Hvala vam.
Dakle, pročitala sam obrazloženje razloga sazivanja sednice u kraćem roku.
Verujem da ste čuli i verujem, takođe, da ste razumeli.
Možda se ne slažete sa tim, ali svakako ćemo imati vreme tokom diskusije da razgovaramo i po tom pitanju.
Da li želite da se izjasnimo?
(Zoran Lutovac: Ne.)
Hvala vam.
Idemo dalje.
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade, koji je, saglasno članu 112. stav 1. tačka 3) Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić.
Primili ste saglasnost gospodina Miloša Vučevića, kandidata za predsednika Vlade da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.
Takođe, primili ste Predlog odluke o izboru Vlade sa biografijama kandidata za članove Vlade, koji je podneo gospodin Miloš Vučević, kandidat za predsednika Vlade.
Na taj način, saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi da kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade, da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade, da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi na predlog kandidata za predsednika Vlade, izaberemo predsednika Vlade, potpredsednike i ministre i da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu.
Molim gospodina Miloša Vučevića, kandidata za predsednika Vlade, da Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži njen sastav.
Reč ima kandidat za predsednika Vlade gospodin Miloš Vučević.
Gospodine Vučeviću, izvolite.

Hvala lepo.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, poštovani narodni poslanici, predstavnici tradicionalnih konfesija, predstavnici državnih institucija, vaše ekselencije, predstavnici diplomatskog kora, poštovani građani Srbije, dame i gospodo, braće i sestre, da živimo u vreme geopolitičke stabilnosti, miroljubive saradnje i opšteg napretka u svetu, ovo bi bila prilika da se konstatuje da su rezultati Vlade Republike Srbije u prethodnih pet mandata, kada su srpske vlade predvodili sadašnji šef države i aktuelna predsednica Narodne skupštine, izvrsna odskočna daska za skok u budućnost i da su nam nove pobede zagarantovane.

Neoborivi su egzaktni pokazatelji koji svedoče da je reč o najuspešnijim vladama u novijoj istoriji Srbije i u tom smislu, Vlada koju ću predvoditi biće u najvećoj mogućoj Vlada kontinuiteta, kažem, u najvećoj mogućoj meri, jer zbog usložnjavanja geopolitičkih okolnosti i međunarodnog položaja Srbije, budući uspesi naše zemlje i društva neće zavisiti isključivo od nas samih i naše sposobnosti da strateški planiramo budućnost. Ipak, verujem u snagu našeg naroda i njegovu ljubav prema otadžbini i slobodi kao našu snagu i utemeljenje da prevaziđe sve Scile i Haribde, zahvaljujući snažnoj i ubedljivoj podršci građana Srbije, državnoj i nacionalno odgovornoj politici predsednika Republike, Srpske napredne stranke i naših koalicionih partnera koji sa nama dele i dobro i zlo.

Naša država je nakon fiskalne konsolidacije, započete 2014. godine, ušla u fazu progresivnog razvoja bez premca u svojoj novijoj istoriji i taj razvoj je sa izuzetkom vremena pandemije kovida bio predvidiv i stabilan i podrazumevao je stalno pomeranje granice naših uspeha, ali i očekivanja građana. Ne možemo, međutim, da dozvolimo da budemo ravnodušni u samozavaravanju da nas se ne tiču i ne dotiču turbulentna dešavanja u našem bližem i daljem okruženju, jer iako objektivno sukobi kojima smo svedoci širom sveta nemaju nikakve veze sa nama, drugi će se, ako ništa drugo, postarati da oni i te kako imaju veze sa nama.

U istoriji je proces preraspodele moći u svetu retko prolazio bez sukoba i ratova velikih razmera. Ostaje nam da se nadamo da je ljudski rod dovoljno sazreo da tu tranziciju ovog puta izvede na koliko-toliko miran način, iako nam racionalni i regionalni sukobi, pre svega i racionalno sagledavanje kojima svedočimo daju mnogo razloga za strepnju i bojazan.

Što su događaji u svetu dramatičniji, to male države imaju veću potrebu za neprestanim iznalaženjem načina da se prilagode u borbi za sopstveni opstanak. Da bi se efikasno mogla voditi jedna tako delikatna i prilagodljiva politika koja će onemogućiti da postanemo nevoljna žrtva svetskih vihora, potreban nam je snažan koren. Verujem da nema nikoga ko se ne bi složio da taj koren u najmanju ruku treba da sadrži nepokolebljive i svim minulim vekovima potvrđene kolektivne vrednosti, jake institucije, vredan rad, najširi mogući društveni konsenzus o ključnim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i stabilnu i funkcionalnu Vladu koja će uspešno predviđati izazove, ići im u susrete, otklanjati svaku opasnost i koristiti ma i najmanju priliku da Srbija svakog dana bude jača nego prethodnog.

Govoriti o spoljnoj politici danas u vremenu u kome se svet menja, nikada zabeleženom, a ponekad i teško razumljivom brzinom, svakako nije lako. No, upravo zbog toga, zbog bura i oluja koja udaraju sa svih strana, ponekad i sa najmanje očekivanih strana, spoljna politika naše ne velike, ali ponosne zemlje, mora biti čvrsto utemeljena na jasnim i opšte prihvatljivim principima, a dva ugaona kamena kojima je naše delovanje prema spoljnom svetu omeđio današnji predsednik Republike, stupajući na mesto predsednika Vlade pre 10 godina, jesu politička nezavisnost i vojna neutralnost.

Vlada koju ću predvoditi, ako mi ukažete poverenje, ni u kom slučaju neće odstupati sa tog puta, vodeći se pri tome u spoljnoj politici principima koji su utkani u osnivačku Povelju Ujedinjenih nacija, ali i ovde pomalo nepravedno zaboravljenog Pokreta nesvrstanih, čiji smo nekada bili osnivač, a o čijem radu učestvujemo u svojstvu posmatrača, jer verujemo u bolji i pravedniji svet zasnovan na načelima mirne koegzistencije, suverene jednakosti među nacijama i nenasilnog rešavanja sporova.

Mir za nas nema cenu i uvek ćemo davati podršku njegovom dostizanju tamo gde ga danas, nažalost, nema, odnosno njegovom očuvanju tamo gde je ugrožen.

Kada su u pitanju neki od nas udaljeni delovi sveta, to podrazumeva našu spremnost da uvek pružimo svoje dobre usluge zavađenim stranama ukoliko same smatraju da takvu ulogu Srbija može da da ili da bude od koristi, kao što je to bio slučaj više puta u skorijoj prošlosti.

No, kada je u pitanju naš region, doprinos Srbije očuvanju mira i stabilnosti biće aktivan i kontinuiran. Kada govorimo o našem zalaganju za očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, to nije nešto što proističe samo iz vrednosti i principa kojima se vodimo, već predstavlja i izraz naših veoma praktičnih interesa.

Naime, svakome bi moralo biti jasno da sve ono što smo postigli u prethodnih 10 godina, od razvoja infrastrukture pa do rasta plata i penzija, da ništa od toga ne bi zapravo bilo moguće da nismo imali mirno i stabilno okruženje u prethodnoj deceniji. Isto tako, nijedan od ciljeva našeg socio-ekonomskog razvoja neće biti dostižan ukoliko mir i stabilnost budu ugroženi u vremenu pred nama.

S tim u vidu, mi smo spremni da uložimo puno truda i energije, pa i resursa svake vrste u očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Spremni smo da zarad tog cilja ponešto i žrtvujemo, ali postoji samo jedna stvar koju ne možemo i nećemo žrtvovati, a to su životi naših ljudi. Ova crvena linija je povučena tačno na onom mestu na kojem bi je povukla i svaka druga demokratska država evropskog kontinenta. I ja molim naše međunarodne partnere da to prime k znanju. Punopravno članstvo u EU ostaje strateški cilj Republike Srbije i Vlada koju ću predvoditi nastaviće sa posvećenim radom na ispunjavanju svih postojećih kriterijuma kroz sprovođenje reformskih procesa koji su u krajnjoj liniji, pre svega, korisni za naše građane i našu privredu.

Ne možemo, međutim, ignorisati činjenicu da se iz godine u godinu proces pristupanja EU sve više opterećuje novouvedenim političkim kriterijumima koji ranije nisu postojali. Šta će nam bolji dokaz za ovo o čemu govorimo od toga da Evropska komisija, ceneći naš napredak u reformskim procesima, već tri godine zaredom preporučuje otvaranje novog klastera pregovaračkih poglavlja sa našom zemljom, ali da se takva odluka blokira na sednicama Evropskog saveta, jer Srbija, zaboga, ne ispunjava očekivanja pojedinih velikih i moćnih država članica.

Kada se pređe sa pravila koja su važila za sve na nekakva očekivanja koja nisu definisana niti kopenhaškim kriterijumima, niti uvojenim pregovaračkim okvirom, jasno je da se time ulazi na teren sušte politike. A o kakvim očekivanjima se zapravo radi, mislim da je to svima poznato. Naravno, u pitanju je želja nekih da se Srbija ponizi priznavanjem nezavisnosti tzv. Kosova, odnosno jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, na ovaj ili onaj način, kao i da se pridruži režimu sankcija prema Ruskoj Federaciji, što bi na koncu vodilo ka istom rezultatu.

Odgovor Srbije na sve to mora se bazirati na dugom istorijskom iskustvu našeg naroda koji nas uči tome da nas veliki i moćni ponekad mogu poraziti, ali nas ne mogu poniziti. Poniziti možemo jedino sami sebe, a to ni u kom slučaju nećemo učiniti, jer smo svesni da nema tog prosperiteta i bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja.

Ponavljam, punopravno članstvo u EU ostaje strateški cilj Republike Srbije i naporno ćemo raditi na njegovom dostizanju, jer je to u najboljem interesu naše privrede koja je sastavni deo toliko jedinstvenih lanaca vrednosti koji završavaju na tržištu EU, a samim tim i u interesu države i svih naših građana. Ipak, na samoj EU i njenim ključnim državama članicama je da konačno otvore vrata za nove članice kad prevaziđu tzv. zamor od proširenja i sprovedu unutrašnje reforme u procesu odlučivanja. To je nešto što se ne reflektuje samo na Srbiju, pošto vidim da su ta vrata još uvek zatvorena i za one dobre đake u našem regionu koji ispunjavaju kriterijume i nenapisana očekivanja, pa ipak ne napreduju na putu ka članstvu brže od Srbije. I verujte mi kad kažem, niko od njih i neće stupiti u članstvo EU pre nas.

Da ne bude nikakve zabune, mi u potpunosti razumemo sve izazove sa kojima se EU danas suočava i unutrašnje prepreke koje opterećuju proces proširenja, prepoznajemo pritom i dobru volju mnogih u Briselu i u prestonicama evropskih država da se Zapadni Balkan strukturno, pa makar to bilo i postupno, integriše u jedinstveno evropsko tržite. To odgovara našim težnjama i potrebi za ubrzanom konvergencijom za širim centralno-evropskim okruženjem. Visoko cenimo kako finansijsku, tako i stručnu podršku EU i aktivno ćemo raditi na svim programima i projektima koji će nas na funkcionalan i praktičan način bliže povezati sa EU.

Najbolji primer za tako nešto predstavljaju tzv. zelene linije, odnosno zelene trake za brzi prelaz našeg kamiona preko granica šengenskog prostora, uvedene tokom pandemije kovida, a koje je potrebno sada proširiti, kako u smislu kvalifikovanih operatera, tako i u smislu kategorija roba koje su obuhvaćene.

Ne možemo govoriti o evropskim integracijama, a da ne govorimo ujedno i o ekonomskim integracijama unutar našeg regiona, budući da se radi o visoko komplementarnim procesima. Srbija predstavlja geografski centar Zapadnog Balkana. Jedina smo država koja se graniči sa svima u regionu, a zaslugom prethodnih vlada izborili smo se i za ulogu nesumnjivog ekonomskog motora na ovom delu kontinenta.

Za nas su od velikog značaja sve inicijative kojima se brišu administrativne i svake druge barijere, jer za ekonomsku saradnju država ne treba i ne smeju da postoje takvi vidovi barikada, odnosno problema i hoćemo da vidimo Zapadni Balkan kao deo procesa i u okviru Berlinskog procesa i u okviru Otvorenog Balkana, jer smo uvek spremni da idemo jedan korak ispred zajedno sa našim susedima i da ovaj region, region Zapadnog Balkana, ostane otvoren za sve one koji žele da mu se pridruže, pre svega govorim o procesu Otvorenog Balkana. Ekonomske integracije regiona predstavljaju računicu u kojoj svako dobija, a Srbija kao centralna i najveća država svakako najviše.

Strateško opredeljenje za članstvo u EU ni u kom slučaju ne znači da smo spremni da zanemarimo dalje razvijanje odnosa sa našim tradicionalnim prijateljima. Neki od njih su možda geografski udaljeni, ali te barijere u 21. veku sve više gube na značaju. Moramo biti sposobni da prepoznamo duh vremena i da se gro globalnog rasta već danas nalazi na prostoru Azije, Afrike i Latinske Amerike na kojima bi trebalo pojačati naše prisustvo.

Posebno bih istakao značaj strateškog partnerstva Republike Srbije sa Narodnom Republikom Kinom, koja će tokom ove godine biti krunisana ratifikacijom i stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, čime će našim privrednicima biti otvorena vrata velikog kineskog tržišta. Uprkos oprečnim stavovima mnogih na zapadu, za nas Kina predstavlja prijateljsku državu, benevolentnog partnera i pouzdanog saveznika odbrane našeg teritorijalnog integriteta, a naša pozicija prema politici jedne Kine neće se menjati. Veoma se radujem skoroj poseti predsednika Sija Beogradu i siguran sam da će ono označiti novu etapu čeličnog prijateljstva Srbije i Kine.

Srbija se ne može i neće odreći prijateljstva sa Rusijom, čiji narod smatramo bratskim, baš kao što je to slučaj i sa Ukrajincima. Prijateljstvo se prikazuje i dokazuje u teškim vremenima. Iako danas možda nismo u mogućnosti da u praktičnom smislu pomognemo našim ruskim prijateljima, sasvim sigurno im nećemo ničim odmoći.

Podsetio bih sve prisutne da je tragični rat u Ukrajini počeo 24. februara 2022. godine. Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije već narednog dana je usvoji Zaključak u 15 tačaka koje su potom potvrđene od strane Vlade Republike Srbije. Tim zaključkom je definisana principijelna pozicija Srbije. Mi smo jasno osudili napad Rusije na Ukrajinu, ali isto tako smo izrazili svoje neslaganje sa politikom sankcija protiv Ruske Federacije kojima ne želimo i nećemo se pridružiti.

Nema nikakve sumnje u to da će se pritisci na Srbiju da promene svoju politiku prema ovom ratnom sukobu nastaviti i verovatno i pojačati, ali naše opredeljenje je da istrajemo na istim pozicijama, budući da je ta politika izdržala test vremena tokom dugih 26 meseci rata. Za nas je teritorijalni integritet Ukrajine neprikosnoven i svakoga unutar Međunarodne zajednice možemo da pogledamo u oči, uključujući i one koji su se brutalno i agresivno obrušili i narušili naš teritorijalni integritet, integritet naše otadžbine. Pred njih je dovoljno postaviti ogledalo, baš kao što je to učinio predsednik Republike Srbije svojim obraćanjem na zasedanju Generalne skupštine UN.

Sjedinjene američke države su svetska sila, izvesno najmoćnija zemlja na svetu, naravno da je u najboljem srpskom interesu da gradimo što je moguće bolji odnos sa Amerikancima i to ćemo i činiti. Tamo gde postoje fundamentalna neslaganja, kao kada je reč o statusu Kosova i Metohije, mi ćemo neumorno ponavljati naš stav i nikada od njega nećemo odustati. Radićemo koliko god je potrebno da nas naši američki partneri čuju i što je više moguće razumeju, odnosno uvaže naše argumente u sferama u kojima sa naši i američki interesi poklapaju, radićemo vredno i posvećeno na tome da stepen saradnje bude još viši, a korist za naš narod još veća.

Čvrsto verujem da naši odnosi ponovo mogu biti na visokom nivou, a da period koji je otpočeo 1991. godine, oko čije interpretacije se politički verovatno nikada nećemo složiti, može napokon preći na polje istorije i trezvenog sagledavanja činjenica stručne javnosti sa obe strane.

Sumirajući ovaj deo izlaganja želim još jednom da naglasim to da će spoljna politika Vlade, pod mojim rukovodstvom, svoje utemeljenje imati u nacionalnim interesima Republike Srbije koji podrazumevaju kako odbranu teritorijalnog integriteta naše otadžbine, tako i čuvanje svih naših razvojnih potencijala. To su dva lica jedne iste medalje bez kojih nema izgradnje prosperiteta i bolje budućnosti za našu decu i naraštaje koji dolaze.

Stub nacionalne bezbednosti naše zemlje su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije koji su prethodnoj, izuzetno teškoj, godini pokazali visok nivo spremnosti i sposobnosti da u kratkom vremenu stave na raspolaganje sve kapacitete za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje. Zahvaljujući velikim ulaganjima države, Vojska Srbije je održala i značajno unapredila svoju operativnu sposobnost, a Ministarstvo odbrane uspešno pripremilo i organizovao sve subjekte od značaja za odbranu zemlje.

Ministarstvo odbrane je značajno doprinelo i konsolidaciji domaće odbrambene industrije, a namenska industrija je postala jedan od motora razvoja industrije i sveukupne privrede Republike Srbije. Republika Srbija je čvrsto opredeljena za mir i jačanje i stvaranje partnerskih odnosa sa svim zemljama, ali u današnjem vrlo složenom geopolitičkom okruženja, sa dva ozbiljna bukteća sukoba drugih zemalja, a koji prete da prerastu u globalne sukobe, neophodno je da pojačamo naše odbrambene kapacitete kao primarnog oslonca u zaštiti vitalnih nacionalnih interesa.

Prepoznajući značaj, sposobnost i prihvatanje i kapitalizacije novih tehnologija, buduća Vlada će nastaviti sa intenzivnim ulaganjima u Vojsku Srbije i dalje podsticanje naše namenske proizvodnje. Zbog sve složenijih izazova i pretnji bezbednosti nova Vlada će preduzeti aktivnosti na izradi novih strategijskih dokumenata i planiranja razvoja sistema odbrane. Novi dugoročni plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije daće ambicioznu, ali realističnu viziju Vojske Srbije koja ima visok kredibilitet da zaštiti odbrambene interese Republike Srbije i učestvuje u izgradnji mira u svetu. Ovaj dokument predstavljaće vodič za razvoj optimalnih, delotvornih i održivih vojnih sposobnosti za izvođenje sveobuhvatnih dejstava do polovine naredne decenije.

Posebna pažnja u narednom periodu biće posvećena primeni koncepta „totalne odbrane“ koji je usvojen prošle godine u cilju stvaranja neophodnih uslova za integralno angažovanje svih subjekata sistema odbrane i oslanjanja na sopstvene snage i potencijale, povećanje broja građana obučenih za odbranu zemlju i pri čemu služenje vojnog roka sa oružjem predstavlja najznačajniji i najpotpuniji oblik pripreme građana za odbranu.

Republika Srbija ostaće posvećena izgradnji mira u svetu kroz angažovanje svojih kapaciteta u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN i EU, čime pokazuje da je aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju, kao i vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost.

Politika odbrane biće čvrsto usmerena na unapređenje odbrambene saradnje prvenstveno u neposrednom okruženju, kroz učešće u regionalnim inicijativama koje imaju značaj za jačanje poverenja, a time i uticaj na mir i stabilnost. Jedan od pokazatelja dobrog rada Vlade u proteklom periodu jeste konstantan uspon Republike Srbije na listi Global firepower gde u poslednje dve godine obeležen napredak od pet pozicija, a tokom poslednjih sedam godina pomak od čak 33 mesta. Odbrambena politika buduće Vlade obezbediće da se ovaj pozitivan trend nastavi i Republika Srbija bolje pozicionira u globalnoj vojnoj areni.

Privredna društva iz grupacije odbrambene industrije Srbije su u poslednjih nekoliko godina uspela da samostalno investiraju značajna sredstva u revitalizaciju, modernizaciju i unapređenje dela svojih proizvodnih kapaciteta, a u investicione programe u proteklom periodu ulagala je i otadžbina, naša država. Ovo je potvrda našeg strateškog opredeljenja da se opremanje Vojske Srbije težišno vrši proizvodima iz domaće industrije.

Tokom 2023. godine obezbeđen je podsticaj preduzećima odbrambene industrije Srbije u vidu investicionog programa za unapređenje i modernizaciju proizvodnih kapaciteta u vrednosti od 11,6 milijardi dinara, a novi investicioni program planiran je u narednom periodu, s obzirom na povećani obim potražnje za proizvodima naše namenske industrije na domaćem i svetskom tržištu.

Ulaganje u razvoj novih tehnologija dovešće do porasta proizvodnje savremenih sredstava. Uvode se novi tipovi naoružanja sa boljim karakteristikama, a koji su konkurentniji i profitabilniji na svetskom tržištu, što je naročito bitno sa pozicije očekivanih kompleksnijih uslova izvoza i poslovanja uzrokovanim novim izazovima, rizicima i pretnjama.

Zahvaljujući povećanim sposobnostima i naporima Vojno-tehničkog instituta i odbrambene industrije Srbije, a od oktobra 2022. godine u naoružanje Vojske Srbije uvedeno je 57 novih tipova naoružanja, čime je nastavljen kontinuitet višestrukog ubrzanog razvoja naoružanja i vojne opreme tokom poslednjih 10 godina. Od navedenog je preko 20 nultih serija, što potvrđuje da su i za ta sredstva uspostavljeni kapaciteti za serijsku proizvodnju.

Vojsci u istom periodu iz preduzeća odbrambene industrije Srbije isporučeno je preko 100 složenih borbenih sistema i tehnike, novoproizvedenih i modernizovanih, više hiljada streljačkog naoružanja nove generacije, više stotina savremenih optičkih i optoelektronskih nišanskih i izviđačkih sistema, velika količina municije poboljšanih karakteristika raznih kalibara i više hiljada kompleta zaštitno-balističke, telekomunikacione i razne druge opreme, kao i više hiljada terenskih uniformi i čizama, a obezbeđena je i popuna 100% ratnih materijalnih rezervi hrane.

Težišni infrastrukturni projekti bili su usmereni na izgradnju objekata za smeštaj, održavanje i nabavljanje tehnike, a intenzivirani su i radovi na izgradnji objekata infrastrukture u kasarnama predviđen za razmeštaj novoformiranih jedinica. Prema zaključenim ugovorima sa preduzećima odbrambene industrije Srbije finansirana je proizvodnja i modernizacija preko 270 složenih borbenih sistema u oblasti artiljerije, PVO sistemi, oklopnih vozila, komandno izviđačkih i terenskih vozila, robotizovanih vazduhoplovnih i zemaljskih platformi, modernizovanih aviona, i kao i dodatnih količina novog streljačkog naoružanja sa savremenim optičkim nišanima i municije poboljšanih karakteristika raznih kalibara, čija je isporuka u toku.

U kapacitetima VTI-a i odbrambene industrije Srbije u toku su ubrzane aktivnosti na razvoj proizvodnje više vrsta dronova, koji će osim izviđačkih moći i da realizuju i složene borbene zadatke.

Sa novonabavljenim sistemima bespilotnih letilica, kao i onima koji se trenutno nalaze u serijskoj proizvodnji u Srbiji stvorene su sposobnosti jedinstvene u regionu, a u pojedinim segmentima se možemo meriti i sa drugima, mnogo većim zemljama.

Pomenute nabavke naoružanja i vojne opreme, kako domaće industrije tako i iz inostranstva, višestruko su uvećale sposobnosti Vojske i omogućuje da premosti višedecenijsko zaostajanje u odnosu na okruženje.

U skladu sa direktivama i smernicama predsednika Republike za razvoj operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije u narednom periodu je za potrebe dodatnog jačanja i opremanja vojske planirano zaključenje ugovora i sukcesivne isporuka još 850 složenih borbenih sistema iz domaće odbrambene industrije, novoproizvedenih i modernizovanih do kraja 2027. godine.

Da bi se to ostvarilo, kao prvi korak planirana je realizacija projekta P – 300 za opremanje Vojske Srbije sistemima naoružanja iz domaće industrije, kod kojih je završen razvoj uspostavljena serijska proizvodnja, kako bi se na najbrži način dodatne količine naoružanja isporučile vojsci.

U okviru ovog projekta, pripremljen je i predlog trećeg investicionog ciklusa, čiji fokus je na razvoju novih tehnologija i povećanju sposobnosti fabrika namenske industrije i remontnih zavoda za proizvodnju novih, kao i remont i modernizaciju postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme.

S tim u vezi, nastaviće se i opremanje modernizovanim tenkovima i borbenim vozilima pešadije, sistemima klasične raketne artiljerije, domaćim i uvoznim sistemima PVO, više namenskim helikopterima, novim i modernizovanim radarima i modernizovanim avionima „Orao“, kao i izgradnja radarskih i vatrenih položaja hangara za smeštaj tehnike. U zavisnosti od finansijskih mogućnosti, otpočeće opremanje novim više namenskim borbenim avionima.

