Hvala, predsednice.

Poštovana gospodo ministri, uvažene kolege, pre svega građanke i građani Srbije, ja ću probati da govorim o ovom tako čuvenom dnevnom redu koji smo bezbroj puta pomenuli. Ja sam čak juče čula preciznu minutažu koliko je trajalo moje čitanje dnevnog reda, neko od kolega je rekao 13 i po minuta i verujem da je to skoro pa tačno.

Šteta je što, ako su već merili vreme koliko je trajalo to čitanje, nisu bar čuli šta sam pročitala, shvatili bi da je ovo jedan dnevni red vredan pažnje u punom kapacitetu te reči i da od tačke 35, ako se ne varam, imamo izveštaje iz 2022. godine koji nisu stigli u plenum. Zašto? Zarad građana Srbije ovo govorim, sigurna sam da u sali svi znamo šta se zapravo dogodilo. Dogodio se, nažalost, „Ribnikar“, dogodilo se, nažalost, da smo imali sednicu koja je trajala skoro mesec i po dana, ako se ne varam, u kojoj smo govorili o svemu, samo ne o najvećoj tragediji Srbije, onda se dogodio zahtev za hitnim vanrednim izborima, koji je na kraju ispunjen i mi zato imamo bar 20. tačaka na ovom dnevnom redu koji su zaostali i nisu stigli da u prošlom sazivu, prosto, nisu stigle da budu obrađene na taj način. Dakle, niste napravili nikakvu grešku. Nažalost, ovo je moralo da u jednom trenutku dođe na plenarnu sednicu, posle obrade Odbora za finansije.

Ali, ono što jeste najvažnija tačka i tu se sa predsednikom Vlade potpuno slažem, jeste Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, iz kog god ugla je tumačili.

Ja moram da konstatujem da je trebalo da se zamislimo nad diskusijom kolege Balinta juče, koja je bila vredna svakog respekta, sa pozicije našeg kolege, ali pre svega pripadnika mađarske nacionalne manjine, rekao nam je nešto čega ćemo se, bojim se, setiti kasno, tako nam se davno obraćao i Arčibald Rajs, danas ga citiramo, ali bez efekta.

Iskoristili smo ovu deklaraciju da kažemo da smo nekad veći, nekad manji Srbi, ali ono što mi je simpatično, što je propustio i kolega Milenko Jovanov, to je da kod, čini mi se, poslednjeg govornika, gde se govori o Zajednici srpskih opština i o statutu Zajednice srpskih opština razgovaramo kao o nekoj nevladinoj organizaciji. To je nacrt koji je dala tzv. Država Kosovo. Bilo bi dobro tražiti od koleginice Danijele Vujičić, koja je bila u timu za izradu statuta, ako se ne varam, i još uvek je, doduše, brutalno napadnuta od strane te pojave od Kurtija, da nam kaže kako to suštinski po proceni države Srbije, koja ima ambiciju da zaštiti svoje građane u svojoj južnoj srpskoj pokrajini izgleda, da ne bismo bili prinuđeni da onda citiramo tu papazjaniju koju pokušava da nametne Priština kao nekakvo idejno rešenje za Zajednicu srpskih opština, koja u potpunosti se sa vama slažem, gotovo sam ubeđena da nikad neće formirati. Ali, to ne menja situaciju da je ona za Srbe na Kosovu i Metohiji jako važna i da mi od toga ne možemo da odustanemo.

Burna je bila ova rasprava u protekla dva dana, iako na sve teme, osim na one o kojima bi trebalo da razgovaramo, koje se nalaze na dnevnom redu, uz izuzetak određenih kolega koji se jesu suštinski bavili ako ničim drugim, ono bar ovom deklaracijom. Iskorišćeno je vreme da se napadnu ljudi, čak koristite vreme da tumačite i ono što kao reakciju kažemo. Ja kada sam se jutros javila da repliciram, to sigurno nije bilo da bih zaštitila gospodina Dačića, to je bilo da probam da ukažem da nije dobro negativno, ponižavajuće i uvredljivo govoriti o zemljama koje su se pokazale kao krajnje prijateljske u jednom istorijskom momentu za državu Srbiju.

Dakle, sigurni budite da ozbiljan procenat mojih kolega ne bi uspeo da me dovede u situaciju da branim bilo koga pojedinačno iz SPS od vas i vaših optužbi, tim pre što čak i kad se poprisetite toga koje smo spomenike tačno pravili, kome, kako, kad se setite da iza mene na moje veliko zadovoljstvo sedi unuk Slobodana Miloševića, meni to ne smeta, ja to doživljavam kao izazov za sve vas, da jednog dana kada ne budete, ne daj Bože, živi ili politički aktivni, imate svoje naslednike u ovom domu i da ih ne bude sramota od onoga što ste ovde rekli.

