Dobar dan svima.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 134 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna najmanje 84 narodna poslanika, da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanici, prof. dr Mirka Lukić Šarkanović, Branko Ružić, prof. dr Jelena Jeremić i Dobrica Veselinović.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 60. dnevnog reda.
Vraćamo se, kao što sam i obećala na raspravu koju smo juče završili, odnosno na replike. Molim narodne poslanike koji su želeli da repliciraju da se prijave samo na sistem.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Ponoš. Izvolite.

Hvala.

Pretpostavljam da ćete mi dati samo dva minuta, iako sam bio prozivan više puta, jel tako, tražio sam više puta? Da li to znači da?

Hteo sam da pohvalim ministra Dačića koji je jedini pokazao to pristojno ponašanje i obraćao nam se stojeći, vidi se da je čovek završio redovan fakultet i da je stara garda, mogli bi ovi novi ministri nešto da nauče.

Doduše on je rekao da sam ja obilazio ove zemlje koje sam pomenuo juče Gabon i Sao Tome i Prinsipe, nisam, a ne znači da ne bih da je bilo potrebe, obilazio sam zemlje slične takvima, u diplomatskoj misiji koristio sam samo diplomatske veštine nisam nosio ni koferče, ni koverte, niti sam sklapao fiktivne ugovore, a te posete su bile uspešne. Inače, ne minimalizujem značaj tih zemalja, i te kako je to važno za naše diplomatske potrebe, ali je potpuno besmisleno da o tome razgovaramo zajedno sa Deklaracijom o pravima srpskog naroda.

Što se tiče primedbi ministra Selakovića, mislim da on na temu diplomatije teško da može da nekome drži lekcije, on je ostao najslabiji, najlošiji, najgori ministar od kada je SNS došao na vlast, ministar spoljnih poslova. Ostaće upamćen kao ministar pravde jer je za njegovo vreme srušena Savamala. Kadrovska politika je za njegovo vreme u Ministarstvu spoljnih poslova bila očajna, ali samo par stvari, on je recimo sa tim nekim alatima, tipa koferče, kovertče, probao da odradi neka od priznanja, pare su potrošene, ništa nije urađeno. Poznat je i po svojoj turneji po Africi, tzv. kovid turneja gde je obećavao slanje vakcina, stigle su samo u jednu zemlju, a na avionske karte potrošeno je 150 hiljada evra.

Recimo za vreme njegovog mandata kupljena je kancelarija za ambasadu u Bejrutu, 30 kilometara od sedišta njihovog MSP, kupljena od našeg počasnog konzula, vrlo mutna radnja. Kupovina zgrade u Buenos Ajresu, delu grada gde se ni u jednom konzulatu nema DKP, 1200 kvadrata imamo dvojicu diplomata tamo i da ne nabrajam dalje.

Na temu ovoga što je spomenuo gospodin Vulin, on je govorio o tome da je Vikiliks pohvalno govorio o meni, to je lepo, ne vidim šta je problem u tome sve to što je rečeno, o njemu su direktni američki izvori govorili jako loše. Mene interesuje da li on veruje američkim izvorima i da li veruje i tome što su Amerikanci ga nazvali ruskim čovekom. Interesuje me i šta Rusi kažu o meni, on to sigurno zna.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik, Miloš Jovanović, kao replika. Izvolite.

Hvala vam gospođo Brnabić.

Pitanje za vas, mislim, korektno što ste oduzeli reč i što smo počeli sa replikama, ali mislim da bi bilo logičnije da date, ne bi bio nikakav problem 20 minuta ili pola sata juče, radili smo mi i mnogo kasnije, šest, pola sedam, jer replika posle 15 sati nema mnogo smisla, a tek nema smisla kada čovek kome želim da repliciram nije u sali. Pitanje za vas, da li postoji mogućnost da ministar Dačić dođe da ja tada uputim tu repliku, jer ovako mi je blago i neprijatno i ne mislim da je preterano vaspitano obraćati se Ivici Dačiću, a da nije tu, da ne može da odgovori na ono što bih imao da kažem. Ako postoji dobra volja sa vaše strane ja bih sačekao njegov dolazak.

Daću sve od sebe, da vidim kako ću to po Poslovniku to da uradim.

Molim vas potrudite se, a ja ću svakako ostati pri svojim principima.

