Poštovana gospođo predsedavajuća, ovaj amandman koji kaže – briše se, jedan od amandmana koji su moje kolege probale da poprave ovaj zakon, ali smo čuli ovde nekoliko važnih stvari i poređenja Srbije sa jednom razvijenom evropskom državom koja ima razvijene postulate demokratije gde se izbori svakako ne kradu.
Vidite ja potičem iz neke građanske porodice i za ove prijatelje Srbije koji su došli, kao prijatelji, ja neću pominjati ime jer duboko cenim to što rade, moram da napomenem, imao sam pet godina kada sam prvi put čuo za Francusku. Pitao svog dedu da mi objasni gde je Francuska. Moj deda Božidar Milivojević bio je heroj oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. godine, prišao je mapi Evrope i kazao – vidiš sinko, vodite računa moj deda je bio trostruki nosilac Karađorđeve zvezde, borio se protiv takvih, nemojte da dobacujete, borio se za Srbiju protiv takvih kao vi.
Dakle, bio je narednik za teškim mitraljezom. Kada sam ga pitao gde je Francuska, prišao je karti i kazao – vidiš sinko možda se Francuska nalazi tu na karti, možda je tu nađeš, a onda je otkopčao svoju košulju i pokazao mi je grudi, mesto gde ga je na Gruništu kada je stradao Vojvoda Vuk, a on je bio komandant juriške čete Vojvode Vuka, pogodilo zrno i kazao – Francuska je u srcu svakog Srbina, jer mi nikada nećemo zaboraviti kako nam je Francuska pomogla zajedno sa Rusijom i Engleskom 1914, 1915, 1916, 1917. i 1918. godine.
Ja sam vaspitan u jednoj tradicionalnoj srpskoj porodici i nikada kao neki nisam delio ljude na one koji se krste, križaju ili klanjaju. Nikada nisam pretio pripadnicima drugih nacionalnih manjina. Sačuvaj me Bože da kažem, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu ovih ili onih. To nikada iz mojih usta niste mogli da čujete.
S druge strane, deda mi je kazao da je Francuska uređena zemlja u kojoj se poštuje Ustav, pa ja očekujem da i oni koji iz Francuske dođu ovde kao gosti poštuju Ustav moje zemlje, a član 102. Ustava Republike Srbije kaže da narodni poslanik ne može da obavlja drugu javnu funkciju. Znam da vi sedite u stranci gde ovde ima ministara, evo je tehnička premijerka, koji i tehnički premijer i predsednik Narodne skupštine, ali oni koji su direktori vladinih kancelarija ne mogu da budu narodni poslanici, mora da se opredele da li će biti tamo ili ovamo, da li će poštovati Ustav svoje zemlje, kao što je poštuju i onda poštuju zemlje gde su gosti. Pristojno je poštovati Ustav jedne zemlje.
Vidite 1999. godine tokom NATO agresije dva moja brata su otišla da brane Srbiju. Jedan je teško ranjen u bombardovanju NATO avijacije, ja nikada nisam pitao da li ga je bombardovao francuski, američki ili nemački avion i taman posla da zbog toga ja sada kažem da je kriv ceo francuski, nemački ili neki drugi narod.
A vidite, zamislite mene da dođem u Francusku, da se kandidujem, postanem poslanik, dešava se, ima ljudi iz Srbije koji u austrijskom parlamentu, nemačkom parlamentu, postanu narodni poslanici. I, onda dođem u Francusku i kažem, dobar ste vi narod, ali vi ne znate kako je dobar Anri Filip Peten. Taj Peten je fenomenalan čovek, nema veze što je bio u Višijevskoj vladi kolaboracionista sa fašistima, ali on je dobar čovek i ja ga podržavam, meni se sviđa, on je bio ratni komandat mog dede u Prvom svetskom ratu, rođen je 1856. godine, evo za dva dana će mu rođendan, 26. aprila. E, vidite, on je fenomenalan čovek, onda mi Francuzi kažu, pa da on je bio heroj bitke kod Verdijana 1917. godine. Ali, vidite on je u Drugom svetskom ratu bio kolaboracionista sa fašističkim vlastima, deportovao Jevreje u koncentracione logore.