Poštovani građani, poslanička grupa "Srbija centar - Srce", podnela je amandman i na tačku 2. Predloga zakona o izmenama Zakona o lokalnim izborima, sa sugestijom da se isti predlog i član brišu.

Dodavanjem člana 95a. koordiniranost je definisana u sprovođenju izbora za odbornike skupštine grada i odbornike skupštine gradskih opština, gde se navodi da u takvom slučaju kada se izbori istovremeno odvijaju i za skupštinu grada i za skupštinu gradskih opština, za izbor odbornika, da se sprovode na istom mestu i da se glasanje i realizacija samih izbornih procesa sprovodi od istog organa.

Predlog da se ovaj predlog izmene briše predlažemo iz razloga što ovaj predlog nije dovoljno definisan i nije dovoljno preciziran, jer se ovom odredbom, na ovakav način, u neravnopravan položaj stavljaju politički akteri koji, recimo, ne odluče da se istovremeno kandiduju i da učestvuju u izborima za skupštinske odbornike i za odbornike za gradske opštine.

Međutim, pored ovog osnovnog razloga koji ističemo za brisanje ovog predloga, mnogo je važniji i sam utisak da se opet igrate i pravite cirkus sa ovim Predlogom zakona, jer pored silnih primedbi na sve one nelegitimnosti i neregularnosti iz decembra na izborni proces, na samu činjenicu da su nam birački spiskovi, odnosno birački spisak od koga ste napravili sami kupus, više se ne zna ko je upisan, ko je ispisan, koliko birača ima u kojoj lokalnoj samoupravi i od svega toga vi ste odlučili da rešavate da se u slučaju istovremenih izbora glasanje vrši na jednom mestu. Pa kad se glasalo na više mesta? Do sada nije.

Još jedan utisak je da ovaj Predlog zakona nije za poboljšanje izbornih uslova, nije da poboljša uslove i izlazak na zajedničke i beogradske i lokalne izbore, već je samo jedno obmanjivanje i zamajavanje i građana Srbije i svih političkih aktera u ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodna poslanica Slađana Radisavljević. Izvolite.

Dame i gospodo, drage kolege poslanici, poštovana predsednice, prvo bih se obratila mom kolegi Jovanovu.

Danas nekoliko puta rekoste da smo svi vaši. Ako smo vaši, a što nas gazite ko tuđe? Milenko, hoću dela, a ne reči.

Ja bih najsrećnija bila da smo imali snage da posle decembarskih izbora ne trčimo po stranim ambasadama, ali da ne zovemo ni Ričarda Hila. Dok u našim glavama ne sazri uverenje da svoju kuću moramo sami počistiti, ništa se neće desiti ni još pet puta da zovemo istu ekipu u pomoć.

Što se tiče ovog zakona, osnovna intencija je bila, odnosno svi pregovori su bili sa ciljem popravljanja izbornih uslova. Kad se neki zakon donosi, a mi nažalost u ovom sazivu prvi zakon koji donosimo je zakon po hitnom postupku, i kad se neki zakon donosi, on bi trebalo da popravi onaj prethodni. Ja u ovim izmenama ne vidim ništa drugo sem uklapanje u neke vremenske rokove.

Znate, zakon treba da traje. Ove izmene i dopune će, nisu ovo poslednji izbori, nadam se, bogu hvala, već za sledeće izbore će ovo što sada menjamo da nam bude prepreka.

Šta smo mi uradili na popravljanju izbornih uslova? Sređivanje biračkog spiska je proces, ne traje to jedan dan. Znate, ako hoćemo zaista da ga sredimo i da posle više niko ne pita ima li ili nema nepravilnosti, mi moramo da krenemo od biračkog mesta do biračkog mesta, a to traži vreme, to je procedura.

Hoćemo li da sredimo medijski prostor? I to traži vreme, i to je procedura. I da imamo najbolje namere i da zaista želimo u to od sutra da krenemo, mi nemamo vremena.

Znači, ovaj član koji se menja, odnosno ubacuje, on je u stvari samo u funkciji člana 1. i da u opštinama odnosno gradovima koji imaju i gradske i izborne za lokalne upodobi stanje, odnosno da sredi te biračke odbore.

