Zahvaljujem, uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najveća tragedija, i trudiću se da ne koristim vokabular na koji je ukazano, ali sam ga čuo sa leve strane, i „lopovi“ i „pokrali ste“.
(Radomir Lazović: Sa prave leve strane, a ne leve sa koje ste vi.)
Zahvaljujem, ako dozvolite da nastavim. Dakle, tragedija je u tome što neko pomisli da na ovakav način, tako što će imati povišen ton, tako što će pretiti prstom, tako što će predstavljati sebe kao stručnjaka, kao ozbiljnog analitičara, kao lekara opšte prakse, da se izrazim, i biti samo na platformi protiv, doći do političkih poena i pri tome stalno pozivati – politička prošlost, politička istorija, a nikako ne shvatiti da se demokratija u Srbiji jedino ostvaruje na izborima.
(Radomir Lazović: Pokradenim.)
Na izborima dobijete glas, da li vam neko veruje ili ne. Na izborima ne možete da varate. Na izborima građani glasaju.
Vi ste meni uvek bili beskrajno duhoviti i beskrajna ste mi inspiracija, ali na izborima glasate za program, na izborima glasate za rezultate, na izborima glasate za platformu, na izborima građani podržavaju sve ono što vi nemate. Dakle, platforma kada ste protiv apriori i samo protiv, a pri tome ne nudite apsolutno nikakvu alternativu, nemate nikada podršku za to.
Znate šta je još veća tragedija?
(Radomir Lazović: Šta?)
Reći ću vam. Najveća tragedija je u tome što bi u ovom domu oko jednog pitanja trebalo da postoji zajednički imenitelj, a to su nacionalni i državni interesi. Najveća tragedija je to što po pitanju nacionalnih i državnih interesa iz ovog doma se čuje narativ, kako je nazvana, sverežimska deklaracija. Pa ta svesrpska politička agresija iz Beograda, pa sverežimiska deklaracija, pa nadalje, pa nadalje, pa nadalje, pa implementacija rezolucije koja je ilegalno i sramno usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Izvinite, ali to je narativ iz Sarajeva i taj narativ je imao samo jedan jasan cilj u Generalnog skupštini Ujedinjenih nacija. Nije to bilo poštovanje civilizacijskih vrednosti, nije to bilo poštovanje žrtava, jer da je do poštovanja žrtava, toga bi se setili pre devet godina. Predsednik Republike Srbije je otišao u Srebrenicu. Šta se desilo pre devet godina? Kako definisati ono, a ne kao organizovani linč i pokušaj ubistva? Da li je devet godina nakon toga neko odgovarao? Da li se neko setio da to pomene, da osudi? Ne, nije, kao da se nije ni desilo.
Dakle, nije ovde reč o civilizacijskim vrednostima, nije ovde reč o poštovanju žrtava i isti narativ, nažalost, danas čujemo u republičkom parlamentu, Narodnoj skupštini Republike Srbije, isti narativ koji ima samo jedan cilj – ne poštovanje žrtava, ponavljam, već pravno-političke konsekvence koje se žele postići implementacijom rezolucije sramne, ilegalne rezolucije koja je usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Šta drugo?
Želite civilizacijske vrednosti? Reći ću i vama, kao i ovima u Sarajevu. Šta ste postigli? Nakon 29 godina obeležićete dan u Ujedinjenim nacijama? Pa to ste činili sve vreme. Nije to vama cilj. Pravno-političke konsekvence, da nestane Dejtonski mirovni sporazum i da nema Republike Srpske. To je cilj koji se želeo postići usvajanjem rezolucije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Nažalost, taj narativ se danas čuje u republičkom parlamentu.
(Aleksandar Jovanović: Hajde završavaj, udavi.)
Pa ja sam tek počeo, polako, imam vremena. Sve je u redu.
Deklaracija o kojoj danas govorimo je istorijski važan dokument, dokument koji definiše ono što jesu nacionalni interesi srpskog naroda u 21. veku, nešto što nije učinjeno u prethodnom vremenskom periodu. I šta reći protiv, ako je jasno definisano - da, mir i stabilnost, ako je jasno rečeno - da, želimo da se borimo za naš narod, da naš narod oseti boljitak od onoga što ćemo činiti i raditi u budućnosti? Da, ekonomija jeste nacionalni interes. Da, možemo mnogo toga zajedno da učinimo i da uradimo. Da, želimo da razgovaramo sa svima ko u Srbiji gleda i sagledava ravnopravnog partnera i ravnopravnog sagovornika. Da, želimo da razgovaramo i sa državama našim partnerima sa Zapada, svidelo se to nekome ili ne, ali sutra će svi tražiti plate, sutra će svi tražiti međunarodni status. I da, jedinstvo. Jedinstvo, jer u periodu izazova, periodu iskušenja kojima je Srbija izložena, kojima je izložena Republika Srpska, najvažnije je da postoji jedinstvo. Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena. Zato ovaj dokument ima istorijski značaj i istorijsku važnost. I da, tiče se nacionalnih interesa srpskog naroda u 21. veku.
