Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.

Poštovani predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani i građanke Republike Srbije, ja ću motivisan pričom koleginice koja je govorila o medicinskim radnicima i o tome da nećemo imati nastavnika, krenuti svoju diskusiju pokušavajući da nađem načina da predložim nešto što bi možda bilo i konkretno kao mera države da utiče ili pospeši kada su u pitanju određena zanimanja.

Znate šta, ovih dana je bilo reči o socijalizmu kao društvenom uređenju, njegovim manama. Tražile su se mane. Onda su se prebrojavala krvna zrnca SPS i da li je ona levica ili nije levica i kome taj epitet treba da pripadne, pa ajmo u kontekstu toga malo da govorimo i o tim idejama koje postoje.

Kolega Jovanoviću, ali nikada vas nisam prekinuo.

Mogu li da nastavim, kolega?

(Aleksandar Jovanović: Nastavite, slobodno.)

Hvala vam, divni ste.

U svakom slučaju, imam ideju socijalizma koji se kreće u realnim okvirima. Nama je posle 5. oktobra, kolega Jovanoviću, mogu li da nastavim, molim vas, kolega, izvinjavam se, mogu li? Rekli ste mi da mogu. Hvala.

Petog oktobra je došla tržišna ekonomija i došao je kapitalizam. Sada kada govorimo o tome, mi moramo da budemo svesni da sve to utiče na naše tržište rada. Određena zanimanja, prosto iz razloga boljih ponuda koje dobijaju na tim tržištima, idu za tim ponudama i onda smo došli donekle u tu situaciju da imamo možda i deficit i zdravstvenih radnika, da imamo i deficit vaspitača i nastavnika, učitelja, pa čak i profesora na pojedinim tehničkim fakultetima. To je donekle posledica i toga što strane kompanije, pogotovo sa tehničkih fakulteta, mlade studente, kvalitetne, sa dobrim prosecima, gledaju nekako odmah da vežu za sebe.

Da pređem na stvar, jedna od mera koje država može da preduzme, a već je preduzela u jednom segmentu, a tiče se upravo jedne od tačaka na dnevnom redu, a to jeste Zakon o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti.

Mi smo govorili u poslaničkoj grupi SPS o tome i za vreme korone, kada su bili u pitanju zdravstveni radnici, ali tu meru bi mogli da proširimo kada govorimo i o našim vaspitačima, kada govorimo i o profesorima, nastavnicima, pa da vidimo da li ima prostora i na pravosuđe i da nađemo načina. Naravno, gledajući koji su naši okviri u budžetu, koje su naše mogućnosti kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave i u saradnji sa njima da jedan od motiva, uz ono što ste vi predsedniče Vlade govorili, a to jeste povećanje plata i uslova rada, bude upravo to da i te sfere i da kažemo te profesije mogu da konkurišu za neke stanove koje bi dobijali po subvencionisanoj ceni kvadrata. Činjenica je da i u Beogradu i Novom Sadu i u drugim gradovima u Srbiji cena nekretnina je zaista visoka. Kada pogledamo, jedna vaspitačica sa svojim primanjima i ako supružnik ima ista ili slična primanja, ne da će teško doći u situaciju da reši svoje stambeno pitanje, nego će doći u tešku situaciju da uopšte sakupi sredstva i za učešće za neku nekretninu. To jeste jedan od stubova upravo SPS da predlaže ovakve ideje, da se bori za njih i da zastupa upravo i da ih, da kažem, akredituje.

Mogu da se složim i sa nekim kolegama koje su govorile i o tome da je možda dnevni red preobiman, da ima mnogo tačaka dnevnog reda, da ne može prosto da se svemu posveti dovoljno vremena, ali ono što ovde ne razumem, ne razumem da nakon te rečenice diskusija uglavnom ide u smeru o svemu drugome što nije uopšte na dnevnom redu. Onda neka logika stvari nalaže da čovek zaključi da zapravo nama fali još neka tačka na ovom dnevnom redu da bi oni uopšte mogli da se kreću u onim okvirima što nalaže Poslovnik, a to jeste upravo dnevni red.

Da ne bih ja upao sam u tu zamku, govoriću o onome što smatram najvažnijim političkim pitanjem na ovoj sednici, generalno najvažnijim političkim pitanjem o kom po prvi put imamo konkretan dokument, to jeste upravo Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom se utvrđuju ključni nacionalni ciljevi. Smatram da jeste značajna polazna osnova za izradu naše nacionalne strategije.