Ova zgrada pamti svaku izgovorenu reč i ko o tome nema svest, ima najveći problem u svom poslaničkom mandatu, svejedno je da li jedan ili ih je bilo 15. Tako je ova zgrada zapamtila i još jedan paradoks koji očigledno ne znaju ni ovi koji su skloniji toj komunističkoj ideji, ni ovi koji su skloniji četničkoj, a to je da je postojao neki komunista sa Ravne Gore koji je glasao protiv statuta iz 1974. godine. I to je izgovoreno u ovoj sali. Ali, ono što se nikada nije desilo, a takođe je izgovoreno u ovoj sali, i to malopre, pre pauze, to je čuvena rečenica da je neko 1992. godine hapsio pripadnike bošnjačke nacionalne manjine zato što su rušili Miloševića. E, to nije tačno.

Dešavalo se hapšenje, to je tačno. Godine 1991, i to je tačno, ali ne zato što su rušili Slobodana Miloševića, nego zato što je organizovan referendum sa pitanjem prema Bošnjacima, u to vreme muslimanima, ali ja ću poštovati promenu naziva, da li su za potpunu političku i teritorijalnu autonomiju Sandžaka sa pravom priključenja nekoj od bivših republika SFRJ.

Dakle, gospodo, kako god da je zastrašujuće delovalo to hapšenje, a verujem da jeste, nije to bilo pitanje političkog obračuna nego zaštite države. Meni je jako žao što danas u ime bošnjačkog naroda ovde ne govori jedan čovek koji je o tome znao mnogo. Gledam uvaženog ministra Zukorlića. Da vam je otac živ, bilo bi ga sramota od nekih stvari koje su danas izgovorene. Sigurna sam. Kao što sam sigurna da je sramota ozbiljan procenat Bošnjaka koji žive i u Srbiji i van nje. Kao što sam sigurna da određenu dozu stida osećaju i Srbi koji žive i u Srbiji i van nje zbog svega onoga što se od strane Srba čulo u ovom parlamentu.

U pravu je potpuno ministar Vulin kada kaže da nije uvek vezana nacionalna pripadnost za versku. U pravu je da mi imamo obavezu prema Srbima koji su živeli u Albaniji, pa su na silu morali da promene svoja imena, jer je takav zakon bio u vreme Envera Hodže. Koliko je tih porodica? Koliko je Srba koji danas nose albanska prezimena i imena, jer tako mora? Koliko je Srba u Makedoniji koji su odlukom posle otcepljenja Severne Makedonije morali da takođe dodaju, umesto ić kao prezimena, ono njihovo meko k ili kako se zove.

To su sve Srbi o kojima govori ova deklaracija koju su neki razumeli tačno onako kako im je odgovaralo - kao velikosrpsku ideju ili trasu ili put. Uopšte nisam u stanju da citiram, ali sam u stanju da se setim na kakve sam sve komentare naišla u proteklih nekoliko meseci u odnosu na državu Srbiju, pa ako hoćete i na vladajuću većinu ili na pojedinačno bilo koga od nas.

Mislim da uprkos tim političkim razlikama koje postoje, nekakvim delovima tekstova koji su izostavljeni ili zarezima koje bi neko dodao, imamo jednu moralnu obavezu da u ovom trenutku stanemo svi iza ovakve deklaracije. Obavezuje nas na to sve ono što će se događati sutra, a sutra će imati ozbiljan izazov za Srbiju i srpski narod u to sam gotovo sigurna.

Pozivali smo se, kritikovali, ja mislim da je najkritikovaniji sporazum bio Dejtonski sporazum još onomad kada je donet i od strane onih kojima je obezbedio Republiku Srpsku. Nisu ga do kraja razumeli. Godine su definisale šta je to tačno značilo za Srbe u Bosni i Hercegovini. I ne bi bilo dobro da nam se nastavi praksa da uvek mora da prođe po 15, 20, 30 godina, pa da mi shvatimo šta neki dokument znači, a da ga na dnevnom nivou kritikujemo krajnje politikanski.

Ono što takođe ne mogu da razumem je da se niko nije odvažio da kaže – da, užasno je važna tačka 3. - Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Tim pre me čudi da smo imali, nažalost, pre samo tri dana u sred Srbije ubistvo policajca od strane albanskog teroriste sa Kosova. Malo pre toga napad na žandarma ispred ambasade ponovo u po bela dana u sred Beograda. Šta smo to, gospodo, prevideli kada se bavimo perifernim stvarima? Šta to, gospodo, pokušavamo da uradimo, za račun koga, mene tačno zanima, kada krenemo da namećemo tu temu litijuma kao da smo svi koliko nas je ovde iz vladajuće većine, pa plus pristalice, uzeli po jedan ašov i krenuli, kako neko reče, da preoremo Srbiju?

