Zahvaljujem se predsednice.
Poštovani predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani i građanke Republike Srbije, ja ću motivisan pričom koleginice koja je govorila o medicinskim radnicima i o tome da nećemo imati nastavnika, krenuti svoju diskusiju pokušavajući da nađem načina da predložim nešto što bi možda bilo i konkretno kao mera države da utiče ili pospeši kada su u pitanju određena zanimanja.
Znate šta, ovih dana je bilo reči o socijalizmu kao društvenom uređenju, njegovim manama. Tražile su se mane. Onda su se prebrojavala krvna zrnca SPS i da li je ona levica ili nije levica i kome taj epitet treba da pripadne, pa ajmo u kontekstu toga malo da govorimo i o tim idejama koje postoje.
Kolega Jovanoviću, ali nikada vas nisam prekinuo.
Mogu li da nastavim, kolega?
(Aleksandar Jovanović: Nastavite, slobodno.)
Hvala vam, divni ste.
U svakom slučaju, imam ideju socijalizma koji se kreće u realnim okvirima. Nama je posle 5. oktobra, kolega Jovanoviću, mogu li da nastavim, molim vas, kolega, izvinjavam se, mogu li? Rekli ste mi da mogu. Hvala.
Petog oktobra je došla tržišna ekonomija i došao je kapitalizam. Sada kada govorimo o tome, mi moramo da budemo svesni da sve to utiče na naše tržište rada. Određena zanimanja, prosto iz razloga boljih ponuda koje dobijaju na tim tržištima, idu za tim ponudama i onda smo došli donekle u tu situaciju da imamo možda i deficit i zdravstvenih radnika, da imamo i deficit vaspitača i nastavnika, učitelja, pa čak i profesora na pojedinim tehničkim fakultetima. To je donekle posledica i toga što strane kompanije, pogotovo sa tehničkih fakulteta, mlade studente, kvalitetne, sa dobrim prosecima, gledaju nekako odmah da vežu za sebe.
Da pređem na stvar, jedna od mera koje država može da preduzme, a već je preduzela u jednom segmentu, a tiče se upravo jedne od tačaka na dnevnom redu, a to jeste Zakon o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti.
Mi smo govorili u poslaničkoj grupi SPS o tome i za vreme korone, kada su bili u pitanju zdravstveni radnici, ali tu meru bi mogli da proširimo kada govorimo i o našim vaspitačima, kada govorimo i o profesorima, nastavnicima, pa da vidimo da li ima prostora i na pravosuđe i da nađemo načina. Naravno, gledajući koji su naši okviri u budžetu, koje su naše mogućnosti kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave i u saradnji sa njima da jedan od motiva, uz ono što ste vi predsedniče Vlade govorili, a to jeste povećanje plata i uslova rada, bude upravo to da i te sfere i da kažemo te profesije mogu da konkurišu za neke stanove koje bi dobijali po subvencionisanoj ceni kvadrata. Činjenica je da i u Beogradu i Novom Sadu i u drugim gradovima u Srbiji cena nekretnina je zaista visoka. Kada pogledamo, jedna vaspitačica sa svojim primanjima i ako supružnik ima ista ili slična primanja, ne da će teško doći u situaciju da reši svoje stambeno pitanje, nego će doći u tešku situaciju da uopšte sakupi sredstva i za učešće za neku nekretninu. To jeste jedan od stubova upravo SPS da predlaže ovakve ideje, da se bori za njih i da zastupa upravo i da ih, da kažem, akredituje.
Mogu da se složim i sa nekim kolegama koje su govorile i o tome da je možda dnevni red preobiman, da ima mnogo tačaka dnevnog reda, da ne može prosto da se svemu posveti dovoljno vremena, ali ono što ovde ne razumem, ne razumem da nakon te rečenice diskusija uglavnom ide u smeru o svemu drugome što nije uopšte na dnevnom redu. Onda neka logika stvari nalaže da čovek zaključi da zapravo nama fali još neka tačka na ovom dnevnom redu da bi oni uopšte mogli da se kreću u onim okvirima što nalaže Poslovnik, a to jeste upravo dnevni red.