Naš narod je u prethodnom veku dosta žrtava dao kako za svoju, tako i za slobodu drugih naroda i skupu cenu neretko plaćao za tu svoju slobodu kojoj smo uvek težili. Ali mi nije jasno da ne možemo da se okupimo oko nacionalnog pitanje koje poziva na sabornost, koje poziva na okupljanje i da iz ovog parlamenta izađemo složni oko svega toga.

Možemo manu da nađemo svemu. Slušao sam mane zašto se u deklaraciji nalazi i Evropska unija, zašto se nalazi ovo ili ono. Ja lično smatram da možemo da govorimo da je moglo da nešto bude još više ili dublje govoreno o tome u deklaraciji, ali ono što jeste suština, ona jeste dobra polazna osnova i ono da imamo prvi put jedan dokument oko koga možemo svi zajedno da se okupimo.

Iz tog razloga, s obzirom da ovakav tekst u deklaraciji ili ideje u regionu uvek izazivaju zloupotrebu o velikosrpskoj hegemoniji i drugačijim narativima, da ih ne nabrajam, tekst deklaracije u samom svom mislim čak i uvodu dobro govori i dobro definiše upravo kako bismo sklonili i takve moguće zloupotrebe, a to jeste da definiše da se ova deklaracija donosi poštujući načela zabrane upotrebe sile, mirnog rešavanja sporazuma i međunarodno preuzetih obaveza. Ne znam šta tu nije prihvatljivo bilo kome.

Mislim da jedna od tekovina kojima treba svi zajedno ovde da težimo jeste čuvanje međunarodnog prava. Dejtonski sporazum, u njemu su igrom slučaja istorijsku ulogu najvažniju imali upravo socijalisti Slobodana Miloševića. On jeste garant mira i stabilnosti ne samo Bosne i Hercegovine, već siguran sam i čitavog ovog dela Balkanskog poluostrva.

Takođe, vi ste, predsedniče Vlade, govorili o tome, ja želim da ovaj sporazum posmatram na taj način, jer vi ste tu istakli, takođe se na kraju same deklaracije, čini mi se, kao 44. ili 47. tačka nalazi da je ovo sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, želim da ga gledam iz ugla pružene ruke prema drugim narodima. Smatram da to jeste zadatak i uloga nove generacije političara. Naš preduslov jeste da se integrišemo, da sarađujemo, da ekonomski jačamo i da stvaramo bolju perspektivu na ovom prostoru, ne govorim samo o Republici Srbiji, da se povezujemo, da se upoznajemo i u kulturološkom smislu i u istorijskom, kako bismo lakše prevazilazili neke razlike.

Smatram da kada govorimo o tim razlikama, pošteno bi bilo, to govorim zbog nekih kolega koje sede u ovom parlamentu, da ili onda otvoreno i pošteno pričamo o tim temama, uz onaj preduslov o kojem sam govorio, a to jeste saradnja, da pošteno i otvoreno pričamo o tim temama ili da ne govorimo o tim temama, već da tražimo zajednički imenitelj. Onu zamku u koju se plašim da možemo da upadnemo, da smo već ranijih decenija upadali, a nažalost čujem i taj narativ i danas, jeste da o svemu tome govorimo, ali da budemo neiskreni. Plašim se da ćemo na taj način izgubiti samo vreme.

Završavam, zato pozivam da još jednom koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici još jednom razmisle, daju šansu ovoj deklaraciji bez obzira na razlike koje postoje među nama i da po prvi put složno, jedinstveno, svi zajedno damo glas za ovu deklaraciju. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sledeći je narodni poslanik Slobodan Nikolić.
Da li je u sali? Ne.
Hajde onda ovako, saglasno članovima 27. i 205. Poslovnika o radu, određujem pauzu do 16.00 časova, kada nastavljamo sa radom u delu sednice koji se odnosi na postavljanje poslaničkih pitanja Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu.
Vidimo se u 16.00 časova.
( Posle pauze)

Nastavljamo rad i pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, podsetiću još jednom na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja: izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta; posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni odgovoru u trajanju najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Podsećam takođe, da će redosled postavljanja pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će najpre reč dobiti narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.

Predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, predsednice i članovi Vlade postaviću pitanja predsedniku Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministru za rudarstvo i energetiku i ministru za javna ulaganja.