Šta se to događa da nismo sebi dozvolili luksuz za budemo toliko civilizovani, pa da sačekamo da o toj temi razgovaramo nakon stručne javnosti, a definitivno će se desiti i neki razgovor koji će biti na nivou, pre svega, onih koji sebe smatraju ili imaju pravo da sebe smatraju stručnjacima, a ne na nivou nas koji sedimo ovde, pa se pre podne vidimo kao roze, popodne kao zeleni, uveče kao levi, a u međuvremenu kao lavovi? Nije zabranjeno da svako od nas doživi sebe čak i kao lava. Zabranjeno je da pod utiskom sopstvenog duha lava nameće džunglu kao narativ. To je zabranjeno. Zabranjeno je prisvajati ideje, zabranjeno je prozivati brutalno ljude bez argumenata. Zabranjeno je pričati nebuloze samo da bi stekli neku popularnost ili zato što vam je neko istraživanje reklo da je trenutno najvažnija tema koja će srušiti ovu vlast ili bilo koju drugu vlast zapravo iskopavanje litijuma o kome mi se čini da je mnogo rano počela priča. Ako i nije počela rano, onda je počela prilično kasno, jer levitira negde u vazduhu već 20 godina, ako sam dobro zapamtila, sve navode onih koji pamte to možda bolje nego ja.

Kako god, naučio me je pokojni Milutin Mrkonjić da nikada ne treba kritikovati infrastrukturne projekte kakvi god oni bili, zato što je važno graditi svoju zemlju i zato što svaki put, svaki auto-put, čak i lokalni put sa svojom izgradnjom može da doprinese razvoju države i budžetu sopstvene države. Zato i kad se setimo koliko je kredita na dnevnom redu, kako reče neko od kolega, uglavnom ućutimo jer valjda znamo kolika je važnost deonice Ruma-Šabac-Loznica. Valjda znamo koliko je važno i u onom kontekstu koji se opet oslanja na ovu deklaraciju i na saradnju sa Republikom Srpskom. Valjda znamo da to nije za kritiku onoliko koliko bi nam politički bilo važno da prikažemo građanima Srbije plašeći ih pritom nekim pričama koje su, čini mi se, bez bilo kakvog uporišta.

Konačno mi na ovoj sednici biramo i guvernera Narodne banke Srbije i predsednika Fiskalnog saveta. Imali smo Odbor za finansije na kome se malo sadržajnije govorilo, moram da priznam, pa su kolege koje su prisustvovale Odboru setile se da imamo ove dve tačke na dnevnom redu.

Gospođo Tabaković imate punu podršku SPS, ali ne zato što sad pripadate SNS, pa mi po svaku cenu hoćemo da podržimo to, nego zato što ste i na tom Odboru, a čini mi se, bezbroj puta govorili o tome šta ste zatekli i koliko je bilo teško održati stabilnost.

Neko vas je od kolega poslanika pitao na tom odboru – a šta smo mi nasledili 2000. godine? Ostala sam dužna na odgovor, to zahvalite Arsiću, nije mi dao reč. Niste vi nasledili, gospodo ,2000. godine ništa, 2000. godine ste oteli. Nasledila je Jorgovanka Tabaković koja je posle legitimnih izbora dobila poverenje ove Skupštine da bude guverner Narodne banke, a neki od vas su, istini za volju, ne svi, ako se sećate, a trebalo bi, sa kalašnjikovim ušli u Narodnu banku Srbije. To nisu nasleđivanja, to je otimačina.

Tu je krucijalna razlika između onoga što radimo danas, onoga što se radilo tada. Neko se bori da građanima Srbije objasni koliko se trudi da unapredi kvalitet njihovog života, a neko bi i danas na bazi parola, potpomognut nekim novcem koji očigledno ulazi spolja, da dođe ponovo na vlast sa kalašnjikovim ili bez njega. U konkretnom slučaju malo mi izgleda kao da sad više kalašnjikov nije tema, nego nešto što bi trebalo da zaustavi neki ašov, na primer. Ja ne znam, ne razume se u to, kao što se ne razumem ni u ekologiju, kao i većina vas koji ovde objasniste sto puta šta piše u programu SPS-a. Postoje ljudi koji se time bave, a postoje i ozbiljni ljudi koji se ne bave onim što dobro ne izuče i ne saslušaju ljude koji o tome više znaju. To je jedini preduslov da se u ovoj sali raspravlja argumentovano. Sve bez toga su jeftine optužbe i targetiranje.

