I to ste u pravu.
Reč ima Miloš Vučević.
Izvolite, mandataru.

Hvala lepo.
U jednoj stvari ste bili pošteni i dostojni i rekli ste da niste ni slušali ni čitali ekspoze, a dali ste sebi za pravo, i poslanički mandat vam to daje, da razgovarate o onome što niste ni čitali, ni slušali, ni pratili jer vas to ne interesuje. Vi apriori znate šta je plan Vlade, jer na taj način svakako pokušavate da obesmislite sve ono što država Srbija treba da radi u narednom periodu, a suštinski ste obesmislili vaš politički nastup jer pričate o nečemu o čemu ništa ne znate i bavite se pretpostavkama, bavite se nagađanjem i, pre svega, ste se bavili prošlim vremenima, što je naravno meni šlagvort kada pričamo o tim prošlim vremenima da se osvrnemo malo na njih i da ih analiziramo.
Počeli ste opet udvorički prema ljudima o kojima nikad niste mislili, govorim o radnicima, da, zaboga, eto mora da se radi 1. i 2. maja. Ne mislim da narodni poslanici zbog toga su kažnjeni jer mnogo drugih radnih dana kada drugi ljudi rade narodni poslanici nisu bili u zasedanju. Ako mislite na administraciju i zaposlene u Narodnoj skupštini, što sam i sinoć čuo, da smo njih kaznili, pa vi ste baš lepo pokazali kako se brinete o njima time što ste ih gađali toalet papirom i vređali prošli put. Toliko se brinete o zaposlenima u Narodnoj skupštini i prosto ste zabrinuti za njihova radnička prava, što moraju da rade 1. i 2. maja. Neće plakati zbog toga, ali su plakali kada ste ih gađali i vređali prošli put na sednici Skupštine Srbije.
Tada kada ste vi vodili državu zaista ljudi nisu ni morali da brinu da li će imati vremena za odmor pošto je 500.000 ljudi bilo manje zaposlenih, pošto je minimalna zarada bila 15.170 dinara, pošto je inflacija bila 11,4%, a kurs ste potpuno uništili, kurs dinara u odnosu na evro, sa 83 dinara na 123 dinara. Stopa nezaposlenih mladih je bila 56,3. Javni dug, opet pravite privid i ne govorite o onome što je činjenica i što je istina, javni dug je iznosio 79% BDP koji je na godišnjem nivou bio 33 milijarde evra. Danas nam je javni dug, odnosno na kraju prošle godine 47,6% BDP koji je 70 milijardi.
Da vam prevedem ja na jednostavniji rečnik – jedno je kada porodica ima platu od 50.000, ili član porodice ima 50.000 dinara platu, pa se zaduži 20.000, a jedno je kada ta porodica ili član porodice ima platu od 100.000 dinara i zaduži se 35.000 dinara. Nominalno deluje da se više zadužio, ali više zarađuje, jača mu je osnovica i mnogo lakše održava i servisira taj dug. To su elementarne stvari, a vi se predstavljate,
i uvek ste se predstavljali, za nekog ko dolazi iz sveta biznisa to bi morali znati.
Naš rast, odnosno rast našeg BDP-a nam otvara prostor da uzimamo one kreditne linije ili procese zaduživanja koji nam daju dalju razvojnu šansu Srbije. I tu je druga ključna razlika. Kada ste se zaduživali, kada ste pravili ovaj javni dug od 79% vi ste ga trošili na javnu potrošnju, a mi koristimo kreditne linije na razvoj infrastrukture, na razvoj privrede, na jačanje privrednog ambijenta Srbije i stoga rastu plate i penzije, a ne iz javnog zaduživanja. Zato danas Srbija ima daleko, daleko zdraviju i bolju ekonomiju.
Pomenuli ste Kosovo i Metohiju. Neverovatno mi je da ste se dotakli te teme, jer ste baš vi pričali najpohvalnije o Aljbinu Kurtiju kada je po drugi put izabran za predsednika tzv. vlade Kosova. I za njega ste rekli da je principijelan političar sa kojim bi se mogao postići dogovor. Pa, videli smo kako smo postigli dogovor s Kurtijem, tako što nas je sve manje, sami ste rekli. Vi Srbiji stavljate na teret, vi predsedniku države i Vladi stavljate na teret to što Kurti radi i što proganja, proteruje, vrši pogrom nad Srbima, hapsi, upucava, a Međunarodna zajednica suštinski ćuti o tome. A vi ste sami Aljbina Kurtija ocenili kao principijelnog i kooperativnog čoveka s kojim može da se priča. Deset godina smo odlagali ono što je vaš potpredsednik potpisao, a tiče se tablica i ličnih dokumenata. Deset godina smo odlagali da se to ne implementira.
Isto tako, da vas podsetim da je u tom mandatu od administrativne linije neko pokušao da pravi granični prelaz i hvalili se time i prikazivali to kao uspeh u pregovaračkom postupku, a onda ste napravili najkardinalniju grešku koju danas skupo plaćamo i zbog koje smo svi zajedno u velikoj muci, a to je da ste pregovarački postupak oko Kosova i Metohije izmestili iz UN u EU, znajući kakav je politički, geopolitički ambijent u EU u odnosu na UN i koliko je teža pozicija Srbije u procesu pregovora ili razgovora sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU. I to mislim da govori o tome koliko ste principijelni, kako sve vreme sebe predstavljate i da vi govorite uvek istinu.