Pitanja za predsednika Vlade su sledeća – u kom roku Vlada Republike Srbije planira da usaglasi nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, vojsci, pravosuđu, službama sigurnosti i drugim republičkim institucijama i organizacijama sa nacionalnom strukturom stanovništva u Sandžačkim opštinama, odnosno, da omogući srazmernu zastupljenost bošnjačkog naroda u tim institucijama?

Da li Vlada Republike Srbije ima u planu da realizuje program za povratak izbeglih i raseljenih Bošnjaka iz opštine Priboj koji je usvojen 2012. godine od strane Vlade Republike Srbije na predlog tadašnjeg ministra doktora Sulejmana Ugljanina?

Pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – da li Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo imaju u planu da izmenom odgovarajućih zakona porodicama otetih i ubijenih Bošnjaka iz otmica u Sjeverinu i Štrpcima priznaju status civilnih žrtava rata?

Pitanje za ministra rudarstva i energetike – da li se u Novom Pazaru planira otvaranje rudnika na planini Rogozna i dokle se stiglo sa istraživanjem terena? Ako se planira otvaranje rudnika, da li je u pitanju rudnik zlata, bakra ili litijuma?

Pitanje za ministra za javna ulaganja – kada će biti realizovan projekat izgradnje sportske sale u Tutinu, koji je od Kancelarije za javna ulaganja odobren još 2020. godine a do danas nije realizovan?

Hvala.

Reč ima predsednik Vlade, Miloš Vučević.

