Prvo, ja o tuđoj deci ne pričam, a zna se kako prolaze moja deca, koju tuku u školi jer im je tata lopov zbog laži koje iznosite.

Nemojte da pričate o ljudima od 30 godina koji su se zaposlili u službama kao deci. Hajde to da preskočimo. To je broj jedan.

Nemojte meni da bilo ko bilo šta o deci priča, zna se kako moja deca prolaze.

Što se tiče gospodina Arsića, koji ovde priča o tome šta sam ja ostavio u Beogradu, gospodine Arsiću, ja izašao na izbore a dobio 36%, Vučić 26%. Da je neko drugi, bilo bi 50%, pošto je on najozbiljniji protivnik. Četrdeset pet obdaništa otvoreno, tri mosta, domovi zdravlja četiri, osnovne škole devet.

Meni je fascinantno da vi pričate o ekonomiji sa srednjom tehničkom školom koju ste završili u Kostolcu. To mi je ovako fascinantno, ali mi je još fascinantnije da ste vi čovek koji bi trebalo da bude u Odboru za pravosuđe, jer ste vi uspeli da uđete u kafanu sa pištoljem pijan, da uzmete pare od konobara, da budete oslobođeni zato što je veštak rekao da ste vi bili toliko pijani da niste znali šta radite. Vi ste ušli u istoriju srpskog pravosuđa.

Kada pričate da nije urađeno ništa za naše vreme, nabrojao sam. Urađeno i tri mosta, urađeno i devet osnovnih škola, urađeno 40 i nešto obdaništa i urađena četiri stana koja ste vi u Mirijevu kupili za vreme kad je bilo mnogo loše, u vreme prethodne vlasti.

Još jednom vam kažem, pošto ne mogu više da vas slušam, pošto kada slušam onda mi se zdravstveno stanje ozbiljno naruši dodatno, pa ću morati da odem. Svaki put kada bilo ko od vas kaže laž o meni, ja ću reći istinu o njemu.

Hvala vam puno.

Vi se, kolega, sada niste javili za povredu Poslovnika? Ovo vam se ne čini da je bila povreda Poslovnika?
(Peđa Mitrović: Ne.)
Nije? Bravo!
Kolega Arsiću, pravo na repliku.
Izvolite.

Ne koristim pravo na repliku, nego kao predstavnik predlagača, na šta imam pravo, jer očigledno je da sve što sam govorio u prethodnoj diskusiji da je jako pogodilo bivši režim toliko da je pobegao.

Evo, ja sedim ovde čitav dan, nije mi teško, ne plašim se njih, nisam se plašio ni kad su bili vlast, a kamoli sada, ne plašim se na njihove stvari koje oni izmišljaju, pričaju. Mene samo interesuje jedna druga stvar, na šta oni nikako ne daju odgovor, kakva je to matematika da za četiri godine na mestu gradonačelnika Beograda zaradite 619 miliona evra?

Evo, samo to da odgovori, da kaže građanima Srbije tu čarobnu formulu kako se zarađuje 619 miliona evra.

Ovde očigledno postoje neke duple istine u celoj toj priči zato što ne znam kako da objasnim jedan vrhunski bezobrazluk, da koristite poziciju gradonačelnika Beograda i pritom koristite i svoj politički uticaj da naterate RTS da potpiše ugovor sa vama na osnovu koga ćete da zaradite 619 miliona evra? To je ono što građane Srbije najviše interesuje i to je ono prema tome kako se građani Srbije opredeljuju. Opredeljuju se prema rezultatima i ko se kako ponašao dok je bio vlast.

Nemojte da krivite nikog drugog osim vas što ne možete da pobedite SNS i Aleksandra Vučića.

Jeste, bio sam i u Srpskoj radikalnoj stranci, i tada sam vas pobeđivao. I Vučić vas je tada pobeđivao. Pobeđivali smo vas uvek zato što ste se jako loše odnosili prema građanima i imali očajne rezultate. Samo su poluge vlasti iz straha koji ste imali vas održavali na vlasti i podrška iz zapadnih ambasada, pa valjda zato i danas pišete pisma američkom ambasadoru da vas uvede u vlast u Srbiji. Tražite od njega pomoć.

