Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Lutovac.
Izvolite.

Replika. Pominjao je gospodin Dačić i Borisa Tadića i sve ono što se dešavalo.

Samo ću podsetiti da je nekadašnja vlast dala dozvolu za istraživanje, a onda je bivši režim, režim Ane Brnabić, stavio ad akta taj projekat i rekao - neće se kopati, a onda je sadašnji režim, režim Vučevića odlučio da da dozvolu za eksploataciju, za kopanje litijuma i tako stoje stvari.

Ni ja se ne razumem u litijum, nisam iz te branše, ali se razumem dobro u državu, u politički sistem, u autokratiju i mogu vam reći da autokratski sistemi ne bi trebalo da imaju poverenje. Zato građani nemaju poverenje u autokratski sistem koji niti je kontrolisan, koji je sklon korupciji, koji je sklon da radi u sopstvenom, a ne u javnom interesu. Zato su građani s pravom u strahu šta će se desiti, jer kad imate takav režim, koji pri tome još nije kontrolisan i ne postoje institucionalni mehanizmi da bude kontrolisan, građani se s pravom toga plaše.

Zato je važno da ono što je predsednik države bio najavio, pa odustao od toga, a to je stručna debata, opšta društvena debata, javna debata da se stvarno desi, a ne politikom svršenog čina potpiše se memorandum, pa vi onda posle debatujte o posledicama, a ne o tome šta treba da se radi.

Hvala vam.

Sad samo neko ko priča o državi da mi objasni kako je memorandum obavezujući i svršen čin, pa da razumemo i svi ostali to.
Reč ima gospodin Ponoš.
Izvolite.

Pohvaliću gospodina Dačića po drugi put danas, samo ne znam da li će ponovo morati koleginica njegova da ga brani, jer izgleda da to nije baš dobro za članove Vlade kada ih neko iz opozicije hvali.

Jako se dobro setio kako je donošena Deklaracija o Srebrenice. U to vreme ja sam bio u drugom planu, ali znam da je urađeno dosta napora da se postigne saglasnost među vlasti i opozicije i međunarodnom planu da se ta deklaracija donese.

Ja mislim da je to dobro urađeno tada i bilo je blagotvorno za interese ove zemlje.

Hoću nešto drugo da kažem u ovom momentu. Danas je gospodin Vulin rekao da… čini mi se da je on rekao, onaj ko ne podrži današnju deklaraciju, da se ispisuje iz istorije. Dobro, to je njegovo pravo da tako misli. Mene interesuje da li Vlada ima jedinstvo na temu te deklaracije? Interesuje me i molim da se izjasne ministar Žigmanov i ministar Zukorlić da li oni podržavaju ovu deklaraciju?

Hvala.