Hvala lepo.
Što se tiče ovog prvog pitanja, rekao bih da je ono suštinski nadovezano ili iz njega proizilaze ostala pitanja. Republika Srbija u samom Ustavu sebe definiše kao državu srpskog naroda i svih građana koji žive u istoj njenih državljana i prirodno naspram toga i zastupljenost svih etičkih i verskih zajednica u državnim organima treba da bude koncipirana. Nemamo nikakav problem ni politički, ni suštinski u smislu da i bošnjačka zajednica bude ravnopravno jednako tretirana u svim institucijama i svim organima države Srbije u svim delovima naše Republike bez obzira gde ko živi. Sada vi kao pripadnik bošnjačkog naroda potencirali položaj bošnjačke zajednice, ali to nije samo pitanje koje može samo statistički da se posmatra. Naravno, ne isključujući pitanje i statistike i pokazatelja koji ukazuju, odnosno činjenice koje ukazuju na stanje. Treba motivisati i sve građane bez obzira kojoj naciji pripadaju da imaju pravo da konkurišu i u odbrambenim snagama, govorim o Vojsci Srbije i u policiji, naravno i u pravosudnim organima, u sudstvu i tužilaštvu i u organima lokalne samouprave.
Verujem da ćemo svi zajednički raditi, ali ako mene pitate kao predsednika Vlade Srbije mislim da je i interes Srbije da struktura svih organa bude zaista ono što odražava stvarnu sliku i priliku Republike Srbije i naravno da se pokaže da svi građani Srbije imaju jednaka prava i po Ustavu i po zakonima naše države.
Voleo bih da to zaista funkcioniše, da živi. Verujem da Srbija daje jednaku šansu svima i ponavljam ostaje pitanje da li su svi motivisani da uzmu učešće i da li su svi motivisani da budu jednako zastupljeni.
Što se tiče oblasti koje vi nazivate Sandžak, ja Raška oblast, kako god, razumemo se apsolutno, mislim da bošnjačka zajednica ima značajan uticaj i učinak, odnosno učešće u vlastima od lokalnog do republičkog nivoa. Da li to može bolje i da li treba više, ostaje kao pitanje i tema o kojoj pričamo. Nisam apriori protiv i ne mogu da kažem apriori da nije dovoljno, možda u nekim segmentima nedostaje Bošnjaka, negde da kažem fali pripadnika srpske zajednice ili nema dovoljno u srazmeri opet sa strukturom stanovništva, ali to je nešto što je život diktira i ne možete prostom matematikom niti prostim nacionalnim ključem kroz neke administrativne mere to nametati, bar smo imali loš model za vreme SFRJ kada se nametao model da mora od svakog naroda i narodnosti biti određena zastupljenost. Ovde je to naravno puklo i raspršilo se kao mehur ili balon od sapunice.
Sa ponosom i verujem da je to stav i današnjeg ministra odbrane, pa i mene kao nekadašnjeg ministra odbrane, ističem da po prvi put imamo i Bošnjaka u generalskom činu, gde imamo Bošnjaka člana Generalštaba Vojske Srbije, što je ako se ne varam, ne znam koje tačno uprave, što je zaista na ponos svih nas, kao što i funkcionisanje verske službe i u Vojsci Srbije apsolutno ravnopravno i jednako tretirano bez obzira da li je neko pravoslavne ili rimo-katoličke ili islamske veroispovesti. Siguran sam da ćemo to zajednički dalje raditi.
Ono što ne volim jeste da dolazi do politizacije i interpretacije ovih podataka u kontekstu nekih političkih poena. Mislim, da ako se neko zaista bavi zaštitom prava određenog naroda, određene verske ili etičke grupe mora da objektivno tome pristupa, a ne da prosto ispali neke jeftine poruke da bi se nekome dodvorio ili dopao.
Mnogo je važno da nakon svih ovih događaja koje smo imali skoro, ali i uvek tog podsećanja da ne kažem recikliranja perioda iz istorije, čuvamo mir među našim narodima, da čuvamo mir u svakom delu Srbije bilo je dosta bure od Rezolucije o Srebrnici, o Ujedinjenim nacijama priče oko revizije Dejtonskog sporazuma, obeležavanje stradanja Srba u Srednjem Podrinju, tačnije u Bratuncu i okolini i naravno veliko stradanje Bošnjaka u Srebrenici.
I kada to sve hronološki ili činjenično poslažemo, onda vidite da je veliki zaista zadatak od svih nas, pa i od vas koji ste iz opozicionih stranaka da ne dozvolimo da dođe do narušavanja odnosa među narodima, odnosno među građanima Srbije.
Što se tiče daljeg rada države Srbije u tom delu jugozapadnog dela naše države, mislim da veliki broj investicija imamo i time menjamo potpuno ambijent tih opština tog regiona koji je, ne mali broj godina bio nekako zapostavljen naravno da to nije dovoljno i da moramo još više da radimo, ali na ponos i ono što smo uradili i na putevima ka Novom Pazaru i na činjenici da danas Sjenica ima možda i najmoderniju osnovnu školu u celoj Srbiji kao i na činjenici da smo dosta toga radili i za opštinu Tutin, pre svega po pitanju elektrifikacije i urednog snabdevanja električnom energijom iste opštine.
I kad god se i taj region Srbije nalazio u određenim, da kažem izazovima ili problemima pod ili izazvanim vremenskim uslovima, elementarnim nepogodama, svi smo zaista punog srca i elana izlazili da pomognemo svim građanima koji žive u tom delu Srbije, ne vodeći računa da li je neko Bošnjak, Srbin da li je pravoslavne ili muhamedanske veroispovesti i tako mora biti i tako će biti dokle god je Srbije, jer svi smo deo ove države i svi smo deo ovog naroda.
I proširio bih ovu temu naravno na činjenicu da je nama preko potreban najbolji mogući odnosi i sa Bosnom i Hercegovinom sa Sarajevom, sa Bošnjacima voleo bih da dođemo do istorijskog pomirenja iz dogovora između Srba i Bošnjaka, jer to bi značilo stabilnost i mir za ceo ovaj prostor koji danas ne znam zašto, ali eto tako ga kvalifikuju kao Zapadni Balkan. Mi kada smo bili u školi nije postojala ta odrednica, a danas su podelili Balkan na neki fragmente, pa imamo i tu definiciju.