Dakle, 24 sporne privatizacije. Pa, znate šta, saglasan sam da nije utvrđena odgovornost, nažalost, to je pitanje za pravosudne organe, ali sam saglasan sa pokojnom Vericom Barać koja je rekla da je to bio kriminal, a ja da dodam, to je kriminal koji je bio u doba kada je nekada vaša zajednička stranka, jedinstvena stranka, vodila državu. Te 24 sporne privatizacije su se desile u vašem vakatu, a ne u doba od kada je SNS ili Aleksandar Vučić odgovorni za državu. Pa mi nije jasno iz kog osnova vi spominjete da nije utvrđena odgovornost, osim ako kritikujete pravosuđe i tužilaštvo? S te strane bih mogao da razumem, ali ako govorite i ukazujete da su te privatizacije sporne, onda suštinski politički napadate politiku, stranku kojoj ste sami pripadali, vodili, jedni druge često isključivali i na čudan način kvalifikovali, a posle se svi ujedinili.
Tiršova, rekli ste gradimo Nacionalni stadion, a ne gradimo Tiršovu 2, gradimo i Nacionalni stadion, a za šest dana, evo merite, kad prođe Vaskrs, počinje izgradnja Tiršove 2, kao što smo i rekli. Evo, nek ostane zabeležno, može svako da pogleda šta i kako će biti i šta je istina, da li ono što ste vi govorili ili ono što sam ja rekao.
Spomenuli ste zdravstvo, zdravstvo koje se isto suštinski nadovezuje na pitanje ekonomije i snage jedne države. I tu su pokazatelji vrlo egzaktni, 2012. godine lekar opšte prakse u Srbiji je imao 53.931 dinar mesečno platu, januara 2024. godine lekar opšte prakse u Srbiji ima 148.608 dinara, medicinska sestra u Srbiji je te 2012. godine imala 32.454 dinara platu, medicinska sestra u našoj državi januara 2024. godine ima 80.193 dinara platu. Rast plata za lekare opšte prakse je 120%, a rast plata medicinskih sestara u ovom periodu od 12 godina je 147%. Valjda i to treba da simboliše ili signalizira da je Srbija na lošem putu i da propada.
Spomenuli ste i Bugarsku, članicu EU. Ne znam što ste je vređali, što ste o Plovdivu tako negativno govorili. Mislim da to nije mali grad i nisam siguran da nema eksperte, grafologe, istražne organe, ne znam ko je i šta je vama dalo za pravo da vi ocenite da li Bugarska i njene institucije imaju kredibilitet da utvrđuju relevantne činjenice koje se tiču baš za događaje u Bugarskoj. Vi ste imali zanimljivu ekskurziju sa Bugarima, pa ste tako „Junajted mediju“ prodali nekom Bugarinu za 25 miliona evra a onda, gle čuda, taj Bugarin je vrlo brzo izvršio dalju tranziciju pa prodao istu tu firmu za 100 miliona evra Draganu Šolaku. Eto te Bugarske iste koju ste spomenuli. Nije vama ona tako strana i neprijatna i gadna, nego kad vam odgovara i te kako je mogla da vam odradi posao.
Voleo bih da ste se svi zajedno izjasnili po ključnim pitanjima o kojima sam govorio u ekspozeu. Ni reč od vas nisam čuo oko prijema Kosova tzv. Kosova u Savet Evrope. Ni reč niste rekli oko Rezolucije u UN gde pokušava da se žigoše ceo srpski narod i pre svega Republika Srpska, ali sa ozbiljnim političkim i pravnim konsekvencama za našu državu i za celokupni srpski narod. To niste spomenuli, jer ne smete to da dotaknete da se ne bi zamerili onima kojima treba da podnesete račun kako i šta radite i šta govorite, kao što je bilo u Srbiji, nažalost, do 2012. godine.
Oko masnih fota. Igrate se vi masnih fota oko izbora, pa negde učestvujete, negde ne učestvujete, u zavisnosti da li je grad, gradska opština ili je drugi grad, pa malo sednete na stolice, malo ustanete sa stolice. To su masne fote kojim vi zamajavate građane i ponižavate građane Srbije, jer time potpuno obesmišljavate sve što pričate o izbornim uslovima i izbornim procesima, jer je nemoguće da izborni procesu u jednom gradu su ovakvi, a u drugom gradu drugačiji.
Nije moguće, jer je isti birački spisak, jer je isti ambijent, jer je ista država. To je prazna priča. Vama ista pravila odgovaraju na nivou grada, na nivou gradskih opština ne odgovaraju, pa vam u jednom gradu bolje odgovaraju, pa vam u drugom gradu manje odgovaraju. To nije zasnovano na relevantnim pravnim i političkim činjenicama, nego na istraživanju javnog mnjenja, pa procenjujete tamo gde vam je bolje da izađete izlazite, tamo gde vam nije dobro, gde ćete doživeti loš rezultat, tamo nećete da izađete.
Ni Bog otac ne može da shvati gde vi izlazite, ko izlazi, ko sa kim izlazi, zašto izlazi ili zašto ne izlazi. Pre svega se ne razume zašto neko ne izlazi. To su masne fote koje vi igrate svaki dan da bi zauzeli neko odborničko mesto, ili neku poziciju u lokalnoj vlasti ili lokalnoj samoupravi, a možete građani Srbije zamisliti šta bi bilo kada bi pravili vladu, kakva bi to bila igrarija, kakva bi to bila rašomonijada, kakva bi to bila, izvinite na izrazu, zaista sprdnja sa našom državom. Ne daj Bože da takvo vreme više ikad dođe. Ne ponovilo se ono što nam se dešavalo do 2012. godine, daleko bilo, nek to ostane istoričarima da ocene, a mi da idemo napred, u bolju i izvesniju budućnost.