U skladu sa izgrađenom strategijom, robotizacije Vojske Srbije posebna pažnja biće posvećena besposadnim vazduhoplovnim i zemaljskim platformama, što predstavlja segment u kome naša vojska već raspolaže zavidnim sposobnostima. Realizovaće se opremanje kiler dronovima taktičkog i operativnog radijusa, naoružanim i izviđačkim dronovima i bespilotnim letelicama i zemaljskim platformama.

Imajući u vidu narastajući značaj ovog segmenta, kao jednog od bitnih multiplikatora moći jedne vojske, isti će biti podržan komandno-informacionim sistemima jedne generacije, kako bi se ostvario optimum u sinergijskom dejstvu posadnih i besposadnih platformi u združenim operacijama svih vidova i rodova vojske.

Investicionim sredstvima Republike Srbije i iz sopstvenih prihoda naša odbrambena industrija će nastaviti da unapređuje svoj proizvodne i tehnološke kapacitete. Na taj način obezbeđuje se obim proizvodnje, zadovoljenje potrebe naše vojske, naređenog nivoa popune ratnih materijalnih rezervi, kao i sposobnosti industrije da odgovori u svetskim okvirima, rastućim zahtevima i potrebama.

Istovremeno, nove tehnološke linije će predstavljati garant da naša vojska bude i u narednom periodu opremljena najsavremenijim naoružanjem, a da naša odbrambena industrija održi i unapredi svoju konkurentnost na stranom tržištu.

Donošenje odluke o ponovnom aktiviranju obaveze služenja vojnog roka pozitivno će se odraziti na jačanje ratnih, organizacionih kapaciteta i podmlađivanje rezervnog sastava vojske. To bi dugoročno predstavljao bitan činilac odvraćanja potencijalnih agresora od ugrožavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i celovitosti Republike Srbije.

Biće predložen kraći oblik obaveznog služenja vojnog roka u periodu od najviše do četiri meseca, a za to vreme mogli bi smo da dobijemo obučenog vojnika i svakako bezbedniju i sigurniju državu. Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka nije priprema za rat, već je to priprema da se sačuva država i da imamo generacije koje znaju da brane svoju državu, koje znaju da brane i svoje porodice, majke i očeve, a sutra svoje supruge i decu.

Treba da znamo i kako se postupa kada su neke elementarne nepogode i kada su neke druge situacije i kada svi očekuju da vojska i policija budu prve na pomoći, jer postoji tzv. "treća misija" vojske, a to je pomoć civilnim organima.

Takođe, treba da znamo da kada god je bila najveća muka, bilo da je reč o snežnim nanosima, poplavama, požarima, ali i u doba korone, vojska je uvek bila tu i pomagala. Uvođenje obaveze služenja vojnog roka je od koristi za celu državu, za celo društvo i za sve koji će sutra služiti vojni rok, jer će se sigurno bolje osećati i biti na ponos cele otadžbine i njihovih porodica.

U tom smislu, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije pripremili su predlog više modela obaveznog služenja vojnog roka, sa jasno definisanim pozitivnim i negativnim efektima koji će biti prezentovani predsedniku Republike radi razmatranja i opredeljenja odgovarajućeg modela.

Poboljšanje standarda pripadnika Vojske Srbije je značajno pitanje na kome se neprekidno radi i ima uticaj na sve kategorije kadra. Danas je pripadnik Vojske Srbije plaćen za 150% više nego što je to bilo 2012. godine. U toku 2023. godine realizovano je značajno uvećanje plata pripadnicima specijalnih jedinica.

Ciljevi Vlade u oblasti odbrane i bezbednosti u narednom periodu biće dogradnja strategijskog doktriniranog planskog i normativnog okvira sistema odbrane, jačanje odbrambene industrije Srbije i unapređenje razvoja i opremanja Vojske Srbije i poboljšanja standarda profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Ova Vlada će od prvih dana svog mandata suočiti se sa ozbiljnim i dalekosežnim spoljno-političkim izazovima i to je samo početak. U tom smislu, naš najveći izazov u predstojećem periodu biće bez sumnje odbrana suvereniteta i teritorijalne celovitosti zemlje u međunarodnoj areni, odnosno borba za naše Kosovo i Metohiju.

Ovih dana postojala je sasvim očigledna namera da se još jednom pogazi međunarodno pravo i suverenitet Srbije i da se Priština uvede u članstvo Saveta Evrope. Takvim postupanjem prema našoj zemlji još jednom se potvrđuje da nema nikakvog jedinstvenog slučaja kada je u pitanju jednostrano proglašena lažna državnost lažne države na prostoru naše južne pokrajine. Taj termin još od 2007. godine do danas naširoko koriste oni koji pokušavaju da nam zemlju cepaju i otimaju i to sve vreme tvrdeći kako oni striktno poštuju međunarodno pravo i principe na kojima počivaju međudržavni odnosi, nastali posle Drugog svetskog rata.

Postavlja se pitanje - zašto? Verujem da korišćenje reči "jedinstven slučaj" za Kosovo i Metohiju zapravo želi da se sakrije ono što je u njihovim normama međunarodnog prava uspostavljen čvrst princip da za Srbiju i Srbe ne važi ni jedna norma i ni jedan princip tog njihovog međunarodnog prava. Samo tako i dalje mogu da se prave nevešti i da tvrde da su principijelni, iako Srbima na jednoj teritoriji osporavaju i oduzimaju ista ona prava koja priznaju i štite za sve druge narode na toj istoj ili neposredno susednoj teritoriji.

Osim novog brutalnog kršenja međunarodnog prava, secesionisti bi u prijem Savet Evrope bili defakto nagrađeni za progon, sistematsko obespravljivanje i tlačenje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Nedavno su značajni koraci u tom pravcu učinjeni izjašnjavanjem unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a nastavak rada na tom sramotnom procesu biće ne samo čin ponižavanja Srbije, već i akt protiv svih vrednosnih temelja te međunarodne organizacije, čije je Srbija posvećen član.

Dakle, i pored činjenice da 12 država članica Saveta Evrope ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. "Kosova", sponzori Prištine rešeni su da besprizornim kršenjem Povelje UN i Helsinške deklaracije učine delikt protiv međunarodnog prava i vitalnih državnih i nacionalnih interesa Srbije. Za ovu priliku neću ulaziti u opšte poznato tzv. "prethodno pitanje", a to je da tzv. "Kosovo" nije i nikada neće biti država, pa s toga po pravilima Saveta Evrope ni ne može biti primljeno u članstvo te organizacije.

Međutim, polazeći iz te pozicije nemoguće je ne ukazati na to da je proces ubrzanog učlanjenja Prištine pokrenut iako su nas naši zapadni partneri u svakoj prilici uveravali i saopštavali da ne postoji ni teorijska mogućnost da se tako nešto desi, odnosno da podrže pre nego što Priština omogući formiranja Zajednice srpskih opština, obustavi izgradnju policijskih baza i upotrebu specijalnih i teško naoružanih jedinica za obične policijske poslove i prekine i poništi nelegalne odluke o otimanju više od miliona metara kvadratnih zemlje u vlasništvu Srba na severu Kosova i Metohije.

Da apsurd u ovom slučaju bude veći uvaženi pravni eksperti Biroa parlamentarne skupštine Saveta Evrope su u svojoj studiji jasno naveli da Priština u praksi krši načela vladavine prava, suštinski uskraćujući Srbima korišćenje srpskog jezika, brutalnom policijskom represijom koju nad njima neproporcionalno primenjuje pomenutim nezakonitim eksproprijacijama itd.

Zbog svega navedenog Vlada Srbije će biti prinuđena da adekvatno reaguje ako članstvo Prištine u Savetu Evrope postane izvesno. Sasvim je jasno da je to u ovoj situaciji, da je jasno da je u ovoj situaciji Srbija žrtva političkog odgovora, dela kolektivnog zapada na situaciji u Ukrajini, ali time se i Srbiji kao kandidatu za punopravno članstvo u EU šalju jasne poruke o perspektivama i njene evrointegracije, što će Vlada Srbije takođe morati da tretira kao jednu novinu činjenicu.

Mi ćemo u skladu sa nedavnim dogovorom predsednika Republike i Vlade u tehničkom mandatu učiniti sve da sprečimo prijem samoproglašenog Kosova u članstvo Saveta Evrope, iako nam šanse nisu velike. Ali, kao i mnogo puta u našoj istoriji naša rešenost da branimo svoje pozicije nije inspirisana ne šansama za uspeh, već pravednošću našeg cilja i vrednošću onoga što branimo.

U odnosu sponzora Prištine prema Srbiji najrečitije govori to što su oni sve akte nasilja protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i okupaciju severa pokrajine tretirali kao sprovođenje vladavine prava. Drugima rečima, oni na svaki napad na specifične interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji gledaju kao na prirodan i poželjan proces konsolidacije onoga što doživljavaju kao nezavisnu državu.

Navodne sankcije koje povremeno zapad uvodi Prištini samo su kozmetičke mere koje za cilj imaju fingiranje nekakve uobičajene političke ili diplomatske prakse, što potvrđuje i činjenica da je navodno ukorena i sankcionisana Priština u proteklih godinu dana učestvovala na svim međunarodnim forumima koje su organizovali ti što su ih kaznili. Dobila je viznu liberalizaciju za putovanje u zemlje EU, unapređena je u statusu Parlamentarne skupštine NATO alijanse, a nedavno je kažnjena i otvaranjem vrata za pristup u Savet Evrope.

Imajući sve navedeno u vidu, Beograd će ostati posvećen dijalogu sa Prištinom, ukoliko se pokaže da iz tog procesa može da proistekne išta produktivno, što bi doprinelo miru i stabilnosti u regionu. Međutim, bilo bi neodgovorno zavaravati se da ekstremistima koje predvodi Aljbin Kurti moguće učiniti bilo kakav suštinski pomak u pravcu istinske normalizacije odnosa i poboljšanja uslova života običnih ljudi. To nepobitno dokazuje tok dijaloga u periodu od Kurtijevog dolaska na vlast, otkada je međunarodna zajednica glasnom tišinom pratila Kurtijevo nasilje i proganjanje Srba, dok je dijalog bezmalo pretvorila u puki okvir za legalizaciju jednostranih i protivpravnih poteza Prištine.

Činjenica je da je takva politika međunarodne zajednice prema prištinskom tiraninu doživela potpun poraz, kada je sam Savet bezbednosti UN nedavno prihvatio obrazložen predlog Republike Srbije da razmotri situaciju na Kosovu i Metohiji i to po prijavi za naoružavanje međunarodnog mira i bezbednosti, iako Savet bezbednosti nije nikakva sudska instanca u međunarodnim odnosima, njegovo prihvatanje da po hitnoj proceduri sazove vanrednu sednicu zbog prištinskog progona Srba predstavlja činjenicu koja ima i imaće opipljive krivično-pravne posledica po nalogodavce i izvršioce svih zločina počinjenih na Srbima na Kosovu i Metohiji tokom proteklih godina.

Govoreći o ugroženosti Srba na Kosovu i Metohiji svi bismo morali stalno imati na umu to da je Priština gotovo od prvog dana po dolasku Kurtija na vlast 2021. godine neprestano preuzimala eskalatorne poteze. Ona je tim postupcima kontinuirano vršila dobro isplanirano, sistematsko i široko rasprostranjeno nasilje protiv Srba i manje, više nastojala da za njih kreira nepodnošljive uslove za život. Sasvim je očito da je cilj tzv. delovanja Prištine pod Kurtijevim vođstvom bio i ostao to da primora sve, ili gotovo sve Srbe na napuste pokrajinu.

Ja sam pokazatelj te demonske namere. Činjenica je da je od 2021. godine registrovano čak 494 etnički motivisana napada na Srbe i SPC, dok je za celih devet godina pre Kurtijevog dolaska na vlast zabeleženo ukupno 669 takvih napada, na sramotu onih koji neće da vide zločin protiv čitavog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i koji sada uguravaju prištinu u Savet Evrope uz tvrdnju da je ona verovali ili ne šampion vladavine prava. Činjenica pokazuje i to da ni jedan takav napad o kojima sam govorio nikada u epilogu nije sankcionisan, pa čak i onda kada je pripadnik ilegalnih tzv. kosovskih snaga bezbednosti, zloglasni Azem Kurtaj pucao i ranio srpsko dete i njegovog rođaka.

Ove je činjenice o položaju srpskog naroda čude samo podržavaoce Prištine, iako je njima samima Kurti od početka govorio da ga dijalog ne zanima, da su Srbi kriminalci, da ne može da garantuje da neće pasti krv Srba na mirnim protestima, koje su držali da bi zaštitili svoja osnovna prava. Na kraju, čak i sasvim otvoreno i to ispred zgrade Evropske spoljno političke službe 14. septembra 2023. godine kaže Kurti, citiram – Srbi će da plate i da pate.

Kada već govorim o Prištini kao šampionu vladavine prava, trebalo bi imati na umu i to da je tzv. kosovsko pravosuđe koje Srbe na KiM srpske povratnike masovno progoni pod lažnim optužbama za ratne i druge zločine, krajem prošle godine je sasvim transparentno donelo odluku da pomenuti pripadnik ilegalnih kosovskih bezbednosnih snaga, pomenuti Azem Kurtaj koji je na Badnji dan 2023. godine iz službenog vatrenog oružja ranio Stefana Stojanovića, dečaka starog 11 godina i njegovog rođaka Miloša, bude slobodan čovek i brani se sa slobode.

Uprkos svemu tome, niko od onih koji podržavaju Prištinu ne traže odgovornost za Stefanove i Miloševe rane, kao ni rane do još petorice drugih Srba koje su Kurtijevi zločinci maskirani u plave policijske uniforma na pravdi Boga upucali 2021. godine na ovamo. O tome u kakvom su tamnom vilajetu Srbi na KiM prinuđeni da žive, voljom velikih čija je moć srazmerna samo njihovom licemerju najbolje govori nedavno hapšenje Srećka Sofronijevića, mladog čoveka koje su 13. oktobra 2021. godine zlikovci u redovima kosovke policije upucali u leđa dok je pokušavao da zaštiti maloletno dete.

Ako mu je metak probio pluća, Srećkov život je tada spašen čudovišnim naporom lekara. Da bi ga na koncu dve i po godine kasnije Kurtijevi policajci na Brnjaku uhapsili pod optužbom za narušavanje Ustavnog poretka tzv. Kosova.

O kakvom se to poretku radi koji je Srećko narušio, podmećući svoja leđa da zaštiti dete i ko će njegovoj porodici objasniti da je kriv samo zbog toga što je preživeo, pokazaće vreme pred nama. puno toga sam rekao, a sve je to opet isuviše malo da bi se dočaralo u kakvim uslovima Srbi žive na KiM, odnosno sa kakvim se izazovima suočava naša država.

Bez obzira na sve, još jednom ponavljam to da će ova Vlada zajedno sa predsednikom Republike i svim drugim državnim institucijama nastaviti beskompromisnu borbu za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti na KiM. U toj borbi mi ćemo postupati maksimalno odgovorno i gotovo po svaku cenu ćemo čuvati mir i stabilnost, ali nemojte nikako imati sumnje u to da ćemo tražiti i nalaziti načine da zaštitimo naše vitalne državne i nacionalne interese, kao i bezbednost i opstanak Srba i sve druge građane Republike Srbije koji žive u pokrajni.

Srbija je posle Nemačke jedina država koja je celom svojom teritorijom u Evropi, a koja se graniči sa toliko suseda. Ova pozicija je u mnogome oblikovala i naš nacionalni karakter, uticala je na naše političke elite vekovima i svakako će biti faktor koji će u mnogome oblikovati politiku i ove Vlade.

Ova vlada će svakako biti Vlada kontinuiteta. Mnogo dobrih procesa je započeto i mi ćemo sa njima nastaviti. Rukovođen primerom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegove politike koji uspeva da u nemogućim uslovima sačuva zemlju od raznih zala i nedaća koje zlosudno i neprekidno lebde i prete našem narodu.

Srbiju ćemo od izazova čuvati i dalje, raditi zajedno sa predsednikom i Narodnom skupštinom i na posletku, siguran sam, ma koliko god naši zadaci bili teški, u tome uspeti. Zahvaljujući viziji i jasnoj politici našeg državnog rukovodstva uspeli smo mnogo toga što je naizgled delovalo nemoguće. Jedan od takvih podviga bio je i kreiranje u istoriji nikad boljih odnosa sa Mađarskom. Mađarska danas nije samo partner, ona je i saveznik. Srbi i Mađari nikada u istoriji nisu bili bliže da se međusobno nazivaju braćom, nego što su to danas. Koliko je to važno najbolje znaju i Srbi i Mađari u severnoj srpskoj pokrajini, u Vojvodini, a na ovom mestu moram da naglasim da takvog uspeha ne bi bilo bez pregalaštva svih onih koji su u našoj zemlji sledili ovu viziju, poput sada nažalost pokojnog Ištvana Pastora, dugogodišnjeg lidera SVM i predsednika Skupštine AP Vojvodine.

On je na najbolji mogući način definisao položaj Mađara u Srbiji rekavši: „Mi vojvođanski Mađari nismo prijatelji Srbije, mi smo građani Srbije. Srpsko-mađarsko savezništvo će samo napredovati u godinama koje dolaze i bićemo svetao primer svima u ratom zahvaćenoj Evropi kako se istorijske razlike mogu ostaviti po strani i zajedno koračati u budućnost“.

Rumunija je jedina država sa kojom nikada nismo bili ni u kakvoj vrsti sukobi, a Rumuni su jedini narod sa kojim srpski narod nije nikada ratovao. U Rumuniji su poznate dve poslovice koje na najbolji način oslikavaju ovaj odnos: „Rumunija ima samo tri prijatelja – Dunav, šumu i Srbina“. Druga izreka: „Rumunija nikada nije ratovala samo sa svoja dva suseda, a to su Srbija i Crno more“. Ne zaboravimo to da je Rumunija, uz Bosnu i Hercegovinu, naš jedini sused koji, uprkos brojnim pritiscima, nije priznao nelegalno i jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova.

Bugarska država je po mnogo čemu slična Srbiji, površinom, brojem stanovnika, burnom istorijom. Bili smo u našoj zajedničkoj prošlosti neretko i na istim, ali i na suprotstavljenim stranama. Moramo zajedno da smognemo snage kako bismo prevazišli one traume, koje sigurno i dalje postoje u oba naroda zbog brojnih sukoba i koji su neretko bili inicirani voljom trećih strana. Moramo, jer je to u interesu i srpskih i bugarskih generacija koje tek dolaze. Slični izazovi su pred nama. Voleo bih da makar na neke od njih damo i zajedničke odgovore, a ekonomsko i infrastrukturno povezivanje je uvek najbolji metod za izgradnju međusobnog poverenja.

Severna Makedonija je država koja u Srbiji uvek može pronaći partnera, ali i više od toga. Srbi i Makedonci više nemaju nijednu temu koja nas udaljava. Ne postoji nijedno pitanje oko koga bi se mogli razdvojiti, odnosno gde bi mogao biti posejan razdor. Projekat „Otvorenog Balkana“ nas je dodatno zbližio, a razrešenje crkvenog spora uklonilo i poslednju prepreku na putu izgradnje međusobnog poverenja i zajedničkog rada, kakav nije viđen od raspada bivše Jugoslavije.

Albanija je država sa kojom smo kroz projekat „Otvorenog Balkana“ verovatno uspeli da dosegnemo maksimum odnosa u zadatim okolnostima. Nastojaću da se taj nivo održi i u narednom periodu. Znam da se Albanija i Srbija verovatno nikada neće složiti kada je reč o statusu Kosova i Metohije, ali isto tako verujem da možemo imati zajedničke interese, kada na dnevni red dođu teme od regionalnog značaja, koje se podjednako tiču obe države.

Crna Gora je država koja kroz istoriju nije imala nikog bližeg od Srbije i nema razloga da tako ne bude ponovo. Iza nas su godine veštački kreiranih podela, a ispred nas su dani zajedničkih pobeda. Srbija nije, niti će osporavati crnogorsku državnost. To su podmetanja onih koji ne žele da vide slogu Beograda i Podgorice. Mi ćemo uvek insistirati na poštovanju prava srpskog naroda i srpske crkve u Crnoj Gori, u skladu sa evropskim standardima, kao što to radimo i u komunikaciji sa drugim državama. Verujem da donosioci odluka u Crnoj Gori dele moj optimizam i da će na radost i mnogih od nas koji smo rođeni u Srbiji, a poreklom smo iz Crne Gore odnos između naše dve zemlje ići samo uzlaznom putanjom.

Bosna i Hercegovina je država tri konstitutivna naroda, među kojima je i srpski. To je država čiji integritet mi poštujemo i koji nikada nismo dovodili u pitanje, niti ćemo to činiti. Svako će uvek u Srbiji imati sagovornika, ukoliko želi da radi na jačanju dejtonske Bosne i Hercegovine, države u kojoj će se poštovati slovo, a ne proizvoljni duh Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine, države u kojoj će Republika Srpska moći da ostvaruje sva ona prava koja joj sleduju i koja srpski narod želi da ostvari.

Niko nam ne može zabraniti da volimo Republiku Srpsku, niko nam neće nametnuti krivicu, niti stigmu genocidnog naroda. Nikada više Drina neće biti reka na kojoj se uspostavlja embargo Srba protiv Srba. Republiku Srpsku ćemo pomagati, štititi i voleti kao niko drugi i kao nikoga drugog, pa svidelo se to nekom u međunarodnoj zajednici ili ne. Republika Srpska živi i živeće, a Srbija će uvek biti tu za nju.

Duboko verujem da je istorijski dogovor Srba i Bošnjaka moguć. Harmonija koju smo uspostavili u Raškoj oblasti, ili kako naši sugrađani Bošnjaci kažu – Sandžaku, primer je za odnose Srba i Bošnjaka u Bosni i Hercegovini. Mi Bošnjacima želimo sve najbolje. Mi sa njima želimo da zajedno gradimo i radimo, da pravimo mostove, pruge, puteve i brze saobraćajnice kojima ćemo premostiti ne samo reke, nego i razlike kojih ima i koje ne smemo gurati pod tepih, ali isto tako kojima ne smemo dozvoliti da nas spreče u nameri da se pomirimo. Govorimo istim jezikom, iako ga drugačije zovemo, probajmo i da se malo bolje razumemo.

Hrvatska je država sa kojom imamo kompleksno istorijsko nasleđe. Svesni smo brojnih izazova koji stoje na putu oporavka naših međusobnih odnosa. Niko ne treba da očekuje da ćemo zarad popravljanja relacija sa Zagrebom odustati od svog prava na istinu, tugu i pravdu. Ukoliko to druga strana iskreno želi, neka zna, mi da razgovaramo uvek hoćemo. Mi da popravljamo odnose želimo, a ukoliko bude obostrane volje, verujem da to i možemo.

Srbi u Hrvatskoj će uvek moći da se oslone na svoju matičnu državu, koja će ih pomagati, ne samo finansijski, nego i kulturno, i tako onemogućiti njihovu asimilaciju i nestanak ovog mnogostradalnog dela našeg naroda.

Srbija mora da traži prijatelje, od postojećih izazova da pravi prilike, od manje naklonjenih subjekata da pravi prijatelje, a od prijatelja saveznike. Znam da to nije lako. Veliko istorijsko breme je i na našim plećima, opomene i gorka iskustva. No, budimo ljudi i budimo sposobni da praštamo i da istovremeno ne zaboravljamo, ali uvek treba da nas vodi jedna misao – budi spreman da oprostiš drugome ono što si već oprostio sebi. Ne mislim da je moguće, a ni da je potrebno graditi nekakve nove saveze, po ugledu na tvorevine koje nisu izdržale test vremena, poput Jugoslavije ili raznih balkanskih saveza.

Neću ni da budem nosilac naknadne pameti, pa da sudim srpskim velikanima koji su se gotovo svi odreda zalagali za državu u kojoj bi živeli svi Srbi, ali i svi Južni Sloveni. Ipak te države više nema, niti je više može biti. To pitanje ostavljam istoričarima, a sve nas zajedno pozivam da prestanemo sa lutanjem tim hodnicima jugonostalgije i trošenjem vremena na iznalaženje zaključka da li se jugoslovenska epopeja morala završiti tragično. Danas to raditi isto je kao i besciljno lutati bestragijom. Na procese na koje ne možemo uticati nemojmo više ni obraćati pažnju. Izvući pouke je jedno, ali živeti u prošlosti je nešto sasvim drugo.

Želim da srpski narod gleda u budućnost i okrene se pobedama. Više od svega nam je potrebna ideja novog nacionalnog optimizma. Dvadeset prvi vek za Srbe mora biti vek pobeda, vek rađanja i vek mira. Mi Srbi smo preskupo platili svoju slobodu. U prošlom veku smo izgubili milione života, u pretprošlom smo ginuli u gotovo svakoj generaciji. Pa to su rane koje ne bi mogle da zacele ni daleko brojniji narodi. Zato naša politika mora biti politika mira. Može jedan svetski sukob da prođe i bez nas Srba. Niti smo zavadili velike, niti ih možemo miriti, a Srbi da stradaju za tuđ račun, u tuđem interesu, neće više nikada.