Znate, dobro je uvek kada nešto pročitate, kad god, posle dužeg vremenskog perioda dobijete naknadnu pamet, ali dobro je da pročitate, naučite nešto, naročito ako nešto traje 34 godine, i ne traje zato što vi to želite ili ne želite, već to kažu građani Srbije, i onda nešto naučite iz svega toga. Dobro je kada imate političku ideologiju, i kada ste levičar i kada ste desničar, a to što je neko socijalista ne znači da je i socijalista utopista. Dakle, možete vi da spočitavate šta god, ali suština je da uvek budete i da radite u interesu Srbije i u interesu građana Srbije.
(Radomir Lazović: Tako je. Istorijski govor.)
Biće vremena za istoriju, ja sam daleko od istorije. Ali vi nikako da shvatite prošlost, sadašnjost, budućnost i nikako da pokušate da sagledate da iz onoga što nije bilo dobro izvučete pouke, da afirmišete ono, ako je nešto bilo dobro, a ja vidim da ništa nije bilo dobro i da gradite temelje nove budućnosti. Ja sam jako dobro, hvala.
Dakle, kada je reč o onome što ste pročitali nakon toliko godina, rekao sam, dobro je da imate političku ideologiju, ali nikada nije dobro da imate jedan radikalni stav i da mislite da se sve može zaustaviti nekakvim blokadama, da ono što jeste interes i što će ostvariti kvantitativni skok u budućnost, što će ostvariti ekonomski rast, što će ostvariti ekonomski napredak, što će omogućiti kontinuitet u povećanju plata i penzija, vi pokušavate da dezavuišete i dok druge države Evropske unije, poput Nemačke, ulažu u taj projekat, vi želite Srbiju da izolujete, želite Srbiju da distancirate od svega toga i da Srbija nema apsolutno nikakve koristi. Dakle, da, ovde ja ne vidim da je bilo šta netransparentno kada govorimo o projektu koji je pomenut. Sve je veoma transparentno, sve je veoma vidljivo i građani imaju prilike to da sagledaju.
Da, zaštita životne sredine…
(Radomir Lazović: Tako je!)
Mogu i ja glasno da govorim, ali nije mi manir.
Dakle, da, zaštita životne sredine je na prvom mestu, o tome je govorio predsednik Republike Srbije više puta. Ne verujete stručnjacima u Srbiji, veruju građani Srbije, ali garant za sve ovo će dati Evropska unija, garant za sve ovo će dati i Nemačka. Konačnu odluku doneće Srbija. I kao što je to rekao predsednik Republike Srbije, uvek u interesu Srbije i uvek u interesu građana Srbije. Naravno, zaštita životne sredine, naravno, sociološki aspekt na drugom mestu i, naravno, ekonomija na trećem mestu. Ja shvatam, naravno, kada imate nešto što je prednost, kada imate nešto što će omogućiti ekonomski rast, nije sve tako lako i nije sve tako jednostavno.
Postoje različite grupacije ljudi i nemojte da imate dilemu da će i predsednik Republike i predsednik Vlade i čitava Vlada i resorni ministar, ja se izvinjavam ministarki, ovo je njen resor, ja ne želim da se mešam, ali moram da kažem, naravno da će se razgovarati sa građanima koji žive u Jadru i Rađevini i duboko verujem da će oni razumeti suštinu svega onoga što želi da se realizuje. Naravno da će se razgovarati sa onom, rekao bih, drugom grupacijom koja je bila izložena i insinuacijama i određenim notornim lažima, ali o tome će govoriti stručna javnost, o tome će govoriti stručnjaci, a mi ćemo omogućiti da glas stručne javnosti dođe do građana.
Naravno postoji ona treća grupacija na koju kao što vidite ja ne želim da trošim energiju, ne želim da trošim snagu, jer ja znam jako dobro da..
(Aleksandar Jovanović: Pa, troši slobodno.)
Pa, imam vremena polako. Ja znam jako dobro da kada polazite od toga što gore po Srbiju to bolje po na nas, ne vidim razlog da uđem u bilo kakvu vrstu rasprave.
Zahvaljujem, predsednice.