I zato vas molim da i sa vašim političkim autoritetom i legitimitetom koji imate na osnovu broja glasova koje ste dobili i podršku građana koji su za vas glasali, utičemo na to da ne dozvolimo bilo kakve međuetničke i međuverske trzavice, da se odgovorno ponašamo, da građanima dajemo konkretne i istinite podatke i odgovore da ne rasplamsavamo niske strasti da ne ode to u pravcu koji ne želimo već da zajednički i otvoreno pričamo o svim ovim temama vodeći računa da je suživot nasušno potreban i Srbima i Bošnjacima i Mađarima i Slovacima i Albancima, Romima svim narodima, svim etničkim grupama i verskim grupama koje žive na prostoru Srbije.
I mnogo sam ponosan na Srbiju kada vidim da istovremeno ulažemo u obnovu, rekonstrukciju lepotica našeg kulturnog nasleđa i najlepših džamija i najlepših pravoslavnih crkava ili manastira, kao i rimokatoličkih ili evangelističkih, ali ako pričamo o jugozapadnom delu Srbije, onda govorim naravno o džamijama i crkvama, odnosno manastirima i to je odraz snage države Srbije i njene bolje organizovanosti, pre svega ekonomske snage, ali i pristupa i odnosa da su sve verske i etničke zajednice jednake i tako moraju da budu tretirane.
Upoznao sam dosta Bošnjaka u vojsci Srbije, voleo bih da ih bude još više, i uvek su revnosno, savesno izvršavali sve svoje zadatke i obaveze, kao pripadnici oružanih snaga naše države, ne dovodeći u pitanje svoju lojalnost, našoj majci Srbiji.
Voleo bih da to bude primer, kao što bih voleo da vi podržite isto borbu državnih organa, ali rekao bih i celokupnog društva u Srbiji protiv verskog ekstremizma, nešto što pre svega nanosi štetu, ne samo državi, nego rekao bih onoj verskoj ili etničkoj zajednici koju neko pokušava da zloupotrebi.
I ono što se dešavalo nakon napada na policajca ispred Izraelske ambasade u Beogradu i posle akcije MUP, i BIA, nije bilo usmereno ni protiv jedne zajednice, ni protiv jedne religije, nego protiv ekstremista i terorista i tako će biti i tretirano. Oštro osuđujem bilo kakve političke izjave koje je neko pokušao da predstavi kao represiju državnih organa nad Bošnjacima ili pripadnicima islamske veroispovesti u tom delu Srbije, jer to na prosto nije tačno. Da je to tačno, kako ja kažem, potvrđuje činjenica da predstavnici Islamske zajednice, bez obzira kako sebe definišu, su podržali akcije državnih organa, jer znaju da je upravo taj verski ekstremizam i zloupotreba religije i vere nešto što škodi onim istinskim i pravim vernicima i naravno Islamskoj zajednici.
Apelujem na sve, pa i na vas da čuvamo mir i stabilnost i da ne dozvolimo da neko ko nam ne želi dobro, da nam unese seme razdora, prosto da igra na našu podeljenost i nešto što ne želimo ponovo da preživljavamo.
Nemam problem da se priča o svim žrtvama, pa i žrtvama koje su tragično nastradale, zločinačke ubijene u akciji, u tom incidentu koji ste vi spomenuli, ne bih mogao da se odredim u ovom trenutku pravno da li mogu tako da se kvalifikuju, ali nesumnjivo da su oni deo žrtava za vreme ratnih stradanja, ratnih zločina, razaranja, u taj deo ne mogu uopšte da uđem kao u polemiku, nego mogu samo da se usaglasim.
Naravno, da istaknem da sam zadovoljan i ponosan što sam prvi među jednakima u Vladi Republike Srbije, koja ima dva ministra iz Bošnjačke zajednice i mislim da je to dobra poruka, da je to dobar primer kako Bošnjački narod treba da bude predstavljen u svojoj državi i u najvišim institucijama, ne govorim samo o ministrima, možemo govoriti o državnim pomoćnicima, sekretarima, savetnicima, svima onima koji predstavljaju državu na određenim nivoima i određenim resorima i da ne zaboravimo da pitanja škola, pitanje institucija katastra, poreske uprave, sudstva, svega onoga što čini jednu državu i na lokalnom, odnosno regionalnom nivou.
Verujem da ćemo zajednički raditi, kada mislim zajednički, mislim na sve ljude dobre volje, da Raška oblast, kako vi kažete Sandžak, bude još bolje i razvijenije mesto za život, da Novi Pazar, kao centar tog dela bude još razvijeniji i da napreduje, da ima odlične sportske klubove, kulturne sadržaje, da nema kriminala na ulici, da kada se obračunavamo sa kriminalnim klanovima, kao i verskim ekstremistima, da to niko ne zloupotrebljava, ne kvalifikuje kao obračun prema određenoj etničkoj grupi, nego kao obračun prema onima koji na snažan odgovor države prema onima koji krše zakon.
Još jedna kratka rekapitulacija, mi smo u tom regionu Srbije, izgradili četiri objekta za obrazovanje, jedan zdravstveni gradimo, kliničko bolnički centar, a to nije više ni bolnica, nek me ministar Lončar ispravi, u Novom Pazaru, ona će po strukturi i po kapacitetima imati kapacitet, sadržinu KBC, znači to je na nivou KC kako ima Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, najveći centri na ponos svih Pazaraca, ali rekao bih i cele Srbije.
Radimo sanaciju cele vodovodne mreže i naravno u Tutinu pripremamo veliki broj projekata jer ta opština je dugo, dugo godina bila zapostavljena i na žalost nije imala tretman koji zaslužuje i da probamo da vratimo taj narod koji je živeo u inostranstvu da nam se vrati u Srbiju, da ne bude da samo pričamo o povratku pripadnika srpskog naroda, nego da pričamo o povratku i Bošnjačke zajednice, jer nemali broj građana iz tog dela Srbije, živi i radi u inostranstvu i lično sam se uverio kada sam bio u poseti tim opštinama, pre svega govorim u opštini Tutin. Tu sam spreman i da odgovaram na druga pitanja, a ministri koji nisu trenutno tu, a vi ste postavili pitanje iz njihovog resora, dobićete odgovor u skladu sa predviđenim rokovima, po Poslovniku.
Hvala lepo.