Hvala vam.
(Dragan Đilas: Replika.)
Na osnovu čega replika? Bio je odgovor na sva ona pitanja, nije vas spomenuo.
Izvolite, dva minuta.

Hvala lepo, gospođo predsednice.

Što se tiče Saveta Evrope, stav Stranke slobode i pravde i Jelene Milošević u Strazburu, i gospođa Brnabić je to javno rekla, je naravno protiv. Što se tiče rezolucije UN, stav SSP-a je naravno protiv.

Što se tiče tablica i toga, Borko Stefanović ništa slično nije potpisao. Što se tiče pregovora, statusno bi trebalo da budu i dalje u Savetu bezbednosti i zato je i predsednik Vučić mogao da govori tamo i pre nekog vremena. Ovo je trebalo da bude tehnički.

Što se tiče Aljbina Kurtija, tu ste u pravu. Ja uvek kada pogrešim javno priznam. Očekivao sam od njega, kao čoveka koji je išao u zatvor zbog svojih nekih stavova, a kada uzme neku vlast dole, da se ponaša kao neki Rugova ili Demaći. Nažalost, on se ponaša kao pravi zločinac, što ima za posledicu zaista mnogo toga lošeg što se dešava našem narodu na Kosovu i Metohiji i svu se oko toga možemo, oko jedne stvari, složiti.