Podosta smo toga u našoj prošlosti imali i siguran sam da je ova generacija političara svesna tog iskustva. Srbija mora sačuvati svoju biološku masu, a to je nemoguće ukoliko svakih nekoliko decenija stradamo, i to tako bolno, kao da smo zaključani u nekoj antičkoj tragediji. Imamo i previše datuma za oplakivanje. Neophodne su nam nove pobede, ali nam je važno i da se prisetimo starih, da u njima nađemo inspiraciju, da staroj slavi damo novi sjaj. Upravo to je naš zadatak nad zadacima. Srbija u kojoj će vladati mir, u kojoj će se čuti samo dečji plač, u kojoj će se sa osmehom, a ne zlom slutnjom gledati u sutra.

Znam da ove moje reči mogu zvučati utopistički, ukoliko se osvrnemo oko sebe i vidimo u kakvu je fazu destrukcije svet zašao, ali ipak znajmo i to da je noć najtamnija pred zoru, a svanuće srpskom narodu, kao i uvek što je. Svanuće mu dan sjajan, kao što nikada bio nije. Svitale su zore i ranije, ali ova će biti najbujnija, najvedrija i najosunčanija. Verujmo u to i verom pobeđujmo.

Jedan od glavnih prioriteta ove Vlade će svakako biti podizanje i očuvanje životnog standarda građana, kroz ekonomsko jačanje i napredovanje. Jaka ekonomija je preduslov za podizanje životnog standarda građana, a Srbija je, uprkos izazovima, uspela da očuva makroekonomsku stabilnost i ojača svoju ekonomiju. Adekvatnom ekonomskom politikom u složenim međunarodnim okolnostima ostvarili smo kumulativni i realni rast ekonomije u periodu od 2018. do 2023. godine od 22,4%, što je među najboljim rezultatima u Evropi.

Najbolji pokazatelj ekonomskog napredovanja naše države je svakako rast bruto društvenog proizvoda, koji predstavlja sve ono što proizvedemo u jednoj godini. Ako se setimo da je u 2012. godini BDP u apsolutnom iznosu bio 33,7 milijardi evra, a na kraju 2023. godine BDP Srbije dostigao čak 69,5 milijardi evra, što je više nego duplo za 12 godina, to jasno pokazuje koliko smo ojačali našu ekonomiju. Do 2027. godine očekujemo da BDP naraste do 94,2 milijarde evra, a ako budemo dobro radili možda i do 100 milijardi evra. To je više nego tri puta svega što smo ostvarili za samo 15 godina. Javni dug nam je na nivou 47,7% BDP-a na kraju marta, dok je javni dug evrozone u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosio 88,6% BDP-a. Najzaduženija zemlja Evropske unije u četvrtom kvartalu 2023. godine su bile Grčka, sa dugom od 161,9% BDP-a njihovog nacionalnog, Italija 137,3%, Francuska 110,6% i Španija 107,7% njihovog BDP-a.

Kada je reč o zaposlenosti, stopa zaposlenosti u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosila je 50,5%, a nezaposlenost 9,1%, što je za 0,3% manje u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine. Očekujemo da nezaposlenost 2027. godine bude 8%. Pred nama je važan zadatak, da nezaposlenost držimo na nivou između 7% i 9%.

Prosečan broj registrovanih zaposlenih u 2023. godini iznosio je 2.306.955 lica. Danas imamo 450 hiljada više formalno zaposlenih nego u periodu od pre 2012. godine. Prosečan broj formalno zaposlenih u februaru 2024. godine je iznosio 2.311.258,00 lica.

Ono što bih želeo da istaknem i da je stopa nezaposlenosti kod mladih 2012. godine iznosila 53,2%, a u četvrtom kvartalu 2023. godine stopa nezaposlenosti mladih je 26%, što još uvek nije dovoljno, ali je duplo bolje nego 2012. godine i jasno pokazuje koliko smo uspeli da napravimo novih radnih mesta za mlade.

Što se tiče prosečne plate, ona je u januaru 2024. godine iznosila 95.836 odnosno 818 evra. U odnosu na januar 2023. godine, prosečna neto zarada u januaru 2024. godine nominalno je veća za 15,8%, a realno za 8,8%.

Prosečna neto zarada u 2023. godini iznosila je 86.000 dinara, odnosno 734 evra, u odnosu na 2022. godinu, prosečna neto zarada od prošle godine nominalno je veća za 14,8%.

Od prvog januara povećana je minimalna zarada za 17,8% i to znači da minimalna zarada sada iznosi 47.154 dinara, odnosno prosečno 401 evro mesečno.

Minimalna zarada je 2010. godine iznosila 15.805 dinara, a ove godine je prvi put prešla 400 evra. Očekujem da će 2027. godine iznositi 76.147 dinara, odnosno 650 evra.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, koje su, takođe, preduslov za jaku ekonomiju, ukupan nivo investicija u 2023. godini je bio rekordan i iznosio je 4.522.000.000 evra. Januarski priliv direktnih stranih investicija 558,4 miliona evra, samo u januaru ove godine.

Srbija je prva po nivou stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu u periodu od tri godine i imamo 51,5% ukupnih investicija Zapadnog Balkana, odnosno 47,1% ukupnog BDP, 54,7% ukupnog izvoza robe iz država Zapadnog Balkana u poslednje tri godine i 55,7% od izvoza iz država Zapadnog Balkana u 2023. godini.

U poslednje četiri godine, koje su obeležene globalnim šokovima, u Srbiji je usmereno 15,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, od čega je više od polovine investirano u proizvodne sektore. Za naše građane to znači otvaranje novih radnih mesta, sigurnu isplatu zarada i penzija, stabilno i nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema, školstva, bezbednosti i svih ostalih funkcija države.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2023. godini iznosila je 65,5 milijardi evra, a izvezeno je robe u vrednosti od 28,6 milijardi evra.

Tokom prva dva meseca 2024. godine vrednost spoljnotrgovinske robne razmene je povećana za 0,6% i iznosila je 10,6 milijardi evra. U ovom periodu izvoz robe je vredeo 4,7 milijardi evra, što je povećanje od 3,2%. Uvoz robe iznosio je 5,9 milijardi evra, što predstavlja smanjenje od 1,3% u poređenju sa prva dva meseca 2023. godine.

U 2012. godini, toj prelomnoj godini, ukupna spoljna trgovinska robna razmena Srbije iznosila je 23,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,3% u poređenju sa robnom razmenom u 2011. godini.

Izvoz je iznosio 8,7 milijardi evra, što predstavlja rast od 3,5% u poređenju sa 2011. godinom. Uvoz je iznosio 14,7 milijardi evra, što je porast od 3,2% u poređenju sa prethodnom godinom.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije koje su osnov očuvanja ekonomske stabilnosti naše zemlje i garant naše ekonomske nezavisnosti su na kraju februara 2024. godine iznosile više od 25 milijardi evra, što je njihov najveći iznos krajem meseca od 2000. godine, od kada se podaci prate na taj način.

U odnosu na kraj decembra bruto devizne rezerve povećane su u januaru za 127,8 miliona evra i u martu je vrednost dinara prema evru ostala gotovo nepromenjena. Rezerve zlata su na rekordnom nivou i iznose oko 40,9 tona u vrednosti od 2,9 milijardi evra, što je skoro tri puta više nego 2012. godine, kada su rezerve zlata bile 14,8 tona.

Inflacija je na silaznoj putanji skoro godinu dana, od aprila prošle godine. U februaru 2024. godine u odnosu na isti mesec 2'23. godine bila je na nivou 5,6%.

Dakle, Srbija je, uprkos svim izazovima i problemima sa kojima se mi kao ceo svet suočavamo, ostala jaka i stabilna. To potvrđuje međunarodne rejting agencije. One su i u godinama krize nastavile da potvrđuju naš kreditni rejting, koji se sada nalazi na korak do investicionog. Nadam se da ćemo u narednom periodu uspeti da pređemo na taj viši nivo, što će biti ogroman uspeh za našu zemlju. Rejting agenicija  "Standard end Poors" nam je u oktobru potvrdila kreditni rejting na nivo BB plus, stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšavanje, a rejting agencija Moody's nam je u septembru potvrdila rejting na nivou Ba2, sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšavanje. "Fitch Raitings" nam je 9. februara ove godine potvrdio kreditni rejting na nivou BB plus i zadržao stabilne izglede za njegovo dalje poboljšanje.

Potvrda ispravnosti naše ekonomske politike i aranžman koji imamo sa MMF-om, koji zbog odličnih rezultata omogućuje da se stendbaj aranžman tretira kao aranžman iz predostrožnosti jednu reviziju ranije.

U decembru 2023. godine Odbor direktora MMF-a je zaključio da makroekonomski rezultati Srbije u okviru dogovorenog programa ostaju jaki, uz oporavak rasta, tekuću dezinflaciju, smanjenje deficita tekućeg računa i rekordno visoke devizne rezerve.

Jaka ekonomija i sprovođenje Programa "Skok u budućnost", zajedno sa predsednikom države do 2027. godine omogućiće: uvećanje plata i penzija, tako da u 2027. godini prosečna plata bude uvećana na 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra na mesečnom nivou, da minimalna zarada u 2027. godini bude uvećana na 650 evra na mesečnom nivou, smanjenje stope nezaposlenosti, tako da u 2027. godini stopa bude smanjena na 8%, iskorenjenje siromaštva, tako da stopa siromaštva bude smanjena na 16%.

Posebno ćemo voditi računa o penzionerima koji su podneli veliki teret, zahvaljujući kome je naša ekonomija mnogo jača danas i želim da im se lično obratim.

Želim od sveg srca da vam se zahvalim na podršci koju dajete politici naše države. To je ogroman podstrek da istrajemo na putu izgradnje snažne, slobodne, nezavisne, dostojanstvene naše jedine otadžbine Srbije.

Upravo takvu politiku želimo da vodimo, jer imamo istu verziju i san. Onu istu viziju i veru koju ste i vi imali dok ste otadžbinu gradili i za nju se borili. Borili ste se da sačuvate našu zemlju u teškim vremenima i to svako od vas. Pretrpeli ste i svojim velikim srcem i radom doprineli da se Srbija uspravi i ojača na svim poljima. Vama smo zahvalni na neizmernoj ljubavi prema otadžbini i uspešno sprovedenim reformama. Naše obećanje prema vama glasi da ćemo, zahvalni na svemu što ste činili, preduzeti sve da živite svakim danom sve bolje sa svojim najmilijima, da ćemo imati kontinuirani rast penzija koja će pratiti rast plata, jer smo ojačali našu privredu i da ćemo napredovati u svim aspektima brige o vama na različite načine, kao što su penzionerske kartice, vaučeri za odmor u Srbiji, proširenje zdravstvenih usluga i na svakom drugom polju. Srbija danas to može zahvaljujući vama, dragi penzioneri.

Program "Skok u budućnost", koji ćemo sprovoditi, vidi modernizaciju kao jedan od preduslova razvoja naše zemlje i podizanje nivoa životnog standarda naših građana kroz digitalizaciju, veštačku inteligenciju, biotehnologije i obrazovanje.

Nosilac modernizacije u Srbiji je sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, tzv. IKT sektor. Izvoz usluga IKT sektora iz godine u godinu beleži najveću stopu rasta i najbrže rastuća privredna grana. Izvoz IKT usluga u 2023. godini je bio 3,44 milijarde evra, a u 2012. godini svega 375 miliona evra, što znači da je od 2012. godine uvećan za više od devet puta. Izvoz IKT usluga u 2023. godini je veći u odnosu na 2022. godinu za 27%. Suficit u izvozu IKT usluga za celu 2023. godinu bio je 2,6 milijardi evra, što je 33,7% više nego 2022. godine.

Značajni rezultati su ostvareni u oblasti izgradnje telekomunikacione i i inovacione infrastrukture. Projekat "Povezane škole" završen je 1. januara 2023. godine, zahvaljujući kojem je preko akademske mreže uveden brz, pouzdan i bezbedan internet u svih 1.800 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i njihovim izdvojenim odeljenjima. Time je 750 hiljada đaka i njihovih 100 hiljada nastavnika dobilo pristup internetu.

Državni data centar u Kragujevcu je u 2023. godini dobio je sertifikat prema standardima EN 50600 za ispunjenje najvišeg nivoa pouzdanosti, sigurnosti i efikasnosti čuvanja opreme i podataka koji za sada poseduje samo osam data centara u zemljama zapadne Evrope.

Usluge Državnog data centra, pored javne uprave, koriste na komercijalnoj osnovi i najveći svetski IT giganti, poput Orakla, Aj-bi-ema i "Huaveja". U decembru 2023. godine Vlada Republike Srbije potpisala je Memorandum sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja CERN, čime smo postali deo velike globalne računarske mreže, tek sedma zemlja u Evropi i deseta u celom svetu u kojoj CERN čuva svoje podatke.

Daljim razvojem elektronske uprave, E-uprave, olakšan je život svih građana, a javna uprava je postala efikasnija, dostupnija i transparentnija. Zahvaljujući E-upravi elektronski je razmenjeno preko 210 miliona dokumenata, što znači da smo građanima ukinuli isto toliko odlazaka na šalter. Do sada smo zahvaljujući E-upravi uštedeli preko 650 miliona listova papira, odnosno sačuvali skoro 66 hiljada stabala drveća, 24 miliona kilovat struje i preko 280 miliona litara vode.

Informacioni sistem „Pronađi me“ za slučaj hitnog obaveštavanja javnosti o nestanku maloletnog lica uspostavljen je u oktobru 2023. godine. Republika Srbija je time postala prva zemlja u regionu koja uspostavlja ovaj sistem po uzoru na sistem Amber Alert. Od svih infrastrukturnih i drugih projekata koji su veoma važni za Republiku Srbiju, želim da naglasim da je od svega važniji život svakog našeg deteta, jer on nema cenu.

Vlada i Svetski ekonomski forum su osnovali Centar za Četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, jedan od dva takva kakva postoje u celoj Evropi, u cilju unapređenja za primenu tehnologije Četvrte industrijske revolucije usmeren na biotehnologiju i primenu veštačke inteligencije u zdravstvu.

U oblasti biotehnologije, naša zemlja je objedinila svoje najbolje kapacitete i u BIO4 kampusu okupila više od 1000 doktora nauka sa sedam fakulteta i devet naučnih instituta, koji će zajedno sa studentima i privrednicima činiti jedinstveno mesto koncentracije talenta, znanja i infrastrukture. BIO4 kampus u Srbiji gradi novi evropski centar razvoja novih tehnologija koji oblikuju i našu sadašnjost i našu budućnost. Ovo je naročito vidljivo u važnim oblastima života kao što su obrazovanje, zdravlje, poljoprivreda i hrana, ali i nacionalna bezbednost. Sama izgradnja ovog kompleksa od 170 hiljada kvadratnih metara modernog obrazovanog i laboratorijskog prostora započeta je u decembru 2023. godine.

S druge strane, Srbija se izdvaja i kao lider u veštačkoj inteligenciji u ovom delu Evrope sa važnom ulogom na globalnoj sceni. Usvajanjem prve strategije za razvoj veštačke inteligencije još 2019. godine, zatim osnivanjem Instituta za veštačku inteligenciju, kao i puštanjem u rad „Super kompjutera“ u Kragujevcu 2021. godine, postavili smo temelj za budućnost koja je već sada tu i nova Vlada je odlučna da nastavi sa dodatnim ulaganjima u veštačku inteligenciju, a dalje unapređenje ove oblasti će biti definisane novom strategijom za 2013. godinu.

Srbija će tako, između ostalog, postati dom najvećeg „Superkompjutera“ za veštačku inteligenciju u jugoistočnoj Evropi, ali i lider u primeni veštačke inteligencije u javnom sektoru. Nastavićemo sa podrškom u razvoju autonomnih vozila Republici Srbiji, jer je naša zemlja jedna od prvih zemalja u Evropi koja je već dodelila licence za testiranje ovih vozila. Verujem da će autonomna vozila podržana veštačkom inteligencijom značajno doprineti bržem i bezbednijem saobraćaju, a da će značajan deo ovih vozila biti razvijan i proizveden baš u Srbiji.

Moram da kažem da je Ana Brnabić, kao predsednik Vlade, uz svu podršku predsednika Republike, najzaslužnija što je danas IT sektor najbrže rastuća u Srbiji kompanija, odnosno privreda i što je naša zemlja u pogledu digitalizacije i veštačke inteligencije među vodećim u Evropi.

Postavili ste temelje modernizacije Srbije, a nova Vlada će nastaviti tim putem koji će omogućiti da naša zemlja bude među liderima u razvoju i primeni modernih tehnologija. Modernizacija kao deo programa „Skok u budućnost“ do 2027. godine doneće našoj zemlji uvećanje izvoza IKT usluga na 10 milijardi evra godišnje, uvećanje broja zaposlenih u IKT sektoru na 140 hiljada zaposlenih, izgradnja i početak rada BIO4 kampusa, Bioekonomskog centra do kraja 2026. godine, institucionalno, sistematsko i primenljivo uvezivanje obrazovanja nauka i istraživanja, intenzivni razvoj oblasti razvoja veštačke inteligencije, proširenje Naučno-tehnološkog parka u Nišu i izgradnja kampusa tehničkih fakulteta u Beogradu.

Izgradnja infrastrukture je kičma razvoja svake zemlje i tu smo zaista mnogo napredovali, što možete videti i što se vidi na svakom koraku. Danas kada se uputite u bilo koji deo Srbije, videćete mnogo aktivnih gradilišta, ali i kilometre izgrađenih puteva i autoputeva. Srbija će u naredne četiri godine biti veliko gradilište, jer je izgradnja i infrastruktura za nas od presudnog značaja.

Ekspanzija građevinske industrije u protekloj deceniji je nešto na šta treba posebno da budemo ponosni. Dok većina zemalja koje su članice EU beleži pad u Sektoru građevinarstva, u Srbiji ovaj sektor beleži rast. Prošle godine u Srbiji je vrednost građevinskih radova bila veća za 11,2% u odnosu na godinu ranije. U četvrtom kvartalu prošle godine izdato je 15,6% više građevinskih dozvola nego u istom kvartalu 2022. godine.

Učešće građevinarstva u BDP proizvodu zemlje 2012. godine iznosio je 3%, a 2022. godine ovo učešće iznosi 5,5%. Vrednost svih građanskih radova na teritoriji Srbije iznosio je 1,6 milijardi evra, dok je prošle godine vrednost svih građevinskih radova u našoj zemlji iznosio čak 5,6 milijardi evra.

Porast u vrednosti građevinskih radova doprinose veliki putni i železnički i infrastrukturni projekti. Od 2012. godine izgrađeno je preko 450 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a trenutno je u fazi izgradnje novih 650 kilometra, dok je u narednom periodu planirano zaključivanje ugovora o izgradnji dodatnih 880 kilometra.

Samo u 2023. godini pušteno je u saobraćaj skoro 90 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, dok je za 2024. godinu planirano da se izgradi još blizu 166 kilometra autoputeva i brzih saobraćajnica. Imajući u vidu dugoročno planiranje razvoja putne infrastrukture do kraja 2026. godine se očekuje i završetak radova na dodatnih 300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Dokaz da vodimo računa o ravnomernom razvoju Republike Srbije kada je u pitanju putna infrastruktura su same lokacije na kojima se realizuju ovi radovi. Od Kruševca, Preljine, Požege, Šapca, Loznice, Novog Sada, Beograda, do Bačkog brega, Srpske Crnje, Zrenjanina, Kikinde, tokom mandata ove Vlade počećemo da gradimo autoputeve Požega-Boljare, prvu fazu brze saobraćajnice Krađorđe, od Malog Požarevca preko Mladenovca i Aranđelovca do Čibutkovice, autoput Požega-Mačkat, a nadam se da ćemo imati novca da počnemo izgradnju brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar.

Tokom mandata Vlade koju ću voditi biće završen Fruškogorski, Moravski i Dunavski koridor, kao i sektor ceo obilaznice oko Beograda, od Bubanj potoka do Pančeva.

Trenutno su u fazi izgradnje dva mosta preko Dunava, jedan gradski most u Novom Sadu i drugi most kao deo Fruškogorskog koridora. Želim da napomenem da je u izradi i projektno-tehnička dokumentacija za još dva mosta, jedan pešačko-biciklistički u Novom Sadu i drugi most u Bačkoj Palanci. Izrađuje se i projektna dokumentacija za drumsko-železnički most na obilaznici oko Beograda kod Vinče.

Drugim rečima, u fazi realizacije je trenutno pet mostova preko Dunava, što se nikada nije dogodilo u istoriji naše zemlje.

U prilog činjenici da se ne razvija samo drumski saobraćaj, moram da napomenem da je u periodu od 2012. godine do danas izgrađeno preko 100 kilometra novih pruga, a rekonstruisano skoro 850 kilometra, a u toku je izgradnja i rekonstrukcija na preko 200 kilometra. U decembru ove godine pustićemo u saobraćaj 108 kilometra brze pruge od Novog Sada do Subotice, a počećemo izgradnju 230 kilometara brze pruge od Beograda do Niša.

U ovom trenutku nijedna zemlja u Evropi ne gradi toliko kilometara brze pruge kao Srbija. Nas u narednom periodu čeka rekonstrukcija i modernizacija dodatnih 2000 kilometra regionalnih pruga.

Ono što nas čeka u narednom periodu je i nastavak reforme železničkog sektora i unapređenje usluga na železnicama. Srbija gradi železnicu 21. veka, tako da očekujemo da i naša preduzeća budu na tom nivou i da se njima upravlja profesionalno, a da te kompanije posluju po tržišnim i održivim principima. Očekujem racionalizaciju i unapređenje železničke mreže i usluga, kao i otvaranje tržišta u skladu sa evropskim standardima i praksom. U prethodnom periodu je otvoreno tržište za teretni saobraćaj, a u 2024. godini, pored dva državna železnička prevoznika, javnoželezničku infrastrukturu koristilo je još 17 privatnih firmi za obavljanje usluga prevoza u teretnom saobraćaju.

Takođe, naše reformisane železničke kompanije treba da učestvuju na tržištu drugih zemalja Zapadnog Balkana koje je takođe deregulisano.

Kroz program „Skok u budućnost“ daćemo snažan zamah izgradnji infrastrukture i planiramo da uradimo sledeće. U oblasti drumskom saobraćaja izgradićemo dodatnih 487 kilometra autoputa i brzih saobraćajnica. Planiramo program rehabilitacije i urgentnog održavanja regionalnih državnih puteva. To znači da ćemo za četiri godine, pored izgradnje autoputeva i brzih saobraćajnica, rekonstruisati ukupno 6000 kilometra puteva, što znači potpuno rehabilitaciju naše putne mreže.

Kao što sam već napomenuo, u oblasti železničkog saobraćaja planiramo da izgradimo i rekonstruišemo preko 2000 kilometara regionalnih železničkih pruga, kao i brze pruge Novi Sad-Subotica i Beograd-Niš. Trenutno rekonstruišemo prugu Niš-Dimitrovgrad, a početkom juna počinje izgradnja železničke obilaznice oko Niša. Rekonstruišemo prugu Niš-Brestovac, kao i Kragujevac-Subotica. U junu počinje izgradnja pruge Zemun Polje-Aerodrom Nikola Tesla, Nacionalni stadion, a u decembru počinje izgradnja brze pruge Beograd-Niš. Planiramo da rekonstruišemo pruge Vrbas-Sombor, Pančevo-Subotica, Stalać-Kraljevo-Rudnica sa vezom do Novog Pazara, Kragujevac-Kraljevo-Čačak-Požega-Užice, Valjevo-Vrbnica, kao deo pruge Beograd-Bar, kao i naš deo pruge Beograd-Sarajevo od Rume do Loznice.

U oblasti vodnog saobraćaja rekonstruisaćemo i proširiti kapacitete luke Bogojevo, uradićemo rekonstrukciju i proširenje kapaciteta luke Prahovo i proširenje kapaciteta luke Sremska Mitrovica. Projekat „Zaplovi Srbijom“, razvoj kruzinga na Savi čiji je cilj stvaranje mogućnosti uspostavljanja rečne veze brodom između Šapca, Sremske Mitrovice i Beograda.

U oblasti vazdušnog saobraćaja Air Srbija, koja je ponos naše zemlje i najbrža rastuća regionalna avio kompanija u Evropi, nastaviće da se razvija. To znači da će Air Srbija do kraja mandata ove Vlade imati do sedam miliona putnika, a aerodrom Nikola Tesla preko deset miliona putnika. U toku je završetak radova na novom terminalu aerodroma Konstantin Veliki u Nišu, koji će biti otvoren za putnike od 1. jula ove godine.