Reč ima predsednik Vlade Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovani narodni poslanici, član 16. deklaracije – Svesrpski sabor ne podržava Rezoluciju o Srebrenici, za koju su glasale 84 države u Generalnoj skupštini UN, dok je 109 država bilo protiv, uzdržano ili nije glasalo. Pomenutom rezolucijom izvršen je pokušaj kolektivnog okrivljavanja celog srpskog naroda, koji je neprihvatljiv i ne može biti sproveden u delo.
Pročitao sam ceo član 16. deklaracije samo da bih potvrdio da je, što se mene tiče, a verujem i velike većine javnosti u Srbiji, potpuno jasan naš stav u odnosu na ono što je definisano u toj rezoluciji.
Mislim da je ovo jedan odgovoran i pristojan način pristupa, da ne kopamo po ranama Bošnjaka, Muslimana za stradanja njihovih sunarodnika, već da se jasno odredimo u odnosu na pravnu kvalifikaciju, a rekao bih političku i svakako na ono što se dešava ili dešavalo u odnosu na usvajanje ove rezolucije, koja je izglasana u skladu sa nekim procesima, odnosno pravilima pred Generalnom skupštinom UN, ali je svakako izgubila ili nije donela legitimitet koji je trebala doneti, kako je to zamišljeno od autora iste.
Ne vidim tu nijedan promil prostora da neko može da ospori da se nismo dovoljno odredili u odnosu na to pitanje.
Što se tiče ćiriličkog pisma, saglasan sam da se, nažalost, malo upotrebljava u javnom životu. Mislim da imamo velike izazove i da li svi radnici u prosveti dovoljno koriste, promovišu ćiriličko pismo i to da ne polazimo od… da niko ne zameri što ću reći nacionalnih manjina, nego pre svega bih govorio i o ljudima koji su pripadnici većinskog naroda, srpskog naroda, da imaju taj odnos koji je, neću reći ignorantski, ali odnos nekad ne brige.
Što se tiče državnih institucija, vi znate da je ćiriličko pismo u apsolutnoj upotrebi, ali bilo bi fer da ste rekli da, u odnosu na ono što je ranije bilo, danas postoji bar zakon koji to definiše, ali očigledno nas čeka implementacija ili bolja i konkretnija, konstruktivnija realizacija istog zakona i spreman sam da o tome pričamo kad god budete imali za shodno da ministar Selaković, a i Goran Vesić je izašao sa nekim predlozima, i mislim da ćete videti i reakciju njegovog ministarstva u odnosu na neke pravne institucije, odnosno privredne institucije koje ne koriste ćiriličko pismo, ali to je poziv za sve nas. To je stvar negde i kućnog vaspitanja i rada sa decom i rada u školama. Ne mislim da ćiriličko pismo mi možemo da sačuvamo samo nekim nametanjem, nego mora biti i odnos celog naroda i društva prema istom.
Da li postoji bojazan da ćiriličko pismo se svede samo na epitafe na nadgrobnim spomenicima, rekao bih da to nije neozbiljna konstatacija i biće to veliki izazov i za SANU i za Crkvu i za Maticu srpsku, za sve institucije, ali rekao bih i za sa svakog pripadnika naroda kome je ćiriličko pismo osnovno pismo ili prvo pismo, naravno, ne poričući bogatstvo srpskog jezika koje ima i latinično pismo.
Što se tiče Kosova i Metohije, još jednom da kažem vrlo jasno, to je sve negde i ostaje stenogramski i audio zabeleženo, Republika Srbija nije prihvatila francusko-nemački sporazum. Još jednom, nismo prihvatili francusko-nemački sporazum, nismo ga popisali i stavili smo jasne odrednice, odnosno jasne primedbe na isti i rekli vrlo jasno - neprihvatljivo je bilo kakvo implicite, eksplicite, priznavanje nezavisnosti tzv. nezavisnosti tzv. Kosova. To je crvena linija za Republiku Srbiju. Da možemo da pričamo, pričaćemo, gledamo svaki manevarski prostor da iskoristimo da nam državu ne sahrane po ko zna koji put u novoj istoriji, da nas ne progone, ne kazne, ne sankcionišu, da ne izgubimo nešto drugo braneći nešto što je i te kako vredno, ali da ne izgubimo nešto drugo što je isto vredno za građane Srbije.
Samo razumite malo da ne moramo sve karte uvek da pokažemo javno, jer je to kontraproduktivno za srpsku poziciju. Ja znam da vas ne interesuje pitanje Kosova i Metohije, jer nikada niste rekli šta je vaša politika o Kosovu i Metohiji, nikada niste smeli da spomenete ni jedu reč, sve suprotno, evo, samo prevedite šta je to suprotno. Jednom prevedite, ustanite i budite hrabri, pa kažite šta je vaša politika. Odlično, samo da i građani to razumeju.
Rekli ste da niste pozvani. Ja sam se kleo na srpski Ustav, Ustav Republike Srbije. Rekli ste niste pozvani na konsultacije oko deklaracije, ali bi bilo fer da ste kao neko ko ima institucionalno pamćenje, da ste spomenuli primer Mitrovdanskog ustava. Nismo ni mi bili pozvani na konsultacije, ali smo pozvali kada je i blaženopočivši patrijarh Pavle pozvao građane, pozvali da se glasa za Ustav, da ne bi Tači pravio vatromet koji je priredio u centru Prištine, bez konsultacija, jer smo tad rekli nije pitanje stranke, pitanje je države. Samo, taj deo ste prenebregli da spomenete.
Tablice, da, muka je, pritisak, oduzimanje kola, pretnje, ali budite fer do kraja, pa kažite – tablice su rezultat sporazuma iz 2011. godine. Da ne spominjem ime ko je potpisao, pa Borko Stefanović. On je potpisao, to je taj sporazum.
Još nešto. Kažete posebna sednica o Kosovu i Metohiji. Bila je posebna sednica, nažalost, za neke od vas je bila glavna tema ko gde sedi. Dve sednice su bile, a tad je bila tema ko gde sedi.
Zašto to nije bila prilika da glasate o izveštaju, o situaciji o Kosovu i Metohiji, ne da podržite vlast, nego da se izjasnite o situaciji na Kosovu i Metohiji? To bi valjda bio odgovoran pristup.
Ono što vam ključno zameram kada pričate o toj temi, nikad ne spomenete da smo 2001. godine, govorim u prvom licu množine, mi kao država, ali ste vodili vi tad državu, pustili 1800 terorista iz zatvora Srbije, 1800 krvoloka, ideologa onoga što vi danas osporavate i borite se, i ja se borim protiv toga, a pričam o nezavisnosti Kosova. Pa, mi smo pustili sve njih, između ostalog, i ovoga koji danas sprovodi najgoru politiku prema Srbima na Kosovu i Metohiji.