Ja to potpuno razumem i kada se određene kolege pozovu na svoju levičarsku stranu. Ovde neko ima svest, ako niko drugi ono bar oni istražitelji da postoji jedan procenat bivših socijalista koji možda apstinira i ne glasa Socijalističku partiju u ovom trenutku, ali 100% tvrdim da takvi ljudi neće krenuti za svima vama koji ste otišli ni u levo, ni u zeleno, ni u narandžasto, zato što imaju jedan poseban odnos prema crvenom i zato što nemaju tu dozu opterećenja trenutkom političkim, jer su isuviše pismeni da bi se time bavili kao nekom najvažnijom temom koja se događa.

Konačno da završim sa onim što se nekako pokazalo se na ovoj sednici bilo najvažnije, ali ne znam zašto, kaže spomenik Draži Mihajloviću. Ne radi se o spomeniku nego o spomen sobi. Drugo, ja da pripadam ljudima koji su poštovali lik i delo gospodina Draže Mihajlovića ne bih potencirala tu njihovu bruku da se njegovim likom i delom bave socijalisti ili komunisti.

Treće, čestitala bih na tom iskoraku koji ruši one barijere između Srba koje su bile nametnute. One istorijske podele koje su bile više nego glupe i koje i danas neko neguje samo zato da bi kao pojedinac malkice više profitirao u odnosu na onog drugog nekad politički, ali iza toga politički uglavnom stoji i ono materijalno.

Dakle, uvažena gospodo, kao ozbiljni narodni poslanici trebalo bi da prepoznamo momenat u kome se nalazi država Srbija, pa ako hoćete i momenat u kome se nalazi ceo svet, jer se sve to malo reflektuje i na nas, pa da neke odluke donesemo neopterećeni ideološkim razlikama, neopterećeni političkim profitom i iznad svega bez zloupotrebe kakva se dogodila na temu tragedije u Srebrenici koju sada neko pokušava da i u parlamentu Srbije predstavi na onaj način na koji je to nedopustivo. Osudili smo zločin, ali genocida nije bilo. I to u srpskom parlamentu ne može da kaže niko.

Kao što mi ne možemo na glas da kažemo ni kada pređemo granicu da ste nam ubijali ljude i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. To se tamo smatra normalnim, a ovde očekujete da vam još zaštitimo prava zato što govorite kao naslednici rušioca Ustava Srbije. Pročitala sam šta ste radili 1991. godine. Nemate drugu agendu ni danas, samo vas je manje. Jedino kada ste bili mirni, gospodo, to je bilo kada vam je predsednik partije bio ministar u Vladi i to onoj Vladi koja je trgovala upravo nacionalnim identitetom i suverenitetom, koja trgovala glavama predsednika države u to vreme i koja je tako došla na vlast. Hvala.

Hvala.
Samo da potvrdimo mandate novim narodnim poslanicima.
Pošto su se stekli uslovi, da konstatujemo mandate narodnim poslanicima za upražnjena poslanička mesta.
Uručeno vam je Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnim poslanicima.
Uručen vam je takođe Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima.
Na osnovu rešenja Republičke izborne komisije, izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, a shodno članovima 134. i 135. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Ljubinku Đurkoviću i Edinu Numanoviću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru.
Molim da se pripreme za polaganje zakletve.
Poštovani narodni poslanici molimo vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim vas da potpišete tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam u ime Narodne skupštine Republike Srbije i u svoje ime čestitam na izboru za narodnog poslanika i da vam poželim uspešan rad u tekućem mandatnom periodu.
Hvala vam.
Gospodine Arsiću javili ste se. Kojim povodom?
Prijavili ste se za reč ili ne?
Kojim povodom? Da li ste bili pomenuti?

Koleginice Paunović, znate, jako je degutantno i zato sam izbegao da vam dam tada reč, da nam o demokratiji pričaju oni koji su upadali u Narodnu banku i sa kalašnjikovima i sa čarapama preko glave. Jako je degutantno da nam o demokratiji, izbornoj krađi i diktaturi pričaju oni koji su upadali ne samo u Narodnu banku, nego i u Narodnu skupštine Republike Srbije, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Nikada neću da razumem zbog čega su palili zgradu. Ajde što su jurišali da je osvoje, ali su je palili. Valjda zbog glasačkih listića da bi na silu bio priznat rezultat koji se nije desio na izborima.