Planiramo izgradnju druge faze aerodroma Rosulja u Kruševcu. Izgradnju novog terminala, umesto postojeće zgrade na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu, kao izgradnju hangara, platforme i parkinga aerodroma Morava u Kraljevu.

Kada je u pitanju razvoj sporta, i ova Vlada će nastaviti kontinuitet prepoznavanja ovog važnog segmenta za zdravlje nacije. U poslednjih jedanaest godina ulaganja su najveća u istoriji, što naši sportisti svakako i zaslužuju i pre svega opravdavaju rezultatima za ponos. Godišnji budžet najvećih nacionalnih sportskih saveza kojima se obezbeđuju uslovi za rad, pripreme sportista, organizacija kampova za perspektivne sportiste i učešće na međunarodnim takmičenjima u 2024. godini su inicijalno uvećani prosečno za 14% u odnosu na prethodnu godinu. Kroz dodatna ulaganja od 389 miliona dinara, tokom prvog dela 2024. godine, svi olimpijski programi sportskih saveza finansirani su u maksimalnim zahtevnim iznosima i tako će se nastaviti i ulaganja će biti podržana novoj Vladi kao dodatni motiv za sportiste.

Mi ćemo predvideti i predviđeni su u dogovoru sa predsednikom Republike i sa sportskim delatnicima da nagrada za svaku zlatnu olimpijsku medalju na Olimpijskim igrama u Parizu bude 200 hiljada evra, što je skoro tri puta više nego na Olimpijskim igrama u Tokiju kada je nagrada iznosila 70 hiljada evra.

Srbija je u protekle dve godine bila domaćin 24 velika međunarodna takmičenja i dobila je brojna priznanja za odličnu organizaciju, kao i podršku za kandidaturu u organizovanju novih međunarodnih takmičenja u budućnosti. Na taj način se podiže ugled Srbije u svetu, doprinosi razvoju sportskog turizma i unapređuje sportska infrastruktura.

U 2024. godini imamo 567 nosilaca nacionalnog sportskog priznanja, a 424 perspektivnih sportista od navršene 15 godine prima sportsku stipendiju, što je najveći broj sportskih stipendista u istoriji. Država će ove godine u tu svrhu izdvojiti skoro dve milijarde dinara.

Kroz program „Skok u budućnost“ izvršićemo značajna ulaganja u sport, izgradićemo nacionalni fudbalski stadion sa 52 hiljade mesta, izgradićemo novi stadion Čika Dača u Kragujevcu. Znam koliko su nam odbojkaši doneli radosti i zato ćemo im izgraditi nacionalni odbojkaški trening centar, kao i novu sportsku dvoranu Sportskog društva „Radnički“.

Specijalizovana izložba EXPO 2027 Beograd sa temom – igraj za čovečanstvo će biti jedan od glavnih zamajaca za razvoj Srbije i sprovođenje programa „Skok u budućnost“. Koliko je značajno to što je Srbija dobila organizaciju izložbe EXPO možda najbolje pokazuje činjenica da je 1889. godine kao eksponat za EXPO izložbu u Parizu podignut Ajfelov toranj, koji je danas jedan od simbola Francuske i jedan od najpoznatijih svetskih atrakcija koji godišnje poseti preko sedam miliona ljudi.

Takođe, na izložbi EXPO u Čikagu 1893. godine, samo četiri godine posle Pariza, naš srpski genije Nikola Tesla je naizmeničnom strujom sa preko 200 hiljada električnih sijalica osvetlio celu izložbu EXPO, zahvaljujući čemu je izložbu u Čikagu posetilo čak 27 miliona posetilaca.

Ono što je interesantno jeste da je izložbu u Čikagu i ono što je Tesla uradio bila prekretnica u primeni naizmenične struje i predstavljala je Teslinu pobedu nad Edisonom, jer je nakon izložbe preko 80% porudžbina električnih provodnika bilo sa naizmeničnom strujom i kao što je Tesla rekao – ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo, a ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina. Tako će i naš EXPO biti deo srpske pameti za dobrobit i budućnost cele Srbije.

U određenim opozicionim krugovima u našoj zemlji mogli su se čuti kritike upućene o održavanju EXPO izložbe u Srbiji. Te kritike bile su najblaže rečeno nekonstruktivne i više su imale za cilj da omalovaže i obesmisle značaj ove izložbe za samu Srbiju. Upravo na ovom mestu hoću svim našim građanima da poručim i podsetim da je baš ova izložba bila zamajac, ne samo privredi naše zemlje, već i kulture i umetnosti. Upravo za potrebe ove, po nekima, ne bitne izložbe, Srbija je, primera radi, u Parizu okupila i poslala te 1900. godine svoju intelektualnu, kulturnu i privrednu elitu da predstavi dušu i običaje našeg naroda, njegovu veličinu, istoriju i lepotu.

Tada se tako u duhu jedinstva i zajedništva doživljavala šansa da sa svim drugim državama i narodima sveta na jednom mestu približimo našu zemlju kao prijatelja i partnera i tada su tamo srpsku kulturu predstavljali najznačajniji umetnici te epohe, kao što su Paja Jovanović sa svojim monumentalnim delom „Krunisanje cara Dušana“ koji će tom prilikom dobiti zlatnu medalju za ovu sliku, Beta Vukanović sa slikom „Slava u Srbiji“, Marko Murat koji je naslikao sliku čudesne lepote „Ulazak cara Dušana u Dubrovnik“, Leon Koen sa slikom „Josifov san“, Đorđe Jovanović, prvi akademski vajar u Srba, a koji je za svoje delo Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu, takođe, dobio zlatnu medalju, Đorđe Krstić i mnogi drugi.

Jasno je i po ovom se može videti kako jedna je jedna mala zemlja složno radila na svom imidžu i promociji, kako bi još bolje primile i prihvatile druge države i narodi. Znalo se i tada da upravo ova manifestacija, ova izložba predstavlja priliku da pokaže ko ste i šta ste i da se na odgovarajući način Srbija afirmiše. U tom smislu, 2027. godine imaćemo jedinstvenu i bogom danu šansu koju treba da iskoristimo pametno, baš kao što su i naši preci učinili. Izložba EXPO koja je 2017. godine održana u Astani, takođe, je dobar primer, jer je na izložbi u Astani izlagalo preko 100 zemalja, a posetilo je 3,9 miliona ljudi ili u proseku preko 22 hiljade ljudi dnevno.

Sve ovo što sam naveo pokazuje koliko je dobijanje ove izložbe za Srbiju velika stvar, a koja će ispromovisati našu zemlju, kao zemlju modernih tehnologija i veštačke inteligencije, ali zemlju tradicije sa izvrsnom turističkom i gastronomskom ponudom, zemlju bogate kulture, igre i pesama.

Kada je reč o organizaciji EXPO izložbe i radovima na terenu, oni teku po planu. U Surčinu na prostoru gde će biti izgrađen EXPO kompleks nalaziće se i novi beogradski sajam, nacionalni fudbalski stadion i akvatik kompleks i 1.500 stanova. U okviru EXPO planirana je izgradnja sledećih objekata: nova trasa železničke pruge koja spaja železničku stanicu Prokop sa novom budućom železničkom stanicom nacionalni stadion, 18 kilometara dužine, devet kilometara novih gradskih bulevara sa priključkom na autoput Miloš Veliki, javni parkinzi sa preko 9.000 mesta, kao i svi propratni elementi gasne, kanalizacione, telekomunikacione, energetske infrastrukture.

Objekat budućeg sajma i izložbeni paviljoni i kompleks za međunarodno specijalizovanu izložbu EXPO 2027. godine buduća bruto površina kompleksa 230 hiljada metara kvadratnih koji se prostire na 25 hektara, 1.500 stambenih jedinica za učesnike EXPO 2027. godine, nacionalni fudbalski stadion sa 52 hiljade sedišta u skladu sa FIFA standardima, akvatik centar, sportski kompleks prilagođen FINA standardima koji podrazumeva arenu sa zatvorenim bazenima sa najmodernijom tehnologijom za vodena sportska takmičenja i kapaciteta sedenja sa 4.000 ljudi.

Novi pristan na reci Savi je projekat koji opština Surčin čeka decenijama, što će EXPO 2027. godine učiniti još atraktivnijim, jer će omogućiti pristup budućim posetiocima izložbe, sa vode posredstvom rečnih kruzera i taksi brodića.

Projekat koji je usko vezan sa EXPO i od istorijskog značaja za glavni grad je izgradnja metroa, a radovi na metrou teku planiranom dinamikom. Kada u potpunosti bude završena prva linija metroa, ona će povezivati Železnik i Mirijevo i biće dugačka 21,3 kilometra i imaće 21 stanicu, 41 garnituru. Druga predviđena linija na potezu Bežanija – Mirijevo u dužini od 24 kilometra sa ukupno 24 stanice i 40 garnitura. Obe linije će se ukrštati na Savskom trgu. Linija tri metroa Banjica – Bežanija biće u dužini od 24 kilometra sa 22 stanice i 27 garnitura.

Očekujem da sledeće godine počnemo sa izgradnjom metro stanice, jer je izgradnja metroa jedna od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji koji će uticati ne samo na unapređenje javnog transporta u prestonici i poboljšanju ukupnog kvaliteta života Beograđana, već i šire na sveobuhvatni privredni i tehnološki razvoj čitavog društva.

Integralni razvoj kao jedan od ključnih delova plana Srbije 27 trasira put novom pristupu napretku svakog mesta, opštine, regiona u Srbiji. Ovo je sveobuhvatni koncept i ne samo da teži ekonomskom rastu, već daje prioritet turističkim, ekološkim, kulturnim i socijalnim potencijalima i ciljevima razvoja jednog kraja uz podršku relevantnih institucija na svim nivoima, uzimaće u obzir potencijale, uslove i resurse koje oni poseduju. Srbija, zemlja sa bogatim prirodnim i kulturno-istorijskim nasleđem će kroz revitalizaciju i uređenje najudaljenijih krajeva do otvaranja izložbe EXPO 27 u Beogradu posetiocima iz celog sveta ponuditi obnovljene lokalitete i neistraženu lepotu koju cela Srbija ima da ponudi.

Vlada Republike Srbije je program integralnog razvoja pokrenula pre tri godine u cilju kreativnijeg i efikasnijeg korišćenja resursa, kroz institucionalno povezivanje različitih grana privrede, turizma, kulture, poljoprivrede, gastronomije i prirodnih bogatstava. Jedan od ključnih ciljeva integralnog razvoja Srbije je otvaranje novih mogućnosti za investicije u sektoru smeštenih kapaciteta unutar turističke ponude. Ovaj pristup ne samo da zadovoljava potrebe turista, već stvara i otvara nova radna mesta čime nam doprinosi razvoju lokalne ekonomije.

Rezultati u prvim pilot opštinama i planirani projekti govore o efikasnoj dinamici u kojima se oni već uveliko sprovode. Pre svega govorim o Ovčarskoj-kablarskoj klisuri, Ovčar Banji predelima izuzetnih odlika koja decenijama posmatrani isključivo kao tranzitno područje. Sa ovim radovima koji su izvršeni, pre svega projektima iz prve faze Prirodnjački centar u Ovčar Banji, rekonstrukcija Železničke stanice u Ovčar Banji, pristanište na jezeru Međuvršje, pristupna saobraćajnica na Kablaru, Amfiteatar i trg u Ovčar Banji, a na jezeru Međuvršje je uplovio prvi domaći ekološki trimaran za prevoz turista, pokazali smo da Srbija može i mora i bolje i drugačije. Ipak, pozicioniranju zapadne Srbije na turističkoj mapi glavni zamajac daće „Kablar skywalk“, prvi stakleni vidikovac u Srbiji čija izgradnja je u toku i očekuje se da bude spremna za prihvat turista tokom leta ove godine.

Na jugu Srbije konačno je u toku dugo sanjana rekonstrukcija i sanacija puta preko Radan planine vredna jedno oko osam milijardi dinara koja spaja pet opština Kuršumliju, Lebane, Medveđu, Bojnik i Prokuplje dva okruga Jablanički i Toplički i tri banje Prolom, Kušumlijsku, Sijarinsku banju čineći ih jedinstvenom turističko celinom.

Restauracija arheološkog nalazišta „Caričin grad“, izgradnja inovativnog centra za posetioce sa muzejskom postavkom i virtuelnim prikazom, kao i uređenje samog centra Lebana doprinosi podizanju juga Srbije na viši nivo turizma i promocije kao novi kulturno-istorijski i gastronomski centar Srbije. Sistemsko uređenje Sijarinske Banje sa izgradnjom kulturnog centra, mosta, rimskog kupatila, novog hotela, fabrike flaširane vode i mnogih drugih stvari podići će ovu, inače veoma posećenu banju na jugu Srbije na najviši nivo banjskog turizma u Evropi.

Izgradnja jedinstvenog mosta, pasarele i saobraćajnog prilaza na najočuvanijoj srednjovekovnoj tvrđavi Maglič, čija je restauracija u toku, zatim prvog edukativno-ekološkog parka u Svilajncu predstavljaju samo neke od mnogobrojnih pokrenutih projekata koji unapređuju svaki deo Srbije.

Cilj je da svi ovi delovi Srbije na racionalan i održiv način koriste potencijale da sa kvalitetnim razvojnim projektima ulaze u tržišnu utakmicu, koja će ponosno rezultirati novom Srbijom, odnosno slikom Srbije sada.

Kada je reč o turizmu, ostvarili smo rekordne rezultate u prošloj godini. Srbija je bila prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista u odnosu na 2019. godinu po izveštaju turističkog barometra UN. Ovaj podatak iznosim kao činjenicu, ali i kao jak i neoboriv argument kojim našim građanima želim da dokažem da naša zemlja zaista može da bude lider u turizmu, ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi.

To pokazuju činjenice, samo još mi treba da poverujemo u to, da verujemo u snagu našeg naroda i naše države, da verujemo sami u sebe. U prošloj godini, prvu put u novijoj istoriji zemlje broj stranih gostiju premašio je dva miliona i to zahvaljujući stopi rasta od 20% međugodišnje, čime je broj stranih gostiju po prvi put premašio broj domaćih turista, a naša zemlja je u 2023. godini bila prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista u odnosu na 2019. godinu.

Devizni priliv od turizma je u 2023. godini iznosio rekordnih 2,25 milijardi evra, što je za milijardu i 112 miliona evra više nego 2019. godine, a čak 3,5 puta više nego što je to bilo 2012. godine. Sa gotovo svih vodećih stranih tržišta, dostignute su dvocifrene stope rasta dolaska turista u odnosu na 2022. godinu. Turistički promet sa Kinom je na putu oporavka, budući da su kineski turisti u 2023. godini po broju noćenja pretekli rekordnu 2019. godinu.

Srbija prema izveštaju Evropske turističke komisije je bila jedina zemlja u Evropi koja je ostvarila ovaj rezultat, dok ostale evropske zemlje nisu dostigle taj nivo prometa sa Kinom. Dinamičan rast stranih gostiju, korelacije sa povećanjem direktnih avio linija „Er Srbije“ ka drugim destinacijama, „Er Srbija“ je u 2023. godini saobraćaja ka 87 destinacija, što je 29 destinacija više nego 2019. godine.

„Er Srbija“ je u 2023. godini prema preliminarnim rezultatima ostvarila rekordan profit od 40,5 miliona evra. Na taj način srpska nacionalna aviokompanija je nastavila sa pozitivnim trendom poslovanja i praktično zabeležila dvostruko većih profit u poređenju sa prethodnom godinom, bez ijednog evra državnih subvencija. „Er Srbija“ je u redovnom i čarter saobraćaju u prošloj godini prevezla ukupno 4,19 miliona putnika, što je treći najbolji rezultat u istoriji kompanije, dugoj skoro 97 godina. Broj putnika na aerodromu „Nikola Tesla“ je u 2023. godini dostigao rekordnih 7,95 miliona, što je povećanje za oko 30% u odnosu na period pre korone.

Nova Vlada će nastaviti ulaganje u turizam kroz projekte integralnog razvoja u okviru programa „Skok u budućnost“. Širom Srbije utoku je niz projekata. Tokom maja ove godine očekuje se završetak izgradnje sportsko-rekreativnog centra sa auto-kampom u Kovinu, a u Novom Sadu završavamo radove na uređenju sportsko-rekreativnih terena.

Takođe, do 1. jula 2024. godine biće završene tri deonice biciklističkih staza na području Podunavlja u dužini od oko 70 kilometra. Izgradnjom ove tri deonice, računajući i postojeće staze biće kompletirana biciklistička ruta od belocrkvanskih jezera do Golupca, koja je deo trase međunarodnog biciklističkog koridora EV6.

Pokrenuta je realizacija od četiri kapitalna projekta u sferi nautičkog turizma u vrednosti od 13 miliona evra. U pripremnoj fazi i u fazi realizacije trenutno je izgradnja međunarodnog putničkog pristaništa u Banoštru, dupliranje kapaciteta na pristaništu u Donjem Milanovcu, kao i izgradnja marine u Velikom Gradištu i Golupcu. Plan je da radovi na pristanu u Donjem Milanovcu budu završeni ove godine, a ostala tri projekta u2025. godini. Pred toga, sledeće nautičke sezone treba da se pusti u rad i pristan u Sremskoj Mitrovici i kod tvrđave Ram.

EXPO je svakako projekat od koga očekujemo da bude kruna naše turističke ponude i kao što je Ajfelova kula nekad postala simbol Francuske, ono što ćemo graditi za EXPO biće simbol Srbije, kao zemlje budućnosti.

Vlada koju ću predvoditi imaće zadatak da u oblasti kulture napravi progres i napredak kao onaj koji smo uspeli da uradimo u Novom Sadu. Kao što je Novi Sad postao evropska prestonica kulture i jednovremeno ostao srpska Atina, tako ćemo u ovoj oblasti stvoriti pretpostavke za kvantni skok i to sa najvećom voljom smatram našom časnom dužnošću.

Pre nego što vam izložim šta planiramo da uradimo u oblasti kulture, moram se na kratko osvrnuti na ono što smo do sada uradili ulažući u kulturu od Subotice, Beograda, Jagodine pa do Niša u aprilu ove godine završili smo radove na Narodnom pozorištu u Subotici, što je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u kulturi. Rekonstruisali smo Narodno pozorište u Beogradu, izgradili smo novu malu scenu Narodnog pozorišta u Nišu.

Takođe, rekonstruisali smo više od devet decenija staro zdanje Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, a nakon deset godina detaljnih radova na jednom od najvažnijih lokaliteta u Srbiji, arheološko nalazište „Medijana“ u Nišu je ponovo otvoreno za posetioce. Posle 78 godina od rasformiranja logora, završili smo Memorijalni centar „Staro Sajmište“, jer negujemo kulturu sećanja i želimo da dostojno obeležavamo mesta stradanja našeg naroda.

Za poslednje tri godine, preko konkursa Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“ širom Srbije smo obnovili, adaptirali i rekonstruisali 108 objekata kulture u vrednosti od milijardu dinara. Na ovaj način, decenijama devastirani domovi kulture, koji često nisu obnavljani od vremena nekadašnje Jugoslavije, danas su postali novi i moderni kulturni centri, a mnogi gradovi i opštine su dobili obnovljene muzeje, galerije, pozorišta i bioskopske sale među kojima je i Novi Pazar, Knić, Doljevac, Mali Zvornik, Osečina, Ruma, Kikinda, Smederevska Palanka, Nova Varoš, Šid i drugi.

Sa novom Vladom nastavićemo intenzivna ulaganja u kulturu i pred nama je realizacija velikih infrastrukturnih projekata, donošenje novih i poboljšanje postojećih zakona u oblasti kulture, nastavak decentralizacije kulture i jačanje sistema zaštite kulturnog nasleđa, poboljšanje radno-pravnog statusa zaposlenih u kulturi i osnaživanje kulturne diplomatije.

Do početka EXPO 27 realizovaćemo niz velikih i važnih infrastrukturnih projekata, koji će u značajnoj meri poboljšati ne samo kulturnu ponudu Beograda i Srbije, već će i bitno unaprediti kvalitet života naših građana. Prirodnjački muzej u Beogradu, jedan je od najdugovečnijih muzeja u zemlji koji poseduje bogatu kolekciju, sada nedostupnu širokoj javnosti. Prvi put u istoriji dobićemo moderno opremljenu i funkcionalnu zgradu u Bloku 13 u Novom Beogradu. Uz Memorijalni centar „Staro sajmište“, Muzej savremene umetnosti, buduću nacionalnu koncertnu dvoranu i druge sadržaje, nova zgrada Prirodnjačkog muzeja biće deo jedinstvenog kvarta kulture.

Muzej „Nikole Tesle“, najposećeniji muzej u zemlji, jedinstven u svetu, koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle, konačno će u nekadašnjoj fabrici hartije „Milana Vape“ u Beogradu dobiti adekvatan prostor za izlaganje i smeštaj dragocene zbirke.

Preseljenjem u zgradu bivše glavne železničke stranice u našem glavnom gradu, Istorijski muzej Srbije dobiće moderno opremljen izlagački prostor i zajedno sa spomenikom Stefanu Nemanji na Savskom trgu biće deo ambijentalne celine koja predstavlja istoriju srpskog naroda i naše države. Odatle ćemo slati poruku ko smo i šta smo. Ta tačka sa sve strane i domaće turiste biće prva i polazna tačka za upoznavanje sa našom istorijom i kulturom, ona koju su upravo napadali svi protivnici našeg identiteta i samopoštovanja. Biće to biser Beograda i cele naše otadžbine Srbije.

Obnovom dela Jugoslovensko dramskog pozorišta i izgradnjom nove scene Bojan Stupica, jednom od najpoznatijih pozorišta u našoj zemlji, dobiće najsavremeniju opremu i adekvatne uslove za rad. Otvaranjem dečijeg muzeja i dve pozorišne scene u zgradi nekadašnje pošte na Savskom trgu u Beogradu, po ugledu na najpoznatije evropske ustanove tog tipa, naša zemlja dobiće jedinstveni muzej u kome će uživati i najmlađi posetioci.

Planirano je otvaranje ženskog muzeja u Beogradu, ustanova koja će se baviti ženskim stvaralaštvom kroz istoriju i dati mogućnost ženama koje se danas bave kulturom da prikažu svoje stvaralaštvo.

Kada je reč o velikim projektima, van prestonice, završetkom izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici, Srbija će dobiti jednu od najvećih i najmodernijih opremljenih pozorišta u ovom delu Evrope. Obnovom postojeće i izgradnjom nove zgrade Galerija Milena Pavlović Baliri u Požarevcu, posvećena je jedna od najpoznatijih srpskih umetnica, značajno ćemo unaprediti muzejski i sveukupni kulturni život u ovom delu Srbije.

Potpuna obnova starog jezgra Sremskih Karlovaca, duhovnog i kulturnog centra srpskog naroda doprineće daljem razvoju kulturne turističke ponude ovog grada i naše zemlje. Otvaranjem muzeja staklarstva u Paraćinu Srbija će po prvi put dobiti muzej posvećen važnom segmentu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Zahvaljujući muzeju košarke u Čačku, koji će uskoro biti otvoren, prvog tog tipa u regionu, moći ćemo odlično da predstavimo tradiciju i razvoj ovog sporta u Srbiji.

Do kraja ove godine očekuje nas i otvaranje muzeja ćirilice u Rači, pokraj Bajine Bašte, ustanovljen u cilju očuvanja ćirilice i predstavljanja vrednosti našeg pisma, kao razvoja kulture i turizma u ovom delu Srbije. Pored toga, u naredne četiri godine nastaviće se realizacija kapitalnog projekta istraživanja, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, kojem je napokon nakon mnogo decenija zaustavljena bez devastacija lokaliteta od svetskog značaja, kao i kapitalnog projekta, istraživanje, zaštita i prezentacija nalazišta Caričin grad u opštini Lebane, jednog od najvažnijih arheoloških lokaliteta u ovom delu Evrope.

Tokom pripreme ovog ekspozea iz nadležnog ministarstva mi je saopšteno da postoji plan da se u narednom periodu ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju predloži za upis na listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESK-a. Sada sa ovog mesta kažem da to nije plan, nego mora biti zadatak i da sa njegovom realizacijom se krene odmah. Takođe da se u Vladi narednih šest meseci predloži spisak svih kulturnih dobara koje nadležno ministarstvo smatra za upis na listu UNESK-a. U tom smislu, očekujem da će se na tom spisku promtno naći i najstariji književni časopis u Evropi „Letopis“ Matice Srpske. To je progres koji očekuje i za koji ću se starati da se realizuje odmah, jer je to ofanziva kulturne diplomatije i pozicioniranje naše kulturne baštine na svetskoj mapi. Očekujem da će u narednom četvorogodišnjem periodu započeti izgradnja nacionalne koncerte dvorane kojim bi Srbija prvi put u istoriji dobila najmoderniji opremljen koncertni prosto i tako postala čvorište muzičkog života u čitavog regionu.