Ne možete uzeti jednu sekvencu, pa na osnovu nje analizirati situaciju na Kosovu i Metohiji. Da ne idemo istorijski od Berlinskog kongresa, ali samo u poslednjih 25 godina šta nam se sve dešavalo, ili 35 godina.
Na kraju, vaša priča bi imala političko utemeljenje sa te pozicije napada na vlast, kritike, kako god, do jednoga, a to je da vi pokušavate ovu vlast i ovu politiku da promenite sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno i koji ne vide Republiku Srpsku kao entitet, da, jer to objašnjavate na jedan lascivan način, bilo s kim samo protiv ovih, a onda kada ove srušimo, onda ćemo mi, zaboga, u stvari sprovesti našu politiku, a u tom paketu svega i svačega vi ste manjinski paket ili akcionar.
Tako da, vaša politika, da ne ulazim u dublju analizu, apsolutno ne može da izdominira u ovom paketu ovog političkog korpusa. I to je prevara koju vi nudite građanima. To je najveća prevara koju nudite građanima, da ćete vi da nas kaznite za lošu politiku na Kosovu i Metohiji tako što ćete da nas politički pobedite sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno i koji neće da podrže deklaraciju, koji kažu da su to politički pamfleti, da je crkva zloupotrebljena, koji neće crkvu, nažalost, i vaši koalicioni partneri nisu hteli, pa niste glasali za to. Vi ste bili u političkoj koaliciji sa onima koji kreče, precrtavaju srpske zastave.
Ne možete to da objasnite željom da pobedite loš režim, zato što vi idete protiv nekoga sa onima koji su sve suprotno od onoga što se vi zalažete, a napadajući vlast upravo na tim tačkama. I tu pada vaša politička platforma i politika, jer to pokazuje da je politika bez politike. To je ključna primedba, zamerka ili uvek moj kontraargument kada vi kritikujete.
Zaključak, svi vi znate da Srbi na Kosovu i Metohiji se iseljavaju zato što su pod pritiscima albanskog režima u Prištini, a ne zbog srpske države. Samo prošle godine nam se smanjio, ljudi, pričamo otvoreno, nemojte da bacate maglu, ljudi odlaze jer su pod pritiscima albanskog režima u Prištini. Lako je nama odavde da ispalimo tri pamfleta, pa da vidimo ko je spreman da se vrati u Đakovicu, ko je spreman da se vrati u Prizren, u Orahovac, ko je spreman da se vrati u bilo koji deo Metohije ili Kosova. Nemojte da pričamo priče i uvek Srbujemo i optužujemo vlast, na nećemo da uđemo u objektivnost.
(Aleksandar Jovanović: A zakletva?)
Ja znam da vas ne interesuje Kosovo i Metohija. Ja znam da vas ne interesuje pozicija Srba na Kosovu i Metohiji. Znam da vas ne interesuje nijedno mesto na Kosovu i Metohiji, ali pustite mene da pričam o tome, imam pravo da pričam o tome, imam i potrebu, imam i obavezu. A to ako vas ne interesuje, izađite, pa se vratite i pričajte vaše gluposti, ali pustite da pričamo mi koji želimo da pričamo o ovoj temi. Ne interesuje vas tema, nemojte da učestvujete. Nas interesuje tema. Otvorila se rasprava, evo, mi dajemo kontraargumente, jer je i to deo deklaracije.
Srbi se iseljavaju u kontinuitetu poslednjih 40, 50, 60 godina, jer su pod pritiscima. Iseljavali su se i kad je bila srpska policija i vojska dole, nažalost, jugoslovenska, i naše sudstvo i kompletno naš prosvetni sistem, nažalost. To nije alibi priča, nego je hronološko činjenično sagledavanje onoga što nam se dešavalo
Da optužite jednu vlast – vi ste krivi što se iseljavaju Srbi. Hajdete, molim vas, mislite da iko od nas želi da se Srbi iseljavaju? Pa, šta, kao to je dobro za nas, za našu politiku, za promociju?
Ne možete da pobedite neke greške eventualne, kako vi vidite, oko Kosova i Metohije tako što ćete da to napadate sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno. To je nemoguće. To je politički neostvarivo. Nemam nameru da budem advokat EU. Dokle god imamo ekonomski interes, time politički idemo u tom pravcu, to je vrlo jasno. Evropska unija nije skup emocija i ljubavi, nego interes. Da ja zastupam politiku da nas sankcionišu, izoluju, uvedu vize i ne dolaze fabrike, ne pada mi na pamet, apsolutno svestan svih naših razlika, po ovim pitanjima, a da izolujem Srbiju i da vodimo tako autističnu politiku, nemam nameru. Dokle god je ta politika koja vodi napred Srbiju u ekonomski razvoj, a i jačanje vojske, policije, prosvete i zdravstva, ja sam za tu politiku. Ako je to put u EU, to je put u EU.
Sa time završavam. Voleo bih da uvek imamo veću ozbiljnost kad pričamo o ovim temama, i Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, niko nije hteo da uvredi bošnjački narod, ja sam baš vrlo precizno govorio i rekao da je ovo odrednica i svako ima pravo da doživi onako kako oseća neke događaje da su se istorijski desili. Mislim da je ovaj član 16. u deklaraciji vrlo precizan, a nije bio pretenciozan. A da je postupanje države u UN i međunarodnoj diplomatskoj aktivnosti pokazalo naš stav i naš odnos po tom pitanju i da niko u javnosti Srbije nema dilemu, a nažalost, evo neke poslanike i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, verovatno na zadovoljstvo Aljbina Kurtija, ne interesuje tema Kosova i Metohije, vređaju, dobacuju i iritira ih što pričamo o ovim stvarima koje su za mene suštinski važne, ne potcenjujući ostale teme, ali ovo su pitanja opstanka države i pitanja opstanka naroda, ali možemo doživeti da narodni poslanici u srpskoj Skupštini vređaju, psuju i smatraju da je ovo dosadno, da treba završiti, skratiti, prekratiti, jer je tema neinteresantna, već treba da pričam o nekim drugim stvarima. Hvala.