Što se tiče ostalih stvari, nisam bio vlast, bio sam gradonačelnik. Bio sam potpredsednik DS i prihvatam deo odgovornosti.

Što se tiče Tiršove, odlično je što počinje da se gradi, ali je problem što ste obećali da će biti gotova 2022, a sada je 2024. godina. Prvo ste krenuli stadion, pa Tiršovu, ali ja za sve što je dobro, uvek kažem - dobro je, bolje da počne da se gradi ikad, nego nikad i daj Bože da bude što brže gotova i da deca dođu tamo.

Pobedio sam Vučića 2012. godine, stavljajući svoje ime u ime liste u Beogradu, najtežeg političkog protivnika, i tu ćemo se svi složiti ovde, jer niko ne misli o njemu da nije pametan i jako dobro zna šta radi, ali samo je pitanje rezultata.

Ne bih govorio o svojoj kompaniji, o platama. Prođite ulicama Beograda i pogledajte kako se odnose zaposleni u gradskim preduzećima koji su svi primljeni za stalno, pa da govorimo o radnicima.

Za kraj, nisam govorio o masnim fotama, gospodine Vučeviću. To su one fote sa nekim seksualnim tamo dešavanjima. Ja sam govorio o običnim fotama, bez toga, pa vas molim da to primetite. Ne želim da ulazim u to kako ste došli do ovih masnih, zaista. Hvala.

Hvala.
Reč ima Miloš Vučević.

I vama je i meni i svima, ne samo u skupštinskoj sali, nego u celoj Srbiji, je poznato da niste bili samo gradonačelnik grada Beograda. Vi ste obavljali važne i ozbiljne poslove na nacionalnom nivou. Bili ste ministar za nacionalni investicioni plan ili program. Bili ste direktor te kancelarije kod predsednika za kapitalne investicije. Vi ste bili i te kako uključeni za ključne infrastrukturne razvojne projekte koji se doduše nisu izveli, koji se nisu desili, ali ste trebali da ih vodite i bili ste zaduženi za njih. Očigledno ne toliko uspešno za državu, verovatno mnogo uspešnije za vas.
Kažete da ste pogrešili oko Kurtija, jer ste računali da je bio u zatvoru, pa da će tako resocijalizovan izaći i shvatiti da treba da živi u multikulturalnom društvu. Da vas podsetim, Aljbin Kurti je bio u zatvoru zbog secesionizma. Nisu to bili njegovi obični politički stavovi, nego se čovek zalagao da se Kosovo i Metohija otcepi od Srbije. On je bio osuđen zbog terorizma. On je bio osuđen zbor rušenja ustavnog poretka države Srbije. Nije čovek osuđen zato što je švercovao dve paklice cigara ili je ne znam šta drugo radio u pogledu saobraćajne odgovornosti ili privrednih čak prestupa, nije ni bitno. Čovek je rušio državu. Šta ste mislili kako to da kada izađe iz srpskog zatvora? Izašao je u doba kada ste svi zajedno i ovi kao navodno desni i vi navodno levi bili odgovorni za državu, pa pustili tih 1.800 terorista koji nas i danas muče, dobar deo njih i proteruju Srbe, a ranije nam samo ubijali policajce, vojnike i proterivali Srbe, ali vi ste da bi se dodvorili nekome spolja ih sve amnestirali.
Kada kažete da je Srpska lista polagala zakletvu u Prištini, da vas podsetim, prvi Srbin koji je, barem imenom i prezimenom, položio zakletvu je Goran Bogdanović. Prvi ministar poljoprivrede u tzv. kosovskoj vladi, a posle i potpredsednik vaše stranke, neko ko je bio direktno deo vaše politike, prvi koji je položio zakletvu u Prištini, a po imenu i prezimenu je Srbin je bio Goran Bogdanović.
Završavam sa onim što ste obećali, a možda ispunite, do sada niste, evo prilike da to učinite, javno ste obećali da ćete se povući iz politike kada prosečna plata u Srbiji bude 800 evra, a stopa nezaposlenosti ispod 10%. Uslovi su ispunjeni. Na vama je da ispunite ono što ste obećali. Hvala vam lepo.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Poštovani gospodine Vučeviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za našu poslaničku grupu je vrlo važno ono što ste rekli u samom uvodu i u vašem ekspozeu, da se ovde radi o Vladi kontinuiteta. Radi se o kontinuitetu politike koja je napravila rezultate na svim poljima. Iskreno rečeno, da nema tog kontinuiteta ne bi bilo ni podrške naše poslaničke grupe.