U prethodne četiri godine napravljen je veliki pomak u donošenju zakona kojim se reguliše oblast kulture, prvenstveno oblast zaštite kulturnog nasleđa. U periodu pred nama očekuje nas zaokruživanje ovog važnog procesa, donošenjem nove strategije razvoja kulture Republike Srbije, zakon o zaštiti nepokretnog kulturnog nasleđa, kao i dva zakona koja celokupna kulturna javnost dugo očekuje, novog poboljšanog zakona o kinematografiji i zakona o pozorištu.

Dva programa Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“ koji se sprovodi u prethodnih osam godina i „Prestonica kultura Srbije“ koji se realizovao u prethodne tri godine pokazali su se kao pun pogodak u decentralizaciji kulture i njene ravnomerne dostupnosti svim građanima Srbije. Pored toga, ovim merama podstaknuta su mnoga zapošljavanja, razvoj turizma i ukupni lokalni razvoj. nastavkom realizacije ovih programa i planiranim povećanjem opredeljenih sredstava za njih u naredne četiri godine biće izgrađen, konstruisan i obnovljen veliki broj kulturnih centara, pozorišta, bioskopa, muzeja i galerija, biblioteka i arhiva u svim delovima naše zemlje.

U okviru zaštite našeg kulturnog nasleđa i u naredne četiri godine nastavićemo da pružamo punu podršku njegovom očuvanju i predstavljanju sa posebnom pažnjom usmerenom ka negovanju i zaštiti spomenika kulture na KiM, obezbedićemo kroz budžet kontinuiranu podršku za redovno funkcionisanje manastira Hilandar, kao i za neophodne radone na našim najznačajnijim svetinjama, kao što su Žiča, Sopoćani, Banjska i drugi. U okviru ove oblasti planiramo i obrazovanje posebnog tela koje bi se bavilo otkupom značajnih umetničkih dela srpskih autora, posebno u inostranstvu, kako bi naše kulturno nasleđe bilo sačuvano na dostojan način i kako bi bilo dostupno građanima Srbije.

Do 2012. godine nije postojala sistemska briga za filmsku industriju, što pokazuje i podatak da je te godine budžet Filmskog centra Srbije iznosi svega 24,8 miliona dinara, dok je ove godine za budžet Filmskog centra opredeljeno milijardu dinara za snimanje novih filmova. Podsticaj za filmsku i audio, vizuelnu umetnost uvedeni su 2016. godine od kada iz godine u godinu značajno rastu ulaganja u ovu oblast, što bi nam omogućilo da se Republika Srbije nametne kao jedna od najprivlačnijih destinacija u regionu za produkciju audio vizuelnih dela.

U 2024. godini za podsticaje za filmsku industriju, opredeljeno je 2,25 milijardi dinara, što je za 450 miliona dinara više nego prethodne godine. Podrška filmskoj industriji omogućuje nastavak značajnih ostvarenja koja se bave važnim nacionalnim temama koje do sada nisu bile zabeležene na filmskom platnu, kao što su „Dara iz Jasenovca“, „Oluja“, „Mrak“, „Heroji Halijarda“, „Kralj Petar Prvi“. U sklopu nastavka podrške razvoja filmskog stvaralaštva planiramo uspostavljanje nacionalnog centra za film kojim bi se postigao viši stepen koordinacije i efikasnosti u ovoj oblasti.

Zahvaljujući programu dodele podsticaja u oblasti audio vizuelne proizvodnje poslednjih godina postoji veliko interesovanje investitora za proizvodnju ovih dela u Srbiji. U tom segmentu naša zemlja je trenutno jedna od najprivlačnijih destinacija u regionu. Sve ovo je doprinelo razvoju ne samo ovog sektora, već i povećanju broja zaposlenih, pre svega u kulturi, kao i napretku privrede u celini.

Osnaživanjem kulturne diplomatije podrazumeva jačanje aktivnosti projekata u okviru međunarodnih organizacija, prvenstveno UNESKO, kao i povećanje kulturne razmene i distribucije kulturnih sadržaja iz naše u inostranstvo. Pored jačanja postojećih kulturnih centara Srbije u Parizu i Pekingu, u planu je uspostavljanje kulturnih centara u Londonu, Moskvi, Berlinu, Varšavi i drugim evropskim metropolama, kao i u regionu. To će u značajno meri uticati na povećanje vidljivosti kulturnih sadržaja iz Srbije na međunarodnom planu i doprineti daljoj afirmaciji naših umetnika na svetskoj sceni.

Dame i gospodo, kultura sećanja je jedan od onih ispita na kojima smo prečesto kao narod i kao država u prošlosti padali. Na taj način smo činili greh prema onima koji su svojom žrtvom i stradanjem nas zadužili i svakako nisu zaslužili takav odnos. Ta nas zla kob nekako prati i proganja kroz istoriju. Podela na Obrenovce i Karađorđevce, podela na pripadnike NOB-a i jugoslovenske vojske u otadžbini, podela na crnu i belu ruku i tako u nedogled, možda je najgora post petooktobarska podela kada nismo smeli da izustimo slovo NATO agresiji, slovo patnjama i stradanjima našeg naroda da ne bismo slučajno grubim tonom dirnuli u savest onih koji su činili zločine i pogrome nad našim narodom. Najgore od svega je što smo vođeni političkim podelama zaboravljali na nedužne žrtve, od Petrovačke ceste, Bljeska, Oluje, preko stradanja tokom NATO agresije, pa do Martovskog pogroma.

Jedna od najvećih zasluga predsednika Srbije Aleksandra Vučića jeste ta što nas je okupio i ohrabrio kao narod da tome svemu kažemo dosta. Danas, mi konačno na nivou najvažnijih državnih manifestacija imamo pravo da oplakujemo naše žrtve i slavimo naše heroje, da im se zahvalimo, da našim borcima i njihovim porodica uručimo spomenice i medalje, kao makar simboličan zahvalnosti i molbu za izvinjenje što ih je država prezrela i prodala u prethodnom periodu. Upravo on nas je sve jednodušno okupio i najviše doprineo da pobedi kultura sećanja kod nas kao nezamenjiv i jedinstven integrativni faktor, da znamo ko smo, šta smo i odakle smo i da se toga nikada ne stidimo. Tu politiku ćemo nastaviti i negovaćemo je još više. još više ćemo čuvati kulturu sećanja, ispravljaćemo nepravde koje su žrtvama učinjene kroz zaborav. Znaće se i ceniće se oni kojima ništa nije svetije bilo od otadžbine. Znaće se i to vam dobar stojim, svako mesto gde smo stradali ili gde je bilo ko stradao u našoj otadžbini. Žrtve ima da se poštuju, a junaci slobode da se slave.

U naredne četiri godine nastavićemo radove u Memorijalnom centru Staro sajmište. Planirana je izrada stalne postavke i početak radova u Italijanskom paviljonu kako bi ovo mesto kolektivnog ubijanja Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu u potpunosti moglo da prikaže i dokumentuje sav užas stradanja koji se tu dogodio.

O posvećenosti negovanju kulture sećanja svedoči aktivno učešće Srbije u projektu obnove Bloka 17, odnosno nekadašnjeg jugoslovenskog paviljona u državnom muzeju Aušvic birkenau, postavljanje nove stalne izložbe u nekadašnjeg logoru smrti očekujem u narednih godinu do dve, u zavisnosti od dogovora svih učesnika oko dinamike radova.

Program Skok u budućnost prepoznaje kulturu kao jedan od prioriteta i zato ćemo uraditi mnogo na obnovi kulture i kulturnih nasleđa. Završićemo rekonstrukciju Memorijalnog centra Staro sajmište u Beogradu, završićemo rekonstrukciju Kulturnog centra u Pirotu. Izgradimo novu zgradu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Izgradićemo novu zgradu Muzeja Nikola Tesla u Beogradu. Uradićemo adaptaciju, tj. pretvaranje zgrade železničke stanice u istorijski muzej Srbije. izgradićemo novu zgradu Galerije Milena Pavlović Barili u Požarevcu. Potpuno ćemo obnoviti staro jezgro Srpskih Karlovaca. Izgradićemo muzej staklarstva u Paraćinu. Rekonstruisaćemo JDP i izgraditi novu scenu Bojan Stupica. Izgradićemo novu zgradu Muzeja košarke u Čačku, uradićemo zaštitu arheološkog nalazišta Belog Brda u Vinči. Izgradićemo dečiji muzej i dve pozorišne cene u Beogradu.

Imajući u vidu činjenicu da poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajan udeo u BDP-u srpske ekonomije, kao i da je petina zaposlenih u Srbiji angažovana u ovom sektoru, te da je to jedna od grana privrede koja ostvaruje suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, nova Vlada će značajan fokus svojih aktivnosti usmeriti upravo u pravcu jačanja ovog sektora.

Da nam je poljopriveda važna pokazuje činjenica da je za 12 godina poverenja koje smo dobili od naroda budžet za poljoprivredu uvećan za skoro tri puta, sa 40,8 milijardi, koliko je iznosio 2012. godine, na 114,3 milijarde, koliko danas iznosi. Tim rekordnim budžetom uspeli smo da isplatimo sve zaostale subvencije iz svih prethodnih godina, koje su povećane od 60 do 400% i nikada nije bilo veće ulaganje u primarnog proizvođača.

Budžet za 2024. godinu, od 119 milijardi dinara, namenjen je isključivo za tekuću godinu, zahvaljujući potpuno novom načinu finansiranja, uvođenjem javnih poziva i strogoj kontroli prijava i isplata kroz sistem e-agrar. Po prvi put, posle više od 20 godina, moguće je poljoprivrednicima isplaćivati subvencije u tekućoj godini za tu godinu.

Kroz program „Skok u budućnost“ u okviru poljoprivrede, nova Vlada će sprovesti brojne mere koje će poljoprivredu učiniti održivom, konkurentnom, produktivnijom, tehnološki naprednijom, radićemo na povećanju stočnog fonda, a pružićemo veću direktnu podršku poljoprivrednicima. Završićemo kompletnu digitalizaciju poljoprivrednih sistema. Povećanje konkurentnosti poljoprivrede je neophodno kako bismo mogli ravnopravno da se takmičimo na zahtevnim spoljnim tržištima, a sa druge strane da obezbedimo građanima Srbije poljoprivredne, prehrambene proizvode prihvatljivog odnosa cene i kvaliteta.

U cilju podrške srpskom agraru, posebno u okolnostima sve izraženijih klimatskih promena i poremećaja na svetskim tržištima, izazvanih sukobom u Ukrajini, i ova Vlada će zadržati visok nivo direktnih plaćanja, koja su u prošlogodišnjem budžetu za poljoprivredu višestruko povećana. Na ovaj način nastojimo da doprinesemo stabilnosti dohotka poljoprivrednika, uz istovremenu mogućnost za unapređenje konkurentnosti, a kroz pojednostavljen sistem mera.

Revitalizacija i rast stočarstva jedan je od prioriteta i sprovodiće se kroz mere i aktivnosti usmerene na očuvanje stočnog fonda, odnosno na zaustavljanju višegodišnje tendencije njegovog smanjenja.

Od 2012. godine uradili smo mnogo kako bismo stimulisali razvoj stočarstva, kao jedne od najvažnijih grana u poljoprivredi. Povećali smo davanja po kvalitetu grla mlečne krave za 60% i sad ona iznosi 40.000 dinara, ukinuli smo donju granicu za broj grla i količinu prodatog mleka, tako da sada subvencionišemo svaki litar proizvedenog mleka. Povećali smo subvenciju po košnici pčela sa 800 na 1.000 dinara. Za organsku stočarsku proizvodnju dajemo 40% veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Obnovili smo, posle dve godine pauze, meru za očuvanje životinjskih, genetičkih resursa i meru za podizanje zasada vinove loze.

Tokom mandata nove Vlade nastojaćemo da sistem podrške stočarstvu, koji se trenutno bazira na više mera i na različitim kategorijama životinja, zamenimo jednom merom ili sa dve mere koje će omogućiti plaćanje po svakom grlu stoke uz više nivoa podrške za kvalitetne priplodna grla, ali i uključivanje svih ostalih grala u sistemu podrške.

Što se tiče mlekarstva, povećanjem budžeta za poljoprivredu povećali smo i premije, pa je tako premija za mleko 2012. godine bila pet dinara po litri, a danas je skoro četiri puta veća, 19 dinara po litri.

Uveli smo prelevmane na uvoz mleka, 15 dinara po litru i mlečnih proizvoda kako bismo primarnog proizvođača koji se bavi mlečnim govedarstvom zaštitili od drastično niže cene mleka u zemljama EU. Na taj način sačuvana je cena mleka u otkupu za primarne proizvođače u visini od 50 do 70 dinara i sa podignutom premijom po litru mleka u iznosu od 19 dinara uspeli smo da zaštitimo naše poljoprivrednike i povećamo im zarade od mleka.

Unapredićemo dosadašnji sistem podsticaja u sektoru mlekarstva, a on će biti realizovan kroz plaćanje premija za mleko prema kvalitetu isporučenog mleka. Plaćanje većeg iznosa premije za mleko višeg kvaliteta doprinećemo unapređenju kvaliteta mleka na nivou gazdinstava, dok će u krajnjoj instanci potrošači imati u ponudi mleko boljeg kvaliteta za ishranu.

Naši poljoprivrednici su u prethodnom periodu već imali prilike da se upoznaju sa pravilima korišćenja EU fondova, kroz korišćenje IPARD fondova, odnosno pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj. U narednom periodu Srbija će primenjivati IPARD 3 program, koji našoj poljoprivredi donosi 288 miliona evra bespovratnih sredstava iz budžeta Evropske unije.

Na ovaj način pružićemo snažnu podršku našim proizvođačima da investiraju u proširenje i unapređenje svoje primarne proizvodnje, a naročito u unapređenje prerade na gazdinstvu i diverzifikacije njihovih aktivnosti, kako bi se doprinelo povećanju dodatne vrednosti njihovih proizvoda i njihove konkurentnosti, a samim tim i njihovom profitabilnijem poslovanju. Pored toga, ovakav sistem podrške učiniće naše poljoprivrednike u potpunosti spremnim za korišćenje sredstava iz Evropske unije, odnosno njihovih budžeta kada Srbija postane članica Evropske unije.

Dodatno, nova Vlada će nastaviti mere kreditne podrške i projektnog finansiranja, kako bi se kreditna sredstva učinila dostupnim poljoprivrednicima, pod uslovima povoljnijim od komercijalnih, a u cilju finansiranja nabavke kako obrtnih, tako i osnovnih sredstava.

Kada je reč o izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije, bez obzira na činjenicu da ostvarujemo pozitivan spoljnotrgovinski bilans u ovoj oblasti, unapredićemo strukturu izvoza, u smislu povećanja učešća prerađenih proizvoda u izvozu. Trenutno oko 70% vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije čine primarni proizvodi, koje druge zemlje uvoze kao sirovinu i dalje prerađuju. Naš cilj je da se ovi proizvodi prerade u Srbiji i izvezu kao prerađeni proizvodi, odnosno kao proizvodi sa višom dodatnom vrednošću, a samim tim i po višoj ceni. Pored toga, nastavićemo sa usklađivanjem tržišnih standarda sa evropskim, kako bi naši poljoprivredni proizvodi na evropskom tržištu bili podjednako vrednovani.

Unapređenje informacionih sistema u poljoprivredi i nastavak procesa digitalizacije predstavlja još jedan od važnih zadataka nove Vlade, jedan od važnih sistema čije postojanje je uslov za članstvo u Evropskoj uniji i korišćenje fondova Evropske unije, ali i efikasno i transparentno korišćenje budžetskih sredstava. To pre svega govorim u integrisanom sistemu upravljanja i kontrole, kao i sistemu identifikacije zemljišnih parcela, kao njegovom najvažnijem delu. Ovi sistemi omogućavaju da se kroz kombinaciju ortofoto snimaka različitih slojeva identifikacije parcela i digitalno povezivanje sa registrom gazdinstava i drugim relevantnim registrima obezbedi ciljano, namensko i kontrolisano plaćanje korisnicima, kao i kontrola izvršavanja njihovih obaveza. Na ovaj način, mogućnost manipulacija, zloupotreba i prevara biće svedena na najmanju meru, što će doprineti očuvanju budžetske stabilnosti, naročito u delu budžeta za poljoprivredu.

Imajući u vidu da je prosečna starost nosilaca poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji 60 godina i da je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina, stimulisaćemo mlade ljude za ostanak na selu kroz posebne programe podrške, kako bi se zaustavio odliv stanovništva iz ruralnih oblasti i život na selu učinio kvalitetnijim. S druge strane, imajući u vidu veliki broj staračkih domaćinstava, koja nisu tržišno orijentisana i proizvode samo sa sopstvene potrebe, prilagodićemo sistem subvencionisanja ovoj kategoriji poljoprivrednika, uz pojednostavljeno plaćanje i manje potrebnih uslova.

U skladu sa globalnom situacijom, posebno u domenu klimatskih promena i jačanja ekološke svesti, ozbiljan zadatak koji stoji pred nama jeste obezbeđenje održivosti poljoprivredne proizvodnje, kao integrisanog sistema biljnih i stočnih proizvodnih praksi koje dugoročno zadovoljavaju potrebe ljudi za hranom, čuvaju kvalitet životne sredine i prirodnih resursa, imaju visoku ekonomsku vrednost i unapređuju kvalitet života poljoprivrednika, lokalne zajednice, ali i društva u celini.

Pomenuo bih i dve oblasti koje su možda neopravdano nedovoljno potencirane do sada, a smatram da imaju ozbiljne razvojne mogućnosti. Reč je o lovstvu i ribarstvu.

Lovstvo je važan deo kulturnog i istorijskog nasleđa naše države. Koristeći se naučnim iskustvima i pozitivnim primerima iz prakse, pokušaćemo da kroz uređenje lovstva ono ponovo postane reprezentativna privredna grana. Uređenje ove privredne grane je od izuzetne važnosti, s obzirom na to da u našoj državi imamo oko 80.000 lovaca. Jasnim i definisanim zakonskim rešenjima na kojima planiramo da radimo očuvaćemo divljač i prirodu, pospešiti niz privrednih delatnosti i podići nivo bezbednosti.

Ribarstvo je u Srbiji zastupljeno proizvodnjom ribe u ribnjacima, akvakulturom, izlovom riba iz otvorenih voda, kao i preradom ribe. Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je 5,1 kilogram, četiri puta manje od evropskog proseka. Iako malog značaja u prometu i sa malom potrošnjom ribe, potencijal ovog sektora u Republici Srbiji je izuzetno veliki. Zahvaljujući sopstvenim resursima, Srbija bi mogla, od velikog uvoznika, da vrlo brzo postane veliki izvoznik ribe, a što je vrlo važno s obzirom na to da sve zemlje Evropske unije imaju veliki deficit ribe u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Spomenuo bih i proizvodnju vina, gde smo zahvaljujući značajnim ulaganjima u vinarstvo 2,4 puta uvećali broj vinarija u Srbiji, sa 200 vinarija, koliko ih je bilo 2012. godine, na 500 vinarija, koliko imamo danas. Mi smo u prethodne tri godine podigli 953 hektara novih vinograda. Moramo podizati mnogo više hektara vinograda i ma koliko se nama te subvencije činile velike, nova Vlada će raditi na tome da one budu mnogo veće.

Što se tiče međunarodne saradnje u poljoprivredi, od novembra meseca 2022. godine usaglašeno je šest sertifikata za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u NR Kinu. Do sada smo potpisali i usaglasili sertifikate za izvoz jabuka, meda i hrane za kućne ljubimce, a za potpisivanje su spremna još tri sertifikata, i to za pileće meso, suve šljive i borovnice.

Pored toga, potpisali smo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji će stupiti na snagu 2024. godine i to je najveća i najvažnija stvar kojom smo otvorili vrata nepreglednog tržišta, a kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, čak 60% našeg izvoza biće oslobođeno carine već u prvoj godini stupanja na snagu ovog sporazuma. U roku od pet godina još 16% naših proizvoda biće oslobođeno carine.

Jedan od najznačajnijih razvojnih projekata kako za poljoprivredu tako i za našu zemlju, jeste unapređenja izgradnje sistema za navodnjavanje.

Sprovedene su javne nabavke, započeta je izgradnja, rekonstrukcija i sanacija sistema za navodnjavanje na 128.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Dakle, u Bačkoj, Banatu i Sremu 103.000 hektara, u Šapcu, Čačku, Pančevačkom ritu i Topoli 19,5 hiljada hektara, u Svilajncu, Negotinu 2.000 hektara. U Rumi i Sremskoj Mitrovici završićemo sisteme za navodnjavanje na 3,5 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta.

Kroz budžet u poljoprivredi uradićemo još niz projekata snabdevanja vodom za piće koje će unaprediti uslove života širom zemlje.

Otpočeli smo radove na uređenju i korišćenju vode pešterskog vodovoda na teritoriji opštine Sjenica i Tutin, čime će pijaću vodu dobiti 3.000 ljudi u Tutinu i oko 5.000 ljudi u Sjenici. U Novoj Varoši biće rešeno snabdevanje vodom za piće domaćinstava u sedam sela sa preko 4,5 hiljade ljudi i oko 5.000 grla mlečnih krava.

U okviru projekta izgradnje hidromerilacionog sistema Surčinsko donje polje rehabilitovaćemo i modernizovati postojeću kanalsku mrežu, objekte za navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i izgrađenu novu pumpnu stanicu "Jakovo".

U domenu zaštite od poplava na teritoriji Obrenovca, Sava-Kolubara-Tamnava, rekonstruisaćemo nasipe reke Kolubara od ušća Save do mosta na putu Beograd – Obrenovac i od mosta na putu Beograd – Obrenovac do visokog terena u Mislođinu.

Nadalje, na teritoriji opštine Ub izgradićemo branu sa akumulacijom Pambukovica radi formiranja akumulacije za prihvatanje poplavnog talasa u uslovima velikih voda, a sve kako bismo naseljena mesta, pa i plodne njive zaštitili od poplava.

Uradićemo regulaciju reke Grabovice u dužini od 500 metara nizvodno i 900 metara uzvodno od postojeće regulacije, što će omogućiti zaštitu od poplava, erozije i bujice i formiranje ujednačenog i kontinualnog stepena zaštite priobalja.

Uradićemo i branu sa akumulacijom "Arilje - profil Svračkovo", čime će se obezbediti kompletno snabdevanje vodom za 300.000 stanovnika na području Arilja, Požege, Lučana, Gornjeg Milanovca i grada Čačka.

Ne smemo da zaboravimo da je u ovim kriznim momentima za našu zemlju (sankcije, bombardovanje, epidemija Kovida) poljoprivredno prerađivački sektor obezbeđivao je više nego potrebnu prehrambenu sigurnost građana Republike Srbije. Zato će nova Vlada kroz partnerski odnos, realna rešenja i ekonomski zasnovanu podršku učiniti maksimalan napor da poljoprivredni prehrambeni sektor postavi na visokom mestu u srpskoj ekonomiji, a koje mu realno i pripada.

Pravda drži zemlju i gradove. Nisu ovo samo reči koje su toliko puta čuli i koje stoje na stranicama udžbenika iz Uvoda u pravo na prvoj godini Pravog fakulteta. Ovo je nasušna misao koja nam uvek mora biti zvezda vodilja, koja će nas inspirisati da se žrtvujemo, ali učiniti da pobeđujemo kako bismo svom narodu obezbedili pravo, pravdu i bezbednost.

Svi znamo da je Ustav najviši pravni akt jedne države i svi znamo da je sudska grana vlasti nezavisna od preostale dve, izvršne i zakonodavne. Isto tako mora biti jasno da je na nosiocima sudskih funkcija velika odgovornost. Oni moraju u svojim presudama uvek uzimati u obzir kako opšti interes, tako i retribuciju u korist oštećenog, čega nam je neretko nedostajalo i zbog čega su građani sa pravom dizali glas i postavljali pitanja.

Skupštinska većina na čelu sa Srpskom naprednom strankom je 2019. godine donele izmene Krivičnog zakonika, kojim je u naš pravni saobraćaj vraćena kazna doživotnog zatvora, bez prava na uslovni otpust.

Izmenama iz te godine uvećani su brojni posebni minimumi kada je reč o kaznama zatvora za različita krivična dela. Da nije bilo tako, bojim se da mnogi krvnici ne bi osetili mač pravde, koji uvek mora stajati u ruci nosioca pravosudne vlasti ne da bi se bilo ko ugnjetavao, već, naprotiv, da bi se ugnjetavani zaštitili i da bi se ukazao neophodno zadovoljenje u vidu izrečene kazne onima koji su im naneli zlo.

Slušali smo podosta o pravima počinioca krivičnih dela, od onih koji to govore profesionalno, bez dodira sa realnim svetom i iz udobnosti svojih sinekura. Svakoga ću saslušati i svačije mišljenje uvažiti, ali mi svi kao društvo moramo biti svesni da bez straha od pravične kazne neće biti ni uzdržavanja kod onih koji su deliktima skloni i koji bi nasiljem da postignu sve ono što ne mogu radom ili blagim delovanjem.