Cilj nama svima treba da prevaziđemo trenutno, a trenutno je Srbija podeljena, raspolućena. Mislite li da će posle ovako organizovanih izbora nešto da se promeni? Nažalost - ne. Imaćemo još podeljenije društvo, još goru situaciju.

Zato pozivam i vas i kolege koji će glasati za izmene ovog zakona, da sednete i da razmislite. Pravo rešenje je - dajte ljudi da sami sredimo svoju kuću. Ali, za to treba vreme, najmanje par meseci. Zaista treba i godinu dana, ali daj ako nešto radimo, da bude pomak, da posle tih izbora imamo bar za nijansu Srbiju koja je složnija, koja nije raspolućena i da niko više ne sumnja da su izbori pokradeni i da će svaki sledeći biti normalni. Valjda nam je to cilj?

Zato molim i vas iz vladajuće većine, molim kolege iz opozicije koji su rešili da izađu na ove izbore, na šta imaju pravo, svako od nas može da misli na koji način želi da dođe do cilja, mislim da ovo nije način. Nisam pravni stručnjak, ja sam matematičar, ono što je kolega profesor Martinović predložio, ali dajte i vi svoje pravnike, imate ih. Dajte da zatvorimo profesore prava, ustavnog prava i sve naše lidere, mesec dana, ali da posle toga idemo ka normalnoj Srbiji, jer narod od nas to traži, narod to od nas očekuje.

Ovo nije rešenje i ponovo podvlačim, samo će produbiti razlike u Srbiji, još veće rovove ćemo iskopati, gledaćemo se još gore preko nišana i na kraju šta je rezultat? Zato molim razum i molim vas da ozbiljno uzmete u razmatranje mogućnost izmene ustavnog zakona i održavanje izbora negde na jesen, bilo to septembar, oktobar, novembar, ali do kraja godine. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ja neću ovde govoriti, odnosno govoriću po amandmanu i koristiću vreme poslaničke grupe. Neću govoriti o krađi izbora u decembru prošle godine zato što je o tome već dosta rečeno, niti je to moj fah, niti moja struka, a mislim da je ceo svet i cela Evropa video šta se tu u stvari dešavalo. Govoriću o jednoj drugoj stvari koje se mnogi nisu dotakli ovde, a to je pritisak na birače u javnom sektoru i na radnike u javnom sektoru.

Davne 1995. godine ja sam počeo da radim u tadašnjoj „Železari Smederevo“, Metalurškom kombinatu Smederevo. Godine 1996. kada je Slobodan Milošević organizovao čuveni kontramiting tadašnji direktor je došao kod mene i u četiri oka me pitao da li želim da idem na taj kontramiting, za to ću dobiti sendvič i dve dnevnice. Ja sam njemu tada odgovorio – biću tamo, ali ću biti sa one druge strane. Rekao mi je – molim te, ćuti i nemoj o ovome da govoriš ništa. Ja to poštujem, nisam govorio dugo godina o tome.

Danas se dešava jedna potpuno druga situacija. Ja se ovim poslom bavim 20 godina i bio sam protiv svake vlasti, i protiv Đinđića i pre njega Miloševića i protiv Koštunice i protiv Borisa Tadića i naravno protiv Aleksandra Vučića zato što smatram da su sindikati prirodni protivnici svakog režima. Međutim, ovo što se danas dešava to se nikada nije dešavalo. Nikada do 2012. godine ja nisam imao nikakvu pritužbu bilo koga da ga je neko pritiskao i da ga je neko terao da glasa, da slika listić i da dovodi, pored toga, još kapilarnih glasova.