Reč ima ministar Goran Vesić.
Izvolite.

Moguće je da ćemo otići gospodin Mali i gospodin Vučević i ja u Peć i u Prizren samo kada nam ove vlasti iz Prištine budu skinule zabranu, pošto je nama zabranjen ulaz, za razliku od nekih koji slobodno mogu da putuju po Kosovu i Metohiji. Nisam se zbog toga javio za reč.
Mi od jutros ovde trpimo torturu jednog poslanika, kažem jednog poslanika, tu ne mislim na sve opozicione poslanike, koji dobacuje, vređa, psuje, maltretira sve ljude, iznosi laži, iznosi neistine i zato ću se sada obratiti i podaci koje ću sada izneti su javni podaci. To su podaci koji govore o tome kakvo je beščašće tog poslanika i kako ima dvostruke aršine.
Slušamo od njega od jutros kako se bori za zaštitu životne sredine, kako će da blokira puteve, kako je beskompromisan borac da se životna sredina zaštiti, ali sve dok ne pomenemo jednu zgradu u Beogradu, a ona se zove ekskluzivni kompleks Park „Šumice“.
Ova slika koju ću pokazati je, inače, skinuta sa interneta. To je slika na kojoj se vidi ovaj gospodin ovde koji se predstavlja kao kum gospodina Jovanovića, izvesni Miroslav Kovačević, investitor, koga inače zovu Mića Ćuskija, koji je sagradio, dame i gospodo, ovaj ekskluzivni kompleks Park „Šumice“ pored samog parka. Vidite, gore imate četiri bazena. Sve bi to bilo uredu, gospodin je dobio regularnu građevinsku dozvolu, evo je ovde, takođe skinuta sa CEOP-a gde svaki građanin može da je skine, da pre izgradnje ovog kompleksa na tom mestu nije bilo ovo – zelenilo i šuma.
Gospodin Miroslav Kovačević, kum i finansijer gospodina Jovanovića je posekao, dame gospodo, 461 stablo. Da li ste mogli da čujete da je bilo protesta kada se Park „Šumice“ gradio? Ne. Da li ste mogli da čujete da se neko oko toga bunio? Naravno da ne. Znači, ono što može kum, ne mogu drugi. To su, dame i gospodo dvostruki aršini.
Opet kažem, sve podatke koje sam izneo su javni podaci. Možete da ih dobijete, kako od građevinske dozvole, tako do izveštaja iz katastra gde se vidi ko je podneo zahtev.
Ono što želim da vam pokažem, to su ovi bazeni. Pošto nas gospodin ovde optužuje kako ćemo praviti javne kuće, mene samo interesuje da li se i on kupa u ovim bazenima ovde na vrhu, evo ovde su sve bazeni. Pogledajte kako to izgleda.
Da vam još nešto kažem. Tamo gde je bilo ovo 461 stablo, za one koji ne znaju, tu vam je u blizini Osma beogradska gimnazija i Muzička škola „Petar Konjović“. Znači, oteli su deci 461 stablo, posekli. Pogledajte ovu zauzetost, 100%. Ovde nema prostora ni za trotoar, a ne za drvo, i to može kada je kum gospodina Jovanovića u pitanju, onda se niko ne buni, a ne može kada je neko drugi u pitanju. Inače, mislim da nije normalno bilo ko da gradi, ali to su vam dvostruki aršini. Tako izgleda kada u politici imate dvostruke aršine. Kad jedan aršin važi za kuma, a drugi važi za druge.
Što se tiče gospođe za koju je više puta pomenuto da li ću je primiti ili ne, ono što želim da kažem, a jedan od razloga zašto tu gospođu ne primam je taj što se dešava da često investitori u Beogradu, koji dobiju dozvolu ili pokušaju da dobiju dozvolu da grade, dobiju poziv od te gospođe koja kaže – evo radite studiju procene uticaja životne sredine, mi možemo da vam pomognemo, ja kao saradnica gospodina Jovanovića, da lakše to prihvati javnost. Što znači, ko prihvati ponudu, onda tu neće biti protesta. Ko ne prihvati ponudu, tu će protesta biti. Više takvih investitora postoji i to je način kako oni naplaćuju svoju ekologiju. Ako pričamo o ekologiji, onda važi za sve i u svakom slučaju.
Ja se izvinjavam što sam upotrebio, što sam iskoristio ove podatke, ali kažem – svi podaci su javni, od ove slike koja može da se skine sa njihovih fejsbuk naloga, ništa od ovoga nije nešto što ne može da dobije svaki građanka i građanin Srbije, koji žele, ali to samo govori o tome koliko gospodin Jovanović ovde ima dvostruke aršine i koliko vrede njegove reči. Ne vrede ništa.