Zato i stručna pravna javnost mora imati više sluha za one koji su ugnjetavani, za one koji su povređeni i za one koji se smatraju nedovoljno zaštićeno. Uvek ću ohrabrivati sve kojima je to posao da sprovode zakon, imajući na umu koliko je častan i važan posao koji obavljaju i kakve sve posledice može izazvati preterana blagost prema onima koji nikakvu samilost svojim žrtvama nisu iskazali.

Budući da sam i lično advokat, da potičem iz advokatske porodice, da me je taj hleb othranio, vrlo dobro mi je poznat svaki problem sa kojim se mogu suočiti naši advokati, ali i naši tužioci i sudije.

Ja znam da mi imamo dobre stručnjake. Znam da u našim sudovima i tužilaštvima sede čestiti ljudi. Želim da i oni znaju da će u meni uvek imati čoveka koji će biti spreman da ih sasluša, da im pomogne da uradi ono što je posao izvršne vlasti, da omogući uslove za nesmetan rad i delovanje od kojeg će korist imati čitava država, jer će narod uvideti da živi u pravnoj država i da se ovde zločin nikada neće moći isplatiti.

Sudstvo je nezavisno, a tužilaštvo je samostalno u svom radu. Tako i treba da bude. To ipak ne znači da je bilo ko neodgovoran za svoj rad. Svi smo u konačnici odgovorni narodu, jer zbog naroda i radimo, a od naroda dobijamo platu. Nije to samo pitanje pukog profesionalizma. Reč je o istinskom i dubinskom rodoljublju, jer ima li išta svetije od pravde? Kakvo je uopšte smisao postojanja države u kojoj nema pravde?

Srbija jeste zemlja pravičnih ljudi i jeste pravna država. Dajem vam reč, tako će biti i u buduće.

Žene su svetinje svakom rodoljubu. Žena mora biti poštovana, zaštićena, osnažena. Ženi se uvek mora ukazati dužno poštovanje, jer je ona simbol obnove, rađanja i pobede. Žena donosi na svet novi život i to je čini bićem koje je zapravo najsličnije Bogu. Zato će mi se uvek buditi najdublje osećanje prezira i odvratnosti prema svakom nasilniku koji digne ruku na ženu, prema onome koji ženi, nečijoj majci, sestri, ćerki naudi na bilo koji način, a pogotovo ukoliko se usudi da pokuša da joj oduzme život.

U zaštiti žena država uvek mora da bude budna, bezkompromisna i oštra. Prema onima koji bi da ubiju ženu, donosioca novog života niko, a pogotovo nacionalno svestan pojedinac, ne može i ne sme da ima samilosti. Žene će u Srbiji imati ista prava i iste početne pozicije kao i muškarci.

Mi ne stvaramo društvo jednakih u prihodu. Ovo nije i neće biti Vlada koja će promovisati ideje uravnilovki i samoupravnog socijalizma. Mi stvaramo društvo jednakih u pravdi, jednakih u pristupu i društvu jednakih šansi. U tom društvu nema, nije bilo i neće biti mesta za bilo kakvu vrstu verske, rasne, nacionalne ili etičke netrpeljivosti.

Moj brat je svako ko voli ovu zemlju. Moja sestra je svaka žena koja želi Srbiji dobro. Srbija jeste bila ili biće dom svakom Mađaru, Romu, Bošnjaku, Slovaku, Albancu, Hrvatu, Bunjevcu, Rusinu, Rusu, Ukrajincu, Rumunu, Vlahu, Makedoncu, Slovencu, Bugarinu, Gorancu, Egipćaninu, Aškaliji, Grku, Cincaru, Jevrejinu, Nemcu, Poljaku, Čehu, kao i pripadniku svake druge etničke zajednice, koji u miru i slobodi živi sa Srbima u svojoj jedinoj domovini u našoj Srbiji.

Braniću pravo pripadnika svake nacionalne manjine da slobodno koristi svoj jezik, svoje pismo, da ispoveda svoju veru, čuva svoju tradiciju, običaj i kulturu i izjašnjava se kako on to želi, bez ikakvog straha ili makar primisli da bi zbog toga na bilo koji način mogao biti diskriminisan.

U Srbiji će se uvek slobodno čuti zvona sa svih hrišćanskih crkava, bez obzira na to da li se u njima odvija istočni ili zapadni obred. Uvek će se slobodno čuti ezan za minareta. Uvek će se slobodno paliti sveća na menori. Svako će se slobodno moliti bogu bez straha i bez prisile.

U prvom srpskom ustavu, Sretenjskom, iz 1835. godine jasno je pisalo da u Srbiji nema robova. I ne samo to, pisalo je da će svaki rob koji nogom kroči na tlo Srbije istog trenutka postati slobodan čovek. Mi smo na tu svoju slobodarsku tradiciju ponosni i mi ćemo čuvati međuetnički sklad koji su mukotrpno gradile čitave generacije pre nas.

Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene. Tako stoji u sprskim propisima i držaću ih se i ja, a i Vlada na čijem sam čelu, nadam se uz vašu podršku.

Svakako, ovo ne znači da će bilo koja manjina, pa tako i seksualna, biti ugrožena ili da će bilo koji pojedinac zbog svoje orjentacije smeti da bude na bilo koji način maltretiran ili njegovom Ustavom garantovana prava ugrožena.

Ja čvrsto verujem u Srbiju porodičnih vrednosti u kojoj se sve zdrave tekovine tradicionalizma čuvaju i poštuju, u kojoj život uvek ima prednost.

Svako nacionalno prosvetiteljstvo i klasični konzervatizam nikada nisu ograničavali pravo pojedinca na slobodu izbora. Naprotiv, dokle god je reč o izboru koji ne ugrožava fundamentalna prava drugog pojedinca i koji ne podriva ono što su postulati srpskog društva, oko čega postoji dugogodišnji, rekao bih viševekovni konsenzus.

Nikome neće biti uskraćena prava koja mu po Ustavu i zakonu pripadaju zato što ima drugačiju viziju srpskog društva, od one koje zastupa politika koju ja sledim, niti će iko moći da na bilo koji način pati i bude ugnjetavan zbog svojih opredeljenja, bila ona politička, socijalna, poslovna, kulturna, seksualna ili neka druga.

U demokratskom društvu kakvo je srpsko, svaki punoletni pojedinac ima i imaće priliku da kandiduje svoju politiku na slobodnim izborima i odnese pobedu nakon koje bi i pitanja kojih sam se dotakao uredio drugačije. Ali dok se to ne desi, znajte, odluke će se donositi isključivo u institucijama sistema, a ne na ulici.

Ja čvrsto verujem u demokratiju, verujem u smenjivost vlasti, verujem u pravo na izbor. Svakom demokratskom društvu je potrebna opozicija, opozicija vlasti, ali ne i opozicija države. Predstavnici opozicije će u meni uvek imati partnera za razgovor i dogovor. Slušaću njihove predloge, dolaziću u Narodnu skupštinu, biću spreman na postizanje kompromisa po svakom pitanju koje je od značaja za funkcionisanje našeg društva. Ali, ukoliko se iz opozicionih redova budu promovisale ideje nasilja, inspirisane mržnje prema jednom čoveku, predsedniku Republike i njegovoj porodici, ukoliko se bude rušila država na ulici nedemokratskim metodima, onda na moje partnerstvo ni ne pomišljajte.

Ja sam tu da gradim konstruktivni odnos. Nisam tu ukoliko bilo ko želi da iz svojih politikantskih interesa, u ovako izazovnim međunarodnim okolnostima, poziciju države Srbije, koja je inače teška, učini još nesnosnijom i težom.

Ulaganje u obrazovanje će biti jedno od najvažnijih prioriteta nove Vlade, jer je to ulaganje u budućnost naše zemlje. Danas živimo u vremenu društva znanja, veku nauke i tehnike. Upravo obrazovanje je ona društvena delatnost od koje se očekuje da bude poluga brzog i uspešnog napretka celog društva.

Današnje obrazovanje uslovljeno je brzim razvojem tehnologija i inovativnosti, a protok informacija je mnogo brži i zato moramo da naučimo decu da misle, da kreativno razmišljaju, da stvaraju nove ideje i vrednosti. Mi ćemo napraviti obrazovni sistem upravo na tim osnovama. Jedan od najvažnijih koraka u tom pravcu je dualno obrazovanje koje danas predstavlja komparativnu prednost Srbije u privlačenju stranih investicija, ali i u osnaživanju domaće privrede.

Od kada smo 2016. godine uveli u srpsko obrazovanje mogućnost za dualno obrazovanje, dokazali smo da je ova promena jedna od najznačajnijih reformi. Godine 2022. osnovana je i posebna Kancelarija za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacije radi unapređivanja, praćenja i razvoja dualnog obrazovanja. Sa 14 trening centara do 2027. godine omogućićemo mladima da se obrazuju u okviru klasičnog dualnog obrazovanja, kao i da se odrasli dokvalifikuju, prekvalifikuju i dalje obuče za rad.

Danas mladi koji se obrazuju dualnim načinom mogu očekivati brže i sigurnije zaposlenje, kao i dobru platu. Sistem dualnog obrazovanja obuhvatiće oko 16.000 učenika, 186 škola, preko 1.100 kompanija, 85 dualno obrazovnih profila. Do sada su akreditovana 54 studijska programa po dualnom modelu koji se realizuju na 13 visokoškolskih ustanova, dok je 644 studenta završilo školovanje po dualnom modelu studiranja u saradnji sa 103 kompanije. Ovde je, kao i u stalnim inovacijama u našem nastavnom planu, šansa za naš dodatni rast.

Tokom 2023. godine započeo je proces izdavanja i korišćenja jedinstvene studentske platne kartice za svih preko 250.000 studenata. Do kraja marta 2024. godine zabeleženo je preko 120.000 prijava za studentsku karticu. Banka Poštanska štedionica je izradila 108.000 studentskih kartica.

Takođe, plan nam je da dodatno unapredimo internacionalnu dimenziju našeg obrazovanja. Srbija je već jedna od najuspešnijih zemalja kada su u pitanju programi razmene i prosvetne saradnje, kao što je to program EU „Erasmus plus“ koji je u prethodnim godinama obuhvatio veliki broj mladih studenata i nastavnika.

Trudićemo se da sa takvim radom nastavimo i da privučemo strane studente koji bi se na ovaj način upoznali sa kulturom i tradicijom Republike Srbije, ali i Srbe van matice koje bi se dodatno povezali sa svojom zemljom. Nastavićemo i unaprediti razgranatu bilateralnu prosvetnu saradnju koju već decenijama negujemo sa velikim brojem država sveta, što uključuje programe „Srbija u svetu“ i „Svet u Srbiji“, ali i podneti predloge saradnje sa zemljama sa kojima do sada nismo imali prosvetnu saradnju.

Kada je reč o razvoju obrazovanja, rukovodićemo se, pre svega, usvojenim nacionalnim strateškim planovima, jasno definisanim do 2030. godine, a čiji kvalitet je prepoznala i Evropska komisija koja je opredelila više desetina miliona evra bespovratne pomoći iz IPA sredstava za podršku našem obrazovanju do 2027. godine. Kao odgovor na rastuću tražnju za vrhunskim stručnjacima u cilju proširivanja kapaciteta fakulteta, Srbija je započela kapitalni projekat unapređivanja univerzitetske infrastrukture čija je ukupna vrednost 176 miliona evra, sa 15 podprojekata, bilo da je reč o izgradnji novih fakultetskih zgrada, proširenju postojećih kapaciteta ili rekonstrukciji postojeće zgrade uz opremanje.

Planirano je i opremanje kabineta za prirodne nauke u gimnazijama. Finansiranje ove mere predviđeno je iz predpristupnih fondova. Očekujem da će ova značajna investicija kroz veću očiglednost nastave biologije, hemije, fizike, doprineti razvoju praktičnih i istraživačkih veština kod učenika gimnazija.

Velike investicije u izgradnju i rekonstrukciju učeničkih i studentskih domova širom Srbije govore o sve većem broju učenika i studenata, te možemo reći da smo za 2023. godinu, odnosno 2024. godinu obezbedili 11.181 mesto za učenike, odnosno 17.000 mesta za studente. Ovo je pratilo i povećanje iznosa kredita, odnosno stipendija, te iznos stipendija za studente osnovnih i master studija 24.030 mesečno, a za učenike 15.000 mesečno dinara.

Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu i inovacijama u našem nastavnom programu. To smo postigli uvođenjem Digitalnog sveta od prvog razreda osnovne škole, kao i Programiranje od petog, povećanog broja IT odeljenja, dok od 2021. godine učenici imaju i Osnove razumevanja veštačke inteligencije u okviru određenih predmeta u osnovnim i srednjim školama. Danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi.

Radi daljeg obezbeđenja novih smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima, u ovoj godini se nastavlja realizacija projekta „Studentsko stanovanje“. Ukupna vrednost projekta je 32 miliona evra, a cilj projekta je da se povećaju smeštajni kapaciteti u Beogradu za hiljadu mesta, a u Nišu za 400 mesta.

Zahvaljujući ulaganjima i unapređivanju infrastrukture opremljenosti objekata i kadrovskih kapaciteta predškolskih ustanova, ostvaren je širi obuhvat dece kvalitetnim predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem. U 2016. godini on je iznosio 52% obuhvata, a u 2022. odnosno 2023. godini 60,3%, dok nam je strateški cilj da do 2030. godine obuhvat dece od tri do pet i po godina bude 75%.

Reafirmacija vaspitne uloge škole, između ostalog, ostvaruje se kroz unapređivanje školskog sporta kao segmenta fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u vidu organizovane nastavne i vannastavne sportske aktivnosti u oblasti školskog fizičkog vaspitanja, uključujući i školska sportska takmičenja.

Sve navedeno je strateški pravac u obrazovanju koji Republika Srbija slediti i koji će slediti ova Vlada kontinuiteta, i to je ono što sam dužan da vam kažem.

Ipak, pored ovoga, smatram da odlučno moramo uvesti i određene novine u sistem obrazovanja. U tom smislu, u cilju očuvanja identitetske socijalizacije, smatram da se mora povesti računa o udžbenicima od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole, iz oblasti srpskog jezika, istorije i geografije, a na mlađem uzrastu iz poznavanja prirode i društva. Definisanje ovog sadržaja vršiće se po najvišim standardima i transparentno, zato što u predmetnoj materiji mora da postoji jasan pravac i jasna orijentacija. Nema igranja oko najvažnijih tema iz ove oblasti, jer od ovog bukvalno zavisi naša budućnost. Mi kao država moramo da jačamo svoj koren i svoje utemeljenje.

Drugo, smatram da je obaveza ove Vlade da stvori uslove za uvođenje obaveznosti završetka srednje škole. Tekovina socijalističkog perioda je definitivno uvođenje obaveznosti završetka osnovne škole za sve naše građane. Da bi Srbija stvorila kompetitivne prednosti u odnosu na okruženje, da bi u eri ubrzanog razvoja bila sposobna da opstane sa svojim stanovništvom i da nastavi tempo razvoja, potreban je novi impuls, novo opredeljenje, nezavisno i odlučno.

Moramo napraviti iskorak u odnosu na strategije koje nam se sugerišu iz EU. Moramo imati i svoje strategije, nezavisne i samosvojne. Sve države koje su u ekonomiji odskočile i imale najbrže stope razvoja, uvele su obaveznost završetka srednjeg nivoa obrazovanja. To je naš put i naše opredeljenje, da znanjem pobeđujemo.

U toku trajanja mandata ove Vlade stvorićemo preduslove za ovaj kvantni skok u našem obrazovanju.

Buduće Ministarstvo prosvete i Vlada u celini imaće zadatak da pronađu načine za povezivanje naših fakulteta i univerziteta sa potrebama privrede i nedostajućih kadrova i obrazovnih profila u našoj zemlji. Predloge za rešavanje ovih praktičnih problema izradićemo u što kraćem roku.

U obrazovnom smislu, smatram izuzetno značajnim iznalaženje rešenja u pogledu nastavka rada Komisije za versku nastavu. Njena uloga i značaj u definisanju veronauke od odlučujućeg je značaja i država će pronaći način da ovo radno telo nastavi svoj rad, kako bismo sva otvorena pitanja u skladu sa pozitivno pravnim propisima rešili. Jedno od tih pitanja je svakako vraćanje statusa verske nastave iz izbornog programa u izborni predmet.

Budućnost moderne Srbije gradi se na njenom najvećem bogatstvu, a to su naša naročito talentovana i darovita deca. Stoga Vlada Republike Srbije pokreće niz projekata koji će obezbediti razvoj sistemskog pristupa u prepoznavanju i radu sa ovim učenicima, kao i promovisanje njihovih izuzetnih rezultata, te omogućiti podršku kakvu talentovani i daroviti učenici zaslužuju. U cilju promocije najboljih učenika, takmičara generacije, izrađena je platforma „Takmičari generacije“.

Kroz program „Skok u budućnost“ tokom 2024. godine uložićemo u obnovu i izgradnju škola i vrtića, odnosno započećemo izgradnju 23 vrtića u 18 lokalnih samouprava i izgradićemo 68 škola u 55 lokalnih samouprava.

U Republici Srbiji oko 20% stanovništva čine mladi. Po Zakonu o mladima to su građani od 15 do 30 godina. Snažno verujem da su mladi pokretač društvenog razvoja, osnova napretka i održivosti društvenog progresa i svesni smo da će Srbija izgledati sutra onako kako pre svega oni žele i predstaviti njihovo ogledalo.

U januaru 2023. godine Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju za mlade za period od 2023. do 2030. godine, a u junu 2023. Akcioni plan za implementaciju Strategije za period do 2025. godine. Oba ova dokumenta doneta su transparentno, u širokom konsultativnom procesu koji je uključio i uključivao učešće predstavnika mladih organizacija civilnog društva.

Opštim ciljem Strategije Vlada se obavezuje da će kontinuirano i međusektorski raditi na unapređenju kvaliteta života mladih, a kroz pet specifičnih ciljeva fokus nam je na omladinskom radu, prostorima za mladu, a uticaćemo na aktivno učešće mladih u unapređenju obrazovanja, posebnih kompetencija mladih i na zdravlje, bezbednost, socijalnu inkluziju mladih.

Ulaganjem u mlade kroz različite resore povećavamo ih, naravno, iz godine u godinu, a rezultati koji jesu cilj su prepoznati od strane evropskih nezavisnih institucija, pa je tako po Indeksu napretka mladih, koji je Evropski omladinski forum objavio u novembru 2023. godine, pokazano da je Srbija od 2011. do 2022. godine imala kontinuirani rast, porast ukupnog skora na Indeksu napretka mladih. Najveći napredak je ostvaren na dimenziji osnove blagostanja, dimenziji prilike za mlade i na dimenziji osnovne ljudske potrebe. Ovi rezultati doprineli su da Srbija bude jedna od tri zemlje u Evropi koja je ostvarila velike rezultate u politici prema mladima.

Posmatrano kroz statističke pokazatelje u položaju mladih na tržištu rada u prethodnom višegodišnjem periodu registrovano je poboljšanje, nezaposlenost mladih je smanjena sa 51,2% na 24,7% u drugom kvartalu prošle godine. Nešto više od 70% mladih se zaposli iste godine kada i diplomira. Preciznije, u proseku prođe 3,5 meseca od dana kada diplomu zamene radnom knjižicom, a njihova prva plata je u proseku 92.495 dinara bruto. U 2022. godini udeo mladih od 18 do 30 godina u ukupnom broju preduzetnika je bio 27,03%. Za pet godina u Srbiju se vratilo 92.000 mladih, dakle ceo jedan grad.

Tranzicija iz obrazovnog sistema na tržište rada jedan je od najosetljivijih perioda u životu mladih ljudi i kroz razvoj mera uz podršku nastavićemo da utičemo na to da mladi ljudi imaju priliku za dostojnim, odnosno dostojanstven rad na radnim mestima, ali i da ohrabrimo što veći broj njih da se bave preduzetništvom.

Poseban fokus Vlade u ovoj oblasti biće stavljen na najosetljivije grupe mladih na tržištu rada, i to kroz implementaciju garancije za mlade. Plan implementacije garancije za mlade Vlade Republike Srbije koji je usvojen 2023. godine, a pokrenu 2024. godine, na teritoriji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Niša, Sremske Mitrovice i Kruševca, kao pilot program ujedno, predstavlja sistemsko rešavanje na podizanju institucionalnih, kadrovski, tehničkih i svih drugih kapaciteta organa i organizacija koje treba da omoguće njegovo uspešno sprovođenje kako bi se od januara 2027. godine na osnovu rezultata pilotiranja i naučenih lekcija krenulo sa realizacijom programa na području cele teritorije Republike Srbije.

Program „Garancije za mlade“ je inicijativa koja se već sprovodi u zemljama EU i daje odlične rezultate, a osnovna ideja i cilj programa je da mladim ljudima koji su nezaposleni van procesa obrazovanja ili obuke ponudi posao, nastavak obrazovanja ili stažiranje u roku od četiri meseca. Bićemo podrška mladima u aktivaciji na tržištu rada podsticati zapošljavanje i samozapošljavanje mladih, preduzetništvo, ali i sticanje veština za lični razvoj.

Republika Srbija je prepoznala značaj ulaganja u prostor za mlade u lokalnim zajednicama, a u cilju obezbeđivanja dostupnih i besplatnih usluga za sve mlade posebno vodeći računa o mladima iz osetljivih društvenih grupa.

U 2023. godini otpočeo je proces uspostavljanja omladinskih centara u četiri grada u Republici Srbiji, a to su: Novi Pazar, Sombor, Subotica i Niš, kroz izgradnju, rekonstrukciju, adaptaciju prostora i razvoja programa omladinskih prostora, a za šta je izdvojeno 150 miliona dinara.

U skladu sa uvećanjem budžeta na 200 miliona dinara za ove namene od 2024. godine nastavićemo ulaganje u renoviranje, opremanje, podršku programima omladinskih centara, klubova, kancelarija za mlade i drugih prostora za mlade, kao i razvoj standarda za omladinske prostore koji će pokriti aspekte kako politike rada u njima, tako i programa, infrastrukture, menadžmenta, administracije.

Radiće se na standardizovanju zanimanja omladinskih radnika, kreiranju pristupačnih programa omladinskog rada i neformalnog obrazovanja, na razvijanju partnerstva omladinskih organizacija i omladinskih radnika sa lokalnim akterima.

Cilj je da obezbedimo siguran prostor za mlade koji ispunjavaju standarde, a u kojima mogu da se realizuju aktivnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena, da se mladima pruže usluge usmerene na njihov razvoj i zato će ulaganja u omladinske prostore, program i usluge za mlade biti uvećana.

Prema poslednjim podacima u Srbiji trenutno imamo 122 kancelarije za mlade. Radićemo na tome da u narednom periodu rad kancelarija za mlade bude standardizovan, što kvalitetniji, da što veći broj jedinica lokalne samouprave osnuje kancelarije za mlade koje će koordinirati međusektorske mere omladinske politike u lokalnoj zajednici.

Na kraju poglavlja o mladima obavezujem se da kompletna Vlada i državna administracija moraju maksimalno biti posvećene ovaj temi. Moramo biti sinhronizovani na svim mestima i u svim resorima, da zajedno stvaramo uslove da mladi napreduju, i od toga neću odstupiti.

Nama se kao naciji navršava godišnjica tragedije koja se desila u školi „Vladislav Ribnikar“ i u Malom Orašju i Duboni. Puno je simbolike u činjenici da se prva godišnjica te tragedije navršava baš na Veliki petak, odnosno Veliku subotu. Sećanje na taj događaj ne sme i neće izbledeti. Zajednička žalost treba da bude ono što će nas ujediniti u trudu i radu, ličnom i sistemskom, da nam se tako nešto više nikada ne ponovi.

Ja ću otvoriti dijalog sa mladima kako bismo zajednički pronašli najbolja rešenja za njihovu budućnost u našoj zemlji jer smatram da su mladi smisao našeg bavljenja politikom. Za koga sve ovo radimo ako ne za mlade? Kome ćemo sve ovo ostaviti ako ne mladima? Želim da se promeni taj narativ koji nažalost i dalje truje naše društvo kako je Srbija zemlja iz koje treba otići. Ne, Srbija je zemlja u kojoj treba ostati, u koju se treba vratiti, u koju treba doći.

Mladi, proputujte, upoznajte druge, porazgovarajte, svojim očima vidite. Za sve to danas imate mogućnosti. Kada sve to učinite i sami ćete saznati da je istina ono što vam govorim – nema lepše zemlje od Srbije.