Uvek ću to da ih podsećam kako oni vide demokratiju, kako vide simbole demokratije, kakav odnos imaju prema demokratiji, a videli smo kakav odnos imaju prema Srbiji, prema srpskom narodu 12 godina dok su bili na vlasti i nažalost i 12 godina posle gubitka vlasti ne vidim da su se nešto promenili i njihov odnos i prema Srbiji i prema građanima Srbije, a i najtragičnije prema pripadnicima srpskog naroda.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Đilas. Izvolite.

Hvala.

Ne osećam se dobro pa nisam u stanju da sedim u sali sve vreme trajanja ove sednice. Čujem da su pojedinci iskoristili moje odsustvo da iznose laži o meni. Na primer, kako imam kuma koji je prodao zemljište Rio Tintu iako to nije tačno.

Upozorio sam vas da ću na laži o meni odgovarati istinom o vama, a ja sam čovek koji govori istinu i ispunjavanja obećanja.

Dakle, imam dosta kumova, ali niko od njih nije kriminalac, ni ubica. Nikome se sinovi ne bave organizovanjem prostitucije. Niko nije u vreme kada sam bio vlast od pljeskavičarnice na Zelenom vencu došao do vila po Dedinju, privatnih aviona, rođendana u Veneciji koji košta milion evra, a bogami, niko od mojih kumova nije ni pozivao u rat, na ubijanje pripadnika drugih naroda, niti je zbog njegove politike bilo koja majka obukla crninu. Niko nije pozivao na iseljavanje ljudi druge nacije i vere. To su kumovi Aleksandra Vučića, gospodo, a ne moji. Pogrešili ste.

Da ja imam supružnika koji je pare zarađivao noseći novac koji se opere u kladionicama klijentima i da sam podnosio zahtev da se odreknem državljanstva svoje zemlje, ne bih ušao u ovu salu. Novoj Zorani Mihajlović SNS, ministarki Handanović to očigledno nije problem. Nije problem ni urušavanje energetskog sistema zbog čega će odgovarati i ona i Zorana Mihajlović.

To da je planirano da uvozimo u ovom periodu 40% struje je besmislica. A jeste li planirali da imate više desetina iskakanja termoblokova u poslednja dva meseca? Jeste planirali i da ugalj koji se doprema u TENT bude katastrofalnog kvaliteta, zbog katastrofalnog stanja u Kolubari? Koliko ja vidim, vi planirate da EPS skroz devastirate, pa i njega da prodate strancima za neke smešne pare, kao što sve radite po Srbiji.

Prekjuče je Fijat počeo proizvodnju električnih automobila u Kragujevcu. To je odlična vest za Srbiju. Događaju je prisustvovao i Aleksandar Vučić, naravno. Da nisu Tadić i ona njegova mrska Vlada doveli Fijat u Kragujevcu, u dogovoru koji su naprednjaci godinama napadali, prekjuče Aleksandar Vučić ne bi imao čemu da prisustvuje, jer Fijata u Srbiji ne bi ni bilo.

Ni Tadić, ni bilo ko drugi, ne bi mogao da dovede Fijat da 2000. godine nije došlo do promena u Srbiji i da Vlada Zorana Đinđića, Vlada pre svega Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, nije u razorenu zemlju uvela red, uspostavila ponovo pravosudni sistem, vratila zaostale penzije, dečje dodatke, staru deviznu štednju, povećala plate koje su bile bednih 100 i nešto maraka, započela obnovu energetskog sistema, vratila Srbiju u UN, vratila nas na mapu civilizovanog sveta.

U takvu katastrofu iz koje je Đinđićeva Vlada morala da nas izvlači, doveli ste nas vi, koji ste i danas vlast. I tada, dok ste nas vodili ka propasti, i sada, kada radite isto, sakrivali ste se iza patriotizma. Tada ste nas pozivali da se okupimo oko Slobodana Miloševića, jer je on jedini garant opstanka Srbije. Ne znaju ovi mlađi, i tada su bili karavani autobusa, slike velikog vođe, govori i obećanja. I znamo kako je završio. Danas nas pozivate da se okupimo oko Aleksandra Vučića i aboliramo ga za sve loše što je činio i još uvek čini srpskom narodu i građanima Srbije. Naravno, na to nećemo pristati.

Da, smatramo da je potrebno narodno jedinstvo oko nacionalnog interesa. Da, smatramo da treba da se napravi nacionalni konsenzus oko strateških tema. Godinama govorimo da od naših podela korist imaju oni koji nam ne žele dobro, ali nećete da nas čujete.