Znate šta, kada se bavite politikom iz kog god da ste naroda i iz koje god države da dolazite, nemojte tražiti pomoć i podršku. Nemojte tražiti pomoć i podršku od stranih ambasada…

Oprostite, kolega Arsiću, samo da objasnim kolegama po kom osnovu govorite.
Vidim da je nervoza nastupila.
Ovo nije replika, tako da nemojte me gledati čudno.
Nemojte da dobacujete kolegi, pošto uporno kritikujete dobacivanjem.
Uostalom, za to je zadužen gospodin Jovanović.
Izvinite, kolega Arsiću.
Izvolite.

Niste morali, koleginice.

Razumem vašu želju da atmosferu u Skupštini privedete onom delu koji se odnosi na Poslovnik, ali ne smeta meni njihova galama, čak me i motiviše da još afirmativnije govorim o politici Srpske napredne stranke i politici koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji, za razliku od njih, ne traži podršku po stranim ambasadama, nego traži i dobija podršku od građana Srbije, pa kada budete dobili tu podršku od građana Srbije, onda možemo da razgovaramo o tome kakvi ste kao…

Primećujem da vas mnogo pogađa sve što sam rekao. Jadni ste političari koji visite po zapadnim ambasadama da vas one dovedu na vlast.

Znači, ja sada svakoga od vas slobodno, pošto sam ja iz Požarevca, slobodno izazivam i bacam rukavicu da me pobedite u Požarevcu sa vašom strankom, a ja sam na ime, da vidim kako ćete da prođete. Toliko o tome koliko o vama misle građani Srbije ne zato što sam ja nešto mnogo poseban, nego kakav negativan stav imate potpuno zasluženo od strane građana Srbije prema vama.

Prelazimo na listu narodnih poslanika.
Reč ima kolega Edin Đerlek.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se držim dnevnog reda, iako vidim da je to danas veliki izazov.

Kada je u pitanju deklaracija, naravno da Srbi imaju pravo da se sabiraju i da usvajaju deklaracije, naročito ako se ima za cilj ono što se govori, a to je sloga, zajedništvo, pomirenje, pa čak i nacionalni ponos. To su sve dobre i legitimne stvari, kao što je dobro što se izražava pijetet prema žrtvama u BiH, ali isto tako i u zemljama bivše Jugoslavije.

Međutim, postoji nešto što je crvena linija za nas Bošnjake, pritom mislim na Bošnjake koji žive u ovoj zemlji, koji žive u regionu, u dijaspori i u celom svetu.

Kod mene nećete naći raskorak u onome što govorim u Novom Pazaru, u Beogradu, u Sarajevu, Banja Luci i bilo gde u svetu. Moj narod me je birao da jasno saopštavam naše stavove.

Ja ću vas zamoliti samo, ako možete da utišate predstavnike iz opozicije, budući da ne mogu da govorim i da mi nadoknadite ovo vreme.

Dakle, ja nisam ona vrsta političara koja krije svoje stavove, već ih jasno saopštava, smatrajući da je u toj iskrenosti i otvorenosti lek za poboljšanje naših odnosa. Iskreno volim ovu zemlju i sve narode koji žive u njoj. Radim na tome da Srbija ide napred i da građani ove zemlje bolje žive. Mislim da sam to dokazao i pokazao i nastaviću to da radim u budućnosti onoliko koliko mi se da šansa i prilika.

Međutim, naš stav po pitanju Srebrenice je jasan. U Srebrenici se jeste dogodio genocid i za njega su osuđeni pojedinci, ne država Srbija i ne srpski narod. I ko god kaže da je srpski narod genocidan narod, znajte da je zlonameran i da ne želi dobro ni sebi, ni svom narodu, ali ni srpskom narodu. Nijedan narod ne može biti okarakterisan kao genocidan narod. Čak i Srbi su pretrpeli genocid u Drugom svetskom ratu i to nikada neće biti politika Stranke pravde i pomirenja.