Ulaganje u zdravstvo je jedan od glavnih prioriteta programa „Skok u budućnost“ i predstavlja okosnicu brige o građanima, jer zdravlje nema cenu i podrazumeva sledeće korake – uvećanje stope fertiliteta na 1.75% kroz uvećanje postojećih i uvođenja novih mera uvećanja ove stope, opremanje zdravstvenih ustanova svih nivoa: primarnih, sekundarnih, tercijalnih i ustanova koje obavljaju zdravstvenu zaštitu na sva tri nivoa potrebnom i neophodnom medicinskom opremom, otvaranje novih zdravstvenih ustanova u oblasti ginekologije, akušerstva, onkologije i drugih oboljenja koja se tretiraju radioterapijom, ulaganje u lekove i medicinska sredstva za lečenje obolelih od retkih bolesti uz istovremeno smanjenje potrebe upućivanja na lečenje u inostranstvo. Sve opšte bolnice će do 2027. godine imati magnetnu rezonancu i angio-salu, a domovi zdravlja skener za skrining karcinoma pluća i mamograf. Svaki okrug imaće jedan pokretni mamograf, a u šta ćemo uložiti 13,3 milijarde dinara. Osnovaćemo dodatna tri centra za radioterapiju i radiodijagnostiku, a dodatno ćemo ulagati u postojećih šest centara ukupne vrednosti od 20,6 milijardi dinara. Kroz program „Skok u budućnost“ zajedno sa predsednikom države ova Vlada će izgraditi nova i obnoviti sva porodilišta u našoj zemlji.

Malo detaljnije o tome šta smo radili, a šta planiramo u zdravstvu. Što se tiče Niša, Univerzitetski klinički centar 2017. godine završen i useljen, površine 44.408 metara kvadratnih, vrednosti 53,9 miliona evra koji uključuje izgradnju i medicinsku opremu. Novi objekat ima 609 postelja i 17 operacionih sala. Za ovu godinu je planirana izgradnja klinike za ginekologiju i akušerstvo, a do 2027. godine izgradnja klinike za pedijatriju i dečiju hirurgiju i zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Univerzitetski klinički centar Srbije u martu 2022. godine završena i useljena nova kula centralnog objekta kliničkog centra i započeta druga faza rekonstrukcije i izgradnje, ukupna površina 134.000 metara kvadratnih, a vrednost investicija 310 miliona evra. Investicija uključuje izgradnju i medicinsku opremu. Nakon završetka projekta u Kliničkom centru Srbije, u ovoj najvažnijoj zdravstvenoj ustanovi Srbije, imaćemo 1.245 postelja i 34 operacione sale. U toku je izgradnja druge A faze završetka radova, a završetak radova nas očekuje do kraja 2024. godine. Dok projektovanje druge B faze i završetak radova konačno do 2027. godine.

U toku je rekonstrukcija Klinike za neurohirurgiju. Radi se na projektovanju i rekonstrukcije Prve i Druge hirurške klinike, kao i starog Urgentnog centra i Interne A klinike.

Klinički centar Vojvodine, do kraja ove godine biće završeni radovi na izgradnji lamela B i C Kliničkog centra, a površine 34.000 metara kvadratnih i vrednosti od 78 miliona evra koji uključuje izgradnju i medicinsku opremu. Nakon završetka projekta, Klinički centar Vojvodine će imati 362 postelje i 16 operacionih sala. Završetak radova se očekuje do kraja ove godine, a nastavak rada preko Ministarstva za javna ulaganja.

Klinički centar Kragujevac, obezbeđena su sredstva iz budžeta države i 22. marta ove godine dobijena građevinska dozvola za izgradnju novog objekta Kliničkog centra Kragujevac površine 24.500 metara kvadratnih. Vrednost investicije za izgradnju je 45,1 milion evra, a planirano je da novi objekat ima 351 postelju i osam operacionih sala. Početak radova na novom objektu je planiran za drugu polovinu ove godine, a rok za završetak radova je 30 meseci.

Istovremeno, se radi na planiranju izgradnje klinike za pedijatriju i dečiju hirurgiju, kao i klinike za fizikalnu terapiju u okviru zdravstvenog kompleksa, što se takođe očekuje do 2027. godine.

Sprovešćemo projekat prevencije i kontrola nezaraznih bolesti u Srbiji, 75 miliona dolara vrednost je. Cilj je jačanje i primarne zaštite sa formiranjem zelenih ambulanti u selima i udaljenim područjima, kao i udaljenim prigradskim naseljima uz odgovarajuću opremu i obuku doktora opšte prakse za rano otkrivanje, prevenciju i lečenje nezaranih bolesti.

Do sada je završeno 88 projekata rekonstrukcije i izgradnje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Tu mislim na domove zdravlja i ambulante od Vranja do Subotice, uz nabavku nameštaja i opreme koji im pripadaju ukupne vrednosti 4,5 milijardi dinara. Do kraja ove godine planira se završetak radova na još četiri objekta primarne zdravstvene zaštite ukupne vrednosti 850 miliona dinara, a kompletno projektovanje, pre dobijanja građevinske dozvole završeno je za još devet domova zdravlja ukupne vrednosti od pet milijardi dinara.

Završeno je opremanje građevinskih radova za 26 ustanova sekundarne i tercijalne zaštite, bolnica i klinika ukupne vrednosti 24,2 milijarde dinara, odnosno 200 miliona evra. U toku su radovi na 15 bolnica i klinika, a radovi i kompletno opremanje će biti gotovi do 2026. godine ukupne vrednosti oko 25 milijardi dinara. Pripremljena je nabavka za izvođenje radova na rekonstrukciji GAK Kliničkog centra Srbije, kao i izgradnja nove zgrade GAK-a „Narodni front“.

U radni odnos, a na ovo sam posebno ponosan, od 2014. godine primljeno je 45.268 radnika u zdravstveni sistem. Samo 2023. godine i do sada u 2024. godini primljeno je 12.469 radnika. Ovako veliki broj novoprimljenih je rezultat zaključka Vlade o prijemu Kovid radnika svih profila u zdravstveni sistem. Zbog svakodnevnog priliva informacija u vezi ovog prijema, sa analizom ćemo nastaviti, a očekuje se prijem dodatnih 1.000 radnika. Plan je da se nastavi sa zapošljavanjem najboljih đaka srednjih medicinskih škola i studenata medicinskih fakulteta.

Formirali smo i Nacionalnu banku reproduktivnih ćelija, tkiva, embriona u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije. Definisane su zakonske procedure u vezi sa funkcionisanjem banke, kao i postupak za vantelesnu oplodnju. Zahvaljujući ovoj banci potvrđeno je već 138 trudnoća.

Danas neki pitaju - u kakvoj zemlji živimo ako se deca leče SMS porukama? Želim da kažem da možda samo nekoliko zemalja u svetu besplatno leči toliko ljudi koliko leči Srbija. Od sredine ove godine nećete moći da pronađete da u Srbiji nema inovativnog leka ili leka za retke bolesti, a da ga bilo gde u regionu ima, ali ćete kod nas pronaći nekoliko lekova za tzv. „retke bolesti“ i inovativnih lekova kakvih nema nigde drugde u regionu, npr. lek za decu „leptire“. Sada je dostupan samo u Americi, Nemačkoj, Francuskoj i u našoj Srbiji.

Sredstva koja se izdvajaju za lečenje retkih bolesti su sa 130 miliona dinara, koliko je iznosilo 2012. godine, porasla na 7,2 milijarde dinara u prošloj i ovoj godini. Planiramo uvođenje neonatalnog skrininga za oko 40 bolesti za koje postoji adekvatna terapija ili režim života koji će deci omogućiti da se normalno razvijaju. Radi se kako o bolestima metabolizama, tako i o genetskim bolestima. Planirani rok uvođenja je druga polovina 2025. godine.

Pitanje demografije i brige o porodici je temelj stabilnosti i napretka u društvu. Problem demografije već je decenijama prepoznat kao jedan od najvećih izazova za evropske države. U pokušaju suočavanja sa ovim izazovom, većina evropskih država razvija efikasne mehanizme u cilju prevencije nepopravljivih posledica po same temelje društvenog poretka.

Problem pada nataliteta se sa pravom ubraja u međuevropske probleme najvišeg prioriteta zato što se odnosi na opstanak budućnosti svakog naroda. Značajan deo rešenja ovog akutnog problema odnosi se na neophodne i neodložne mere koje moraju da se primene u oblasti brige o porodici, kao osnovnoj ćeliji društvenog tkiva.

Nažalost, u savremenim trendovima i tokovima globalizacije i definisanja društvenih vrednosti, sve su izraženiji pokušaji preinačenja uloge porodice i porodičnih vrednosti u društvu. Današnja korporativna svest koja je bezobzirno orijentisana ka kratkoročnom zgrtanju profita po svaku cenu i u što kraćem periodu pružila je ključan doprinos brojnim pojavama koje su imale teške posledice po strukturu društva i porodice. Istorijsko iskustvo nas uči da je porodica, kao zajednica roditelja i dece, oduvek bila vezivno tkivo srpskog naroda, bastion njegovih moralnih orijentira i temelj njegovog opstanka. Kao takva, stabilna i snažna porodica je temelj i nezaobilazni saveznik države u postizanju i očuvanju stabilnosti društvenog razvoja. Zato je značajna uloga države u tome za strateškim pristupom, kao i donošenjem i sprovođenjem efikasne regulative, odbrani dugoročne interese društva i na taj način omogući opstanak našeg naroda. Snažna i stabilna porodica je ključni nacionalni interes svake ozbiljne države, a podrška porodici, deci i roditeljstvu jedan od strateških prioriteta nacionalno odgovorne državne politike.

Srbija se, kao i većina evropskih država, suočava sa problemom nataliteta. Prema podacima popisa iz 2022. godine stopa rađanja u Srbiji je 1,35 dece po ženi. Na popisu iz 2011. godine Srbija je imala sedam miliona 186 hiljada 862 stanovnika, a na popisu iz 2022. godine broj stanovnika je pao na šest miliona 647 hiljada stanovnika.

Prosečan broj članova domaćinstva je 2,55. Prema popisu iz 2022. godine u Srbiji ima milion i 311 hiljada 712 porodica sa decom. Od toga, preko 50% čine porodice sa samo jednim detetom, porodica sa dvoje dece ima 473. 669, sa troje dece 102.858, dok porodice sa četvoro dece ima samo 17.843, a porodice sa petoro i više dece 5.516. Dugotrajni pad nataliteta dovodi do posledica kao što su manje starija populacija, manje radne snage, smanjen ekonomski rast, manji izvori prihoda za penzionere, povećani medicinski troškovi i potražnja za staračkom negom.

Srbija nije usamljen slučaj po pitanju borbe sa padom nataliteta. Prema podacima UN na globalnom nivou, 28% Vlade je usvojilo mere za podizanje stope nataliteta. U Evropi je taj broj najveći. Najčešće mere koje se primenjuju su bonusi za bebe, novčana davanja za porodice, plaćeno odsustvo sa posla za majku i za oca, poreske olakšice, fleksibilno radno vreme i slično. Većina država obezbeđuje direktnu podršku u planiranju porodice, neke kroz državne institucije, neke kroz nevladine organizacije.

Jedna od ključnih mera koje se uvode je obezbeđivanje i ravnoteže između porodice i posla. Više od polovine zemalja u Evropi je ponudilo fleksibilno i skraćeno radno vreme za roditelje i poreske olakšice. Porodična politika i mere koje je potrebno preduzeti da bi dalje sačuvali naš narod i našu državu, da bi se utvrdile jasne i konkretne mere za podizanje nataliteta potrebno je uraditi analizu svih javnih politika, iz ugla pozitivne, natalitetne politike izmeniti ih u onim segmentima u kojima to možemo i u kojima to može da pomogne postizanju veće stope rađanja.

Težićemo ka usvajanju nacionalne strategije za porodicu u kojoj bi se definisali strateški pravci politike dugoročnog očuvanja i jačanja porodice i porodičnih vrednosti. Ovakvu strategiju su usvojile Mađarska i Italija. Po predlogu predsednika Republike, nova Vlada će nakon formiranja doneti odluku da roditelji za rođenje prvog deteta dobiju ukupno 500.000 dinara, što je petnaest puta više nego 2012. godine kada su dobijali ukupno 32.000 dinara. Za drugo dete 600.000 dinara, što je pet puta više nego 2012. godine, odnosno do 2012. godine, a za treće dete ukupno 2,1 miliona dinara i četvrto dete ukupno 2,9 miliona dinara, što je deset puta više nego što je bilo so 2012. godine.

Predlog mera koje bi trebali da preduzmemo na godišnjem nivou potrebno je organizovati konferenciju o porodici sa ciljem promovisanja porodičnih vrednosti, ali i razgovor o problemima sa kojima se višedetne porodice suočavaju, da majke većeg broja dece dobijaju poseban status i da se njihova uloga u društvu prepozna, kao izuzetno dobra i društveno korisna, izmeniti Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom iz 2018. godine koji u članu 23. predviđa roditeljski dodatak za treće i četvrto dete na period od 10 godina, ali samo za decu koja su rođena od 1. jula 2018. godine, pošto za treće i četvrto dete za roditeljski dodatak dajemo sredstva do napunjene desete godine deteta. Onda treba da razmotrimo da to promenimo tako da važi za treće i četvrto dete koje je rođeno, odnosno bilo živo u trenutku donošenja zakona i da to važi do njegove desete godine.

Isti roditeljski dodatak koji je predviđen za četvrto dete treba da se prizna i za svako naredno rođeno dete. Takoše, oslobođenje od poreza na dohodak majke sa četvoro i više dece, odnosno da se majke koje odgajaju ili su odgojile četvoro ili više dece oslobode od plaćanja poreza na lična primanja.

Predlozi u cilju podizanja nataliteta o kojima bismo mogli razmišljati, otvoriti javnu diskusiju u budućnosti, uzimajući u obzir pozitivna iskustva porodične politike zemalja Evrope, možemo pokrenuti inicijativu za osnivanje fonda za porodičnu i dečiju budućnost koja bi na nacionalnom nivou delovao kao javna ustanova pri Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji. Osnovna funkcija fonda bi bila praćenje izazova i potreba sa kojima se suočavaju savremene porodice kao da sa drugim državnim organima lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva planira priprema, koordinira i sprovodi projekat od značaja za porodicu i decu.

Pokretanje i razvoj posebnih programa i projekata sa zainteresovanim partnerima ove zemlje i inostranstvu pružanju raznih vidova podrške trudnicama i porodiljama, a pogotovo onima koji iz bilo kog razloga nemaju podršku porodične sredine. Osnivanje Kancelarije za porodicu u lokalnim samoupravama sa zadatkom efikasnog sprovođenja i primene pozitivnih mera i projekata, organizovanje odgovarajućih aktivnosti, uloge, kontakt tački između republičkog organa, lokalne samouprave i civilnog sektora.

U pogledu jačanja pomoći porodici moramo biti svesni iskušenja sa kojima se roditelji, pre svega sa kojima su roditelji dece sa autizmom i drugim razvojnim smetnjama svakodnevno suočeni. Jedna od najtežih dilema sa kojima su oni suočeni jeste posao odnosno egzistencija ili dvadesetčetvoročasovna briga o detetu. Konsultovaćemo se sa ovim roditeljima, slušaćemo šta im je potrebno i iznalazićemo načine da u granicama mogućeg ovu stvar rešavamo. Najvažnije uporište dece sa automatizmom i drugim razvojnim smetnjama je porodica, borba ovih porodica je teška i neprestana i uradićemo sve da ona bude lakše.

Crkva i država su razdvojene. Srbija je sekularna država i u njoj sve tradicionalne verske zajednice uživaju jednaka prava. Razumem potrebu verskih zajednica da zauzimaju i javno iznose stavove po pitanjima koja se tiču njihove pastve i uvek ću ih sa pažnjom slušati. Svaki velikodostojnik tradicionalnih, hrišćanskih, islamskih, jevrejskih verskih zajednica u meni će imati adekvatnog sagovornika. Zajedno ćemo graditi viševerski sklad i razumevanje. Srbija bila i jeste i biće primer verske tolerancije koju ćemo sa pažnjom čuvati.

Srpska pravoslavna crkva je važna institucija srpskog naroda, ona je čuvala nacionalnu svest oko viševekovnog ropstva, ona je u velikoj meri gradila identitet, ona je opismenila naš narod. Ona je ostajala u onim krajevima naše zemlje gde prerogativa državne vlasti više nije bilo i očuvala narod i stradala zajedno sa njime. Srpska pravoslavna crkva zaslužuje duboko poštovanje. Država Srbija će uvek obraćati pažnju na stavove i potrebe SPC i boriti se za njega legitimna prava u svim državama u kojima postoje eparhije naše mnogostradalne crkve.

Kao vernik i kao pravnik mogu jasno da podvučem, sekolorizam nikada neće biti ugrožen, odnos države i crkve. Baš kao što ni prava crkve nikada neće biti narušena zbog sekularnog karaktera države. Kako nas to i srpski grb učio, narod je oduvek imao dve vlasti, svetovnu i duhovnu. One su razdvojene, ali se međusobno uvažavaju, poštuju i slušaju i naposletku, svaka na svoj način donosi sveto jedinstvo naroda, države i crkve i nosi naše narodno breme.

Zdrava životna sredina je posebno prepoznata u programu Skok u budućnost kao jedna od prioriteta za poboljšanje životnog kvaliteta života naših građana, a samim tim i za sveukupni napredak i razvoj države i biće jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Ulaganjem u zaštitu životne sredine, zelene tehnologije, zelena radna mesta, stvaramo inkluzivnije, otpornije društvo, osnažujemo lokalne zajednice, revitalizovaćemo ruralna područja i smanjiti društvenu nejednakost. Izgradićemo budućnost u kojoj se prosperitet meri blagostanjem naših ljudi i zdravljem našeg okruženja. Kako bismo u tome bili uspešni, donećemo strategiju zaštite životne sredine. Zelena agenda koja će definisati pravce razvoja zaštite životne sredine koja će se poklapati sa ciljevima Sofijske deklaracije i svih pet stubova zelene agende za Zapadni Balkana, dekarbonizacija, cirkularna ekonomija, borba protiv zagađenja vode, vazduha i zemljišta, zaštita i očuvanje prirode i biodiverziteta, kao i uspotavljanje državnih lanaca za snabdevanje hranom i ruralni razvoj.

Posebnu pažnju ćemo posvetiti aktivnostima koje treba da doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha i unapređenju sistema upravljanja otpadnim vodama u skladu sa standardima EU. Životna sredina se ne može unaprediti, niti adekvatno zaštiti ukoliko se ne izgradi prateća infrastruktura i ukoliko svi ne promenimo svoje dosadašnje navike. Zbog toga će Vlada Republike Srbije nastaviti da radi na izgradnji zelene infrastrukture kako bi smo implementirali sve projekte od već sada, a od lociranih investicionih sredstava koja prelaze pet milijardi evra i koja su namenjena za izgradnju i rekonstrukciju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za izgradnju nove ili rekonstrukciju postojeće kanalizacione mreže, izgradnju ili proširenje regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom i zamenom kotlova u javnim ustanovama i individualnim domaćinstvima radi poboljšanja kvaliteta vazduha.

U pogledu upravljanja otpadnim vodama intenzivno radimo na tome da do 2027. godine izgradimo 108 kilometara kanalizacione mreže i 32 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Naš cilj je da do 2027. godine imamo prvih 35 jedinica lokalnih samouprava koje će imati kompletno rešen problem otpadnih komunalnih voda tako što će svaka od njih imati izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i pokrivenost kanalizacionom mrežom preko 80% teritorije. Obzirom na to da radom postrojenja tokom prečišćavanja otpadnih voda kao nus proizvod nastaje otpadni mulj, svesni količine otpadnog mulja koja će postrojenja krenuti da generišu, planiramo da unapredimo i infrastrukturu za upravljanje otpadnim muljem, izgradnjom spalionice radi dobijanja energije iz otpadnog mulja, zatim izgradnjom mono deponija na koje će se kao krajnja opcija odlagati mulj, kao i stvaranjem uslova da se mulj koristi u poljoprivredne svrhe kao veštačko đubrivo, u skladu sa najvišim standardima EU.

U pogledu upravljanja otpadom u Republici Srbiji je planiran regionalni pristup upravljanja otpadom, formiranjem i izgradnjom modernih, regionalnih centara u okviru kojeg će biti izgrađene nove ili proširene postojeće sanitarne deponije u skladu sa najvišim ekološkim standardima. Pored toga, gradiće se dodatne infrastrukture u vidu transfer stanica za pretovar otpada radi smanjenja operativnih troškova preduzeća, pristupaće se izgradnji reciklažnog dvorišta gde će građani moći da ostave svoje aparate, kabasti materijal i sve ostalo što nastaje u domaćinstvima, kao i izgradnji kompostana kako bi se od organskog otpada, otpada od hrane, baštenski, zeleni otpad, dobio visoko kvalitetni humus.

U nekim regionalnim centrima, a u zavisnosti od uslova planira se izgradnja modernih postrojenja za mehaničko biološki tretman otpada kojim će se odvajati otpad koji ima reciklabilni i energetski potencijal. Paralelno sa tim radićemo na uspostavljanju odvojenog sakupljanja otpada u svim jedinicama lokalnih samouprava, kako bi se reciklabilni, ambalažni komunalni otpad odvojeno sakupljao i dalje usmeravao u našu reciklažnu industriju.

U ovom momentu imamo samo jedan izgrađen regionalni centar, u Subotici, a do 2027. godine ćemo imati izgrađenih još devet regionalnih centara, Kalenić Ub, Pirot, Duboko Užice, Rančevo Sombor, Sremska Mitrovica, Nova Varoš, Novi Sad, Vranje i Kruševac koji će obuhvatiti preko 62 jedinice lokalnih samouprava sa preko 2,4 miliona stanovnika. Njihovim potpunim stavljanjem u rad omogućava zatvaranje preko 30 nesanitarnih deponija. Cilj nam je da se u skladu sa dinamikom izgradnje regionalnih centara postepeno radi sanacija i zatvaranje svih nesanitarnih deponija koje postoje u gotovo svakoj jedinici lokalne samouprave na kojima se decenijama unazad organizovano odlagao otpad, a koje imaju veliki uticaj na zagađenje vode, vazduha i zemljišta.

Unapređenje kvaliteta i zaštita vazduha je tema koja zahteva saradnju različitih sektora, naročito sektor transporta i energetike. Značajan doprinos unapređenju ove oblasti realizovaće se kroz primenu usvojenog programa Zaštita vazduha u Republici Srbiji za period 2022. do 2030. godine uz usvajanje propisa koji uređuju ovu oblast. Prioritet u ovoj oblasti je smanjenje štetnog uticaja na zdravlje ljudi koje će se ostvariti kroz smanjenje emisije različitih sektora, a naročito energetike, stacioniranih postrojenja sagorevanja, sektora saobraćaja, velikih industrijskih postrojenja i poljoprivrede. Za ostvarenje ovog cilja neophodna je promocija prelaska na čist vazduh za sve, kroz realizaciju promotivne aktivnosti koja će se između ostalog ostvarivati kroz edukaciju, obuku za primenu najboljih praksi, izgradnju kapaciteta i podizanju svesti.

U prethodnih šest godina u ovu oblast je uloženo preko pola milijarde evra. Već tokom ove godine pokrenućemo 40 projekata u vrednosti od 70 miliona evra u najzagađenijim gradovima. Pružićemo još snažniju podršku lokalnim samoupravama koje su u fokusu rešavanja problema zagađenja vazduha, da realizuje zaključak Vlade i da do kraja 2025. godine ugase kotlarnice na mazut, ugalj i lož ulje u što većem broju ili da se povežu na sistem daljinskog grejanja. Do kraja 2026. godine intenzivno ćemo raditi na gašenju 200 kotlova u javnim objektima sa više od 200 megavata kapaciteta koji zagađuju vazduh.

Vlada Republike Srbije, koja je do sada dala veliku podršku da preko osam hiljada domaćinstava zameni svoje kotlove i pređe na ekološki prihvatljive energente, nastaviće sa ovim aktivnostima u narednom periodu.

U prethodnom periodu smo subvencionisali zamenu, rekonstrukciju i sanaciju kotlarnica za grejanje u javnim ustanovama, čime smo podržali preko 80 jedinica lokalne samouprave da zameni ukupno 188 kotlova i da umesto uglja ili mazuta pređu na energetski efikasniji kotao na gas, biomasu ili daljinski sistem grejanja, što će takođe biti mera sa kojom ćemo nastaviti u narednom periodu, radi poboljšanja kvaliteta vazduha.

Moram da spomenem da se Ministarstvo odbrane uključuje u ovaj projekat zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine, pre svega u pogledu dela namenske industrije i gasifikacije. Radićemo intenzivno na unapređenju postojeće mreže za praćenje kvaliteta vazduha, u cilju bolje pokrivenosti teritorije Republike Srbije automatskim stanicama, kako bismo imali obimnije izveštavanje o kvalitetu vazduha i pouzdanije stanje kvaliteta vazduha.

U tom cilju, planirana je zamena i postavljanje 17 automatskih stanica za merenje kvaliteta vazduha, od kojih će devet novih biti postavljene u Leskovcu, Boru, Nišu, Kosjeriću, Požegi, Čačku, Inđiji, Prokuplju i Subotici. Svako mesto u Srbiji sa više od sto hiljada stanovnika, odnosno svaki grad u Srbiji imaće bar jednu automatsku stanicu koja će pratiti sve najznačajnije zagađujuće materije i omogućiti stanovništvu da u svakom momentu bude informisano u trenutku stanja kvaliteta vazduha.