Predlagali smo zajedničku deklaraciju o Kosovu pre dve godine, Akademija, SPC, univerziteti, političke organizacije, da svi zajedno formulišemo minimum ispod koga nećemo ići. Odbili ste.

Predlagali smo da zajedno donesemo neke zakone koji bi bili za sveopšte dobro, nemaju veze sa politikom, o alimentacionom fondu i roditelj-negovatelj. Odbili ste.

Umesto da ste pozvali Akademiju nauka, univerzitete, da sastave predlog deklaracije, da su se u definisanje teksta uključili SPC, predstavnici našeg naroda iz drugih zemalja, političke stranke, kako vlasti, tako i opozicije, vi ste pozvali Milorada Dodika, Dodika, koga kao mečku vodate po vašarima i zarad političkih poena na brzinu sastavili deklaraciju dve stranke, gospodo, SNS-a i SNSD-a i ponudili je kao svesrpsku. Pozvali ste Dodika, čoveka koji je 17. decembra učestvovao u organizovanju krađe izbora, dovodeći birače iz Republike Srpske da glasaju na mestima gde ste im pre toga obezbedili lažna prebivališta. Lažna, jer ti ljudi u Beogradu ne žive.

A 1. juna, kada je Vučić zaključio da mu nisu potrebni autobusi, onda je Dodik sam, po nalogu svog šefa, došao u Beograd i javno glasao na lokalnim izborima, iako je jasno da on u Beogradu ne živi, osim ako ne mislite da Republiku Srpsku vodi iz Beograda zumom ili skajpom. Time ste još jednom uvredili građane Srbije, posebno Beograd.

Zato ovo nije Deklaracija o nacionalnim interesima srpskog naroda, ovo je papir iza koga treba da se sakriju korupcija, kriminal, izdaja nacionalnih interesa Aleksandra Vučića i SNS-a, da se sakrije odluka da se u Srbiji vadi litijum koji ne može da se vadi u Nemačkoj, da se sakrije da su od Srba po kupovnoj moći u Evropi siromašniji samo stanovnici Albanije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, da se sakrije da smo pre deceniju bili na 41% od prosečne kupovne moći u EU i da je tada na tom nivou bila i Crna Gora, da je Bugarska tada bila ispred nas samo 5%. Danas je Crna Gora ispred nas 5% i oni su na 51% evropskog proseka. Mi smo na 46%. Bugari su na 64% prosečne evropske kupovne moći. Bugari su 18% ispred nas. Rumunija ima skoro duplo veću kupovnu moć od Srbije, a kada su Vučić i Dačić uzeli vlast 90-ih bili su nebrojeno puta slabiji od nas.

Deklaracija treba da sakrije činjenicu da su nam se obrazovni i zdravstveni sistem raspali i da se održavaju samo na ogromnom entuzijazmu nastavnika, profesora, medicinskih sestara i lekara, da nam 75.000 ljudi godišnje ode iz zemlje, da imamo najveću inflaciju u Evropi, da imamo najveću stopu korupcije, uz Rusiju i Bosnu i Hercegovinu u Evropi, da sakrije da se u Srbiji rađa četvrtina beba manje nego pre 20 godina i treba da sakrije nešto što ni vaši mediji ne mogu sakriti, da ste obećali strancima da će se u Srbiji kopati litijum, da ste pred prošle izbore slagali birače tvrdeći da se to neće desiti, a nigde u Evropi se ne kopa litijum, osim u Portugalu, gde je Vlada zbog toga pala.

Nema primera da bilo gde postoji tehnologija koja omogućava vađenje litijuma bez posledica po zdravlje ljudi. Kada vidimo u Nemačkoj ili Finskoj da su počeli da kopaju i da postoji takva tehnologija, onda mi u Srbiji možemo ne da počnemo da kopamo, nego da razmišljamo. Jer da bi bilo šta radili, moramo da imamo državu koja nije korumpirana, u kojoj kad zvaničnici nešto obećaju, to se i desi, a Srbija danas nije ni blizu toga.

Zato srpski narod i građani Srbije neće litijum ni u Jadru, ni u Valjevu, ni bilo gde drugde. Izgleda da poruke sa protesta i tu poruku koja glasi kratko i jasno "Nećete kopati" još uvek niste čuli, ali čućete. Tebe će Laki da iskopa, ne brini ništa.

Vi sakrivate istinu i zato nam nudite masku za vaše protivustavno delovanje, za vašu diktaturu prostakluka, nemorala, mržnje, nasilja, straha i prevara. Narodu dajete zastave i sabore, sebi pozicije i milijarde, strancima novac, teritoriju, bogatstva i zemlju. Problem ovog dokumenta i u delovima gde je dobar je to što sve što radite radite suprotno onome što ste napisali.