Uzeću samo jedan primer jedne firme, zato što je ta firma dosta velika i zato što to može da bude reper za sve ostale firme u Srbiji. Radi se, recimo, o „Gradskoj čistoći“ u Beogradu. Tamo je direktor izvesni Marko Popadić, inače poverenik SNS za Zvezdaru, a to je onaj stručnjak koji kaže – kiša natapa stabla, a drveta stradaju. E, taj stručnjak je mene tužio barem jedno 10 puta i svaki sudski spor je izgubio. Na njegovu veliku žalost ja sam dokazao da je on tablete u „Gradskoj čistoći“ plaćao 32.000 evra po komadu, pa smo tražili od Aleksandra Šapića da nam objasni kako to tablet košta 32.000 evra po komadu i kako, da li je to nešto povezano sa NASA, sa satelitima, itd. Nažalost, od njega nikada nismo dobili odgovor.

Prošle godine taj isti Popadić je zaposlene u „Gradskoj čistoći“ na određeno vreme terao da u radno vreme idu u Opštinski odbor SNS Zvezdara i da tamo rade u kol centru. Meni su se ti ljudi koji su tamo radili javili. Mi smo podneli krivičnu prijavu protiv Popadića, stavili smo i svedoke, stavili smo sve dokaze i on nažalost zbog toga nije odgovarao, iako je zbog kupovine tableta od 32.000 evra trebao da bude odavno u zatvoru.

Sa druge strane, taj isti stručnjak radi po sistemu davanja ljudima ugovora, pogotovo sa romskom populacijom, gde u romsku populaciju izuzetno zloupotrebljava – mora svaki radnik koji želi da dobije posao za stalno da donese barem 50 kapilarnih glasova. Onda se po tom sistemu svi ti ljudi koji se nađu na spisku sa svim podacima uznemiravaju svakodnevno ceo izborni proces. Zovu se telefonom, maltretiraju se, dolazi im se na vrata. Svaki put kad anketari dođu na vrata oni kažu – vi ćete glasati za nas, ali znamo da sa vama živi taj i taj, znamo da on radi tu i tu, znamo da su vaši roditelji zaposleni tu i tu, vaša supruga tu i tu i zbog toga ćete vi morati da izađete i da glasate za nas. To je klasična zloupotreba. Ja sam siguran da će jednog dana svi ti ljudi koji su se bavili tim nečasnim radnjama odgovarati.

Neka svako glasa kako hoće, neka svako izađe i zaokruži koga hoće, nemojte ljude da ucenjujete radnim mestima, nemojte da pretite njihovim porodicama jer to nije ni časno, ni moralno, ni pošteno, da se tako odnosi prema radnicima.

Hvalite se da imamo dva miliona i 300 hiljada zaposlenih u Srbiji, ali ne govorimo o tome koliko je tih ljudi od dva miliona i 300 hiljada zaposleno po ugovoru i koliko njih je dužno i obavezno da pred svake izbore donosi određen broj kapilarnih i sigurnih glasova.

To se mora zaustaviti. Ja i ovim putem apelujem na vas da za ove junske izbore prekinete sa tim i da više ne redite te nečasne radnje, kao što sam rekao.

Hvala.

Po amandmanu, Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Samo bih nekoliko stvari ovde rekao. Prosto, mi ćemo glasali za ovaj Predlog zakona, ali on nije dovoljan da bi obezbedili ono što se zovu pošteni izbori.

Motivisalo me je ovo što je govorio prethodni govornik, a to je da mi nigde, ni u onim odgovorima na preporuke ODIHR-a, niti na drugim mestima, nismo adresirali pitanje pritiska na birače.

Pritisak na birače jeste nešto što u stvari održava dobar deo ove naprednjačke hobotnice o kojoj ovde često govorimo. Ne znam zašto ovde neke vređa kada naši poslanici porede vlast SNS sa okupacijom i borbu za izborne uslove sa borbom protiv okupacije. Razlog za to jeste zato što vi zaista i jeste okupirali institucije i sve druge organizacije koje ne bi trebalo da budu pod kontrolom političke stranke. Tako da, onda i na radnim mestima i u udruženjima i u kajakaškim klubovima, studentskim parlamentima vi u stvari kontrolišete ono što se zbiva, birate ljude na mesta i tako utičete na njihova izborna opredeljenja.