Reč ima narodni poslanik Zoran Lutovac.
Izvolite.

Vidim da Ivica Dačić nije prisutan, ali preneće mu već neko. Dakle, on je postavio pitanje kako je to moguće da se u ono vreme kad je i on bio deo vlasti nije govorila, a sada kada je opet deo vlasti se govori o opasnostima i rizicima od kopanja litijuma, pa postoje mnogi razlozi. Jedan od razloga je što nije isto. U to vreme je Rio Tinto dobio dozvolu za istraživanje, a ne za eksploataciju, a sada se radi o tome da dobije dozvolu za eksploataciju litijuma. To je broj jedan.

Pod broj dva, u to vreme imali smo drugačiji i poredak i drugačiji režim. Vi ste imali poredak i režim koji su bili pod kontrolom institucija, gde ste imali slobodne medije, gde je postojalo javno mnjenje, postojalo je javno mnjenje, gde je prisustvo kandidata predsedničkog iz vlasti gotovo podjednako kao prisustvo opozicionog kandidata za predsednika. Imali ste institucije koje su bile nezavisne, koje su kontrolisale vlast. Zato ljudi nisu imali strahove, kao što ih ima i danas. Danas se oni suočavaju sa vlašću koja nije kontrolisana, koja je sklona radnjama koje nisu u skladu sa zakonom, koja je sklona da umesto javni interes radi za interes ljudi koji su u vlasti. Prema tome, to su ključne razlike, ogromne razlike. U to vreme samo da vas podsetim medijska ličnost je bila Verica Barać koja je kritikovala vlast, koja je bila u instituciji, državnoj instituciji koja kritikuje vlast, danas vi nemate niti Vericu Barać, niti takvu instituciju.

Vi danas imate kao medijske ličnosti ljude koji brane režim, oni su zvezde, oni su svaki dan u medijima sa javnom pokrivenošću i to je ogromna razlika. Tamo gde postoje tragovi, tragovi integriteta, to pokušava da se izbriše, ovo je jedna od tačaka dnevnog reda jeste biranje novog predsednika Fiskalnog saveta. Fiskalni savet je to ostrvce, taj ostatak kredibiliteta, ta institucija koja je govorila o tome šta nije dobro i šta bi trebalo menjati se kritički odnosila prema vlasti. Prema tome, i taj ostatak kredibiliteta se urušava, odnosno, videćemo kakav će biti čovek i ne znamo kakav će biti, mi ne znamo kakav će biti onaj koji ga je nasledio, ali znamo da ovaj više na tom mestu zato što je bio ovakav. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, uvažene kolege, a pre svih građani Srbije, pomerili ste granice i dobro je da ste to uradili. Ostavite ljudima prostor od nekih do 14 sati da sumiraju utiske, pa da onda smisle te dve ključne rečenice u kojima poput kolege koji je govorio prvo uvrede za one koji su povukle priznanje Kosova.

Objašnjavajući da se to dešavalo po okolnostima nekog nošenja, ne znam čega, ima jedna razlika. Inače, gospodin Dačić je stigao u Skupštinu da se ne traumirate ući će da vam odgovori, ali ima jedna razlika između gospodina koji je probao da grupa, a poprilično i glupo govori o onome što je bio posao ministra spoljnih poslova u skladu sa dogovorom sa državnim vrhom. Razlika je u tome da čak i ako je razgovarao na način da pomogne zemljama od kojih očekujemo podršku, nije obećavao ničiju glavu, kao vi koji ste glave prodavali zarad ličnog interesa, a ne državnog, zato je razlika između vas i nas tako drastična i tako velika.

Sa druge strane, najviše mi se dopada što građani Srbije, evo na početku, ovog današnjeg zasedanja imaju mogućnost da shvate da nema Ivice Dačića, socijalista, vladajuće većine vi ne biste imali ni agendu oko koje ćete se okupiti ili bar probati da budete interesantni.

Suma sumarum, uvažena gospodo, kakvi god vam se koferčići predviđali, kakve god kofere da ste onomad sanjali, prenosili, zaboravite, teško će doći vreme kada ćete imati tu šansu ponovo, ali je važno da te prijateljske zemlje koje su pokazale slobodarski duh i poštovanje prema našoj zemlji, ne vređate na način na koji ste to uradili u direktnom prenosu. Hvala vam.