Vrlo je važno da se nastavi politika koju je predsednik Vučić definisao, kojom je predsednik Vučić prokrčio put i koja danas Srbiju u celom svetu čini ne samo interesantnom, nego i poštovanom zemljom zato što vodimo politiku nezavisne zemlje, zato što vodimo politiku slobodne i slobodarske zemlje, zato što vodimo politiku suverene zemlje i zato što samostalno donosimo odluke.

To mnogi u Srbiji ne mogu da razumeju. Oni su navikli na to im neki drugi govore šta treba da rade, kad treba da rade. Setite se, gospodine Vučeviću da je na vašem, odnosno ne još uvek na vašem, ali na mestu na kome ćete, uveren sam, biti izabrani, bio čovek koji je dnevni red Vlade slao na odobrenje u nekoliko ambasada u Beogradu da mu oni odbore dnevni red Vlade, a da onda Vlada o tom dnevnom redu odlučuje. U takvu sramotu i u takvo nepoštovanje sopstvene države nikada ne smemo da se vratimo. To je praksa sa kojom smo raskrstili onog momenta kada je predsednik Vučić došao na čelo Vlade i ta praksa nikada više ne sme da se vrati.

Uveren sam da ćete biti u tom smislu apsolutno na visini zadatka, kao što je bila i vaša prethodnica, dakle i da tu nikakvih popuštanja neće biti. Nije sporno da sa svima imamo dobre odnose, nije sporno da sa svima sarađujemo, ali ovo je naša zemlja i u našoj zemlji odlučuje naš narod. Odlučuje naš parlament i odlučuje naša Vlada.

Nećete upravljati Vladom u lakim međunarodnim okolnostima, naprotiv. Međunarodne okolnosti su nikada složenije i ceo svet izgleda kao bure baruta koje svakog trenutka treba da eksplodira. Samo je pitanje - gde? Vaša je obaveza, naša obaveza, obaveza svakoga ko se danas bavi javnim poslom u Srbiji je da to bure baruta ne eksplodira na Balkanu, da ne eksplodira ovde. To ne znači da ne treba da štitimo svoje nacionalne interese, to ne znači da treba da ćutimo da nam udaraju ćuške i zauške. To znači da treba da se borimo, ali da budemo mudri i da čekamo trenutak da ostvarimo svoje nacionalne interese.

Juče ste govorili o tome da nam je cela država i Vlada i vojska i jedan deo naroda 1915. godine napustilo teritoriju. Ostala je zemlja pod okupacijom bez ikakve strukture i bilo čega. Čekali smo i dočekali, da na celoj teritoriji tadašnje Srbije, a onda i široj teritoriji Srbi gde svuda žive, ponovo bude uspostavljena vlast koja je izabrana od strane našeg naroda, a ne okupacijska.

Isto tako sam uveren, a verujem da delite to uverenje da će doći dan kada će Srbija ponovo na celoj svojoj teritoriji ostvariti punu suverenost i odlučivati na svakom pedlju svoje teritorije, one teritorije kako je primljena u UN i u tom sam siguran i verujem da će taj dan doći. Ali, moramo da radimo mudro da taj dan dođe i da ima ko da ga dočeka, a ne da se zaletimo pre vremena i da rezultat toga bude da nikada ne možemo da ostvarimo ono što nam je plan i ono što nam je ideja.