Reč ima ministar Marko Đurić, izvolite.

Zahvaljujem na pokretanju teme koja je od izuzetnog značaja za međunarodni položaj naše zemlje.
Značaj i karakter odnosa sa nacionalnim zajednicama za regionalne i međunarodne odnose Srbije je ogroman i mi smo toga svesni.
Mi u nacionalnim zajednicama u našoj zemlji vidimo ogroman resurs za unapređenje odnosa sa državama koje nas okružuju i neretko Srbija služi kao pozitivan primer kada je reč o tretmanu nacionalnih zajednica, s obzirom na to da predstavlja državu u kojoj nacionalne zajednice mogu da ostvaruju brojna prava, od obrazovanja, od nivoa osnovne, pa čak i predškolskog obrazovanja, pa sve do doktorskih studija na sopstvenim jezicima, uživanja određenih prava koja su u domenu javnog informisanja koja se subvencionišu iz budžeta Republike Srbije, koja su takođe bez presedana.
Mi često to koristimo i u razgovorima sa našim stranim partnerima i prijateljima i neretko dobijamo komplimente. Mnogi žele da iskoriste Srbiju kao primer za proučavanje kada je reč o tretmanu određenih nacionalnih zajednica.
Istovremeno, želim da kažem da mi moramo da uradimo mnogo više. Kada je reč o Ministarstvu spoljnih poslova, mi već pravimo akcioni plan kako da u našu strukturu uključimo veći broj pripadnika nacionalnih zajednica i biće mi zadovoljstvo da se uskoro u našim redovima nađe još pripadnika i bošnjačkog i drugih naroda koji žive u Republici Srbiji.
Ono što hoću da kažem je da nacionalne zajednice iz Srbije imaju, takođe, i brojno rasejanje u zemljama regiona i šire i da i te zajednice, jednako kao srpska, mogu da pruže doprinos jačanju veza Srbije sa tim zemljama i tu ne mislim samo na zemlje u našem neposrednom okruženju, već i mnogo šire. Službovao sam u SAD i znam u ovoj zemlji, na primer, postoji veliki broj, ogroman broj građana Srbija različitih nacionalnosti. Neki od njih su i solidno ekonomski i politički pozicionirani.
Još jednom naglašavam da je reč o temi koja je izuzetno važna. Nacionalne zajednice su bogatstvo naše zemlje u pravom smislu te reči i iskreno verujem u to da možemo da poslužimo u budućnosti kao još bolji primer.
Kada je reč o Ministarstvu spoljnih poslova, zamolio bih sve ovde delegirane političke predstavnike nacionalnih zajednica da se uvek obrate sa idejama, sugestijama i predlozima, a mi sa kolegama iz stranaka nacionalnih zajednica koje participiraju u Vladi već aktivno radimo na usaglašavanju mera kako da što je moguće bolje sinergijski delujemo i prožmemo naš nastup.
Sa takvim kolopletom nacionalnih zajednica Srbija predstavlja jednu od najraznolikijih zapravo zemalja u Evropi, a često smo doživljeni i predstavljeni, pogrešno prikazan je u delu međunarodnih medija kao država u kojoj etno-nacionalizam, u negativnom smislu značenja te reči, je dominantna pojava.
Zahvaljujem na postavljanju ovog pitanja i dajem garancije poslaniku iz opozicione partije da ćemo raditi aktivnije na ovoj temi.

Hvala.
Reč ima ministar Usame Zukorlić.
Izvolite.