Navodite u dokumentu da pravnim, političkim, ekonomskim i drugim sredstvima moraju biti zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji. Kako su zaštićeni? Tako što se iseljavaju u hiljadama, tako što je Prištini dato sve što je tražila, tako što su najveći zaštitnici i branioci srpskog naroda na Kosovu i Metohiji Milan Radoičić i Zvonko Veselinović postali najbogatiji Srbi, posle predsednika, naravno.

Navodite u ovom dokumentu da je potrebno poštovati ispunjavanje preuzetih međunarodnih obaveza. Pa što ne kažete narodu koje je sve međunarodne obaveze Vučić preuzeo? Šta je sve obećao u ime Srbije i naroda? Što ne kažete da je obećao ispunjavanje francusko-nemačkog sporazuma i da je obećao Nemcima i Britancima ne samo iskopavanje, već i preradu litijuma i bora? Dokumentom se predviđaju mere u cilju očuvanja i negovanja srpske kulture i srpskog jezika. Gde primenjujete te mere? Da li više na Pinku ili na Hepiju? Da li se mere primenjuju širenjem nemorala, nepristojnosti i laži, tako što su omiljeni gosti na tim televizijama Dijana Hrkalović i Koluvija sa novim nacionalnim proizvodom?

Navodite u dokumentu porodične i tradicionalne vrednosti, kao temeljne vrednosti srpskog društva. Koje to vrednosti, gospodo, proklamuju vaši ministri i mediji? Da li su to vrednosti koje proklamujete kada žena koja je radila kao podizačica slušalice u centrali Srpske radikalne stranke gospođa Irena Vujović, sa diplomom, naravno, "Megatrenda", nju postavite za ministarku i potpredsednicu Vlade i kada ona obilazi narod u "šanel" patikama od 1.800 evra i sa narukvicom od 6.200 evra? Ili radite kad se useljavate u stanove na Vračaru, u kojima je kvadrat 5.000 evra, kao ministar Vesić, za koga vaš gradonačelnik, ne ja, vaš gradonačelnik Aleksandar Šapić tvrdi da kupuje novinare i ima podršku gej lobija?

Da li je tradicionalna vrednost gostovanje na televizijama osuđenih kriminalaca i narko dilera, poput Kristijana Golubovića da objasni kako je najlakše ubiti čoveka?

U dokumentu se zalažete za poljoprivredu. Jel onu poput „Jovanjice“ za koju predsednik uporno tvrdi da ne zna gde je, ali zna da tona marihuane nije ništa?

Pozivate na sabornost. Koga? Nas koje godinama nazivate fašistima, teroristima, ljudima koji rade za Kurtija, ustaše, kojima upravlja zapad, koji će da izazovu građanski rat i koji žele da se prolije srpska krv, i to samo zato što govorimo istinu, a istina je da ćete nas na ovoj sednici zadužiti za nove milijarde evra.

Istina je da ćete iz Fiskalnog saveta izbaciti dr Pavla Petrovića i umesto njega staviti čoveka koji se nikada makro ekonomijom nije bavio, čime ćete uništiti poslednju nezavisnu instituciju koja pokušala da bar donekle zaustavi Sinišu Malog, naprednjačkog Mlađana Dinkića.

Činjenica je da ćete ponovo izabrati gospođu Jorgovanku Tabaković za guvernerku, koja je to nikada kao visoki funkcioner SNS-a po zakonu nije smela da postane i koja je vodila NB u vreme kada smo postali rekorderi po inflaciji u Evropi.

Istina je da ćete na ovoj sednici povećati pretplatu za RTS iako ste obećali da ćete je ukinuti.

Istina je da lažete ovaj narod besomučno, svaki dan, bez obzira o kojoj se temi radi.

Istina je i da ste porazili građane Srbije davanjem lažnih obećanja, otimačinom i pljačkom državne imovine, uzurpiranjem i zloupotrebom javnih funkcija, ogromnim zaduženjima. Vi to ne smatrate grehom ni pred Bogom koga često pominjete, a pogotovo ne pred narodom, pred budućim generacijama.

Porazili ste poštenje, vaspitanje, slobodu, stvaralaštvo i kritički duh. Drsko i cinično ste omalovažili javnu debatu jer mislite da ništa ne sme da ugrozi vaše privatne interese. Zato umesto debate uvek nudite rafale uvreda, parole mržnje, pokliče besa i agresije.

Nacionalno jedinstvo je potrebno, ali nije moguće dok su na vlasti oni koji zemlju vode u propast optužujući za sve što oni rade narodu strane službe i domaće izdajnike.

