Poštovani građani Srbije, to što smo juče i danas radili to je direktno kršenje zakona, Zakona o državnim praznicima, član 3. i ima dosta pravnika ovde u sali i budućih ministara i oni znaju da se krši zakon, ali ne mare zato što vide da i predsednik Republike to radi svakodnevno, krši Ustav i zakone.
Zakonom je predviđeno, citiram: „U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, osim na Dan pobede koji se praznuje radno“. Dakle, direktno se krši zakon u Skupštini koja donosi zakone.
Vratimo se na ono što je predmet današnje rasprave. Kada su dolazili na vlast, rekli su da će raditi drugačije nego oni pre njih, a sada se stalno pozivaju na to - pa tako su radili oni pre nas. Oni su obećali da će smanjiti broj ministarstava na 15. Danas ih ima 31. To je koliko Nemačka i Francuska zajedno, Švedska jedna ima 10. Rekli su da će smanjiti broj agencija, zavoda, saveta na pedesetak, sada ih ima preko 120. Rekli su da će ukinuti državne sekretare, a ima ih više desetina. Dakle, kada se poredite onda vidite da se poredite sa onim što ste obećavali, a ne da se pozivate - tako je bilo i pre nas.
Kada smo kod 1. maja, još samo da kažem jednu stvar, danas je na „Hepi“ televiziji bio neki gost i omaklo mu se, radi u neko komunalnom preduzeću, kaže - pa eto, mi ne dolazimo na posao, primamo platu. Vidite, oni koji su zaposleni preko SNS-a, njima je svaki dan 1. maj, njima je svejedno da li se slavi 1. maj ili ne.
Što se tiče podataka koji se iznose, oni su proizvoljni, ja ću se pozvati na podatke Republičkog zavoda za statistiku i Eurostata. Dakle, prosečna penzija u periodu od 2001. do 2012. godine je brže rasla od cena - 9,2% godišnje. Od 2012. do 2022. godine cene su brže rasle od prosečne penzije, a zbog čega je kupovna moć prosečne penzije pala za 16,7%. U poslednje tri godine cena hrane se povećala u proseku za 58%. Meso je poskupelo za više od 50%, mleko, jaja, sir za više od 70%, povrće za više od 80%. Dakle, kupovna moć prosečne penzije se smanjila.
Javni dug, kada su rashodi veći od prihoda, naravno da raste. Od 2001. do 2012. godine porastao je sa 14,2 milijarde na 15,5 milijardi, znači 9,7%. Od jula 2012. do jula 2013. godine od 15,5 milijardi evra na 35,1 milijardu evra ili 126%.
Kad pričamo o tome šta je najvažniji i ko je najvažniji faktor proizvodnje, naravno to su ljudi, njihov broj, zdravlje, obrazovanje, starosna struktura. Od 2012. do 2022. godine, broj stanovnika Srbije je pao sa 7,2 na 6,7 miliona. Ima nas za 535 hiljada manje, što je broj stanovnika Novog Sada i Kragujevca, ali to je samo podatak koji je, podatak za upozorenje.
Što se tiče nejednakosti, što jedna od ključnih karakteristika društva u Srbiji i socijalnih prilika, nejednakost najbolje oslikava to da se udžbenici kupuju na kredit, a da se luksuzni stanovi kupuju za keš, i to vam je slika Srbije i to vam je slika nejednakosti najveće u Evropi. Kada je u pitanju siromaštvo, samo ću reći da se čvarci kupuju na komad, a hleb na kriške. To je njima smešno, oni to ne jedu, oni jedu neke druge stvari.
Vrhunac odnosa prema građanima ove zemlje i narodu jeste ono što je Aleksandar Vučić uradio ovih dana kada je ovim ljudima prosto naredio da se održi sednica i da se krši zakon. Pri tome, on je govorio kako, eto, mora više da se radi, a ne manje da se radi, kako je 40 sati malo, a ne da se smanjuje na 35, kao što se smanjuje u Crnoj Gori.
Podsetiću vas da je u Francuskoj 2000. godine radna nedelja smanjena na 35 sati. Godine 2000. Francuzi i Englezi su uradili istraživanja koja su pokazala da se za privredu više isplati da se kraće radi, jer se manje izdvaja za bolovanja i bolesti koje se tim povodom pojavljuju.
Čuveni ekonomista Kejnz, izguglajte, rekao je još u svoje vreme…