Pošumljavanje i ozelenjavanje Srbije će i dalje biti prioritet Vlade, sa ciljem da u naredne četiri godine pošumimo dodatnih hiljadu hektara zemljišta, kao što smo to uradili u periodu od 2018. do 2023. godine.

U pogledu zaštite prirode, Vlada Srbije uložiće napore da dodatno poveća površine zaštićenih područja, kao i da obezbedi razvoj funkcionalne ekološke mreže Republike Srbije, kroz upravljanje zaštitnim područjima, zaštitu i ekonomsko vrednovanje biodiverziteta.

Vlada Republike Srbije stoga nastavlja ambicioznu politiku borbe protiv klimatskih promena, uzimajući u obzir dobrobit naših građana i privrede, kao i doprinos globalnim naporima na ostvarenju međunarodno dogovorenih ciljeva zaustavljanja porasta srednje globalne temperature.

Kroz program „Skok u budućnost“ za projekat iz oblasti zaštite životne sredine će biti realizovano: izgradnja 1.108 kilometara kanalizacione mreže, izgradnja 32 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, saradnja 35 lokalnih samouprava sa preko 80% kanalizacione mreže i izgrađenim postrojenjima, devet regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom koji pokrivaju 62 jedinice lokalne samouprave, odnosno 2.420.000 stanovnika.

Poboljšanje kvaliteta vazduha osam prioritetnih gradova: Niš, Užice, Zaječar, Valjevo, Beograd, Kragujevac, Smederevo, Novi Pazar, 200 kotlova kapaciteta od jedan do 500 megavata biće zamenjeno u javnim institucijama širom Srbije.

Kontinuirani razvoj i ulaganje u energetske potencijale je od ključnog značaja za industrijalizaciju naše zemlje. Razvoj naših energetskih potencijala omogućava energetsku nezavisnost po najnižoj ceni za građane i privredu, ali i stvaranje preduslova za finansiranje i realizaciju velikih investicija koje nas čekaju u energetskom sektoru, a koje su procenjene na desetine milijardi evra. To ćemo ostvariti izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta, povećanjem rezervi gasa i nafte, diverzifikacijom ruta i izvora snabdevanja energentima, od kojih smo visoko uvozno zavisni, kao što su gas i nafta, podizanjem energetske efikasnosti, odnosno smanjenjem potrošene energije u domaćinstvima, privredi, javnom sektoru, ali i u saobraćaju. Energetika daje plus privredi, bez razvoja energetskog sektora nema ni razvoja privrede. Investitori žele stabilno snabdevanje po povoljnim cenama i da sve više ta energija bude zelena, odnosno iz obnovljivih izvora.

Prema strateškim dokumentima, 2027. godine trošićemo značajno više energije nego danas. Zbog razvoja veštačke inteligencije, tehnologije, industrijalizacije, rasta privredne aktivnosti i životnog standarda.

Kada govorimo o energetskoj infrastrukturi, uspeli smo da za samo godinu dana izgradimo 110 kilometara gasne interkonekcije od Dimitrovgrada do Niša i time udarimo temelj gasne diverzifikacije, odnosno obezbedimo alterantivne pravce i izvore snadbevanja i osnažimo energetsku bezbednost.

Ovim gasovodom smo se pozicionirali kao tranzitna zemlja na energetskoj mapi Evrope, jer gas preko naše zemlje stiže do Mađarske i zemalja centralne Evrope.

Pred nama je izgradnja još najmanje dva gasna interkonektora, i to sa Severnom Makedonijom, kao i gasnog interkonektora sa Rumunijom, koja je bogata gasnim ležištima. Proširićemo i kapacitete gasnog skladišta u Banatskom Dvoru na 750 miliona kubnih metara, a razmatramo i proširenje na dodatno ležište Čestereg, čime bi ukupan kapacitet bio do 1,5 milijardi kubika gasa.

U pripremi je tehnička dokumentacija za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske, čijom izgradnjom ćemo diverzifikovati izvore snabdevanja sirovom naftom, jer smo danas isključivo vezani za naftovod JANAF. Obavezne rezerve nafte i naftnih derivata trenutno pokrivaju 38 dana prosečne dnevne potrošnje, pet dana više nego u 2022. godini. Sa novim rezervoarima u Smederevu, u vlasništvu države, koje završavamo ove godine, skladišni kapaciteti za potrebe obaveznih rezervi će do kraja 2024. godine biti uvećani za još osam dana, prema broju dana prosečne dnevne neto potrošnje.

Plan je da do 2027. godine, izgradnjom dodatnih skladišnih kapaciteta, dostignemo nivo od najmanje 61 dan rezervi nafte. Najveći izazovi predstoje nam u oblasti izgradnje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. Do 2028. godine moramo da realizujemo projekat izgradnje jednog gigavata samobalansiranih solarnih elektrana, jednog gigavata vetroelektrana, kako bismo promenili elektroenergetski portfelj EPS-a, a time izbegli stravičan udar mehanizma za prekogranično prilagođavanje cene ugljenika na domaću privredu orijentisanu ka izvozu.

Kako bismo omogućili što više vetro i solarnih elektrana na mreži, neophodno je da u najkraćem mogućem roku realizujemo projekte izgradnje i reverzibilne hidroelektrane Bistrica, kao i hidroelektrane Đerdap 3. U poslednjih godinu dana uspeli smo da pokrenemo i ubrzamo pripremu ovih projekata, ali moramo da uradimo još više i brže, kako bi fizički radovi krenuli što je pre moguće, odnosno već sledeće godine, kada je Bistrica u pitanju.

Termoelektrana Kostolac B3 uskoro će biti puštena u rad i to je najvažnija vest, jer nam taj blok, prva elektrana koju smo izgradili, posle skoro 35 godina, donosi prekopotrebnu energetsku sigurnost. Do početka 2025. godine završićemo i vetropark Kostolac, čija je izgradnja u toku. Od ključnog značaja je da se na vreme ugovore i sprovedu radovi na revitalizaciji postojećih blokova termoelektrana, uključujući i neophodne mere iz domena zaštite životne sredine.

Ove godine smo realizovali jedan od najvećih ekoloških projekata u termoelektranama u Evropi, završetkom izgradnje postrojenja za odsumporavanje u TENTA, a sledeće godine očekujemo završetak istog projekta u TENT B, što znači da građani u Obrenovcu, u okolnim mestima i Beogradu neće imati problema sa kvalitetom vazduha.

Revitalizacijom postojećih hidroelektrana dobićemo desetine novih megavata i značajno produžiti njihov vek. Najveći deo priprema projekta smo već uradili kada su u pitanju hidroelektrana Potpeć, Bistrica, kao i Vlasinske hidroelektrane.

Da bi naši građani i industrija imali sigurno i pouzdano snabdevanje energijom, planirana su i značajna ulaganja u razvoj i modernizaciju prenosne i distributivne mreže. Tekuća i planirana ulaganja od 500 miliona evra u prenosni sistem omogućiće integracije zelene energije u sistem, integraciju tržišta i bolju povezanost sa susedima – Rumunijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Mađarskom i Bugarskom.

S druge strane, pokrenuta su istorijska, najveća ulaganja u distributivnu mrežu, vrednosti 440 miliona evra, koja su važna prevashodno zbog smanjenja gubitka na mreži, efikasnijeg upravljanja mrežom, kao i veće sigurnosti napajanja, manjeg broja prekida u snabdevanju i bržeg otklanjanja kvarova.

Cena električne energije u Srbiji ostaje i danas među najnižima u Evropi, ali ćemo bez obzira na to nastaviti sa zaštitom socijalno ugroženih građana, u čemu smo imali finansijsku podršku Evropske unije.

Proces dobijanja statusa energetski ugroženog kupca u prethodnoj godini značajno je olakšan i unapređen, uz reformu i digitalizaciju procesa, što je Svetska banka prepoznala kao primer dobre prakse. Pravo na umanjenje mesečne obaveze za električnu energiju, gas ili toplotnu energiju u grejnoj sezoni 2023/24. koristilo je oko 170.000 domaćinstava, uključujući i penzionere sa minimalnim primanjima.

Za sigurnu energetsku budućnost smatram da je posebno važno da pokrenemo društveni dijalog u vezi sa pitanjem upotrebe nuklearne energije. Nuklearna energija je bazna energija, koja emituje neuporedivo manje ugljen-dioksida nego fosilna goriva, a osigurava stabilnost snabdevanja. Ako su druge razvijene zemlje prepoznale potrebu i korist od nuklearne energije, zašto ne bismo pokušali da ostvarimo sabornost svih naših ljudi iz zemlje i inostranstva da sami kroz unutrašnji dijalog i izmenu zakonskog okvira prepoznamo najbolji put i krenemo da radimo sada na tome, kako bi prvi vidljivi rezultat postigli za 10 godina?

Naši ciljevi u energetskoj tranziciji mogu se ostvariti samo u sadejstvu javnih i privatnih investicija. Prošlogodišnjim izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije uspostavljen je balans između integracija i obnovljivih izvora energije u energetski sistem i sigurnost i održivost rada sistema, što je stvorilo i predvidiv okvir i podsticajni ambijent za privatne investitore u obnovljive izvore energije.

Na prvim aukcijama za tržišne premije obezbeđena je izgradnja devet novih elektrana na obnovljive izvore energije, ukupne snage 715 megavata, u vrednosti od 1,1 milijardu evra. Posebno nam je važno da se proizvedena zelena energija upotrebi pre svega za potrebe naših građana i privrede. U narednom periodu planiramo da u potpunosti sprovedemo trogodišnji plan aukcija, tako da zaključno sa 2025. godinom podstičemo 1.300 megavata elektrana na obnovljive izvore energije.

Nastavićemo da podržavamo građane da kroz subvencije zamene vrata i prozore na svojim domovima, poboljšaju izolaciju, ugrade kotlove ili solarne panele kako bi smanjili potrošnju energije.

Samo u 2023. godini, uz subvencije države i jedinice lokalne samouprave energetski je sanirano oko 10.000 domaćinstava, a do kraja 2027. godine planirana je energetska sanacija još oko 40.000 domaćinstava.

Stabilan privredni rast, sigurno snabdevanje energentima i energetska stabilnost počivaju na mineralnim resursima koja obezbeđuje rudarstvo. Stoga ćemo u narednom periodu raditi na daljem povećanju učešća sektora rudarstva u BDP-u, kroz model održivog rudarstva uz primenu svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, što će obezbediti dovoljne količine strateških i kritičkih mineralnih sirovina, a građanima omogućiti viši životni standard, ekonomski prosperitet i predvidivu budućnost.

Postojeće rezerve ruda bakra, olova, cinka, sa zlatom i srebrom kao pratiocima omogućavaju višedecenijsku eksploataciju i značajno podizanje postojećih kapaciteta primenom savremenih tehnika i tehnologija.

Izgradnjom nove topionice u Boru, koja je završena 2023. godine, kapaciteti proizvodnje katodnog bakra i zlata se povećao dva i po puta. Uz primenu najsavremenijih standarda u oblasti zaštite životne sredine ujedno smo se pozicionirali u sam vrh proizvodnje bakra u Evropi.

Moj cilj kao premijera je da energetika i rudarstvo budu prepoznati kao razvojna šansa ovog društva. Danas svega nekoliko velikih projekata definiše kao dominantnog igrača u regionu, a ne da nam predstavlja problem i bude predmet dnevnih političkih prepiranja. Srbija ne treba lako da odbacuje velike rudne potencijale i prirodne predispozicije, već da ih uz ispunjavanje svih standarda u oblasti zaštite životne sredine mudro iskoristimo za napredak, razvoj i sigurnu budućnost naše zemlje.

Dosta toga smo uradili, ali najteže tek dolazi. Plediram da naredne četiri godine budu taj kamen temeljac Srbije zasnovan na modernoj energetici u službi njenih građana i privrede, jer bez razvijene energetike i rudarstva nećemo moći da razvijamo ni našu privredu u budućnosti.

Borba protiv kriminala i korupcije mora da bude trajna misija društva i da postoji direktna koalicija između borbe protiv kriminala i korupcije napretka države.

(Borislav Novaković: Jel ovo borba protiv kriminala i korupcije?)

Neophodno je da u toj borbi učestvuju sve bezbednosne institucije, jer bez njihove saradnje i koordinirane akcije nije moguće postići rezultat. Kriminal nagriza ne samo ekonomsku, već i moralnu supstancu u društvu, a široko rasprostranjenu korupciju uništava tržišnu ekonomiju, utiče na smanjenje bruto domaćeg proizvoda i povećava troškove funkcionisanja države, obeshrabruje investitore dovodi do siromaštva građana i ugrožava demokratske principe.

Predsednik Republike Srbije i Vlada Srbije iskazali su punu odlučnost u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala…

Narodni poslaniče…

I pokazali su da postoji nulta tolerancija i politička volja i jasan politički cilj - zemlja bez korupcije i kriminala, što jasno pokazuju rezultati.

Ja vam izričem opomenu.

U 2023. godine evidentiran je najmanji mogući broj krivičnih dela u proteklih 12 godina.

Izričem vam opomenu.

Trenutno smanjenje krivičnih dela nastavljeno je u prvom kvartalu 2024. godine.
U periodu od 1. januara 2012. godine do 1.4.2012. godine procesuirano je ukupno 219 organizovanih kriminalnih grupa. Oko 1.500 članova ovih kriminalnih grupa je uhapšeno na teritoriji Srbije.
Od 2014. godine do danas kontinuirano se vodi borba protiv organizovanog kriminala i iz godine u godinu broj procesuiranih grupe se kreću preko 20 rekordnih grupa koje su otkrivene, rekordni broj procesuiranih kriminalnih grupa postignut je 2022. godine i iznosio je 28.
Neophodno je istaći činjenicu da ukupno od početka 2024. godine do danas je ukupno realizovano pet organizovanih kriminalnih grupa od kojih se čak dve terete za izvršenje najtežih krivičnih dela, kao što su teško ubistvu i teško ubistvo u pokušaju.
U cilju efikasnije borbe protiv korupcije marta 2018. godine formirano je odeljenje za borbu protiv korupcije. Od kako je formirano ovo odeljenje podneto je oko 2.500 hiljada krivičnih prijava i uhapšeno preko 2.500 hiljada lica zbog pričinjene štete u iznosu od skoro 30 milijardi dinara, gde ste i vi učestvovali.
U proteklih 12 godina značajno je povećana zaplena narkotika. U 2023. godini ukupno su oduzete 7,4 tone, što je više od tri puta u odnosu na 2012. godinu, kada je zaplenjeno oko 2,4 tone narkotike.
U periodu od 2012. godine do danas oduzeto je 60,6 tona narkotika. Porast količine zaplenjene droge prvenstveno se odnosi na droge koje su najzastupljenije, a to su marihuana, amfetamin i kokain. Takođe, broj realizovanih zaplena narkotika povećana je za skoro 2,7 puta u 2023. godini u odnosu na 2012. godinu.
Broj krivičnih dela protiv imovine u konstantnom je padu, pa je tako od 2023. godine evidentirano najmanje ovih krivičnih dela. Taj broj je skoro duplo manji u odnosu na 2012. godinu. Poslednjih deset godina krivična dela teška krađa i razbojništvo, što su vama dobro poznati, su takođe u konstantnom padu.
Kada govorimo o borbi protiv viskotehnološkog kriminala u odnosu na 2012. godinu, otkriveno je 58% više krivičnih dela. U okviru stalne akcije Armagedon, koja je usmerena na suzbijanju dečije pornografije na internetu, od 2011. godine podneto je ukupno 575 krivičnih prijava protiv 511 lica zbog iznošenja 783 dela protiv polne slobode, na štetu maloletnih lica.
Što se tiče sprečavanja korupcije, mi se nalazimo na putu do jasnog cilja i čvrstog opredeljenja sprečavanja i eliminisnja korupcije u najvećoj mogućoj meri. Čvrsto verujem da se to može ostvariti samo na osnovu razvijenog institucionalnog i vaninstitucionalnog sistema prikupljanja, obrade i analize podataka, kao i uz sve napore koji se neprestano preduzimaju u cilju ekonomskog, socijalnog i demokratskog razvoja.
Upravo statistički podaci ukazuju da u Republici Srbiji posle donošenja novih propisa u oblasti borbe protiv korupcije, koji su stupili na snagu u martu 2018. godine, borba korupcije je mnogo efikasnije. U periodu od 2018. do 2023. godine podnete su krivične prijave protiv 22.137 lica, naredbe o sprovođenju istrage su podnete protiv 1.602 lica, optužni predlozi su podignuti protiv 1.796 lica. Podignute su neposredne optužnice protiv 109 lica. Posle sprovođene istrage podnete su optužnice protiv 923 lica. Na kaznu zatvora osuđeno je 596 lica, a na uslovnu osudu 1.021 lice.
Kada je reč o visokoj korupciji, u ovom periodu podnete su krivične prijave protiv 618 lica. Naredbe o sprovođenju istrage su podnete protiv 140 lica. Optužni predlozi su podneti protiv 14 lica. Posle sprovođene istrage podnete su optužnice protiv 78 lica. Na kaznu zatvora je osuđeno 116 lica, a na uslovnu osudu 17 lica.
Napori koje smo uložili u sprečavanju i borbi protiv korupcije prepoznati su od strane najrelevantnijeg savetodavnog tela u ovoj oblasti - grupe država Saveta Evrope protiv korupcije, imajući u vidu da je Republika Srbija pozitivno ocenjena u okviru četvrtog evaluacionog kruga, ispunivši preporuke koje se odnose na sudije i javne tužioce i narodne poslanike.
Čvrsto opredeljenje nove Vlade biće nastavak politike nulte tolerancije i borba protiv kriminala i korupcije u kojoj neće biti zaštićenih ni po osnovu partijske knjižice, a ni po bilo kom drugom osnovu.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dozvolite na kraju da vam predstavim i ministre u novoj Vladi Srbije: Siniša Mali, za prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija; Ivica Dačić, za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova; Irena Vujović, za potpredsednika Vlade i ministra zaštite životne sredine; Aleksandar Vulin, za potpredsednika Vlade, Adrijana Mesarović, za ministra privrede; dr Aleksandar Martinović, za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Goran Vesić, za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Dubravka Đedović Handanović, za ministra rudarstva i energetike; Tomislav Momirović, za ministra unutrašnje i spoljne trgovine; Maja Popović, za ministra pravde; Jelena Žarić Kovačević, za ministra državne uprave i lokalne samouprave; Tomislav Žigmanov, za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Bratislav Gašić, za ministra odbrane; Marko Đurić, za ministra spoljnih poslova; prof. dr Tanja Miščević, za ministra za evropske integracije; prof. dr Slavica Đukić Dejanović, za ministra prosvete, dr Zlatibor Lončar, za ministra zdravlja; Nemanja Starović, za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Milica Đurđević Stamenkovski, za ministra za brigu o porodici i demografiju; Zoran Gajić, za ministra sporta; Nikola Selaković, za ministra kulture; Milan Krkobabić, za ministra za brigu o selu; dr Jelena Begović, za ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija; Husein Memić, za ministra turizma i omladine; Dejan Ristić, za ministra informisanja i telekomunikacija, Darko Glišić, za ministra za javna ulaganja, Novica Tončev, za ministra bez portfelja; Đorđe Milićević, za ministra bez portfelja; Usame Zukorlić, za ministra bez portfelja; dr Nenad Popović, za ministra bez portfelja i Tatjana Macura, za ministra bez portfelja.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je sastav tima Vlade Srbije koji vam predlažem, tima koji ću predvoditi kao prvi među jednakima.
Kao što vidite, čine ga ljudi različitih političkih profila koje krasi raznorodno profesionalno i životno iskustvo. Verujem da će u tome biti naša snaga, sposobnost da odgovorimo na najrazličitije izazove kojih sasvim izvesno neće manjkati. Moj prvi i jedini zahtev je bespogovorna odanost otadžbini. To je zavet da sa ovog mesta ne izneverimo narodna očekivanja, to je zavet da sve svoje umne i fizičke kapacitete stavimo u korist naroda i otadžbine. Samo tako ova Vlada će biti uspešna, samo tako ispunićemo narodna očekivanja. Samo u takvom jedinstvu i slozi možemo očekivati i da je i Bog sa nama.
Ovo su dani odluke i dani prelomni. Ljubav prema otadžbini i predani rad jeste ono što mi moramo pokazati i dokazati narodu. Ko ne bude u mogućnosti da bude vođen ovom mišlju i da pobeđuje za Srbiju, taj nije dostojan ministarskog zvanja.
Ovo je odsudna bitka i odsudni momenat naše narodne pobede. Zato napred u slavu, da stvorimo besmrtnu Srbiju, jednu jedinu, našu majku i otadžbinu. Njoj odani moramo biti. Ona je naš san i vera, besmrtna i jedina otadžbina Srbija.
Pored toga, zahtevam od svih članova tima Vlade Srbije da promptno bdiju nad očuvanjem vitalnih nacionalnih interesa, da ne štede svoje snage, a u toj neodustajnoj borbi koja nas čeka, ja im nikad neću govoriti napred, već uvek i isključivo za mnom. Moramo biti spremni da svakog dana mandata koji nam poverite damo sve za Srbiju, a da svoju jedinu otadžbinu ne damo ni za šta.
Na kraju, kao što je kralj Milan Obrenović u svojoj „Zdravici Srbiji“ rekao - pozivam vas sve da radimo zajedno i složno u čast i slavu one čiji smo sinovi, one čiji smo odani i verne sluge dužni svi podjednako biti i vazda ostati, one čija je svojina svaka kap krvi naše, svaki udarac srca našeg, svaka misao uma našeg, one radi koje smo svi dužni biti dobri i pošteni, iskreni i vrli, verni i istrajni, pravedni i prosvećeni, one u čijem samom biću treba da nalazimo dovoljno moralne snage, te da jedno drugom priznajemo međusobne zasluge prema njoj, one čije veličinu korak po korak danonoćno i možemo i moramo stvarati, one koja potrebuje svačijeg rada, svačije pameti, svačije pomoći, u kojoj svako ima i treba da ima korisnu ulogu, one koja potrebuje udružene snage sviju, one koja je svuda i na svakom mestu jedna ista, one koju svi podjednako nose i dužni su je nositi i u srcu i u duši, one čije ime gotovi smo svi zajedno jednoglasno i gromko izgovoriti, jer nam njeno ime duša šapće, jer nam njeno ime srce kazuje, ime drago, ime ljubljeno, ime pošteno i ime sveto, neka živi u večnost jedina naša otadžbina Srbija! Slava Bogu!

Hvala vam mnogo.
Čuli smo program i predlog sastava Vlade koji je izneo gospodin Miloš Vučević, kandidat za predsednika Vlade.
Sada dve stvari.
Pod jedan, u skladu sa članom 111. Poslovnika o radu, izričem meru udaljenja sa sednice narodnom poslaniku Borislavu Novakoviću, meru udaljenja sa sednice.
(Borislav Novaković: Zato što sam pokazao ovo, da se druži sa narko dilerom?)
Narodni poslaniče, imate usta, pa možete da pričate. Nemate nikakvo pravo da prilazite mandataru. Nemate nikakvo pravo da prilazite mandataru. Nemate nikakvo pravo fizički da ga ugrožavate i nemate nikakvo pravo da mu uskraćujete slobodu govora.
Izričem vam meru udaljenja sa sednice i dužni ste da se odmah udaljite iz sale u kojoj se sednica održava.
Hvala vam mnogo. Doviđenja za vas.
Sram vas bilo i sramota. Mogli ste da se javite za reč. Imate vreme za diskusiju, mogli ste da kažete šta vam smeta. Niste smeli i niko ne sme u ovoj sali da prilazi bez pitanja, ne ni ovom stolu, a svakako ne mandataru i govorniku.
Meni je drago što su svi građani Republike Srbije mogli da vide kako izgleda vaša politika nasilja, kako izgleda vaše nepoštovanje ovog doma, kako izgleda nepoštovanje građana Republike Srbije. Pritom mi je takođe drago da je čitav diplomatski kor mogao da vidi kako izgleda vaša politika i sa čim svi ovi ljudi moraju da se suočavaju svaki dan.
Izvolite, udaljite se sa sednice.
Hvala vam.
Takođe, u skladu sa članom 109, izričem opomenu narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću, zato što prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora.
Dajem u skladu sa istim tim članom opomenu gospodinu Milojičiću, zbog toga što ste i vi, takođe, smetali i ugrožavali slobodu govora mandataru dok je predstavljao program.
Tako da vas molim sada da nastavimo da radimo i da pokažemo još jednom svim građanima Srbije da smo, pod jedan, odrasli, pod dva, ozbiljni i pod tri, odgovorni ili da se makar trudimo da budemo takvi.
Hvala lepo.
Nastavljamo dalje.
Po Poslovniku, gospodin Lazović.
Izvolite.

Izvinite, predsedavajuća, imam jednu dilemu, ja ću reklamirati Poslovnik, a vi mi recite da li se odnosi…