Prosto, danas ni jedna institucija nije oslobođena toga, ni jedna institucija ne može na miru da radi svoj posao. Recimo, u instituciji na kojoj ja radim postoji Savet fakulteta u kome sede predstavnici Vlade koji nikako nisu kvalifikovani da sede tu i mimo zakona su imenovani tu. Postoje studentske organizacije koje, onda, ne deluju zajedno sa članovima fakulteta, članovima kolektiva, nego zajedno sa predstavnicima Vlade glasaju. Tako da, recimo, imamo situaciju da je čak i rektor Beogradskog univerziteta, što se prvi put dogodilo u istoriji Beogradskog univerziteta, izglasan na Savetu mimo volje Senata univerziteta.

To su oni pipci o kojima mi govorimo i to su oni pipci koje u stvari treba odseći i treba razvlastiti partiju da upravlja na mestima na kojima ne bi trebalo da upravlja i da tako obezbeđuje svoju izbornu podršku, a da onda one nepoželjne ljude diskvalifikuje na različite načine.

Ja ne bih uzimao svoj primer, ali mogao bih da uzmem nedavni primer u Novom Sadu, recimo, gde možete da upotrebite predsednika studentskog parlamenta kako bi napali jednog nastavnika i to mimo svakog zakonskog osnova i to na osnovu snimka koji je montiran. Čak nikoga to nije dalje interesovalo, niti se o tome govorilo.

To je ono zašto je ovde borba potrebna, zašto se treba boriti na svim mestima, na svim frontovima i pokušati da se razvlasti partija tamo gde partiji nije mesto. Nije joj mesto ni u obrazovnom sistemu, a nije joj mesto ni u sportskim klubovima. Nije joj mesto ni u udruženjima ili organizacijama koje se bave ili trebalo bi da se bave nekim profesionalnim aktivnostima i to je razlog zašto ćemo se boriti svuda i na svakom mestu, uključujući i sve vrste izbora koji se organizuju u Srbiji.

Hvala.

Hvala vama.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici dr Miloš Jovanović, Dejan Šulkić, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Zoran Stojanović, Slađana Miletić i Slađana Radisavljević, zajedno, sa ispravkom, narodni poslanici Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, Tijana Perić Diligenski, Dragan Delić, Slobodan Cvejić, Tatjana Marković – Topalović, Slobodan Ilić, Slobodan Petrović i Verica Milanović i zajedno narodni poslanici Marinika Tepić, Dragan Đilas, Goran Petrović, Peđa Mitrović, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Irena Živković, Jelena Spirić, Željko Veselinović, Sonja Pernat, Dušan Nikezić, Dalibor Jekić, Branko Minjuš, Mila Popović, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić.
Za reč se javila Mila Popović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, mi smo protiv ove fasadne izmene zakona, koja ima za cilj samo jednu stvar, a to je da obezbedi legalitet novoj krađi izbora u Beogradu, i to izbora koji se ponavljaju upravo zbog toga što su pokradeni u Beogradu. Zato mi nemamo pravo da pristanemo na krađu i da osim legaliteta, damo i legitimitet vlasti kojoj su fotelje i privilegije važnije od izborne volje naroda.

Da li treba da poverujemo u to da ćete u ovih pet nedelja, koliko je ostalo do izbora, odustati od svega onoga što radite već više od jedne decenije? Ne, ne možemo da poverujemo u to iz razloga što ste od 17. decembra pokazali da nećete ni u jednom trenutku primeniti nijednu preporuku ODIHR-a, da nećete prestati da radite sa onim što ste radili do sada, a to je ucena na birače, dovoženje fantomskih birača koji ne žive u Beogradu da glasaju ovde u Beogradu, nećete prestati da vršite pritisak na zaposlene u komunalnim javnim preduzećima i to se videlo i sada.

Dakle, nastavili ste da zaposlene u javno-komunalnim preduzećima organizujete da rade dor tu dor i da rade kampanju u to u radno vreme, dobijajući novac za to, a plaćaju ih svi građani Beograda. Ne da smo nema vremena da se ispune sve preporuke ODIHR-a do 2. juna, nego kao što sam rekla, nema ni volje.

