Nisam brojao, doduše, ali otprilike je tako izgledalo. Ne verujem da ste više od 20 reči rekli, a vi ste čovek koji je bio zadužen za jedan od najvažnijih resora u prethodnoj Vladi. Poštujem vas samo zbog toga što ste podneli ostavku kada je bilo vreme za ostavku. Samo vas zbog toga poštujem. Zbog onoga što ste radili u vaše prethodno vreme vas ne poštujem ni malo.

Sada, zašto je to važno, gospođo Brnabić? Vidim da se nešto pitate kakve ovo ima veze sa temom. Ima veze sa temom zato što ljudi ne žele ono što je radio gospodin Ružić. Žele promenu. Žele promenu posebno zbog toga što će za par dana biti godinu dana od masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i u okolini Mladenovca, kada je tema prosvete bila jedna od glavnih tema. Mi smo tada imali šansu da nešto promenimo. Gospodine Ružiću, zato sam se ja vama obratio, zato što smatram da bi možda i vi mogli nešto da kažete ovde, jer da nije bilo krađe možda bi bilo promene. Možda ne bi vi, ni SPS uopšte bili u vlasti, ja se nadam tome. Da nije bilo krađe, ne bi bilo SPS-a u vlasti i ne bi bilo SNS-a u vlasti. Bila bi neka drugačija Srbija, pa bismo se bavili problemima, pa bismo uložili u to da procenat društvenog proizvoda ne bude oko 3% nego 5% uloženo u prosvetu, da možda učinimo da naši nastavnici, psiholoozi, pedagozi ne budu puko administrativno osoblje, nego da se zaista posvete deci, što smo vam tražili kao jednu od mera kada smo govorili o anketnom odboru.

Ne znam da li se sećate, valjda ste obratili pažnju, tada smo govorili o setu mera koji treba da se uradi kako bi Srbija mogla da nastavi dalje nakon svega što nam se dogodilo u maju prošle godine.

Da podsetim gospodina Tomaševića koji očigledno nije pratio rad Skupštine, a došao je u nju da bude narodni poslanik. Ja sam tada osam sati govorio o ovome. Dva puta sam završio u Urgentnom centru na infuziji, zato što mi je stalo da svaki sekund iskoristim da se sve kaže, svaka poruka pošalje. Zato ja biram borbu. Zato pozivam ljude da biramo borbu. To što vi to ne znate vaša je sramota gospodine Tomaševiću.

Šta ćemo mi da uradimo gospodine Ružiću što se ništa nije promenilo? Šta ćemo da uradimo što je gospođa Brnabić rekla da sistem nije zakazao? Očigledno je bilo da jeste. Da smo možda imali poštene izbore, neki drugi ljudi bi bili na mestima na kojima se donose odluke, ne bi se SPS pitao za to kao što se pitao deceniju, koliko.

Vi ste takođe odgovorni. Znam da je vaša namera da ćutite, da se ne pojavljujete, da se sakrijete. Možda imate i pravo, da vam doduše kažem, sada kada bolje razmislim toliku SNS štetu pravi, toliko je unazadio ovu državu, da jedan SPS i ne deluje toliko strašno. To je varka.

Isteklo vam je vreme.

I kakav je SPS i kakav je SNS, mi dobro znamo kakav je. Građani svakako žele nešto drugo. Nemojte krasti na izborima.

Velika je sramota ovo što ste uradili.
Opet ste u jednu temu koja se tiče samo izbora u okviru Predloga zakona koji ste i sami potpisali, uveli majske tragedije i relativizovali taj užasan zločin. Pokušali ponovo da ga iskoristite za političku borbu. Sramota je, narodni poslaniče.
Replika, Sandra Božić.

Zahvaljujem, predsednice.

Meni je jako žao što se određeni narodni poslanici osećaju isfrustrirano jer nisu uspeli da nekako dobiju moju zainteresovanost za stare i reciklirane govore od prošle godine i ne samo prošle, koje smo mnogo puta do sada čuli.

Dopada mi se to što predsednica Narodne skupštine često spominje kodeks koji zaista, mogu reći da se poštuje koliko, toliko na ovoj sednici. Molim vas nastavite da apelujete na narodne poslanike da upravo ovaj kodeks koji smo svi doneli na jedan način, pa bilo koji, minimalno poštuju.

Isto tako, u okviru tog kodeksa možda da porazmislimo o tome koliko su i do kada su otvoreni kafići u Kosovskoj ulici ili oko Skupštine, jer vidim da pojedini narodni poslanici ne mogu da odole da u tom kafiću provedu neko određeno vreme. Znate, ja sam ovde provela čitav dan, kao i većina narodnih poslanika iz SNS, iz SPS, iz svih ostalih koji pripadaju vladajućoj koaliciji.

Moram reći da je dosta dobar deo i poslanika opozicije zaista sedeo u sali, ali baš ono koji bi decibelima da sakriju svoj nedostatak i političkog programa i novih ideja, zainteresovanosti birača, a potpisali su ovaj Predlog zakona i ne drže se dnevnog reda. Decibelima nažalost ne mogu sve to da obrišu, niti mogu da izazovu zainteresovanost ni građana, a to je očigledno i najočiglednije na izborima.

Ja tu ne mogu ništa. Takvi pričaju meni je dosadno jer to sam čula mnogo puta do sada, a verujem po onome što nam stiže, evo narodni poslanici potvrđuju, dosadni ste i građanima Srbije, jer ne mogu više da slušaju iznova i iznova laži koje pokušavate da im servirate. Mnogo puta smo to čuli, mnogo puta smo to na delu videli i decibelima. Ne možete da zamenite ono što nemate, a to je poverenje građana.

Prema tome, apelujem još jednom. Molim vas, ili uvedite neku proveru prisutnosti alkohola kod narodnih poslanika u skladu sa kodeksom. Mislim da već postoji u tom kodeksu ili molim do određenog vremena ili kada radi Skupština da ne rade kafane u Kosovskoj, jer određenima je mnogo zabavnije da vreme provode u kafani sa praznim kriglama koje ispijaju, nego ovde u sali. Onda dođu na kraju zasedanja u 22 časa i pokušavaju ovde da nam prodaju svoju praznu politiku. To ne ide ni u kafani, a posebno ne ide u Narodnoj skupštini. Hvala.

Hvala.
Po Poslovniku, Dejan Šulkić.
Izvolite.