Zbog svega što danas proživljavamo pozivam sve Srbe gde god da su, sve građane Srbije da se okupimo ne oko teksta ove naprednjačke stranačke deklaracije nego oko ovog teksta koji držim u ruci, oko Ustava Srbije, da se okupimo oko odbrane naše zemlje, smenimo lažne patriote, korumpirane moćnike koji zarad opstanka na vlasti i privatnih interesa prodaju nacionalne interese i interese države Srbije.

Hvala.

Povreda Poslovnika prvo, Dejan Bulatović.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 104.

Dakle, poštovani građani Republike Srbije, imali ste priliku da vidite transformisanog Dragana Đilasa u Mariniku Tepić. Ovo nije Dragan Đilas. Dragana Đilasa na političkoj sceni više nema, to je Marinika Tepić. Sve ono što on izgovara, a dobro ste čuli, građani Srbije, šta njemu smeta, smeta mu Srbija, smeta mu srpstvo, smeta mu Svesrpski sabor, smeta mu ćirilica, verovatno, pretpostavljam, ali mu ne smeta deklaracija o genocidu u Srebrenici Marinike Tepić. Ni jedanput nije tražio od nje da se izvini srpskom narodu zato što je ovde u Skupštini potpisala deklaraciju o genocidu srpskog naroda u genocidu.

Ono što Dragan Đilas ume jeste da mu smeta ime Aleksandar Vučić, a Vučić mu smeta jer brani srpske interese, jer vodi Srbiju tamo gde su oni mogli samo da je zamisle hiljadama svetlosnih godina. Nikad neće dostići Aleksandra Vučića ni do kolena jer ne znaju šta je Srbin on Srbije, ne znaju šta je srpstvo, ne znaju šta su srpski interesi, ne znaju šta je Narodna skupština.

Ono što Dragan Đilas ume i zna jeste da mi je poslao izvršitelje na kuću, da mi je uzeo kamatu i da se tako bori protiv mene. Taj isti Dragan Đilas koji je lažni moralista, koji je napravio od stranke koju sam mu ja dao jer nikad tu stranku ne bi imao, uništio je i pretvorio je u agenciju za isporuku onih želja od onih zemalja koje žele Srbiji najgore.

Dakle, transformisani Dragan Đilasa u Mariniku Tepić nastaviće svesrdno da se predstavlja i da govori kako je Marinika Tepić baš ta koja je spasitelj srpskog naroda, srpskog roda, a da baš ona mora da bude na političkoj sceni jer, pobogu, Srbije tada nije bilo.

Ali, jedna stvar, i to će biti kraj, živeo predsednik Aleksandar Vučić! Tu ne možete ništa.

Gospodine Đilas, hajde povucite se sa te političke scene. Opljačkali ste svoju rođenu stranku, izbacili ste najodanije ljude koji su bili odani Srbiji, izbacili ste sve one koji su vredeli.

Gospodine Đilas, hoćemo li da idemo na to kako tučete životinje? Hoćete da kažete ovde javno jeste li tukli psa ili niste? Kažite da niste da pustimo, odmah da pustimo video snimak. Samo od vas tražim, recite da nije tačno.

Kažite nam, gospodine Đilas… (Isključen mikrofon.)

Dobro. Vreme.
Nije bilo po Poslovniku.
Nije bilo po Poslovniku, tako da oduzimam od vremena poslaničke grupe.
Povreda Poslovnika, Radomir Lazović.
Samo se prijavite, molim vas.

Znate šta, pošto se ovo dešava već drugi put da vi dozvoljavate da se zloupotrebljava član 103. i povreda Poslovnika, član 104, povreda Poslovnika, mislim da je vreme možda da uputite i onaj član 109. nepostojeći koji je prošli put bio, kao, reklamiran, a u stvari nije, pa da izreknete opomenu poslaniku koji se na ovaj način obraća.

Razumem ja da vi volite konvertitet, da ih primate sve u svoje redove, da jedva čekate da neki novi čovek priđe kojeg možete da ucenite i slično, ali stvarno ovo nema smisla. Čekamo tri minuta da se vi oglasite. Što lepo odmah niste rekli da je ovo zloupotreba pa da ne moramo da slušamo, barem, ove zaista neprihvatljive karakteristike i sve ostalo što se dešava?

Bez obzira prema kome se ovo upućuje mislim da nije u redu i da ste učestvovali svesno u ovome, tako da je na vama da se ovde oglasite i da ovo zaustavite na vreme.

Hvala.

Dobro.
Da li hoćete da se izjasnimo?