Ideja nam je da ostanemo slobodni i da naša zemlja bude u potpunosti pod upravom Vlade koju ćete u ovom slučaju voditi vi, u nekoj perspektivi ili neko drugi. Ali, to nije pitanje personalno i nije sprint u pitanju u političkom smislu, nego maraton. Mi taj maraton moramo da istrčimo i zato puna podrška Vlade, očekujem da bude svim naporima predsednika Republike, Aleksandra Vučića, u svemu onome što radi ovih dana i onome što je radio u prethodnom periodu.

Posebno naglašavam ovih dana, jer ovih dana on je obavio na desetine, na stotine razgovora sa raznim predstavnicima čitavog sveta, da pokušamo da osujetimo sramnu rezoluciju koja treba da se donese na Generalnoj skupštini UN.

I sada pitam sve one koji su nam ovde delili patriotske lekcije – šta su oni uradili da pomognu Srbiji? Da li su jedan SMS poslali kolegi sa kojim su studirali u inostranstvu ili nekoga koga poznaju da kažu- e, jel možeš, jel znaš nekoga, jel poznaješ nekoga koga bi mogao da utiče da naša zemlja ne bude obeležena stigmom, sramnom stigmom kojom ničim nismo zaslužili? I tu stigmu da nam nameću oni koji su u ovoj zemlji proizveli i Kragujevac i Kraljevo i vešanje po Pančevu i sve ostalo.

Ali, da jednostavno u tom smislu morate znati da ćete biti sami i osim podrške predsednika, osim podrške naše parlamentarne većine očigledno ničiju drugu podršku nećete imati osim časnih pojedinaca o kojima politički ne misle ništa dobro koji su se priključili u toj borbi i u tom smislu im zaista treba čestitati, ali ti ljudi su predmet podsmeha i kritike onih koji ne rade ništa i koji kažu i njihov jedan od ideologa, Vladeta Janković, to javno govori - to su idealne stvari, to je prilika za nas da Srbija bude genocidna, da Srbi budu genocidni, da Kosovo uđe u Savet Evrope, to je odlična prilika da mi na tome rušimo Vučića i rušimo vlast. Evo, vidite onda u kakvim okolnostima unutrašnjim morate da upravljate Vladom uz sve ove spoljne okolnosti o kojima sam govorio.

Drago mi je da danas imamo priliku kada se u jednoj susednoj zemlji bira Vlada i to posebno želim da naglasim i kada je jedan od zahteva jedne stranke koja razgovara o tome da će da uđe u Vladu, radi se o Hrvatskoj i radi se o domovinskom pokretu, koja je istakla jedan važan zahtev, da nikako Srbi ne smeju da budu u toj Vladi. Mi danas biramo predstavnika Hrvata u Vladi i drago mi je i ponosan sam zbog toga što naša država ne liči na tu državu u susedstvu, koja nam stalno deli lekcije i packe, koja stalno ima potrebu da nam kaže kako smo mi ovo ili ono. Evo tamo gde su oni, a evo gde smo mi. Ponosan sam i radostan što smo pokazali razliku i zaista ćemo svim srcem glasati za taj vaš predlog, kao i za druge predstavnike manjina.

Posebno to želim da kažem na današnji dan kada se obeležava godišnjica akcije „Bljesak“, u kojoj je proterano 18.000 Srba sa svojih ognjišta, 283 ih je ubijeno, 57 žena i devetoro dece je stradalo.

Dakle, u tim danima kada se to obeležava oni kažu – Srbi u Vladu ne smeju. Mi imamo jednu drugačiju politiku i mi pokazujemo kako izgleda moderna, normalna, rekao bih pre normalna evropska država, neopterećena kompleksima, raznih nacionalizama i sličnih gluposti, koja poštuje sve svoje građane i to je lekcija njima i odlično je što ste tu lekciju baš vi održali.

Podržavamo vaš evrorealistički stav. Dakle, apsolutno smo svesni toga šta je naša politika i tu politiku podržavamo, dakle da ostanemo na evropskom putu i budemo punopravna članica EU, ali ne možemo da budemo gluvi i nemi na sve ono što vidimo svojim očima i čujemo svojim ušima.