Kada je u pitanju rezolucija o Srebrenici, oni koji misle da je slučajno i da nema nikakvog dodira sa onim što se dešava u Palestini i Gazi, znajte da je veoma naivan. Itekako ima veze, jer mnogi žele da operu svoje ruke tom rezolucijom od onoga što se događa danas u Gazi. Možda i operu ruke, ali savest nikada ne mogu oprati. Sad oni misle da će muslimani reći – pogledajte kako nas oni brane i štite, isti oni koji podržavaju masakr u Gazi, gde je ubijeno preko 40 hiljada ljudi, dva miliona raseljeno, gde deca skupljaju kišnicu da bi imali šta da popiju, gde skupljaju na deponijama hranu, gde roditelji skupljaju delove svoje dece da bi mogli da ih sahrane. I gledajte čuda, ta ista izraelska vojska kaže za sebe da je najmoralnija vojska na svetu, vojska koja je ubila na desetine hiljada nedužnih i nevinih civila, vojska koja je ubila na stotine novinara, na desetine humanitarnih radnika, koja UN proglašava terorističkom organizacijom, koja snima sebe dok ubija goloruke civile. Zamislite tog licemerja i hipokrizije, to je najmoralnija vojska na svetu.

Podsmevaju se čitavom čovečanstvu, očekivajući da će svet ćutati i gledati taj horor koji se dešava. Naravno da nećemo ćutati o tome, jer to definiše karakter i mene i mog naroda, ali i ove zemlje. I nemam ništa protiv jevrejskog naroda, ali itekako imam protiv ovoga što radi izraelska vlada i ovoga što radi izraelska vojska.

Zašto ovo govorim? Pa, govorim da mi ne bi dozvolili ovde da nam se ikada ponovi takvo ili slično ludilo rata. Govorim zbog toga da Srbija bude na pravoj strani istorije kada su u pitanju svetska dešavanja, da okrenemo novu stranicu u pogledu srpsko–bošnjačkih odnosa i da prestanemo jednom za svagda sa ratno-huškačkom i neprijateljskom retorikom, koja će oterati sve odavde, koja će oterati ljude odavde i onda nećemo imati ni kome da pričamo, ni nad kim da sprovodimo politiku.

Vreme je da se okrenemo budućnosti i da ostavimo prošlost iza sebe, osim kao lekciju za bolju, lepšu i prosperitetniju budućnost. Hvala.

Hvala.
Gospodine Škrijelj, po kom osnovu?
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)
Kome? Niko vas nije pomenuo.
To da li ste se vi prepoznalo je nekako, moram vam reći, problem lične prirode.
Gospodine Petkoviću, izvolite.

Da ne bih kasnije ponavljao i da bih sprečio i neke nedoumice, Kosovo i Metohija je deo Srbije, Republika Srpska je priznat entitet i Srbija ne u NATO.

Koleginice i kolege, zdravo živo. Svi smo, pre svega, građani, državljani Republike Srbije, pa tek onda to što smo po nacionalnosti, sklonostima, obrazovanju i zanimanju, pa i narodni poslanici.

Zar Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda treba da nam propisuje kako da se vladamo? Da meni deklaracija propisuje odnos prema Srbiji i sunarodnicima u okruženju? Meni tako nešto nije potrebno, jer me je život kroz vaspitanje, školovanje i profesionalnu vojnu službu usmerio i zadržao na putu patriotizma i rodoljublja, kao i odnosu prema sunarodnicima, ali i drugim narodima koji žive u Srbiji i okruženju.

Uprkos svemu rečenom, izjavljujem da ću podržati i primenjivati deklaraciju, deklaraciju o zabrani iskopavanja litijuma, jer to je svesrpska, svesrbijanska i svebalkanska deklaracija, da sačuvamo našu zemlju, da sačuvamo naše ne previše bogate resurse, da ih razumno i domaćinski koristimo, a ne da ih uništavamo. Da kada te bogate čike iz inostranstva dođu i kažu - izvinite što je ispod vaše zemlje naš litijum, odbijemo taj njihov sarkazam i njihove nadnice za život.

Dosta mi je, zaista, mitova o odbrani Evrope na ovim prostorima, počev od Kosovskog boja, preko mnogih velikih seoba, stvaranja raznih vojnih granica, pa do današnjih aktuelnih dana, kao npr. sada da se brani Evropa od litijumske zavisnosti od Kine, a najveći pojedinačni akcionar "Rio Tinta" sa 14% je kineska kompanija "Činalko".

Da mi odbranimo ovo naše, a ne da predamo budzašto novim kolonijalnim gospodarima. Ja sam samo jednu zakletvu dao i bespogovorno ću je slediti, to je odbrana zemlje, naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja, naši životi, hvala.

Hvala.
Reč ima mr Akoš Ujhelji.