Od 17. decembra niko nije procesuiran, niko nije kažnjen, niko nije sankcionisan, niko nije odgovarao za sve ono što se dešavalo, pa za početak u beogradskoj Areni. Dakle, pokazali smo i dokazali smo šta se sve dešavalo u beogradskoj Areni, da je bila sabirni centar za birače iz Republike Srpske. Podneli smo krivičnu prijavu protiv direktora Arene Gorana Grbovića, koja je odbačena u roku od 24 časa, kažu - nemamo dokaze. Dokaze su iznosili građani, iznosili su posmatrači, iznosili su naši predstavnici u RIK-u. Policija nije reagovala kada su predstavnici RIK-a zvali policiju, kada ih je obezbeđenje iz beogradske Arene isterivalo, oduzimalo im telefone i nije im dozvolilo da uđu u beogradsku Arenu.

Mi iz Stranke slobode i pravde podneli smo krivičnu prijavu i protiv ministra unutrašnjih poslova, kao i protiv načelnika upravnih poslova Ministarstva unutrašnjih poslova, zatim i protiv ministra državne uprave i lokalne samouprave, kao i protiv njegovih zamenika, protiv Vladimira Mandića, istaknutog člana SNS i bivšeg rukometaša, koji je samo na svojoj adresi u Kraljevića Marka 9 prijavio 154 fantomska birača. Ništa se do dana današnjeg nije desilo sa tim krivičnim prijavama, niti je iko procesuiran.

Poslali smo svim opštinskim upravama i svim policijskim stanicama u Beogradu preko 89 adresa i imena birača koji su upisani, koji ne žive u Beogradu, nikada nismo dobili odgovor ni od jedne institucije, a pisali smo i Povereniku za informacije od javnog značaja.

Niko od nadležnih nije reagovao na to što je predsednik opštine Sokolac, glasao na opštini Vrača na beogradskim lokalnim izborima i hvalio se time. Niko od nadležnih nije pozvao gospodina Bjelicu, pa ga je pitao kako je moguće da imate dva prebivališta i da glasate na opštini Vrača. Niko nije pozvao predsednika Skupštine opštine Sokolac, koji je prijavljen kod malopre pomenutog Vladimira Mandića i glasao na Savskom Vencu na lokalnim izborima za Beograd, a oni će 2. juna glasati, očigledno, i na lokalnim izborima za vračarske izbore i za izbore na Savskom Vencu.

Direktor beogradske Arene nam nikada nije odgovorio na pitanje kome je izdao halu 17. decembra i koje obezbeđenje je iznajmio.

Zato mi u ovoj farsi ne učestvujemo. Reč koju smo dali građanima Srbije i Beograda nas obavezuje. Obavezali smo se da nećemo pristati na krađu, obavezali smo se da nećemo pristati na laži, na fantomske birače, na ucene, pritiske, na pretnje, na prekrajanje narodne volje, na uništavanje našeg Beograda, njegovog duha, istorije i kulture. Obavezali smo se na to da lažni doktori nauka i njihovi saučesnici, neće više otimati novac namenjen prevenciji vršnjačkog nasilja i to u gradu koji je slomljen tragedijama u „Ribnikaru“ i selima oko Mladenovca. Obavezali smo se da nećemo ustuknuti, odustati čak i po cenu lične žrtve.

Nama nije važna nijedna fotelja, nije važno nijedno odborničko mesto, ništa nam nije preče od normalnog života u Beogradu i u Srbiji, a jedini način do tog normalnog života dođe, jesu pošteni izbori. To izbori 2. juna nisu. Najgore što građanima možemo da ponudimo jeste da smo prekršili dogovor i da smo pristali na takve uslove.

Beograđani će pobediti, i mi ćemo zajedno sa njima učestvovati u ovoj borbi, jer je Beograd uvek bio svetionik slobode. U nas danas gledaju milioni, očekuju našu nepokolebljivost i istrajnost. Milioni gađana Srbije i Beograda mogu biti sigurni da se Stranka slobode i pravde, svog imena ne odriče i da će sloboda i pravda pobediti brže nego što mnogi od vas očekuju. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Petrović.
Izvolite.