U tom kontekstu, lakše je kad čovek postavi stvari onakvim kakve jesu. Da bi ste našli lek, morate imati pravu dijagnozu. Dakle, ne možete se lečiti od kancera aspirinima, tako da je i u ovom slučaju ako znamo kakva nam je tamo situacija i šta oni misle o nama, znamo i mi šta i kako treba da radimo, ali to ne znači da treba da menjamo politiku. Naprotiv, želimo da imamo društvo koje je uređeno na takav način, želimo da budemo ono čega smo uvek bili deo, a da li oni to hoće ili neće, to je već i na njima. Na kraju krajeva, ta odluka i nije na nama. To nije jednosmeran proces, nego je potrebno i sa druge strane da bude pozitivnog odgovora.

Izuzetno nam je važno što ste spomenuli i kulturu sećanja i nacionalni identitet i sve ono u čemu smo utemeljeni kao narod i kao država. Mora da se nastavi i sa snimanjem filmova i serija iz naše istorije. Vi kad pogledate „Netfliks“, gospodine mandataru, videćete da su je kroz filmove koje imate u pregledu na tematiku Drugog svetskog rata, da su se protiv Nemaca borili i Francuzi, i Belgijanci, i Holanđani, i Norvežani, svi. Ispadosmo samo mi nismo učestvovali u toj borbi i naravno Sovjetski Savez koji iz poznatih razloga niko neće ni da spominje, niti ih više zovu na bilo kakve proslave, ali to su opet njihove stvari, neću u to da se mešam. Mi moramo da radimo na tome da neke buduće generacije tamo gde se oni edukuju i uče kako je i šta bilo, a nažalost to često i jesu takve aplikacije, a ne knjige istorijske ove ili one, da budemo prisutni i da kažemo šta je ono što se dešavalo ovde.

Zato je jako važno ono što se desilo pre neki dan na Savetu bezbednosti UN, gde su govorile žrtve, srpske žrtve u BiH za koje niko ne zna da postoje, za koje niko ne zna kroz šta su prošli.

Nažalost, to ni naše medije, ni našu javnost nije preterano zanimalo, ali mi generalno kao narod smo tako nemarni prema svojim žrtvama već vekovima. Mi još nismo popisali ni žrtve u Jasenovcu, ni u Jadovnom, ni u Lagarevicama, ako se nađe neki entuzijasta koji se time bavi on to uradi, ako ne nikom ništa, idemo dalje kao da nas je pet milijardi a ne ovoliko koliko nas je.

U svakom slučaju, da nastavite sa tom kulturom sećanja, da se obeležavaju svi bitni datumi naše istorije, da se obeležavaju kroz modernu umetnost, sve ono što je važno, kroz filmsku umetnost, kroz serijske programe i sve ostalo. I da se kroz te filmove uvede nešto što ste nazvali nacionalni optimizam, jer to smatram vrlo važnim. Naravno da smo stradalni narod, naravno da smo narod mučenika i toga smo svi svesni, ali smo i narod pobeda, narod koji je pobedio u dva svetska rata. Narod koji je pobeđivao kroz svoju istoriju. I te pobede ljudi treba da vide. Nismo samo stradali, a jesmo i stradali, nego smo i pobeđivali i to želim i da vam kažem, da to treba da bude i to je ministru kulture pre svega poruka, da to bude takođe jedna bitna stavka u tim nekim tačkama koje će on staviti na nekom svom putu i planu da i te pobede konačno proslavimo i njih ovekovečimo na velikom platnu ili na koji drugi način.

Kao osnovu ekonomske politike i daljih ekonomskih kretanja naveli ste plan i program „Skok u budućnost“ koji naravno ima našu punu podršku koji podrazumeva i EKSPO i sve ostalo. Ovo zaduženje koje ste pokušali da objasnite, odmah da vam kažem dignite ruke od toga. Pokušavao sam da im to objasnim na 100 dinara. vi ste pričali o 50.000 i 100.000, to je tek visoka matematika. Dakle, na 100 dinara nisu uspeli da razumeju, tako da očekujte ponovo tu priču da smo više zaduženi nego što smo bili. Nemojte da gubimo vreme.