Da ne bih ja upao sam u tu zamku, govoriću o onome što smatram najvažnijim političkim pitanjem na ovoj sednici, generalno najvažnijim političkim pitanjem o kom po prvi put imamo konkretan dokument, to jeste upravo Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom se utvrđuju ključni nacionalni ciljevi. Smatram da jeste značajna polazna osnova za izradu naše nacionalne strategije.
Naš narod je u prethodnom veku dosta žrtava dao kako za svoju, tako i za slobodu drugih naroda i skupu cenu neretko plaćao za tu svoju slobodu kojoj smo uvek težili. Ali mi nije jasno da ne možemo da se okupimo oko nacionalnog pitanje koje poziva na sabornost, koje poziva na okupljanje i da iz ovog parlamenta izađemo složni oko svega toga.
Možemo manu da nađemo svemu. Slušao sam mane zašto se u deklaraciji nalazi i Evropska unija, zašto se nalazi ovo ili ono. Ja lično smatram da možemo da govorimo da je moglo da nešto bude još više ili dublje govoreno o tome u deklaraciji, ali ono što jeste suština, ona jeste dobra polazna osnova i ono da imamo prvi put jedan dokument oko koga možemo svi zajedno da se okupimo.
Iz tog razloga, s obzirom da ovakav tekst u deklaraciji ili ideje u regionu uvek izazivaju zloupotrebu o velikosrpskoj hegemoniji i drugačijim narativima, da ih ne nabrajam, tekst deklaracije u samom svom mislim čak i uvodu dobro govori i dobro definiše upravo kako bismo sklonili i takve moguće zloupotrebe, a to jeste da definiše da se ova deklaracija donosi poštujući načela zabrane upotrebe sile, mirnog rešavanja sporazuma i međunarodno preuzetih obaveza. Ne znam šta tu nije prihvatljivo bilo kome.
Mislim da jedna od tekovina kojima treba svi zajedno ovde da težimo jeste čuvanje međunarodnog prava. Dejtonski sporazum, u njemu su igrom slučaja istorijsku ulogu najvažniju imali upravo socijalisti Slobodana Miloševića. On jeste garant mira i stabilnosti ne samo Bosne i Hercegovine, već siguran sam i čitavog ovog dela Balkanskog poluostrva.
Takođe, vi ste, predsedniče Vlade, govorili o tome, ja želim da ovaj sporazum posmatram na taj način, jer vi ste tu istakli, takođe se na kraju same deklaracije, čini mi se, kao 44. ili 47. tačka nalazi da je ovo sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, želim da ga gledam iz ugla pružene ruke prema drugim narodima. Smatram da to jeste zadatak i uloga nove generacije političara. Naš preduslov jeste da se integrišemo, da sarađujemo, da ekonomski jačamo i da stvaramo bolju perspektivu na ovom prostoru, ne govorim samo o Republici Srbiji, da se povezujemo, da se upoznajemo i u kulturološkom smislu i u istorijskom, kako bismo lakše prevazilazili neke razlike.
Smatram da kada govorimo o tim razlikama, pošteno bi bilo, to govorim zbog nekih kolega koje sede u ovom parlamentu, da ili onda otvoreno i pošteno pričamo o tim temama, uz onaj preduslov o kojem sam govorio, a to jeste saradnja, da pošteno i otvoreno pričamo o tim temama ili da ne govorimo o tim temama, već da tražimo zajednički imenitelj. Onu zamku u koju se plašim da možemo da upadnemo, da smo već ranijih decenija upadali, a nažalost čujem i taj narativ i danas, jeste da o svemu tome govorimo, ali da budemo neiskreni. Plašim se da ćemo na taj način izgubiti samo vreme.
Završavam, zato pozivam da još jednom koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici još jednom razmisle, daju šansu ovoj deklaraciji bez obzira na razlike koje postoje među nama i da po prvi put složno, jedinstveno, svi zajedno damo glas za ovu deklaraciju. Zahvaljujem.
