Hvala vam.
Gospodine Jovanoviću, pretpostavljam replika?
Izvolite.

Ovako rasprava treba da izgleda, čini mi se. Ali samo kratak odgovor. Deklaracija o Srebrenici, mi smo glasali protiv 2010. godine i nikad posle toga nismo bili u koaliciji sa ljudima koji su glasali za. LJudi, vi sedite, ministarka u vašoj Vladi Deklaracija o Srebrenici 2010. godine nosi njen potpis, Slavica Đukić Dejanović. Dobro.

Šta je urađeno za Republiku Srpsku do 2012. godine? Možda nije dovoljno, ali evo reći ću vam dve stvari – kupovina „Telekoma“ Republike Srpske, i upumpavanje velikog novca, bez kog tada Republika Srpska ne bi mogla da opstane i Sporazum o specijalnim paralelnim vezama. Ne možete reći da nije ništa. Da li je moglo posle više iz tog sporazuma da se izvuče? Svakako, ali kao što dobro znate, od 2008. godine DSS više nije na vlasti, ali su vaši sadašnji partneri na vlasti.

Što se tiče ugla napada, ne tražimo mi izgovor nikakav. Da ova deklaracija ima istorijski značaj koji vi pridajete i za koji bih ja voleo da ima, sve bi ovo bilo drugačije, drugačije bi bila pisana, ne mislim samo na sadržaj, nego na način na koji je pisana, kao što rekoh malopre, konsultovalo bi se mnogo više ljudi, počev od srpske opozicije, drugačije bi izgledala ova sednica, drugačije bi izgledao ovaj današnji dnevni red.

Na kraju, kažete – ne možemo, nešto bi dodali, nešto bi oduzeli, nije sitnica kada vam je glavno spoljnopolitičko opredeljenje u direktnoj suprotnosti sa vitalnim nacionalnim interesima. O ovome sam sa gospodinom Dačićem, imali smo raspravu burnu 2012. godine, u jesen. Evo, 10 godina kasnije, 12 godina kasnije se vrtimo ukrug, i Kosovo i Evropa. Gospodo, ne biva. To nije detalj, to nije nešto što bih dodao ili bih nešto malo oduzeo. Svašta bih ja dodao, ponešto bih oduzeo, ali to su sitnice. Ovo naprosto nije sitnica, a neću se vraćati, hvala vam na ovih 20 sekundi viška, završavam, na onu protivrečnost između reči i dela koja je malo više od obične politike. Hvala puno.

Hvala vam.
Pre nego što nastavimo, samo informacija.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Sabire Hadžiavdić i Jelene Bogdanović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine.
Saglasno članovima 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na Predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrane narodnim poslanicama Sabiri Hadžiavdić i Jeleni Bogdanović danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Pre nego što dam reč dalje, pitanje samo, narodni poslaniče gospodine Škrijelj, vi ste se prijavili po kom osnovu?
Povreda Poslovnika.
Izvinite, molim vas, što vam ranije nisam dala reč.
Izvolite.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. stav 1. Poslovnika gde stoji – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Mislim da ste povredili Poslovnik prilikom izlaganja Miloša Jovanovića u delu kada je on otvoreno negirao genocid u Srebrenici. Dakle, nama kao narodnim poslanicima SDA Sandžaka apsolutno nije cilj da vodimo bilo kakve polemike sa bilo kim od kojih oni koji su nas birali neće imati korist, međutim, postoje crvene linije.

Dakle, u Srebrenici je počinjen genocid nad bošnjačkim narodom jula 1995. godine. To je utvrđeno presudama Međunarodnog suda pravde.

Ja molim sve samo da se smire. Čovek ima pravo na svoje mišljenje. Ima pravo na svoje mišljenje, ima pravo da iznese svoje mišljenje. Dakle, kao što je nije povreda Poslovnika ono što je uradio narodni poslanik Miloš Jovanović. Vi nastavite…

Vi me pustite da ja završim, pa vi posle cenite je li bilo povrede ili nije.

Vi nastavite, pošto nije povredio Poslovnik, ja ću vama, nastavite koliko god želite, samo ću vam oduzeti to vreme od vremena koje imate.

Ako mogu samo da završim, pa vi posle cenite da li je bilo povrede ili nije.

Izvolite.

Dakle, to je utvrđeno presudama Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala. Negiranje genocida je najveći stepen uvrede za žrtve, one koji su preživeli i njihove porodice. Na kraju, to je i uvreda za Bošnjake Sandžaka, građane ove države, građane Republike Srbije.

Nije dobro kada se ovakvi glasovi čuju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ovaj narativ nije put kako se gradi suživot i tolerancija. Međutim, mi smo svesni da postoje političke stranke čija primarna uloga u društvu nije da budu vlast ili opozicija, to je njima sekundarno. Primarno je da oni koji su na vlasti deluju pristojno, da ne kažem normalno. Hvala.