Naveli ste nešto što je posebno važno za sve građane. Prosečne plate da budu 1400 evra, penzije 650 evra, minimalna zarada 650 evra. To je cilj i to je ono što je glavni razlog svega onoga što radimo. Dakle, ne radi se ekonomska reforma, niti izgradnja puteva, niti dovođenje investitora zbog statistike, da kažemo statistički takva i takva situacija. Nego narod da oseti u svom novčaniku da Srbija raste, da se razvija. Ovo će biti taj rezultat koji nam je neophodan i imaćete punu podršku da do tog rezultata dođemo, jer sve pobede koje postižemo i na planu ekonomije i na planu politike i na planu međunarodne politike, postižemo zbog naroda, da narod živi bolje, da narod živi u slobodnoj zemlji, da narod živi u nezavisnoj zemlji, jer samo život u samostalnoj, nezavisnoj, suverenoj Srbiji garantuje vama pravo i mogućnosti i širinu delovanja da možete da donosite sve odluke koje su u interesu ove zemlje.

Ako nije zemlja slobodna takvih odluka nema, jer vi onda donosite odluke koje su u skladu sa nečijim interesima. Ovako, ako smo slobodni, samostalni, nezavisno donosimo odluke koje su u našem interesu, ta odluka znači bliska saradnja sa SAD, ta odluka znači evropski put Srbije, ali ta odluka znači nema sankcija Rusiji i ta odluka znači Si Đinping u Beogradu. To je slobodna politika i za tu politiku imate apsolutnu podršku.

Na kraju, želim da budem i lokal patriotski nastrojen i da kažem da ovaj gasni interkonektor koji ste najavili iz Rumunije može da bude vrlo važna stvar, posebno kada je sever Banata u pitanju i posebno kada je MSK u pitanju. Dakle, vi znate i znaju ministri u Vladi da tamo imamo ogromnih problema sa cenom gasa. To je fabrika koja je vrlo važna za naš grad. Glavna komponenta koja je potrebna za bilo kakav input je glas. Ako je moguće da to ide preko Mokrina, bilo je takvih planova ranije, posle da ide na Rumuniju, na Valkan, kako već. Valkan je granični prelaz, sada da li će ići tuda ili negde drugde, potpuno je svejedno. Dakle, da se dođe do jeftinijeg gasa i da ta fabrika može da funkcioniše, to je bilo davno kada je ta fabrika izgrađena, ali je uvek bila ponos kikindske industrije koja je propala, koja je uništena zbog sankcija, koja je uništena privatizacijama, ali koja se oporavlja opet zahvaljujući predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije. U tom kontekstu zaista ćete imati našu podršku za sve.

Najzad i da zaključim, dakle, temeljna vrednost na kojoj sve drugo možemo da baziramo i temeljna vrednost koja jedino može dovesti do svih rezultata koje ste sebi postavili jeste da ostanemo slobodni i svoji.

Verujem, ubeđen sam i činjenicom da vas poznajem, i lično i da znam kako razmišljate, da vam ništa osim Srbije i slobodne Srbije, baš onakve kako je predsednik Vučić uobličio, kako je predsednik Vučić definisao, nije ni na kraj pameti. Dakle, samo takva Srbija i čvrsto se držite tog kursa, imaćete našu apsolutnu podršku, a onda ćemo svi zajedno postići i pobedu. Hvala.

Hvala.
Mitar Kovač, prijavili ste se po Poslovniku ili?
Ne možete sada. Kasnije.
Miloš Vučević, izvolite.

Hvala predsednice.
Kratko samo. Hvala gospodine Jovanov i vama i poslaničkom klubu na podršci. Sve ste rekli kako i ja razmišljam i vidim. Trebaće nam podrška i vas i vašeg poslaničkog kluba u narednom periodu da budete korektivni faktor, ali i faktor koji sa nama treba da stvara taj novi optimizam za Srbiju, da nam dajete energiju i da zajednički se borimo za našu otadžbinu.
Hvala vam na svemu što ste radili i na načinu kako zastupate interese, političke ciljeve, programe, ako smem da kažem ideologiju u koju i vi i ja zajednički verujemo. Hvala još jednom i vama i svim vašim poslanicima.