Reč ima Aleksandar Jovanović, replika.

Mog kuma ne zovu Miša Ćuskija, a ne zovu ga ni Nikola Petrović. Ne mešam se u poslove bilo čije i ne znam šta je ko gradio. Nisam se nikada bavio investicijama, za razliku od svih vas, počev od Ane Brnabić, pa preko svih vas. Možete da proverite svu moju imovinu, a voleo bih da svi vi pokažete svoju. Da vidim koliko ste vi to teški, gospodo Brnabić, koliko para imate na računu, jel možete odmah da nam kažete? Ovde se iznose privatni podaci.

Da, ja mog kuma volim i sa njim se družim od 2. razreda osnovne škole. Ne zanimaju me njegovi biznisi i nisam mu ja izdavao dozvole, nego vi za gradnju. Ako je nešto posečeno, a nije tačno da je posečeno, lažete po običaju. To je vaša stara… Pogledajte slobodno. To je vaš stari običaj, gospodine Vesiću, da lažete, masno lažete. Nisam ga ja ovlastio da se bavi, niti sam davao bilo kakve dozvole. Ako je nešto urađeno protiv zakona, tu ste bili vi gospodo, vi ste izdavali građevinske dozvole svima. Imamo prilike da vidimo na šta nam liči ovaj grad.

Što se tiče mojih kumova, gledam vas, gospodine Vesiću, hajde gledajte me malo u oči, ako imate petlju, a nemate. Optužili ste me da vređam vaše saradnice, govorili ste ovde da sam narkoman, jel to tačno? Da sam drogiran? To ste mi govorili, gospodine Vesiću, vi koji ste klečali pre svakim ko je vodio ovu zemlju, vi koji ste podguzna muva. To ste vi i bićete uz svaku vlast i spremni da blatite i kaljate ljude kako god stignete, a koliko ste vi teški, gospodine Vesiću? Koliko vi stanova imate? Šta vozite? Hajde otvorite vaše imovinske karte.

Građani ove zemlje, pred vama stoje milijarderi koji su se obogatili na račun…